SSSS PODRŽAVA ŠTRAJK U „MAGNETI MARELLI“

27. februar 2017  • 1388 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije podržava opravdane zahteve za pobolјšanje materijalnog i socijalnog položaja zaposlenih u „Magneti marelli“.
U tom cilјu, potpuno je legitimna odluka o stupanju u štrajk zaposlenih radi odbrane radničkih i sindikalnih prava. To je, nažalost, jedini način da radnici reše svoje zahteve, s obzirom na to da poslovodstvo ne želi da pregovara sa predstavnicima radnika.
Izgleda da su izuzetno niske zarade ideal svih poslodavaca u Srbiji, čime pretvaraju srpskog radnika u roba, bez prava na dostojanstven život.
Savez samostalnih sindikata Srbije poziva poslovodstvo „Magneti marelli“ da što pre započne pregovore sa Štrajkačkim odborom tog preduzeća i dogovori se o ispunjenju radničkih zahteva.

LANE 29 RADNIKA POGINULO NA POSLU

27. februar 2017  • 1387 Opširnije

Najčešće povrede na radu sa smrtnim ishodom dešavaju se u oblasti građevinarstva, a to je više od 50 odsto, rekla je načelnica Inspektorata za rad u Ministarstvu za rad Maja Ilić.
Ona je podsetila da je Inspekcija rada u 2016. godini izvršila 900 nadzora povodom povreda na radu, da je bilo 29 smrtnih povreda na radu, 774 teških povreda na radu , kao i da je podneto više od 62 krivičnih prijava priotiv nesavesnih poslodavaca.
Prema njenim rečima, kontrolišu se svi subjekti i registrovani i neregistrovani, jer je od 2015. godine i to zakonski dozvolјeno, dodavši da inspekcija ima 238 inspektora koji vrše nadzor u svim sektorima.
Najčešći razlozi zbog koji dolazi do povreda na radnom mestu su neobezbeđeni uslovi i oprema za ličnu zaštitu i bezbedan rad. Ona je rekla da poslodavci na gradilištima vrlo često angažuju lica bez ugovora o radu, koja su onda podložnija povredama na radu i spadaju u rizičniju grupu.
- Poslodavac je taj koji treba da organizuje rad i radni prostor tako da obezbedi sprvođenje svih preventivnih mera radi zaštite života i zdravlјa zaposlenih - rekla je Maja Ilić.
- Zakon jasno propisuje i da ukoliko nisu primenjene sve mere bezbednosti i zdravlјa na radu zaposleni može da odbije da radi na takvom random mestu.
Načelnica Inspektorata za rad u Ministarstvu za rad navela je i da inspekcije svakodnevno redovno, ali i vanredno kontrolišu primenu mera bezbednosti na radu, posebno u sektoru građevinarstva i industrije zbog njihove specifičnosti rada i nalažu poslodavcima da uklone sve nedostatke u određenom roku, ali podnose se i zahtevi za pokretanje prekršajnih poostupka.
- Vrlo često i više radimo pojačane inspekcijske nadzore i to su nenajavlјeni nadzori koji su po zakonu uvek mogući, posebno kada ima indicija da ima nekih nepravilnosti - rekla je Maja Ilić.
Načelnica Inspektorata za rad u Ministarstvu za rad Maja Ilić je navela da je, ukoliko se desi da je povređeni radnik neprijavlјen, kao što je bio poslednji slučaj sa smrtnim ishodom, sva odgovornost na poslodavcu. Tada se preduzimaju sve zakonom propisane mere, odnosno pokreće se prekršajni postupak i podižu se krivične prijave protiv poslodavaca.
Izvor: Dnevnik

SRBIJA ČETVRTA NAJSIROMAŠNIJA ZEMLЈA U EVROPI

27. februar 2017  • 1386 Opširnije

Portal "HowAfrica" objavio je spisak deset najsiromašnijih zemalјa Evrope, odnosno država u kojima se živi gore i od afričkog proseka, po kojem je Srbija na četvrtom mestu, iza Bosne i Hercegovine, Albanije i Makedonije. SRBIJA ČETVRTA NAJSIROMAŠNIJA ZEMLЈA U EVROPI.
Autori teksta upozorili su kako je za sve kriva recesija u koju je Evropa ušla još krajem 2008. godine, a čije su posledice osetile brojne zemlјe starog kontinenta, prenosi Blic.
Ovako izgleda lista, sastavlјena prema bruto domaćem proizvoda (BDP), a vrednosti su izražene u američkim dolarima:
Na 10. mestu je Rumunija ($18,635): gotovo 44 odsto stanovništva živi u u ruralnim predelima, a tamo vlada siromaštvo, 9. Rusija ($18,408) :pravi primer nejednakosti. Dok nekolicina uživa u bogatstvu, milioni se guše u siromaštvu.
Hrvatska je osma ($18,314): zastrašujući je konstantni porast onih koji žive ispod praga siromaštva, 7. Belorusija ($15,633) : iako je u poslednje vreme zaustavlјen dalјi pad životnog standarda, još se teško živi, 6. Bugarska ($14,870): ne smatra se samo jednom od najsiromašnijih zemalјa Evropske unije, već i celokupnog Balkana.
Jedna od bivših jugoslovenskih republika,Crna Gora je na petom mestu ($11,800): iako se njihova primanja praktično zasnivaju na uslužnim delatnostima, Crna Gora u poslednje vreme čak beleži i lagani rast. Dok je u 2003. godini onih koji žive ispod praga siromaštva bilo oko 12,2 posto, u 2010. taj procenat je pao na 6,6 odsto.
Srbija je na 4. mestu liste evropskih zemalјa u kojima se žuivi gore i iod avfričkog prioseka, sa bruto romaćim proizvodom (PDB od 11,553 dolara. Obrazloženje je da su korupcija i loša infrastruktura rak rana Srbije. Gotovo 1,3 miliona Srba živi u siromaštvu, ili jedva spajaju kraj s krajem, navedeno je na ovom portalu.
Slede, Makedonija, na trećem mestu najsiromašnijih zemalјa u Evropi ($10,718): kao i u Rumuniji, i u Makedoniji je velik udeo stanovništva koji živi u ruralnim područjima.
Dve trećine stanovništva koji žive na selu su siromašni,2. Albanija ($9,903): zastarela i neefikasna infrastruktura najviše koče Albaniju u privlačenju stranih investicija, 1. Bosna i Hercegovina ($8,590): iako imaju veoma žestoku konkurenciju u okruženju, autori liste ističu kako je siromaštvo u Bosni i Hercegovini (čak i ako se uporedi s komšijskim zemlјama) zastrašujuće.
Izvor: Danas

MOGUĆ DOGOVOR ŠTRAJKAČA I POSLOVODSTVA

27. februar 2017  • 1385 Opširnije

Štrajk radnika preduzeć „Putevi“ Užice mogao bi da bude prekinut u ponedelјak, ukoliko štrajkači budu prihvatili sadržaj dogovora koji su danas postigli predstavnici štrajkačkog odbora i poslovodstva.
Boban Ćaldović, poverenik Samostalnog sindikata putara Srbije u tom privatnom preduzeću, čiji su radnici u štrajku od 20. februara, izjavio je za Danas da je sa poslovodstvom dogovoreno da se radnicima za desetak dana isplate dnevnice, koje nisu isplaćivane dve-tri godine, ali da poslovodstvo nije moglo da utvrdi datum za isplatu januarskih zarada.
- Prvi put od kada smo u štrajku, razgovarali smo sa generalnim direktorom i njegovim saradnicima. Dogovorili smo se da pozovemo zaposlene da dođu na posao u ponedelјak. Tokom vikenda radnici će biti informisani o sadržaju postignutog dogovora, a u ponedelјak će odlučiti o tome da li će štrajk biti prekinut ili nastavlјen - objasnio je Ćaldović.
Tokom štrajka, radnici su tražili isplatu zarada i putnih troškova za decembar i januar, kao i dnevnica, a tokom jučerašnje blokade magistrale Užice-Zlatibor dopunili su zahteve i zatražili ostavku generalnog direktora Leka Korićanca zbog, kako su naveli dugogodišnjeg izuzetno lošeg stanja u toj firmi i ignorisanja radničkih zahteva. Štrajkači su uspeli da isposluju isplatu zarada i putnih troškova za decembar i primorali poslovodstvo na pregovore o isplati januarskih plata i dnevnica.
Zanimlјivo je da je, pre jutros postignutog dogovora, direktor Leko Korićanac, koji se oglasio prvi put od početka štrajka, za koji je naveo da nije po zakonu, saopštio da to preduzeće radnicima ne duguje ni plate, ni ostale naknade.
- Preduzeće u ovom momentu ne duguje svojim zaposlenima ostvarene zarade po zakonu, kao i ostale naknade po kolektivnom ugovoru (troškovi prevoza itd...) - naveo je Korićanac u saopštenju koje je medijima dostavio sinoć, a jutros je pregovarao sa štrajkačima o isplatama januarskih plata i radničkih dnevnica.
Uz ocenu da štrajk nije po zakonu i da veruje ga je „inicirao vrh Samostalnog sindikata putara Srbije“, Korićanac je dodao da je „poverenik tog sindikata izneo neistine koje štete ugledu tog predzeća“ za koje je naveo da „ima dugogodišnju tradiciju rada u zemlјi i inostranstvu“.
- U preduzeću postoji ogromna većina čestitih i vrednih lјudi koji svojim radom doprinose razvoju preduzeća, ali ostaju u senci nekolicine kojima je lični interes važniji od interesa većine zaposlenih - poručio je Korićanac.
Ćaldović je za Danas naveo da je većina od 670 zaposlenih u štrajku, a da su ostali na godišnjem odmoru, zbog pauze u građevinskoj sezoni, te da je deo radnika radio kako bi se ispunio zakonski minimum procesa rada. - Inspekcija rada je dolazila i utvrdila da je naš štrajk po zakonu - tvrdi Ćaldović.
Izvor: Danas

U AZOTARI SMANJENE PLATE 25 ODSTO

27. februar 2017  • 1384 Opširnije

Zaposleni u pančevačkoj "Azotari" moraće da pristanu na plate smanjene oko 25 odsto. Inicijalni razlog za "kresanje" zarada je kvar u jednom pogonu, zbog koga fabrika nije radila normalno više od deset dana, a zbog čega je izgublјeno oko 100 miliona dinara.
Iz menadžmenta "Azotare" kažu da je do finansijskog kolapsa u fabrici dovela i činjenica da od ove godine više ne mogu da kupuju gas - a da ga ne plate.
Do kvara je, o čemu su "Novosti" pisale, došlo prošlog meseca, kada je stao pogon amonijaka, a kupcima je umesto 40.000 tona, isporučeno upola manje. Menadžment fabrike je odlučio da minus mora da padne na teret radnika.
“Još raspravlјamo sa sindikatima koliko će umanjenje plate biti dogovoreno”, kaže Mile Bosnić, šef službe za odnose sa javnošću "Azotare".
“Umanjenje će biti za plate od marta do juna, a iznosiće 20 ili 25 odsto. Pored kvara, nama je dodatni problem to što sada svaki gas koji kupimo od "Srbijagasa", moramo unapred da platimo. Tako ne možemo finansijski da izdržimo. Nemamo više nikakve subvencije od države pa je pitanje kako ćemo ubuduće poslovati”.
Od tri reprezentativna sindikata, od pregovora su ove nedelјe odustala - dva. U sindikatu "Nezavisnost", koji će nastaviti da pregovara sa menadžmentom, kažu da je prvobitni plan rukovodstva bio smanjenje zarada od 30 odsto.
Predlog Sindikata hemije i nemetala Srbije, koji je izašao iz pregovora, bio je da svi zaposleni u fabrici u kojoj je prosečna plata oko 67.000 dinara u naredna tri meseca primaju 42.000 dinara i da im se nakon toga razlika refundira.
Ipak, rukovodstvo je odbilo ovo mišlјenje. U ovom sindikatu pominju podnošenje krivične prijave protiv generalnog direktora zbog zloupotrebe službenog položaja i kršenja kolektivnog ugovora Zakona o radu.
Izvor : Novosti

NADLEŽNI POKUŠAVAJU DA REŠE IZRABLJIVANJE
NAŠIH RADNIKA U SLOVAČKOJ

24. februar 2017  • 1383 Opširnije

Nakon apela Savez samostalnih sindikata Srbije nadležnim organima da zaštite naše državlјane koji su radno angažovani u inostranstvu preko posredničkih agencija, reagovao je ministar rada Aleksandar Vulin, koji je zatražio sastanak sa slovačkim kolegom Janom Rihterom kako bi se zaustavilo izrablјivanje srpskih radnika u toj zemlјi.
Povodom brojnih slučajeva nehumanog ponašanja prema srpskim radnicima radno angažovanih u „Samsungu“ u Slovačkoj posredovanjem naše agencije za zapošlјavanje, SSSS je apelovao da se oni zaštite i spreče dalјe zloupotrebe.
Dvojica ministara će pričati o sporazumu o socijalnom osiguranju sa Vladom Slovačke, čime bi trebalo da bude onemogućen rad “na crno” I druge zloupotrebe.
Vulin je za “Blic” rekao da bi sporazum o socijalnom osiguranju značajno pomogao položaju srpskih radnika i bio bi prepreka radu “na crno”.
“U saradnji sa srpskim sindikatima, obavestili smo i EU sindikate o uočenim pojavama i zatražili pomoć. Mi ne možemo zakonski da pomognemo ukoliko radnici napuste našu teritoriju, a nas nisu obavestili o pravom razlogu svog odlaska. Jednostavno, nemamo nikakvu nadležnost nad dešavanjima u drugoj zemlјi”, objašnjava Vulin.
S druge strane, on dodaje da ono što mogu da urade jeste da reaguju na srpskoj teritoriji.
“Pojačaćemo kontrolu rada agencija, više ćemo i medijski raditi na obaveštavanju naših građana o rizicima neprijavlјenog rada”, naglasio je Vulin.
Poslednjih dana pojavila su se svedočenja većeg broja građana koji su u potrazi za poslom i novcem preko posredničkih agencija iz Srbije otputovali u Slovačku, najviše u fabrike "Samsung" i "Fokskon".
Prema njihovoj tvrdnji, ugovore nisu potpisivali, već su samo stavlјali potpis na papir s ispisanim spiskom obaveza koje imaju prema agenciji za posredovanje. Tako su, kako kažu, radili kao turisti najviše tri meseca, u teškim uslovima, po više od 12 sati dnevno za 2,2 evra po satu.
Nakon pisanja medija, tim povodom oglasio se i slovački ministar rada Jan Rihter, koji je najavio da će oštrijim cilјanim kontrolama proveriti u kakvim uslovima u slovačkim fabrikama rade radnici iz Srbije.
Nakon što su mediji razotkrili kroz šta sve prolaze srpski radnici u Slovačkoj, posrednička agencija iz Novog Sada počela je da uslovlјava radnike da potpisuju nove ugovore, i to na rumunskom jeziku. Na tim papirima kao posrednik se vodi nova agencija "Jobs".

HESTIL INVESTIRA U ŽELEZARU I ZAPOŠLЈAVA

24. februar 2017  • 1382 Opširnije

Direktor Železare u Smederevu Sihai Song potvrdio je da će ove godine kineski vlasnik investirati 120 miliona dolara u modernizaciju proizvodnje u kojoj se, kako kažu u sindikatu, već zapošlјavaju novi radnici.
Povodom antidamping istrage Evropske komisije za period od jula 2015. do kraja juna 2016, poručuje da će smederevska železara prodavati samo srpske proizvode, a ne čelik iz Kine.
U kompaniji Hestil Srbija usredsređeni su, kažu, samo na prodaju svojih srpskih proizvoda. Podsećaju da je godišnji kapacitet čeličane 2,2 miliona tona čelika.
„Tokom proteklih godina, roba proizvedena u Železari predstavlјala je oko jedan odsto tražnje Evropske unije. Hestil Srbija ostaje posvećen servisiranju kupaca u EU, ali smo uočili potencijal tržišta prerađivačke industrije u Srbiji i u regionu kao svoju glavnu razvojnu šansu.“.
Hestil se neće baviti prodajom čelika iz Kine i drugih zemalјa u Srbiji, zemlјama EU i okruženja, rekao je direktor Železare Sihai Song.
Kineski vlasnik poručuje da će tokom ove godine prevashodno investirati u nove tehnologije kako bi srpski čelični proizvodi zadovolјili visoke standarde kvaliteta koje zahteva evropsko tržište.
„Ove nove tehnologije, ove što ih zovemo četvrta industrijska revolucija, one dosta mogu i na području metalurgije da pomognu jer može da se pravi veći izvadak“, kaže stručnjak za crnu i obojenu metalurgiju Nikola Majinski.
I zaposleni u železari su zadovolјni kineskim vlasnikom jer poslovni rezultati, kažu, nikad nisu bili bolјi.
„Sve normalno funkcioniše, a ono što je vest jeste da se prima jedan broj mladih radnika za proizvodne pogone. Svakodnevno se objavi poneki konkurs“, kaže predsednik Samostalnog sindikata kompanije Hestil Srbija Siniša Prelić.
Izvor: BizLife

PUTARI NAJAVILI BLOKADU PUTA UŽICE - ZLATIBOR

23. februar 2017  • 1381 Opširnije

Bez obzira na to što je poslovodstvo isplatilo danas decembarsku platu, radnici užičkih „Puteva“ koji su u štrajku od ponedelјka, najavili su da će sutra u 11 časova blokirati magistralni put Užice-Zlatibor.
To je za Danas najavio Boban Ćaldović, predsednik Samostalnog sinidkata u tom privatnom preduzeću, dodavši da poslovodstvo odbija pregovare sa štrajkačkim odborom i da time krši zakon.
Užički putari su zahtevali isplatu zarada i putnih troškova za decembar i januar, ali i dnevnica koje, kako tvrde, nisu isplaćivane dve-tri godine, kao i poštovanje ostalih prava predviđenih kolektivnim ugovorom.
- Štrajk nastavlјamo, jer poslovodstvo ignoriše naše zahteve i odbija da pregovara. Iako je danas trebalo da se sastanemo sa njima, rečeno nam je da je svih šest direktora na službenom putu. Nećemo odustati i sutra u 11 časova blokiraćemo magistralu Užice-Zlatibor - rekao je za Danas Ćaldović i najavio da će se blokadi puta pridružiti i radnici drugih pogona tog preduzeća u užičkom kraju.
- Isplatili su nam platu za decembar, pošto smo najavili blokadu saobraćajnice, ali time nisu rešeni naši problemi, niti su predstavnici poslovodstva pregovarali sa nama - obajsnio je Ćaldović i istakao da poslovodstvo poslednjih godina uruševa to preduzeće i da je radnike dovelo u situaciju da štrajkovima traže svoja prava.
Od početka štrajka, poslovodstvo „Puteva Užice“ i generalni direktor Leko Korićanac nisu se oglašavali o problemima u tom preduzeću, koje je u javnosti važilo za jedno od najuspešnijih u putnoj industriji Srbije.
Izvor: Danas

"JUGOALAT" PRED GAŠENJEM!

23. februar 2017  • 1380 Opširnije

Novi Sad će, po svemu sudeći, izgubiti još jedno nekada veliko ime metalskog kompleksa. "Jugoalat", koji je nekada bio svetski poznata firma, već više od četiri meseca je bez struje, a kako ocenjjue Novak Vasić, predsednik Samostalnog sindikata metalaca Novog Sada, ponovno pokretanje proizvodnje liči na "nemoguću misiju".
"Jugoalat" je, podsećamo, pre tridesetak godina proizvodio precizne i specijalne alate, ali se u ozbilјnim problemima našao kada su uvedene sankcije. Epilog je bio stečaj, koji je pokrenut 2010. godine, i od tada nekadašnju perjanicu novosadske metalske industrije čini samo tridesetak radnika. Plan reorganizacije preduzeća je usvojen krajem avgusta 2013, a početkom decembra iste godine podnet je zahtev za uvođenje ponovnog stečaja, jer se reorganizacija nije sprovodila. Privredni sud je u aprilu 2014. pokrenuo prethodni stečajni postupak, a do tada je u nekoliko navrata bilo pokušaja da se pokrene proizvodnja, ali...
- Gotovo sam siguran da je proizvodnja u "Jugoalatu" prošlost, i pored svih bombastičnih obećanja poslovodstva - ogorčen je Vasić. –
Nažalost, fabrika i njenih tridesetak radnika podeliće, po svoj prilici, sudbinu kolega iz "Jugodenta", "Pobede", "Petra Drapšina", "Motinsa" i još nekih manjih fabrika metalskog kompleksa. Naravno, voleo bih da se varam i da se desi čudo, ali mislim da je nade sve manje.
Prvi sindikalac novosadskih metalaca navodi da kolaju informacije da sudski izvršitelјi imaju presude za zaplenu imovine, pa bi "Jugoalat" mogao da ode "na doboš".
Iz fabričkih pogona, kako je najavlјeno pre oko pola godine, trebalo je da izbace na tržište najmodernije polјoprivredne mašine, koje zemlјište obrađuju u jednom prolazu donoseći uštedu od 100 evra po hektaru, pošto je poslovodstvo u dogovoru sa inovatorom Stankom Mandićem, vlasnikom patenta, počelo sa probnom serijom.
U "Jugoalatu" je, takođe, trebalo da zaživi i proizvodnja delova za hidrante u saradnji sa austrijskom kompanijom MKE, ali i taj program je, posle neizmirenih dugovanja i isklјučenja struje, doveden u pitanje.
Planovi poslovodstva "Jugoalata", pre isklјučenja struje, bili su da u proizvodnji inovativnih polјoprivrednih mašina posao dobije oko 180 radnika. Navodno su za to veliko interesovanje pokazali poslovni partneri iz Rusije, Bugarske, Belorusije, pa i zapadne Afrike.
Izvor: Novosti

KAKAV JE POLOŽAJ NEZAPOSLENIH KOJI RADE NA UGOVOR?

21. februar 2017  • 1379 Opširnije

Višegodišnji problem prekoračenja ugovora o privremenim i povremenim poslovima, kada je reč o javnim preduzećima, dodatno usložnjavaju zabrana zapošlјavanja i zakon o maksimalnom broju zaposlenih.
Naime, nedostatak radnika na pojedinim mestima popunjava se i angažovanjem nezaposlenih lica po tzv. "privremeno povremenim ugovorima". Dok inspektori pozivaju da se slučajevi zloupotrebe prijave, advokati opominju na manjak ovlašćenja inspekcije i spore sudske postupke.
Umesto sezonski - 120 dana u 12 meseci, ugovor o privremenim i povremenim poslovima traje i više godina. Sindikati procenjuju da je tzv. privremeno povremenih ugovorača u Srbiji do čak 70.000. Sa nižom platom i bez prava koja garantuju ugovori na određeno i neodređeno vreme.
"Uskraćeni su za mnoge stvari - godišnji odmor, bolovanje. Oni zarađuju samo radom nemaju baš nikakva prava iz Zakona o radu. Sa druge strane dobijaju bar redovna primanja i zdravstvenu i socijalnu zaštitu, ali sam taj osećaj nesigurnosti da sutra nekome niste potrebni je vrlo loš", objašnjava Aleksandar Radojević iz Sindikata komunalaca Beograda.
I u inspekciji rada potvrđuju da je, od oko 3.500 postupaka zbog zloupotrebe radnih prava tokom godine, sve više prijava zbog zloupotrebe ugovora o privremenim i povremenim poslovima. Pred inspektorima su tada dva rešenja.
"Podnosimo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i donosimo rešenje kojim nalažemo da poslodavac prestane da angažuje lica po tom osnovu da bismo ga naterali da ponudi ugovor o radu na neodređeno vreme", navodi Goran Marković iz Inspektorata za rad.
Umesto ugovora na neodređeno vreme, poslodavac češće ponudi tek raskid postojećeg ugovora. Zato radnici retko i prijavlјuju takve slučajeve, iako to mogu da učine i anonimno.
"Poslodavac i zaposleni su tu u saučesništvu jer je radnik prinuđen da prihvati takve poslove po sistemu daj bolјe da radim bilo šta jer u suprotnom neću raditi ništa.
Drastično je što se to dešava u javnim preduzećima gde je država poslodavac", objašnjava Aleksandar Radivojević, advokat.
I kad poslodavac dođe pred sud, umesto da se rešavaju hitno, radni sporovi traju i po više godina.
"Ročišta se zakazuju na dva tri meseca i tu zaista radnik izgubi volјu da istera pravdu putem suda, koliko morate da investirate i onda zapravo spolјa gledano tih sporova nema mnogo, ima ih samo tamo gde su dratsično povređena prava", navodi Radivojević.
Kada je o reč o komunalnim preduzećima u Beogradu, rešenje se očekuje od Komisije grada za utvrđivanje maksimalnog broja zaposlenih. Sindikati se odgovoru nadaju do kraja meseca, gradonačelnik obećava - do kraja godine.
Izvor: RTS

NADLEŽNI DA ZAŠTITE NAŠE DRŽAVLjANE
KOJI PREKO AGENCIJA RADE U INOSTRANSTVU

20. februar 2017  • 1378 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije pozvao je danas nadležne organe u Srbiji da zaštite naše državlјane koji su radno angažovani u inostranstvu preko posredničkih agencija.
Povodom brojnih slučajeva nehumanog ponašanja prema srpskim radnicima radno angažovanih u „Samsungu“ u Slovačkoj posredovanjem naše agencije za zapošlјavanje, SSSS je apelovao da se oni zaštite i spreče dalјe zloupotrebe.
SSSS ukazuje na zakonsku obavezu Nacionalne službe za zapošlјavanje i agencija da obezbede zaštitu lica u postupku zapošlјavanja u inostranstvu.
Pri tome, naglašavamo da prema zakonu, zaštita lica podrazumeva najmanje jednak tretman po osnovu rada sa državlјanima države zaposlenja za vreme rada i boravka u inostranstvu. Pored toga, agencija je dužna da pruži obaveštenja o oblicima i načinu zaštite u skladu sa ugovorom o zapošlјavanju u inostranstvu i snosi odgovornost prema licima koja se zapošlјavaju u inostranstvu za zakonitost njihovog zapošlјavanja i za uslove rada koji moraju odgovarati zakonodavstvu zemlјe u kojoj posreduju.
Imajući u vidu navedeno, kao i druge zakonske obaveze agencija u slučaju posredovanja za zapošlјavanje u inostranstvu, kao i obavezu agencija da dostavlјaju ministarstvu obaveštenje o licima koja se zapošlјavaju u inostranstvu, njihovom broju i strukturi i druge podatke, iniciramo da se provere navodi izneti u medijima u konkretnom slučaju.
Istovremeno, predlažemo da inspekcija rada (i druge inspekcijske službe) izvrši kontrolu rada agencija koje posreduju u zapošlјavanju u inostranstvu i da se na osnovu toga sačini informacija o stanju u ovoj oblasti, kao i o potrebnim merama u cilјu pobolјšanja položaja naših državlјana kada se radno angažuju posredovanjem naših agencija.

OKRUGLI STO POVODOM
MEĐUNARODNOG DANA SOCIJALNE PRAVDE

20. februar 2017  • 1377 Opširnije

Organizacijom okruglog stola, pod nazivom “Ima li socijalne pravde u Srbiji?”, Savez samostalnih sindikata Srbije I Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost" danas su u Beogradu obeležili Međunarodni dan socijalne pravde.
Generalna skupština UN proglasila je 20. februar za Međunarodni dan socijalne pravde na zasedanju održanom 2007. godine, a obeležavanje tog datuma počelo je 2009. godine. Dve reprezentativne sindikalne centrale u Srbiji svake godine, različitim manifestacijama, obeležavaju taj dan, ukazujući na problem siromaštva, nejednakosti i sve veću nezaposlenost.
Potpredsednik SSSS Duško Vuković je, u uvodnom izlaganju, rekao da koncept društva socijalne pravde jeste spemnost da se ostvari dijalog između socijalnih partnera.
“Sindikat ima pravo I želi da učestvuje u donošenju odluka koje će omogućiti dostojanstven život I rad, koji podrazumeva mogućnost zapošljavnja, veće zarade I prosperitet za sve”, kazao je Vuković.
Prema njegovim rečima, privredni rast nije garant smanjenju diskriminacije I siromaštva, zbog čega će SSSS I UGS otpočeti kampanju pod nazivom “Vreme je za naš oporavak”.
“Od danas ćemo početi da kontinuirano govorimo svim građanima da je vreme za njihov oporavak, za veće plate, za prosperitet za sve”, zaključio je Vuković.
Predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković rekao je da država u poslednjih 30 godina, umesto da uzima bogatima I daje siromašnima, ona uzima od siromašnih kako bi bogatiji bili još bogatiji.
On je kazao da su istraživanja Međunarodnog monetarnog fonda pokazala da je povećanje društvenih nejednakosti povezano s marginalizacijom sindikata.
"Ima dobre i loše nejednakosti, dobra je ona koja društvo vuče napred, dok je loša ona koja cementira stečene pozicije i sprečava promene. Ono što je sigurno, to je da se sindikati vraćaju", kazao je Stojiljković.
Profesor Fakulteta političkih nauka Vukašin Pavlović ocenio je da bez prihvatljive distribucije pravde nema dobro uređenog društva.
"Preraspodela bogatstva i moći, obnavljanje poverenja u društveni angažman građana, kako politički tako i civilni, predstavljaju bitna pitanja poimanja pravde danas obzirom da postoje ozbiljni problemi u legitimizaciji poznog kapitalizma", kazao je Pavlović.
On je dodao da su najveće žrtve savremenih društvenih nepravdi mladi koji nemaju mogućnost zapošljavanja, zaposleni, ali i starije generacije koje su pod udarom smanjenja penzija i izdržavanja mladih nezaposlenih generacija.
Po rečima profesora beogradskog Fakulteta političkih nauka Čedomira Čupića, nema života bez socijalne pravde.
"Uvek sam se čudio koncepcijama i ideologijama koje, insistirajući na razvoju, zaborave na čoveka. Da bi u današnjoj Srbiji 500.000 ili 600.000 ljudi moglo da živi divno, mi ostali bismo trebali da nestanemo", kazao je Čupić.

NEPRESTAN RAD NA TRACI, UGLAVNOM STOJEĆI

20. februar 2017  • 1376 Opširnije

Nedostatak radnih mesta u Srbiji, besparica, mogućnost bolje zarade nego u Srbiji i oglasi koji pozivaju radnike iz naše zemlje da krenu put Slovačke, gde im se radno mesto nudi, po svemu sudeći ima i svoju drugu, ne tako lepu stranu. O naličju odlaska u pečalbu u Slovačku, sve češće se, iako još uvek tiho, govori i ukazuje se na to da se radi gotovo neprestano, na traci, uglavnom stojeći, uz zarade koje su veoma često manje od obećanih i značajno niže od zakonom propisanih u Slovačkoj, bez plaćene pauze, na koju ne može ići samo jedan radnik te da je maltretiranje na poslu svakodnevno. Ni priča o smeštaju, koji je kolektivan i besplatan, nije ništa bolja jer je on najčešće veoma loš, neretko bez vode ili grejanja te je slika više siva nego svetla.
Treba reći da put Slovačke, za rad u fabrikama, najčešće u automobilskoj industriji, nije potrebna neka konkrenta struka, pa ni znanje jezika, a ni bogzna kakve veštine, već suštinski radna snaga za obavljanje jednostavnih, ali iscrpljujućih poslova. Takođe, oni koji se odluče na taj korak, u principu, znaju šta ih očekuje u toj zemlji, ali je nevolja što mnogi odlaze bez ugovora o radu, boravišne i radne dozvole, što utiče na sigurnost rada i boravka u Slovačkoj. I pored toga što su iskustva mnogih koji su otišli u Slovačku loša, i dalje put te zemlje gotovo svakodnevno odlaze puni autobusi. Računica je relativno jasna – za isti ili sličan posao u Srbiji, koji se odvija u gotovo istim uslovima – 12 sati rada, bez pauze i toplog obroka, mesečno se može zaraditi oko 200 evra – odnosno oko 24.000 dinara, koliko je, u proseku minimalna zarada u našoj zemlji, dok se u Slovačkoj, uz satnicu od 2,2 evra, dnevno može zaraditi oko 26 evra, odnosno za 24 radna dana nešto više od 600 evra. Dakle, ostane više novca nego u Srbiji, čak i kad se plaćaju neki troškovi – jer i ovde se mora stanovati i hraniti.
Istini za volju, oglasi kojima se poziva na rad u Slovačkoj uglavnom ukazuju na tamošnje uslove rada. Tako jedna od agencija koje organizuju odlazak radnika iz Srbije u Slovačku prilično precizno ukazuje na uslove odlaska i boravka tokom rada u Slovačkoj – u ponudi su poslovi u prehrambenoj industriji, auto-industriji i elektroindustriji, u fabrikama za proizvodnju i sklapanje delova za televizore, manuelni su, brzo se nauče, nije potrebna neka posebna stručna sprema, a radi se većinom u stojećem položaju. Takođe, tu je i uputstvo da se u slučaju prelaska u drugu agenciju u toku trajanja ugovora, automatski dobija otkaz, radnik ostaje bez smeštaja i odlazi kući.
Put Slovačku kreće se iz Novog Sada s glavne Železničke stanice, a ukazuje se i na troškove putnog osiguranja, koje je obavezno, kao i uslove za zdravstveno osiguranje. Smeštaj je besplatan, ali se, ukoliko se izostaje s posla, naplaćuje, a pojedini poslodavci obezbeđuju jedan topli obrok za vreme rada. Precizirano je i da je satnica 2,2 evra, te da se, što se više radi, više i zaradi, a da se, ukoliko je poslodavac zadovoljan kako zaposleni radi, posle pet meseci mogu dobiti daleko bolji uslovi – od plate do smešataja. Ukazuje se i na to da se, u slučaju da poslodavac nije zadovoljan kandidatom, on vraća kući samostalno organizujući prevoz, koji je u odlasku u Slovačku besplatan.
Po rečima jednog radnika koji više puta boravio u Slovačkoj, posao jeste težak, radi se mnogi i dugo, ali se i zaradi više nego u Srbiji.
-Kada sam prvi put otišao za Slovačku, znao sam koji me uslovi očekuju – posao i do 12 sati dnevno, možda samo jedan slobodan dan nedeljno, stanovanje u zajedničkom smeštaju, pa se nisam mnogo iznenadio – kaže sagovornik „Dnevnika”.
– Zaradim više nego ovde, da biram ne mogu, nije lako, mnogo toga nedostaje. Nedavno sem se vratio, ići ću ponovo, dok budem mogao da izdržim taj tempo.
Ugovor o radu važan dokument
Iz Ministarstva za rad i socijalnu politiku ukazuju na to da su zakonom definisani uslovi pod kojima se može legalno otići na rad u inostranstvo, a to prvenstveno podrazumeva posedovanje radne dozvole zemlje u koju odlazi na rad i ugovor o radu, koji se potpisuje pre odlaska iz Srbije. Iz tog ministarstva apeluju da se ne ide u inostranstvo bez dozvole i ugovora o radu, kao i da prijave one koji se ne pridržavaju zakona.
Za legalan boravak radnika iz Srbije u Slovačkoj neophodna su određena dokumenta – a osim overene diplome i potvrde da nisu osuđivani, to je i boravišna viza, koja se dobija na osnovu ugovora o radu, koji se najčešće sklapa na tri meseca.
Izvor. Dnevnik

ORUŽARI SE PRIDRUŽUJU PROTESTU
VOJNOG I POLICIJSKOG SINDIKATA

10. februar 2017  • 1375 Opširnije

Radnici Zastave oružja pridružiće se protestu članova Vojnog i Policijskog sindikata, zakazanog za subotu u podne, ispred Vlade Srbije.
U Samostalnom sindikatu Zastave oružja očekuju da će u subotu put Beograda krenuti nekoliko stotina kragujevačkih oružara.
Predsednik Sindikata u Zastavi oružju Dragan Ilić kaže da radnike te fabrike i pripadnike Vojske Srbije i MUP povezuje sve neizvesniji materijalni položaj, uzrokovan smanjenjem plata u javnom sektoru, u koji su svrstane i fabrike domaće odbrambene industrije, uprkos činjenici da gotovo kompletnu proizvodnju izvoze i to u vrednosti od više stotina miliona dolara godišnje.
Oružarski i sindikati vojske i policije, prema njegovim rečima, povezuje i zajednička želјa da se u državi ponovo uspostavi vladavina institucija i poštovanje zakona.
“Podržavamo Vojni i Policijski sindikat koji, uz popravlјanje socijalno-materijalnog statusa i položaja svog članstva, traži i uspostavlјanje pravnog poretka i reda u državi koja, usled urušavanja institucija i bahatog ponašanja klјučnih političkih aktera, sve više tone u nered i bezakonje”, kaže Ilić za naš list.
Izvor: Danas

VUKOVIĆ:PRIJAVLJIVANJE RADNIKA PUNI PENZIONI BUDŽET

10. februar 2017  • 1374 Opširnije

Veliki broj penzionera u Srbiji godišnje gubi 2,5 penzije, jer iako su napunili godine radnog staža, nemaju dovolјan broj godina života za odlazak u penziju, pa plaćaju penale, i to se mora promeniti, ocenjuju u Savezu samostalnih sindikata.
Duško Vuković, potpredsednik ove organizacije, koja je podnela Socijalno-ekonomskom savetu predlog za izmenu spornog člana Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju, očekuje da bi to telo trebalo o tome da raspravlјa na sledećoj sednici.
Vuković kaže da država nema prava da oduzima nešto što su zaposleni plaćali 40 godina.
"Ako ste vi svih 40 godina uplaćivali, ako su to bila zakonska rešenja i pre nekoliko decenija i sada, država nema pravo da vam to oduzme, to su vaše pare", rekao je Vuković Tanjugu.
On je podsetio da je Savez samostalnih sindikata Srbije 25. novembra 2015. podneo inicijativu SES-u da se promeni član Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju, koji bi faktički ukinuo trajno umanjenje penzija, odnosno da se penzionerima kada napune 65 godina to vrati i da primaju punu penziju.
On ocenjuje da je to, kako kaže, nepravedno zakonsko rešenje po penzionere doneto na brzinu, bez javne rasprave i bez dogovora sa sindikatima.
Skale za penale su različite, a najveće umanjenje iznosi oko 20 odsto, kaže Vuković, navodeći da veliki broj korisnika penzija tako ostaje bez 2,5 penzije godišnje. Imajuću u vidu prosečan iznos penzija, toj kategoriji stanovništva se, kaže, ne omogućava da dostojno živi.
Odgovornost za takvu situaciju u kojoj su se penzioneri našli vidi u poslodavcima, koji godinama i decenijama nisu uplaćivali svoje obaveze u PIO fond, a država im je to tolerisala.
"Penzioni fond nije imao dovolјno sredstava da isplaćuje penzije, a onda je preostali deo uplaćivan iz budžeta, i to jedan od argumenata vlade, da nema dovolјno sredstava, a s druge strane, nije bilo dovolјno mehanizama za prinudnu naplatu i sankcionisanje nesavesnih poslodavca", rekao je on.
Objašnjava da bi moralo mnogo više da se radi na naplati od poslodavaca, kako bi se penzioni fond punio, te da vlada i danas ima "lagan" odnos prema onima koji tu obavezu ne ispunjavaju.

"Kad bi se svi lјudi koji rade prijavili ili da poslodavci striktno uplaćuju novac u penzioni fond, imali bismo dovolјno sredstava da uplaćujemo penzije sadašnjim penzionerima", ocenio je Vuković. Glavni i odgovorni urednik lista "Penzioner" Bilјana Petrović podržava ukidanja penala za prevremni odlazak u penziju i kaže za Tanjug da je nepravedno što se naši penzioneri kažnjavaju nekoliko puta".
Petrović veruje da se o članu tog zakona još ne raspravalјa na sednici SES-a, jer vlada nema novca, a činjenica je, kaže, da se u Srbiji mnogo više izdvaja iz budžeta nego u Evropi, i to od 11 do 13 odsto, jer je "neko nekada potrošio penzioni fond".
Ona smatra da bi država mnogo više napunila kasu kada bi oni koji ostaju da rade do previđenih godina života, otišli u penziju, a umesto njih došli mladi kojima bi se plaćali doprinosi na punu platu.
Bivša ministarka za socijalnu politiku Gordana Matković kaže da penali principijalno i teorijski imaju smisla, ali da niko ne treba da se "kune", ni u njihovo uvođenje, ni u ukidanje bez istraživanja koja bi pokazala opravdanost odluka.
"Čekam da ispunim oba uslova da bih ostvario punu penziju", čuveni je pojam koji pokazuje da su i ranije u sistemu postojali penali, podsetila je Matković, dodajući da i ranije "nisi mogao da ostvariš punu penziju, ako nisi imao godine staža i godine života, koje je zakon definisao".
"Onda se to sa uvođenjem bodovne formule izgubilo, a pre nekoliko godina su ti penali uvedeni na relativno visokom nivou", rekla je Matković Tanjugu. Objašnjava da penali mogu imati smisla zato što se živi duže, ali za detalјniju analizu potrebno je istraživanje da li oni koji ranije idu u penziju, a uglavnom je reč o lјudima sa srednjom ili osnovnom školom, žive duže ili kraće.
"Pretpostavimo da se penzije isplaćuju kao jedna jednokratna suma i onda se pretvaraju u mesečne, nećete da dobijete isto ako hoćete da primate deset godina, 15 godina ili 20 godina. U tom smislu oni su opravdani", dodala je ona.
Objašnjavajući da je jedan od osnovnih cilјeva povećanja penala u razvijenim zemlјama da podstakne lјude da rade duže, Matković kaže da to važi za one zemlјe gde se ne preti lјudima da će ostati bez posla, da će se zatvoriti fabrika ili da će firma propasti.
Kaže da se u Srbiji jedva čeka da se ispuni prvi uslov i da se ode u penziju, jer postoji opasnost od svega toga, dodajući da je uopšte pitanje koliko takvi penali podstiču lјude da ostanu duže na tržištu rada.
Izvor:Tanjug

U TRAJALU OČEKUJU JOŠ JEDAN SOCIJALNI PROGRAM

8. februar 2017  • 1373 Opširnije

U Trajal korporaciji se priprema nova sistematizacija na osnovu koje bi broj radnika trebalo da bude smanjen za 150 do 200, rečeno je agenciji Beta u fabričkom Samostalnom sindikatu.
"Nova sistematizacija treba da pokaže koja su radna mesta nerentabilna kako bi radnici mogli da se prijave za socijalni program dok još uvek imamo mogućnost da od države dobijemo sredstva", rekao je predsednik fabričkog Samostalnog sindikata, Milosav Vukojičić.
U toj fabrici je, prema njegovim rečima, do pre neki dan na bolovanju bilo 450 radnika, a "sada kada se čulo da će biti tehnoloških viškova, svega ih je četrdesetak ostalo na bolovanju".
"Razumemo da oni koji su bolesni treba da se leče, ali ne može da se dođe dva, tri dana, pa da se opet ide na bolovanje, oni koji su se vratili sa bolovanja sada rade na čišćenju kruga, jer umesto njih u proizvodnji već rade drugi", rekao je Vukojičić.
Poslovodstvo Trajala je u odgovoru dostavlјenom agenciji Beta, na pitanja o sprovođenju još jednog socijalnog programa i poslovnim rezultatima navelo da "nakon pozitivnog poslovnog rezultata ostvarenog za 2016. godinu, prvog pozitivnog poslovnog rezultata posle 10 godina, sagledava najefikasniji način opstanka i dalјe revitalizacije Trajal korproacije".
Trajal, čiji je ugovor o privatizaciji raskinut krajem 2013. godine, je nakon "skidanja" državne zaštite od naplate poverilaca prošlog maja, nadležnima podneo Unapred pripremlјeni plan reorganizacije, koji je usvojen krajem novembra, čime je omogućen opstanak te fabrike.
Izvor: Novosti

PODRŠKA GRAĐANA SSSS ZA UKIDANJE KAZNENIH POENA

7. februar 2017  • 1372 Opširnije

Savezu samostalnih sindikata Srbije svakodnevno stiže podrška građana Srbije u nastojanju da od vlasti izdejstvuje ukidanje kaznenih poena za penzionere koji su ispunili godine staža, a nisu napunili zakonom propisan broj godina.
U pismima podrške se naglašava da je velika nepravda da se nekome ko ima 40 godina radnog staža, i ko je plaćao doprinose sve vreme rada, kada ode u penziju pre 65 godina starosti obračunavaju kazneni poeni.
Poslednje u nizu dopisa uputio je bračni par iz Bečeja, koji zajedno ispunjava prvi uslov (imaju ukupno više od 70 godina staža), a nemaju godine života, zbog čega će im biti oboma umanjene penzije po 15-16 odsto.
“Zamislite šta to znači da ceo preostali život živimo kao socijalni slučajevi umesto da uživamo u zasluženoj penziji”, ukazuje taj par, čija glava porodice zarađuje 13.800 dinara, a supruga već 5 godina nigde ne radi.
“Svi smo mi služili vojsku 12, 15 ,18 ili 24 meseca, to je bila i obaveza i čast. Mogao sam i ja kao ovi danas da ne budem vojnik, da završim studije, da napravim kuću, da stvorim porodicu. Niko od nas ne traži da nam se plati, ali da su nam samo vreme provedeno u vojsci uračunali u staž danas ne bi smo kopali po kontejnerima, sramotili se u redu za socijalnu pomoć, čekali da nam u 60 godini roditelji – penzioneri, koji imaju 83 godine, dodaju koju hiljadarku, jer smo na čekanju”.
“Stvarno nas je sramota i sistema i države kojoj smo verno služili i odužili. Hvala što ste se bar vi zauzeli za nas. Želimo vam puno uspeha i da istrajete , radite pravu stvar”, navodi se u dopisu tog bračnog para upućenog predsedniku SSSS.
Savez samostalnih sindikata Srbije, svestan da su penzije većine penzionera toliko male da bi im se na ovaj način dodatno uzimalo, zatražio je da država uvođenje penala oroči do 65 godine života, kao gornje granice za penzionisanje, i da ih nakon toga ukine za sve.
Upravo je ovakav predlog SSSS i uputio Socijalno-ekonomskom savetu.

PENALI ZA PENZIJE ODLAZE NA PROVERU

6. februar 2017  • 1371 Opširnije

Ukidanje penala za odlazak u penziju pre napunjenih 65 godina života biće tema sledeće sednice Socijalno-ekonomskog saveta, koja bi trebalo da bude održana najkasnije ove nedelјe.
Inicijativu je 2015. podneo Savez samostalnih sindikata Srbije, ali ona nikako nije stigla na dnevni red, kako kažu, iz raznoraznih razloga, od izbora pa do izbegavanja.
Prema rečima Duška Vukovića, potpredsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije, ovaj predlog je, u stvari, stalno na dnevnom redu, ali zbog opstrukcije se o njemu ne raspravlјa.
“Nekome ko ima 40 godina radnog staža i plaćao je doprinose sve vreme rada nepravedno je da se kada ode u penziju pre 65 godina starosti obračunavaju kazneni poeni”, kaže Vuković.
“Smatramo da je u redu, ako je država u krizi, da se, dok osoba ne napuni zakonom propisan broj godina, skida od čeka, ali čim se uslov ispuni treba dati punu penziju”.
Vlada bi, prema njegovom mišlјenju, trebalo da razmatra inicijativu i da predloži amandman na Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju. Prvobitno se razmatrao predlog da se ovo odnosi samo na zaposlene u preduzećima u restrukturiranju, ali je sada proširen na sve radnike.
“Generalno se sagledava za sve lјude”, kaže naš sagovornik.
“Penzionerima se sada skida maksimum 20 odsto od penzije, što su na godišnjem nivou velika sredstva za one koji ionako imaju mala primanja. To ne izdvaja samo poslodavac, već svaki zaposleni ima obavezu po zakonu da daje 14 odsto svoje zarade za penziono. Što znači da bi plata bila veća za taj iznos da to ne moramo da izdvajamo”.
U Evropi se pregovara o bruto plati, a mi smo retka zemlјa koja više opterećuje zaposlenog nego poslodavca. Naš penzioni fond je solidarni, jer radnici izdvajaju godinama, a u međuvremenu se od tih para isplaćuju postojeći penzioneri.
“Mi ćemo pritiskati, ima logike da jednog trenutka oni koji donose zakone vide nelogičnost i nepravdu prema jednom delu lјudi”, kaže Vuković.
U Uniji poslodavaca Srbije smatraju da bi ozbilјno trebalo razmotriti ovaj predlog sindikalaca i, ukoliko se ponude valјani argumeti, onda bi ovaj član zakona trebalo izbrisati.
Prema računici Samostalnog sindikata, penzioneri kaznenim poenima gube oko dve i po penzije godišnje. Zakon, naime, predviđa da se budućim penzionerima za svaki mesec nedostatka staža ili godina života penzija umanjuje 0,34 odsto. To je trajno umanjenje koje maksimalno može da iznosi do 20,4 procenata godišnje.
Izvor: Novosti

SVA VLAST MINISTRU

3. februar 2017  • 1370 Opširnije

Sva vlast u rukama ministra, ukidanje značaja Nacionalnog prosvetog saveta i školskih odbora - glavne su zamerke sindikata na nacrt zakona o osnovama sistema obrazovanja, čija javna rasprava bi trebalo da počne ovog meseca.
Prof. dr Aleksandar Lipkovski, predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS), smatra da je ovaj dokument toliko štetan da ga treba što pre suspendovati i pisati novi nacrt.
Na dugačkom spisku zamerki prof. Lipkovskog navedeno je da je članove NPS do sada birala skupština i to na šest godina, kako bi bili nezavisni od aktuelne politike. Sada je predloženo da ih imenuje vlada i to na četiri godine. Time, kaže, Savet postaje potčinjen ministarstvu. Umesto da usvaja nastavne planove, NPS sada samo daje mišlјenje.
- Reči "donosi ministar" i "utvrđuje ministar" ponavlјaju se u tekstu 25 puta, a reč "ministar" 88 puta - prebrojao je matematičar, prof. Lipkovski. - Ovo je centralizacija prosvetnih nadležnosti u rukama jednog čoveka, do sada neviđena u srpskoj prosveti, kao i politizacija prosvete koja podseća na onu iz doba vladavine KP. Ovaj zakon, ako bude usvojen, može dovesti do nesagledivih štetnih posledica.
Nezadovolјni su i sindikati, a njima je trn u oku to što direktora bira direktno ministar.
Prema rečima Jasne Janković, predsednice Unije sindikata prosvetnih radnika, budući zakon donosi nepotrebnu centralizaciju.
- Potpuno je pogrešno da ministar preuzima ulogu školskih odbora i postavlјa direktore. Ne može on imati uvid u to kako radi 1.700 direktora i ko su najbolјi kandidati - upozorava Jasna Janković.
- Nije dobro što sindikati nisu pozvani da učestvuju u izradi zakona, kao što je bio slučaj sa svim prethodnim zakonima. Iznećemo sve primedbe i nadamo se da će ih ministarstvo uvažiti pre nego što tekst ode na javnu raspravu.
Novina je i da će se opterećenje đaka meriti brojem sati provedenih u školi, a ne samo brojem časova. Poseban zakon urediće to pitanje, ali će u ukupno vreme ulaziti sve aktivnosti - redovni časovi, izborni predmeti i vannastavne aktivnosti. Svaki učenik dobiće i jedinstveni obrazovni broj, koji će ga pratiti od vrtića, pa do zapošlјavanja.
Sličnog je mišlјenja i Aleksandar Ničić iz Sindikata obrazovanja Srbije. On smatra da sva vlast u rukama jednog čoveka ostavlјa mogućnost politizacije izbora direktora i zapošlјavanja novih kolega.
- Direktora bira ministar, a direktor sada više neće imati obavezu da na slobodna mesta preuzima kolege sa nepunom normom. Moći će na 60 dana da primi koga hoće, bez konkursa, i da mu ugovor na određeno produžava koliko želi. Nastavnici ostaju potpuno nezaštićeni - tvrdi Ničić.
Ni direktori ustanova obrazovanja ne dočekuju novi zakon spokojno, s obzirom na član 204, prema kome sve ustanove šest meseci posle usvajanja zakona moraju da raspišu novi konkurs za direktora. Znači, već na jesen ministar će birati 1.700 novih direktora škola. I Nacionalni prosvetni savet biće smenjen i imenovan novi šest meseci kasnije.
Među novinama koje je zakon donosi su i mogućnost osnivanja Agencije za obrazovanje, kazne za sekretare škola, kazne za roditelјe od 30.000 do 100.000 dinara, ustanove će moći da se osnivaju javno-privatnim partnerstvom... Program opšte, stručne i umetničke mature biće spreman za školsku 2018/2019. godinu. U zakon je ušlo i osnivanje đačkih zadruga, roditelјskih saveta na nivou opštine, kao i osnivanje sektorskih veća, koja će, pored obrazovnih stručnjaka, činiti i predstavnici poslodavaca, a njihov posao biće da se bave procenama obrazovnih potreba za konkretne struke.
Izvor: Novosti

KOMUNALCI PO UGOVORU DA RADE
POD ROBOVSKIM USLOVIMA

3. februar 2017  • 1369 Opširnije

Ugovore o privremenim i povremenim poslovima zakon definiše kao ugovore za sezonske poslove, koji ne smeju da traju duže od 120 dana u godini. U beogradskim javnim gradskim preduzećima je, međutim, više hilјada radnika na taj način angažovano po nekoliko, čak i do 17 godina.
“PP ugovorci” lišeni su svih prava koja proističu iz radnog odnosa. Na takve, kako kažu, "robovske" uslove pristaju da bi sačuvali kakvo-takvo radno mesto. Nezaposleno lice - tim rečima se opisuje radni odnos definisan takozvanim “PP ugovorom”. “PP” znači privremeno i povremeno, ali Nemanja Stepanović je, produžujući ga na svaka četiri meseca, u JKP "Vodovod i kanalizacija" proveo deset godina. Na istom radnom mestu, sa istom platom i bez ikakvih prava.
“Imamo duplo manju platu nego stalni radnici. Duplo manju! Nemamo pravo na jedan slobodan dan, na jedan dan bolovanja, godišnjeg odmora, za rođenje deteta vodovodski radnik prima 160.000, radnik prima za prvo dete, ja imam devojčicu, ništa nisam primio naravno”, ističe Nemanja.
Kada se Nemanjina ćerka razbolela, on je tražio pet slobodnih dana. Nije ih dobio i to je, kaže, prelilo čašu. Dao je otkaz i zbog toga se, kaže, ne boji da govori. U istom preduzeću sa istim ugovorima angažovano je još oko 700, mahom fizičkih radnika. Neće pred kamere, jer se, kažu, plaše da će ostati bez posla.
Otkaza se međutim ne boje oni koji su ga već dobili. Oko 250 “PP ugovoraca” iz JKP “Gradska čistoća” krajem decembra su organizovali štrajk upozorenja. To je i presudilo njihovom radnom statusu.
“Posle tog štrajka generalni direktor je sazvao upravnike svih pogona i naredio im da se preti lјudima ko bude izašao 16. na taj generalni štrajk da će svi dobiti otkaze”, kaže otpušteni radnik Miloš Nedović.”16. kad je trebao da bude generalni štrajk mi smo dobili otkaz, smenjen je direktor operative Gradske čistoće Cveković i naš upravnik Slobodan Nešović, uz obrazloženje da nisu učestvovali u sprečavanju štrajka.”
N1 je zatražio nešto opširnije obrazloženje. Ali ulazna kapija je najbliže što smo uspeli da dođemo do JKP "Čistoće". Iz službe za odnose sa medijima su nam juče prepodne obećali sagovornika, međutim posle toga nisu odgovarali ni na pozive, ni na poruke, ni na zvanični dopis.
U JKP "Vodovod i kanalizacija" su bili otvoreniji za saradnju, ali ni oni nisu uspeli da nam obezbede sagovornika.
Gradonačelnik Siniša Mali obećava - prepreke na putu od PP ugovora do Ugovora o radu uklanjamo do kraja godine.
“Ako mene pitate lično, apsolutno je potrebno da kada već rade toliki broj godina, da se osećaju zaposleni, da imaju sva prava koja proističu iz punog radnog odnosa. Ja sam sam sebi dao zadatak i domaći i rok do kraja godine da pokušamo to da rešimo zajedno sa Vladom republike Srbije”, obećava Mali.
Upitan za otkaze u JKP Čistoća, gradonačelnik odgovara ovako: “Koliko sada, ja ću pozvati direktora Čistoće imaćete informaciju do sutra ujutru šta se tačno desilo i o čemu se radi.”
Izvor: N1info

PENALI ZA PREVREMENO PENZIONISANJE
KAO DOŽIVOTNA KAZNA

1. februar 2017  • 1368 Opširnije

Sindikati jednoglasni da se umanjenje penzija od 0,34 odsto mesečno oroči do 65 godine života nakon čega bi penzioneri primali punu penziju.
Ukidanje penala za prevremeno penzionisanje, odnosno za odlazak u penziju pre 65 godine života za sve zaposlene, biće tema razgovora prve naredne sednice Socijalno-ekonomskog saveta, početkom februara. Iako je o ovoj tački trebalo da se razgovara i pre dva dana na sednici Saveta, do nje se nije stiglo, jer je rasprava predstavnika sindikata i poslodavaca „zapela” na problemu rada na određeno vreme, posle čega je sastanak prekinut, kaže Nebojša Atanacković, član Socijalno-ekonomskog saveta Srbije.
Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, potvrdio je juče za naš list da će o ovome razgovarati na prvoj narednoj sednici.
“Zaposleni koji zbog stečaja, tehnoloških viškova ili bolesti moraju da odu u penziju pre 65 godine života ne smeju da budu kažnjeni plaćanjem penala kojima im se uzimaju 2,5 penzije godišnje”, kaže Orbović.
On dodaje da su penzije većine penzionera toliko male da bi im se na ovaj način dodatno uzimalo. Ako već moraju da budu kažnjeni, država uvođenje penala treba da oroči do 65 godine života, što je gornja granica za penzionisanje i da ih nakon toga ukine za sve.
“Upravo je ovakav predlog Savez samostalnih sindikata Srbije i uputio Socijalno-ekonomskom savetu. Svim radnicima kojima je ostalo najviše pet godina do penzije treba ukinuti ove kazne. To je ujedno i glavni razlog što se zaposleni u preduzećima u restrukturiranju ne prijavlјuju za državni socijalni program. Jer, ukoliko im nedostaje nekoliko godina do pune penzije mogu da se prijave na tržište rada od šest meseci do godinu dana, a onda moraju u prevremenu penziju koja sa sobom nosi penale za svaki nedostajući mesec do pune penzije. Zbog toga mora da se ukine član 30 Zakona o PIO”, kategoričan je Orbović.
Da su penali glavni razlog zbog koga se malo lјudi prijavilo krajem prošle godine za socijalni program potvrđuje i to da su od predviđenih šest milijardi dinara za ovu namenu za preduzeća u restrukturiranju potrošene tri.
Prošle godine delu zaposlenih, koji su radili i dobrovolјno napustili posao 2010. i 2011. godine, vlada se obavezala da isplaćuje razliku između iznosa starosne penzije koju bi ostvarili primenom propisa koji su važili kada su otišli na biro i počeli da primaju posebnu novčanu naknadu i iznosa ostvarene prevremene starosne penzije.
Na taj način za nešto više od 6.000 radnika od tada se ne primenjuju kazneni poeni za prevremeni odlazak u penziju, kao što to važi za sve ostale.
Ranka Savić, predsednica Asocijacije samostalnih i nezavisnih sindikata, kaže, da podržava ovakav predlog, ali da sumnja da će išta moći da se promeni, jer je država napravila takav sistem da vodi računa samo o punjenju državne kase, a ne o radnicima.
Izmena ovog zakona dovela bi do velikog opterećenja na kasu PIO fonda i republički budžet, tako da su male šanse da ovaj predlog prođe, kaže Savićeva.
Orbović smatra da se ovim ne bi oštetio budžet PIO fonda, jer bi budući penzioneri primali onolike penzije koliko su uplaćivali dugo doprinose.
Atanacković se slaže da bi ovo pitanje trebalo ozbilјno razmatrati pa ukoliko bude opravdanih argumenata da se ovaj član zakona briše, da to treba uraditi.
Zakonodavac je predvideo da se budućim penzionerima za svaki mesec nedostatka staža ili godina života penzija umanjuje 0,34 odsto. Reč je o trajnom umanjenju koje maksimalno može da iznosi do 20,4 odsto godišnje. Vlada je, kako se može čuti, formirala radnu grupu koja treba da predloži ove izmene zakona, jer zakonodavac nije predvideo nikakav prelazni period za ove kazne.
Izvor: Politika

SASTANAK SSSS I UGS
POVODOM ZAJEDNIČKIH AKTIVNOSTI

26. januar 2017  • 1367 Opširnije

Najuže rukovodstvo Saveza samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ sastalo se danas, kako bi se dogovorili o budućim zajedničkim akcijama dve reprezentativne sindikalne centrale.
Razgovaralo se o problemima nastalim otkazivanjem kolektivnih ugovora u realnom sekotru od strane Unije poslodavaca Srbije, stanju socijalnog dijaloga, radnom zakonodavstvu, kao i aktivnostima koje će voditi predstavnici dva sindikata u okviru Socijalno ekonomskog saveta.
Istovremeno je ukazano na postojanje ugrožavanja sindikalnog rada u Srbiji, nesigurnosti radnih mesta i nezadovoljstvu zaposlenih zbog lošeg materijalnog i socijalnog položaja i niskih zarada.

SASTANAK SOCIJALNO-EKONOMSKIH SAVETA REGIONA

26. januar 2017  • 1366 Opširnije

U Vladi Srbije juče je održan sastanak tima za procenu Socijalno-ekonomskog saveta Srbije sa timovima Ekonomskog saveta Crne Gore, Ekonomsko-socijalnog savjeta Republike Srpske i Ekonomsko-socijalnog vijeća Federacije Bosne i Hercegovine.
Sastanak je otvorio predsedavajući Socijalno-ekonomskog saveta Srbije, ministar za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, koji je izrazio zadovolјstvo napretkom u socijalnom dijalogu, ali i nezadovolјstvo uticajem Socijalno-ekonomskog saveta u društvu.
Sastanak je održan u okviru projekta Međunarodne organizacije rada na proceni stanja strukture i funkcionisanja ekonomsko-socijalnih saveta zemalјa u regionu, saopštilo je Ministarstvo za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja.
"Danas se suočavamo sa dubokim nerazumevanjem uloge sindikata i poslodavaca u društvu", rekao je Vulin.
Kako kaže, zbog toga što kapitalizam kod nas nije uspeo da uspostavi proces proizvodnje u smislu stvaranja nove vrednosti, već je uspostavio sistem plјačkaške privatizacije koja je lјude ostavila bez posla, državu bez imovine, ali i kapitaliste bez imovine. "Jer je prva generacija kapitalista iz plјačkaške privatizacije mahom po zatvorima ili nisu ni izbliza bogati kao što su bili kada su počeli plјačkašku privatizaciju. Tako je u procesu proizvodnje uspostavlјen sukob između sindikata i poslodavaca, ne u smislu da sindikati onemogućavaju proces proizvodnje, već u smislu da sprečavaju kapitaliste da ugase fabrike i prodaju njihovo privatizovano zemlјište za nekretnine", naveo je Vulin.
On je istakao da je glavni motiv svake plјačkaške privarizacije zatvoriti fabriku, a na njenom zemlјištu napraviti zgradu ili šta drugo.
"Svi zajedno smo preživeli deinstitucionalizaciju naših zemalјa i ostali smo bez proizvodnje. Bez proizvodnje nema nove vrednosti, a ako nema nove vrednosti, onda nemate oko čega da se svađate, što stvara suštinski problem u našem društvu", naveo je ministar.
Posle obavlјenog razgovora timovi Ekonomskog saveta Crne Gore, Ekonomsko-socijalnog savjeta Republike Srpske i Ekonomsko-socijalnog veća Federacije BiH će sačiniti zajedničku procenu stanja strukture i funkcionisanja Socijalno-ekonomskog saveta Srbije, sa preporukama za jačanje socijalnog dijaloga i povećanje njegovog kapaciteta.
Izvor: Tanjug

PROSVETNI SINDIKATI:
PLATE ISPOD PROSEKA, SPREMAMO ŠTRAJK

23. januar 2017  • 1365 Opširnije

Tri reprezentativna sindikata u prosveti ocenila su da su plate u prosveti i sa povećanjem od šest osto ispod repubičkog proseka i najavila da će pažljivo pripremati štrajk.
Kako su naveli predsednici Sindikata obrazovanja Srbije, Sindikata radnika u prosveti Srbije i granskog sindikata "Nezavisnost", Valentina Ilić, Slobodan Brajković i Tomislav Živanović prosečna plata u prosveti je 42.320, što je za 8,2 odsto niže od republičkog proseka koji iznosi 45.767 dinara.
Sindikati su naveli i da je povećanjem minimalne cene rada plata zaposlenih u prosveti koji imaju treći i četvrti stepen školske spreme (domari, blagajnici, računovodstvo) sada ispod minimalca za 4 dinara jer iznosi 22.504. dinara.
Predstavnici sindikata zatražili su danas hitno povećanje koeficijenta za zaposlene sa trećim i četvrtim stepenom za 8,2 odsto i povećane svih koeficijenata u četvrtom kvartalu ove godine. Prosvetari su zatražili i isplatu novogodišnjih nagrada i hitno zaključivanje kolektivnih ugovora sa zaposlenima u visokom obrazovanju i predškolskim ustanovama.
Živanović je rekao da "polako sazrevaju uslovi za štrajk" i da sa povećanjem od šest odsto nije dostignut ni nominalni iznos plata pre smanjenja od 10 odsto 2014. godine, a da su plate i dalje pet do šest odsto niže od realne vrednosti plata od pre tri godine.
Ilić je kazala da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nije ispunilo nijedan zahtev reprezentativnih sindikata i najavila da će s organima sindikata doneti "krucijalne odluke".
"Posle zimskog raspusta idu i mature, biće dovoljno da obrazovni sistem stane na jedan dan i da dođe do totalnog kolapsa", rekla je Ilić i dodala da će štrajk pripremati i o tome obavestiti roditelje.
Brajković je rekao da država ne shvata ozbiljno sindikate i da nije održan nijedan sastanak koji su tražili. Izvor: Beta

KOD GAZDE NEMA PREKOVREMENO

23. januar 2017  • 1364 Opširnije

Poslodavci u Srbiji sve češće ostavlјaju radnike na radnom mestu duže od osam sati. Tokom prošle godine inspektori rada su najviše primedbi zbog rada dužeg od predviđenog imali u trgovinama na veliko i malo, u prehrambenoj proizvodnji, ali i u oblasti smeštaja i ishrane.
U Ministarstvu za rad naglašavaju da u praksi ima poslodavaca koji poštuju Zakon i zaposlenima isplaćuju dnevnice za prekovremeni rad, ali ima i onih koji to ne čine.
“Prekovremeni rad često nije organizovan u skladu sa propisima i u tim slučajevima inspekcija rada podnosila je zahteve za pokretanje prekršajnih postupaka protiv poslodavaca”, kažu u ovom ministarstvu.
Rad duži od zakonskog se najčešće javlјa sezonski u građevinarstvu i polјoprivredi.U sindikatima ističu da se prekovremeno radi uglavnom u privatnom sektoru, ali nije nepoznat ni u državnom sektoru i javnoj upravi. I jedni i drugi smatraju da duži ostanak na poslu od dva do tri sata ne treba platiti, ali broj prijava inspekciji rada je ipak minimalan, s obzirom na to da većina zaposlenih ima strah od gubitka posla ukoliko bi se usudio da cinkari gazdu.
Po slovu zakona radna nedelјa može da bude produžena najviše osam prekovremenih sati i taj rad mora da se plati najmanje 26 odsto od osnovice, a ako poslodavac ima dobru volјu on može biti i viši.
Zoran Mihajlović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, kaže da gazde često ne poznaju ni noćni rad i prazničnu dnevnicu, koja bi po propisima trebalo da bude isplaćena 110 odsto od osnovne zarade.
“U trgovinskim lancima i ugostitelјskim objektima nažalost se prekovremeni sati gotovo nikada ne plaćaju”, ističe naš sagovornik.
“Sve češće se može čuti da i u državnom sektoru zaposleni ostaju duže na poslu, iako ovde to najpre ne bi smelo. Podrazumeva se da se ne plaća. Čak i u nekim ministarstvima radnici ostaju duže od punog radnog vremena”.
U ovom sindikatu žalbe sve češće stižu od zaposlenih iz javnog sektora od zdravstva, obrazovanja, javnih preduzeća, odnosno onih koji su još državna ili u vlasništvu lokalnih samouprava, kao i iz onih koja se bave komunalnim delatnostima.
Mihajlović govori da oni kao sindikat ne mogu da reaguju bez prijave, a najavlјeno otpuštanje viška radnika u javnom sektoru još više je uplašilo lјude.
“U trgovinama se na sat i ne gleda čak i za vreme praznika, radi se produženo i nikada se to ne evidentira kroz platu, već se pretvara u slobodne dane”, kaže Mihajlović.
“Nažalost, i oni propadaju jer se moraju iskoristiti u, recimo, narednih šest meseci ili godinu dana”.
U Srbiji niko nema evidenciju o tome koliko se radi i koliko su radnici za to plaćeni, bez obzira na to da li je u pitanju javni ili privatni sektor. Te podatke nemaju ni Zavod za statistiku, ministarstva finansija i državne uprave. Ukoliko na zahtev poslodavca zaposleni rade prekovremeno duže od osam sati nedelјno, Zakon za tog posladavca predviđa kaznu od 600.000 do 1,5 miliona dinara za poslodavca koji je pravno lice, i od 30.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu, odnosno od 200.000 do 400.000 dinara za poslodavca koji je privatni preduzetnik.
Izvor: Novosti

UKINUTI KAZNENE POENE ZA PEZNIONISANJE
U PROPALIM FIRMAMA

19. januar 2017  • 1363 Opširnije

Svim radnicima kojima je ostalo najviše pet godina do penzije, a njihova preduzeća su u međuvremenu propala, trebalo bi ukinuti kaznene poene za penzionisanje. Ovaj predlog će Savez samostalnih sindikata Srbije uputiti Socijalno-ekonomskom savetu na razmatranje, jer kako kažu, ne treba kažnjavati lјude doživotnim umanjenjem penzije kada su poslednjih godina već bili kažnjeni malim i neredovnim platama.
Ljubiša Nestorović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije kaže, za "Novosti", da se zaposleni iz preduzeća u restrukturiranju ne prijavlјuju za državni socijalni program, jer ako imaju nekoliko godina do pune penzije mogu da se prijave na tržište rada od šest meseci do godinu dana, a onda moraju u prevremenu penziju koja sa sobom nosi penale za svaki nedostajući mesec do pune penzije.
“Da bi se olakšalo radnicima, mora da se ukine član 30 Zakona o PIO, jer je u pitanju veliki broj lјudi koji je radio u ovim firmama”, kaže Nestorović.
Prema rečima Aleksandra Vulina, ministra za rad, od predviđenih šest milijardi dinara za socijalne programe u prošloj godini za preduzeća u restrukturiranju, potrošene su tri, a biće isplaćeno još 500 miliona dinara iz Tranzicionog fonda.
“Problem male zainteresovanosti za ovaj vid pomoći je najpre u poslodavcima, ali i radnicima koji misle da će se firme nekim čudom oporaviti”, kaže Vulin.
“Mi smo poslodavce molili, nisu se oni javlјali. Ne bismo mi izdvajali ovolika sredstva da ta preduzeća mogu da se oporave i da počnu da zarađuju. Bolјe je prihvatiti dobar socijalni program nego nešto čekati i na kraju ostati bez ičega”.
Nestorović objašnjava da su se pri poslednjoj dodeli novca prijavile samo veterinarske stanice, a nijedno od većih preduzeća.
On kaže da mnogi i ne mogu da se prijave sve dok se ne donese odluka o stečaju, odnosno u toku predstečajnog postupka.
“Kada se proglasi stečaj onda nemaju pravo, pošto se namiruju poverioci”, ističe naš sagovornik.
Od velikih firmi čekaju se Rudarsko-topioničarski basen ‘Bor’,’Petrohemija’, ‘Azotara’, Metanolsko-sirćetni kompleks iz Kikinde. Oni moraju da se reše na ovaj ili onaj način.
Nestorović kaže da će izgubiti status zaštićenih firmi i moraće da se prijave za socijalni program.
Primera radi, "Petrohemija" je sredila svoja dugovanja i ima unapred pripremlјeni plan reorganizacije (UPPR), oni će ući u kontrolisani stečaj, a tada će se uraditi sistematizacija i višak radnika će morati da prijave za socijalni program.
“U sličnoj situaciji je i kruševački ‘Trajal’, koji ima rok od tri meseca da upiše kompletnu imovinu, i kada to urade onda će se tačno utvrditi ko je procentualno koliki akcionar ,i shodno tome znaće se i učešće države”, kaže naš sagovornik.
U prošloj godini jednom delu zaposlenih tzv. opcije pet, koji su radili i dobrovolјno napustili posao 2010. i 2011. godine, Vlada se obavezala da isplaćuje razliku između iznosa starosne penzije koju bi ostvarili primenom propisa koji su važili kada su otišli na biro i počeli da primaju posebnu novčanu naknadu i iznosa ostvarene prevremene starosne penzije. Na taj način za nešto više od 6.000 radnika od tada se ne primenjuju kazneni poeni za prevremeni odlazak u penziju, kao što to važi za sve ostale.
Izvor: Novosti

"JUGOALAT" TREĆI MESEC BEZ STRUJE ZBOG DUGOVANJA

18. januar 2017  • 1362 Opširnije

Još je neizvesno da li će i kada ponovo biti pokrenuta proizvodnja u "Jugoalatu", preduzeću koje je nekada bilo poznato po proizvodnji preciznih i specijalnih alata. Naime, već tri meseca ovoj fabrici je isklјučena struja zbog dugovanja.
Predsednik Samostalnog sindikata metalaca Novog Sada Novak Vasić kaže za Novosti da se "Jugoalat" našao u ozbilјnim problemima još sa uvođenjem sankcija, a epilog je bio stečaj, koji je pokrenut 2010. godine.
Plan reorganizacije preduzeća je usvojen krajem avgusta 2013, a početkom decembra podnet je zahtev za uvođenje ponovnog stečaja, jer se plan reorganizacije nije sproveo.
Privredni sud je u aprilu 2014. pokrenuo prethodni stečajni postupak. "Gotovo sam siguran da će i ovih tridesetak radnika, koji trenutno nešto rade, ostati bez posla, tim pre što se nijedna od lanjskih pompeznih najava o pokretanju mašina nije ostvarila. Na kraju zadesilo ih je i isklјučenje struje. Voleo bih da se varam", navodi Vasić.
Vasić navodi da malobrojni radnici tvrde da uporno pokušavaju da pokrenu proizvodnju agregatima, koji sami proizvode struju, ali bezuspešno.
Iz pogona "Jugoalata", kako je najavljeno pre pola godine, trebalo je da počnu da izlaze polјoprivredne mašine, a u planu je bilo i da se nađe posao za oko 180 radnika.
Izvor: Novosti

STARIJI RADNICI SUVIŠNI I NEPOŽELЈNI,
NJIH 200.000 BEZ POSLA

18. januar 2017  • 1361 Opširnije

Oni koji u Srbiji bez posla ostanu u petoj deceniji, teško ga pronalaze.
Do skoro je važilo da poslodavci nerado primaju starije od 50 godina, a prag za svstavanje nekoga u kategoriju starijeg sve je niži. I tako nastaje paradoks-u društvu u kojem je populacija sve starija i sve duže mora da se radi do penzije, stariji postaju suvišni i nepoželјni.
Jasmina Stojanović (47) iz Kragujevca, po zanimanju trgovac, već dve godine nema posao. Iako je prethodno radila u brojnim restoranima i zanatskim radnjama, sada je niko ne poziva na razgovor.
"Situacija je katastrofalna kada se traži posao kada kažete da imate preko 40 godina, uglavnom se traže radnici do 30 godina. Ko uopšte može da da odgovor zašto mi stariji ne možemo da nadjemo posao?", pita se Jasmina.
Sličan odgovor traži još 200.000 gradjana koji su bez posla u Srbiji, a stariji su od 50 godina. Iako država daje posebne podsticaje za njihovo zapošlјavanje, poslednju reč imaju poslodavci.
"Imajući u vidu da je kod nas širok krug teže zapošlјivih kategorija, prosto poslodavci mogu da biraju izmedju onog ko je do 30 goidina, izmedju kvalifikovanog i polukvalifikovanog, onog koji je registrovan kao višak, ili onog koji je stariji od 50 godina", navodi Zoran Martinović iz Nacionalne službe za zapošlјavanje. Zašto od svih ugroženih grupa, poslodavac nerado bira starije radnike? Sociolozi jedan od uzroka vide u široko rasprostranjenim stereotipima i predrasudama o starijima.
"Najčešći je stav da stariji sporije uče da je potrebno više vremena za trening,da su skloniji urušenom zdravlјu, drugim rečima da će odsustvovati sa posla na trošak poslodvaca, što je u analizama nedokazano", ističe sociolog Miroslav Ružica.
Ono što je dokazano jeste da osoba koja ostaje bez mogućnosti zarade, postaje nesigurna, gubi samopouzdanje a njena psihička nestabilnost loše utiče i na članove porodice.
"I ono što je vidlјivo što pokazuju periferna istraživanja je zamor materijala čovek koji je odbijen 10, 20 puta za neki posao, sigurno da 25. put prilazi novoj mogućnosti da traži posao ili konkuriše, sa strahom, nesigrunošću i najčešće odustaje", navodi Ružica.
I to nije samo srpski problem. Demografski trendovi pokazuju da evropska društva stare- sve više stanovnika spada upravo u kategoriju starijih od 50 ili od 65 godina. Paradoksalno, u većini zemalјa, pa i kod nas, granica za odlazak u penziju se pomera, a oni kojima je do nje ostalo 20 godina, ne mogu da nadju posao.
Izvor: TVN1

OSTAJEMO SVE DUŽE NA POSLU

18. januar 2017  • 1360 Opširnije

Većina radnika u Srbiji u proseku dnevno radi dva do tri sata prekovremeno, i za taj rad najčešće nisu plaćeni, tvrde predstavnici sindikata. Prekovremeni rad češći je kada je u pitanju privatni sektor, ali pritužbe radnika na adrese sindikata sve više stižu i iz državne uprave i javnih preduzeća.
Međutim, ono što im je zajedničko jeste što ni jedni ni drugi za taj rad nisu plaćeni, niti to pravo u najvećem broju slučajeva mogu da ostvare, pre svega zbog straha od odmazde i gubitka posla.
Radnici najviše prekovremeno rade u ugostitelјstvu, građevini, metalskom kompleksu, trgovini i trgovinskim lancima, hotelijerstvu, turizmu, građevini, putarskim preduzećima...
Zakon predviđa da tokom jedne radne nedelјe broj prekovremenih radnih sati može da bude najviše osam, odnosno godišnje najviše 416 sati. Takođe, Zakon propisuje da sat prekovremenog rada košta 26 odsto od osnovice, sa mogućnošću da to bude i više ako poslodavac tako odluči. Isto toliko košta i noćni rad, dok se rad praznikom obračunava sa 110 odsto od osnovice.
Međutim, zakonske odredbe o prekovremenom radu malo ko od poslodavaca poštuje, navodi Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS).
Ovaj sindikat, kaže on, žalbe sve češće dobija od zaposlenih iz javnog sektora od zdravstva, obrazovanja, javnih preduzeća, odnosno onih koji su još državna ili u vlasništvu lokalnih samouprava. Vrlo često su u pitanju ona koja se bave komunalnim delatnostima.
“Retka su predzeća koja daju 26 odsto na ime prekovremenog rada. Međutim, imamo slučajeve pojedinih privatna preduzeća koja poštuju Zakon, i više od toga, pa radnicima isplaćuju reciomo 30 odsto do plate na ime prekovremenog rada. Međutim, to je zaista retko”, priča on.
Kako objašnjava, radni sati se retko prikazuju kao prekovremeni, i uglavnom se ne plaćaju. Kaže i da se poslodavci snalaze na razne načine svesni da su radnici radili duže, pa im neretko govore da ne smeju da prikažu prekovremene sate, ali da će im na ime toga dati neku stimulaciju.
“Jedan od problema je i preraspodela radnih sati. Radnik godišnje može da radi 2.080 sati, odnosno oko 174 sata mesečno. Međutim, poslodavac to radno vreme može da preraspodeli, tako da se pet-šest meseci radi više, a onda ostatak godine manje. Najčešće se to u praksi ne dogodi, pa lјudi rade više tokom cele godine, što je u suštini eksploatacija. U strahu od gubitka posla, zaposleni na to pristaju”, kaže Vuković.
I on navodi da u proseku prekovremeni rad traje dva do tri sata, ali ističe i da lјudi u pojedinim oblastima rade jako mnogo, i da je pitanje dokle će fizički moći to da izdrže. Kao primer navodi građevinske radnike, gde su pojedinci radili po 250 i 300 sati mesečno, što je skoro duplo više od radnog vremena predviđenog Zakonom.
“Generalan zaklјučak je da zaposleni hoće da ostanu da rade prekovremeno i koliko treba, i jednino što očekuju jeste da budu plaćeni za to”, istiće Vuković.
U Ministarstvu za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja kažu da su iskustva inspektora rada različita, i da u praksi ima poslodavaca koji poštuju Zakon i zaposlenima isplaćuju prekovremeni rad, ali i onih koji to ne čine.
“Prekovremeni rad od osam sati nedelјno poslodavci najčešće poštuju. Ipak, tokom prošle godine bilo je slučajeva gde su inspektori rada utvrdili da prekovremeni rad nije organizovan u skladu sa Zakonom, i u tim slučajevima podnošeni su zahtevi za pokretanje prekršajnih postupaka protiv poslodavaca”, kažu u Ministarstvu.
Kako navode, inspektori su u 2016. godini doneli ukupno 201 rešenje za otklanjanje nepravilnosti u vezi radnog vremena, noćnog rada i prekovremenog rada. Najviše ih je doneto u oblasti trgovine na veliko i malo (87), zatim proizvodnji prehrambenih proizvoda (27) i u oblasti smeštaja i ishrane (24).
“Prekovremeni rad najčešće je vezan za obim posla. Na primer, javlјa se u građevinarstvu, naročito u periodu pred ugovoreni rok završetka radova, u delatnosti polјoprivrede u periodu setve, žetve...”, pričaju u Ministarstvu, gde kažu da ne raspolažu podacima o visini isplaćenog iznosa na ime prekovremenog rada.
Ono što je zanimlјivo jeste da podaci koji se odnose na prekovremeni rad u Srbiji, odnosno koliko se radi, i koliko su radnici za to plaćeni, ne postoje, bilo da je u pitaju javni bilo privatni sektor.
Te podatke ili istraživanja nemaju ni Zavod za statistinu, ni ministarstva finansija i državne uprave, ni fakulteti, kao ni pojedina udruženja koja se bave oblašću rada.
Ukoliko na zahtev poslodavca zaposleni rade prekovremeno duže od osam sati nedelјno, Zakon za tog posladavca predviđa kaznu od 600.000 do 1,5 miliona dinara za poslodavca koji je pravno lice, i od 30.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu, odnosno od 200.000 do 400.000 dinara za poslodavca koji je privatni preduzetnik.
Izvor: Blic

KOMUNALCIMA DO KRAJA MARTA JEDNOKRATNA POMOĆ

13. januar 2017  • 1359 Opširnije

Oko 68.000 zaposlenih u javno-komunalnim preduzećima u Srbiji, do kraja marta bi trebalo da dobije pomoć u visini minimalne cene rada, odnosno po 22.620 dinara.
Kako Novosti saznaju, dogovor koji su postigli članovi sindikata i vlade trebalo bi da bude potvrđen na sastanku sledeće nedelјe, od strane predsednika opština u kojima ova preduzeća posluju.
“Plan je bio da do marta svi prime pomoć, ali, tamo gde je to nemoguće, preduzeća će je isplaćivati do kraja godine. Ne treba zaboraviti da zaposleni u komunalnoj delatnosti imaju najniže zarade (oko 20 odsto niže od prosečne srpske zarade), a da ih mnogi od njih i ne primaju redovno”, rekao je za Novosti Milan Grujić, predsednik Samostalnih sindikata komunalnih delatnosti.
On je dodao da će sredstva na račun leći odjednom ili u nekoliko rata.
Inače, prosečna plata zaposlenih u komunalnim delatnostima iznosi 36.000 dinara.
Izvor: Telegraf.rs

SINDIKAT U GEOXU DOKAZ DELOVANJA SAMOSTALACA

12. januar 2017  • 1358 Opširnije

Proces reprezentativnosti samostalnog sindikata u „Geoksu“ (Geox) u Vranju trajao je skoro četiri meseca i dokaz je uspešnog delovanja Samostalnog sindikata u toj fabrici, izjavila je predsednica tog veća Ružica Stošić. Aktivnosti na formiranju samostalnog sindikata u „Geox“-u, koji je ostvario reprezentativnost sa oko 350 članova, počele su jula prošle godine zbog velikog interesovanja radnika za pristupanje Samostalnom sindikatu, naglasila je ona.
Reagujući na proizvoljne i netačne optužbe predsednika Udruženih sindikata Srbije „Sloga“ da je da je “formiranje odbora podmukla prevara menadžmenta firme”, Stošić je rekla da su one usmerene na rušenje uspešnog poslovanja “Geoksa” I uspešnog delovanja samostalnog sindikata.
“Naša sindikalna organizacija je formirana isključivo u skladu sa odredbama Statuta Saveza samostalnih sindikata Srbije, odredbama Zakona o radu i Ustava i nikako ne predstavlja ‘podmuklu prevaru menadžmenta fabrike’, niti je formirana od strane rukovodstva, kako to kaže Željko Veselinović”, tvrdi Ružica Stošić.
Prema njenim rečima, u prostorijama fabrike su 4. novembra održani demokratski izbori između više kandidata, čime je zvanično formirana sindikalna organizacija, a formiranje sindikata potvrđuje da u fabrici ne postoji strahovlada, odnosno da su radnici slobodno, po svojoj volji, potpisivali pristupnice.
SSSS, koji deluje već 113 godina, uvek se zalagao za poštovanje zakonitosti i prava radnika, kao i za uspešno poslovanje preduzeća, jer samo u takvom preduzeću mogu biti u potpunosti ostvarena prava radnika, zaključuje Stošić.

OKONČAN ODMOR U FIAT-U,
SINDIKAT NEZADOVOLЈAN PROIZVODNJOM

10. januar 2017  • 1357 Opširnije

U kompaniji FCA Srbija danas je okončan zimski godišnji odmor, a zaposleni su se vratili u proizvodne pogone.
U Samostalnom sindikatu Fiata-a nisu zadovolјni situacijom u fabrici, ali se nadaju bolјem.
Ocenjujući situaciju u kragujevačkoj fabrici, predsednik Samostalnog sindikata FCA Srbija, Zoran Marković kaže da nije zadovolјan, jer je prošle godine ukinuta jedna smena, a bilo je i dosta neradnih dana.
“Tokom 2016. godine u Fiat je bilo 80 neradnih dana, a radnici su bili na plaćenom odsustvu. Planirana proizvodnja bila je 150.000 autmobila, a od toga proizvedeno je tek oko 60 odsto”, izjavio je za InfoKG Zoran Marković.
Očekuje da će Fiat u ovoj godini krenuti sa punom proizvodnjom, zaposliti još radnika i da neće biti neradnih dana.
Sa druge strane, finansijski direktor fabrike u Kragujevcu Fabricio Renci izjavio je sredinom decembra 2016. da je tokom prošle godine proizvedeno 85.000 jedinica, a da se u 2017. očekuje isti nivo proizvodnje.
Za sada iz Fiat-a još uvek nema informacija o početku proizvodnje redizajniranog modela 500L, a krajem prošle godine je saopšteno da će se tim povodom oglasiti “kada bude vreme”.
U kompanij FCA Srbija trenutno je zaposleno oko 2.500 radnika.
Izvor: InfoKG

SINDIKAT UŠAO U GEOX

10. januar 2017  • 1356 Opširnije

Veće saveza samostalnih sindikata (VSSS) oformilo je svoj odbor u fabrici „Geox“ u Vranju, potvrdila je predsednica ovog sindikata za Pčinjski okrug Ružica Stošić.
“Mi smo dali naše pristupnice i lјudi su se po slobodnoj volјi opredelјivali.
Kada smo došli do zadovolјavajuće brojke zainteresovanih, tražili smo da nam se obezbedi prostor i vreme da sprovedemo izbore i na njima je za predsednicu sindikalne organizacije izabrana Jelena Mitrović”, kaže Stošićeva.
U trenutku formiranja je bilo 335 članova sindikalnog odbora, a u međuvremenu je bilo još pristupanja, tako da sindikat u „Geoxu“ trenutno broji oko 350 članova, čime je ostvario reprezentativnost, navodi Stošićeva.
Prema njenim rečima, prvi kontakti u ovoj fabrici VSSS je ostvario tokom juna prošle godine i nije bilo nikakvih zabrana niti pritisaka od strane rukovodstva kompanije.
“Mi smo poštovali naš statut, a oni njihovu obavezu za sidikalno organizovanje.
I da su hteli, nisu mogli da nam zabrane, ali niko nam nije pravio problem”, kaže Ružica Stošić. Trenutno je u toku procedura registracije sindikalnog odbora u „Geoxu“, a nakon toga bi trebalo i da uslede i prve aktivnosti.
“Nakon praznika planiramo razgovor sa našim sindikalcima u fabrici, da ‘snimimo situaciju’, da vidimo koji su problem i koji su načini rešavanja.Nakon toga, planiramo i zajednički sastanak sa rukovodstvom fabrike, pa ćemo onda videti šta nam je činiti”, najavlјuje Ružica Stošić.
Tokom prošle godine, iz krugova zaposlenih u „Geoxu“ stizale su informacije o nekorektnom ponašanju poslovodstva firme prema zaposlenima, da im se prekovremeni rad ne plaća, da rade bez ugovora o radu, a da su radne norme previsoke. Situacija je kulminirala početkom septembra, kada su zaposleni samostalno organizovali jednosatni prekid rada, nakon čega je jedna od radnica, Gabrijela Krstić, ostala bez posla.
Izvor: OK RADIO

TRŽNICE KRAGUJEVAC OTPUSTILE ŽENU S HENDIKEPOM

9. januar 2017  • 1355 Opširnije

Rukovodstvo preduzeća Gradske tržnice proglasilo je radnicu sa hendikepom, koja živi sama, Svetlanu Milenković za tehnološki višak i ona će od početka 2017. godine ostati bez ikakvih primanja, saopštio je Savez samostalnog sindikata Kragujevca.
Njoj nedostaje devet meseci radnog angažmana kako bi ostvarila pravo na nadoknadu za nezaposlene u trajanju od dve godine, a potom i pravo na penzionisanje, navodi se u saopštenju.
Njena molba da je zadrže na poslu još devet meseci, posle 13 godina rada na poslovima higijene u Gradskim tržnicama, nije uslišena.
Sindikat upozorava da će Milenković ostati bez primanja i bez mogućnosti da se zaposli u šezdesetim godinama, a do septembra 2019. godine će morati da čeka na ostvarenje prava na penzionisanje.
Uvereni smo da su postojala druga rešenja, ali je odabrano lakše, otpustiti usamljenu i nezaštićnu pripadnicu romskog naroda, istakao je Sindikat.
Sindikat je pozvao gradsku vlast, ministra za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, kao i članove romskih organizacija da "dignu glas protiv ove svojevrsne diskriminacije".
Izvor: FoNet

BORIĆEMO SE I DALjE ZA SVAKOG ČLANA
I POBOLjŠANjE STANDARDA ZAPOSLENIH

29. decembar 2016  • 1354 Opširnije

Za zaposlene i sindikate u Srbiji 2016. godina nije bila nimalo laka. Kako je bila prestupna, mnogi poslodavci su to bukvalno shvatili, kršeći radna i sindikalna prava.
Zapošljavali su i dalje radnike „na crno“ i preko agencija, davali otkaze radnicama i radnicima iako su bili na bolovanju lečeći se od teških bolesti, nisu isplaćivali zarade, nisu uplaćivali poreze, nisu plaćali doprinose za penzijsko i zdravstveno osiguranje... Nastavili su sa omalovažavanjem i šikaniranjem sindikalnih aktivista, branili radnicima da se sindikalno organizuju, a neki od njih čak poručivali da sindikati ne treba da postoje.
Savez samostalnih sindikata Srbije je takvo ponašanje poslodavaca i njihovih predstavnika zabrinjavalo, kao i blage reakcije državnih institucija i organa, iako smo na to svakodnevno ukazivali. Našu zabrinutost, kao i ranijih godina, dele institucije EU izveštajavući o napretku na putu ka punopravnom članstvu evropskoj porodici, posebno za još neotvoreno poglavlje 19.
Ta zabrinutost pratiće nas i dalje, pogotovo imajući u vidu da poslodavačke organizacije, suprotno principima socijalnog dijaloga i praksi u zemljama EU, neodgovornim i nepartnerskim odnosom prema sindikatima na nacionalnom nivou, doprinose porastu antisidikalnog ponašanja poslodavaca na kompanijskom nivou.
SSS Srbije će i dalje ukazivati javnosti da radnici i sindikati u Srbiji ne zaslužuju takav položaj, jer su upravo oni, mukotrpnim redovnim i prekovremenim radom tokom 366 dana ove godine, doprineli da poraste industrijska proizvodnja za više od 12 odsto, da poraste domaći bruto društveni proizvod za skoro 3 odsto, da se izgrade kilometri i kilometri autoputeva...
Ali, parametre ekonomskog napretka Srbije tokom 2016 godine nije pratio porast standarda zaposlenih u Srbiji. Minimalna cena rada u 2016. bila je ista kao i u 2015. Zarade zaposlenih nisu mogle da pokriju ionako siromašnu prosečnu potrošačku korpu, koja nije dovoljna za život i ne garantuje zdravlje i snagu radnicima da i dalje budu produktivni.
Zbog toga će se SSS Srbije zalagati u sledećoj godini da, pre svega, „napunimo“ korpu većim i kvalitetnijim sadržajem, i da se znatno povećaju zarade, kako bi se smanjilo siromaštvo i nejednakost.
Kao deo evropske porodice sindikata, aktivno ćemo se pridružiti i učestvovati u kampanji na nivou cele Evrope da se od 2017. Godine kontinuirano uvećavaju zarade i poboljšava materijalni položaj zaposlenih. Mi ćemo time dati naš doprinos putu ka ulasku u evropsko društvo, jer napretka neće biti ukoliko bi se i dalje umanjivala i kršila radna i socijalna prava i ukoliko teret društvenih promena ne bi prešao sa siromašnih na bogate.
Ujedno, tokom 2017. godine nastavićemo da se borimo za svakog našeg člana, jer nam je svaki od njih 350.000 važan. Svakodnevno ćemo učlanjivati nove, posebno mlade, koji su budućnost našeg sindikata i zemlje. Svim sadašnjim i budućim članovima, svim radnicima i penzionerima želimo srećnu Novu godinu, jer vi ste sindikat.
SAVEZ SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE

ORBOVIĆ NA SEDNICI VEĆA VOJVODINE

29. decembar 2016  • 1353 Opširnije

U Novom Sadu je danas održana sednica Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, kojoj je prisustvovao i predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ljubisav Orbović.
Predsednici Goran Milić i Ljubisav Orbović su govorili o aktuelnoj situaciji u zemlјi i najavili sindikalne aktivnosti za narednu godinu.
Orbović je rekao da je ova godina bila teška za radnike i sindikate, najavivši da će takva biti i sledeća, kada nam predstoji dalјa borba za pobolјšanje materijalnog i socijalnog položaja članstva.
Sindikat će uložiti velike napore kako bi bile ukinute kaznene odredbe u Zakonu o penzijskom osiguranju, dok će amandmanima, koji su upućeni poslaničkim grupama u skupštini, pokušati da izmeni Zakon o radu, kako bi radnici bili zaštićeni od samovolјe poslodavaca, rekao je Orbović.
Takođe, biće nastavlјena borba za potpisivanje kolektivnih ugovora u realnom sektoru, za veće plate i pridobijanje novih članova.
Na sednici je raspravlјano i o unutrašnjim problemama u organizaciji, posebno u Vojvodini. Prema rečima Milića, Sindikat Vojvodine je započeo rešavanje tih problema, u cilјu stabilizacije i jačanja celokupne organizacije.
Predsednik Orbović je naglasio da se na svim nivoima SSSS mora voditi borba, kako bi bili prevaziđeni unutrašnji problemi i ojačala organiacija.
U protivnom, ukazao je, nećemo moći da se odupremo stalnim naporima poslodavačkih organizacija, čiji je cilј da sindikati nestanu i da se potpuno derogira sistem kolektivnog pregovaranja.

NASTAVLЈA SE BORBA ZA BOLЈI POLOŽAJ RADNIKA

29. decembar 2016  • 1352 Opširnije

Protekla godina je za prava radnika bila mirna, nije bilo slučajeva neisplaćenih zarada i doprinosa, ali je zato cena rada i dalјe niska, ocenjuju u Savezu samostalnih sindikata Grada Subotice.
Pred sudovima se ove godine našlo desetak sporova, što je znatno manji broj u odnosu na prethodne godine.
Ipak, prema rečima predsednika Saveza samostalnih sindikata Grada Subotice, Milana Popovića, radnici su u veoma teškom položaju zbog izuzetno niskih zarada.
“U Subotici ponavlјamo godinama da su zarade niske i da bi cena rada morala da bude ozbilјno podignuta, izneli smo takav predlog i ka višim nivoima sindikata, cena mora biti oko 300 evra da bi dva člana porodice primila oko 70.000 sa tom najnižom cenom, da bi se sa našim uslovima života moglo proživeti mesec dana”.
“Sa zaradom od oko 21.000, koja će od 1. januara biti nešto malo podignuta, teško da jedna porodica može da plati troškove stanovanja i da se prehrani, a još teže se može govoriti o garderobi ili školovanju dece. Ostaje nam zadatak i u narednoj godini da utičemo na to da se cena rada podigne”, kaže Popović.
Proces potpisivanja kolektivnih ugovora koji je započet 2015. nastavlјen je tokom ove godine, tako da su potpisani ugovori u čak 90 odsto komunalnih preduzeća.
“Samo JKP ‘Pogrebno Subotica’ nije potpisalo kolektivni ugovor, tu je bilo malo otpora i odbijanja, ali se nadamo se da će i tu biti potpisan kolektivni ugovor, kada je u pitanju oblast koja se reguliše u lokalnoj samoupravi. Mnogo je bolјe kada postoji kolektivni ugovor, koji jasnije i bliže uređuje prava, nego kad je to samo zakonom regulisano”, dodaje Popović.
Izvor: Subotica.com

MINISTRU PREDOČENI PROBLEMI PREDŠKOLSKIH USTANOVA

29. decembar 2016  • 1351 Opširnije

Predsednica Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja Ljilјana Kiković razgovarala je juče sa ministrom prosvete Mladenom Šarćevićem o predškolskim ustanovama koje nisu dobile ni prethodno povećanje od četiri odsto, a za koje je, kako je navela i pitanje, da li će im i novo od šest odsto biti isplaćeno, saopštio je taj sindikat.
Kiković je na sastanku tražila hitan sastanak sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvom finansija i Ministarstvom prosvete da bi se dogovorile promene u zakonima tih ministarstva koje će omogućiti prelazak delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja na direktni budžet.
"Ministar Šarčević primio je predsednicu Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije koja mu je ponovo odnela ceo spisak predškolskih ustanova koje nisu dobili povećanje od četiri odsto za 2016. godinu, a kojima se već sad najavlјuje da je pod znakom pitanja da li će im biti isplaćeno i novih šest odsto", navodi se u saopštenju.
Ministru su, kako se dodaje, ponovo izneti podaci da postoje predškolske ustanove koje čekaju avgustovsku platu kao što su Smederevska Palanka i Bela Palanka, da je Novi Pazar dobio platu za avgust, a da su platu za oktobar u punom iznosu primili Velika Plana i Zaječar.
Ministar se složio s tim zahtevom i rekao da će, prema njegovim saznanjima, promenom Zakona o porezima, deo para ostati Ministarstvu finansija i omogućiće da se konačno odradi prelazak.
S obzirom da ta obećanja već dosta dugo traju, Sindikat će morati da pokreće u 2017. i nove aktivnosti radi rešavanja tog problema, navedeno je u saopštenju.
Izvor: RTV

DISKRIMINACIJA INVALIDA RADA

29. decembar 2016  • 1350 Opširnije

Invalidi rada Zastave INPRO, koji su ušli u treći mesec svakodnevnih protesta, podneli su prijavu Republičkoj inspekciji rada protiv poslodavca, zbog kršenja i nepoštovanja više članova Zakona o radu.
Pobunjeni radnici su saopštili da je novac kojim država subvencioniše 75 odsto zarada zaposlenih sa invaliditetom nezakonito raspoređen za oktobar, te su invalidi rada koji protestuju, “diskriminisani znatno manjom isplatom”, i to uprkos činjenici da, kako tvrde, nisu prekidali rad tokom oktobarskog štrajka glađu.
“Napominjemo da smo već jednom diskriminisani isplatom za avgust, kada je jedan broj invalida u preduzeću primio više nego što smo mi primili”, navodi se u saopštenju invalida rada u protestu, koji smatraju da je zakon prekršen i time što im još uvek nisu isplaćene oktobarske i novembarske zarade, kao i troškovi prevoza za avgust, oktobar i novembar.
“Poslodavac zaposlenima još uvek nije uručio rešenja o godišnjem odmoru za 2016. godinu, kao ni obračune zarada za oktobar i novembar”.
Radnici ukazuju i na nezakonitost vezanu sa saznanje da je nekoliko zaposlenih, koji su uzeli socijalni program, ostalo da radi po ugovoru o delu, ali na poslovima koji su van delatnosti poslodavca, ističu invalidi rada, koji traže i da se ispita po kom osnovu im se, od 2011. do danas, uzima po deset odsto od bruto zarade, kao i da se utvrdi zakonitost uzimanja poreza i načina uplate doprinosa invalidima.
O prijavi poslodavca Republičkoj inspekciji rada invalidi su, kako navode, obavestili premijera Aleksandra Vučića, ministra za rad, zapišlјavanje i socijalna pitanja Aleksandra Vulina i zaštitnika građana Sašu Jankovića.
Izvor: Danas

PREPORUKA UNIJI POSLODAVACA DA PONIŠTI
ODLUKU O OTKAZU KOLEKTIVNIH UGOVORA

28. decembar 2016  • 1349 Opširnije

Socijalno ekonomski savet Republike Srbije na jučerašnjoj sednici prihvatio je predlog predstavnika Saveza samostalnih sindikata Srbije i doneo preporuku kojom se od Unije poslodavaca Srbije očekuje da poništi odluku o otkazu kolektivnih ugovora u tri grane realnog sektora.
Predstavnici Socijalno ekonomskog saveta ispred Vlade Republike Srbije prihvatili su time argumente predstavnika našeg sindikata da je odluka o otkazivanju kolektivnih ugovora, koju je potpisao predsednik Unije poslodavaca Srbije, suprotna ne samo načelima i principima socijalnog dijaloga, poverenja, socijalno i društveno odgovornog ponašanja Unije poslodavaca Srbije, već i važećim pravnim propisima Republike Srbije.
Socijalno ekonomski savet Republike Srbije očekuje da nadležno telo Unije poslodavaca Srbije do kraja godine poništi odluku predsednika UPS, a za već potpisane kolektivne ugovore u sektorima hemije i nemetala, građevinarstva i IGM i poljoprivrede da podršku u procesu donošenja odluke o proširenom dejstvu sva tri kolektivna ugovora.
Predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije predložili su da se tokom januara održi sednica Socijalno ekonomskog saveta Republike Srbije, na kojoj će biti razmatrana realizacija dogovorenog i opredeljivati aktivnosti kojim bi se ubuduće sprečavale mogućnosti neodgovornog i neprihvatljivog ponašanja jednog dela rukovodstva Unije poslodavaca.

GRADONAČELNIK I SINDIKALCI ZA ISTIM STOLOM

28. decembar 2016  • 1348 Opširnije

Veće Saveza samostalnih sindikata Beograda održalo je juče sednicu, na kojoj je raspravljano o jačanju socijalnog dijaloga na nivou grada Beograda, kao i saradnji između granskih sindikata i nadležnih sekretarijata. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda Tomislav Banović rekao je da, sve što je vezano za Grad, njegova preduzeća i ustanove, sada funkcioniše na najbolјi mogući način.
“Zaposleni redovno primaju plate, članovi sindikata su zadovolјni, a sve eventualne nesuglasice rešavaju se u hodu i nema nikakvih problema. Moram da naglasim da svi naši granski sidikati imaju izvanrednu saradnju sa nadležnim sekretarijatima”, rekao je Banović.
On se zahvalio na prisustvu sednici gradonačelniku Beograda Siniši Malom, primetivši da je “ovo prvi slučaj u poslednjih 15 godina da prvi čovek Beograda bude na sednici”.
“Ovakvi razgovori sa predstavnicima sindikata su jedini i pravi način da menjamo naš grad nabolјe. Posebno sam ponosan što je Grad Beograd potpisnik kolektivnih ugovora, što znači da štitimo prava zaposlenih, ali u isto vreme znamo tačne obaveze, kako zaposlenih tako i poslodavaca”, naglasio je Mali.
On je podsetio da je Grad Beograd u poslednje tri godine vratio 443 miliona evra raznih nasleđenih obaveza, uz napomenu da nije uzet ni dinar novih kredita.
“Ponekad nisam najzadovolјniji efikasnošću rada pojedinih javnih preduzeća, jer želim da svako ko tamo radi, shvati da je on tu zbog građana Beograda. Ipak, sa druge strane, mislim da je vreme da i zaposleni u javnim preduzećima osete bolјitak. Zaista ne očekujem nikakave loše vesti u smislu smanjenja broja zaposlenih ili povećanja nekih dažbina”, rekao je Mali.

BANJE PRIPADAJU PENZIONERIMA

28. decembar 2016  • 1347 Opširnije

Država nikada nije ulagala u stvaranje imovine penzijskog fonda, nego zaposleni svojim radničkim dinarom, pa nije jasno kako država može da privatizuje banjska lečilišta.
Udruženje sindikata penzionera Srbije uputiće vladi, premijeru i Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje pismo u kome insistiraju da se odustane od privatizacije banja, jer su rehabilitacioni centri privatno vlasništvo penzionera, odnosno svih onih koji su tokom radnog veka izdvajali radnički dinar za njihovu gradnju.
U pismu se navodi da je svim dosadašnjim sudskim postupcima koje je PIO fond svojevremeno pokrenuo protiv države kako bi dokazao da je to njegova imovina, potvrđeno da država nikada nije ulagala u stvaranje imovine Penzijskog fonda.
“Po važećim zakonskim propisima, imovina PIO fonda nije javna imovina, već privatna imovina penzionera. Kao što je i penzija imovina stečena na osnovu ranijih uplata, znači imovinsko i privatno pravo svakog od 1,7 miliona najstarijih u Srbiji”, kaže Živomir Tešić, zamenik predsednik ovog udruženja.
Ako to nije tako, kako objasniti, pita on, da je PIO fond pre deset godina poveo prvi sudski spor protiv države za vraćanje banja. Pri tom su sudskim putem do sada rešili pitanje 15 banja, a ostalo je još 12 koje tek treba rešiti, kaže Tošić.
Upitan kako to objašnjava, on odgovara, da je glavni razlog u aktuelnim članovima Upravnog odbora PIO fonda, koji rade u korist države i nema nezavisnih koji misle drugačije, kakav je slučaj bio ranije. Zato i tražimo da se promeni način izbora članova UO, objašnjava naš sagovornik.
“Najgore od svega je što pristankom na privatizaciju banja, PIO fond gubi vlasništvo i mogućnost lečenja penzionera pod socijalnim uslovima. Umesto prodaje od vlade tražimo predlog dugoročnog razvoja banjskih lečilišta”, kaže on.
Umesto što će privatnici biti na dobitku kupovinom ovih banja, PIO fond treba da zarađuje od svoje imovine i da taj novac dalje investira, ili da deo iskoristi za isplatu penzija, budući da se stalno naglašava da se iz budžeta mnogo para izdvaja za isplatu penzija. Na ovaj način bi u budžetu ostajalo više para za druge namene, kaže naš sagovornik.
Zbog svega ovog Udruženje insistira da ubuduće bude uključeno u vođenje sudskih sporova koji nisu okončani, a tiče se imovine PIO fonda.
S druge strane, Aleksandar Vulin, ministar rada, ističe da država u privatizaciji banja sigurno neće dozvoliti da se izgubi njihova osnovna funkcija – lečenje.
“Ne želimo da pretvaramo banje u SPA centre, kao što su to radile neke druge zemlje, pa su morale zbog toga da ponovo grade banje, ili da šalju korisnike u inostranstvo što se pokazalo skupim. Svaka naša banja će sačuvati u skladu sa svojim lekovitim svojstvima odgovarajuću lečilišnu funkciju”, kaže ministar.
“Svi koji žele da privatizuju banje vode računa o tome da sačuvaju određeni procenat kreveta, koji će finansirati PIO fond, jer to je sigurnost da će kapaciteti biti prilično popunjeni”, rekao je Vulin.
On je objasnio da su termalni izvori prirodno dobro koje ne može da se otuđi, objasnivši da će se voditi računa o tome koja su lekovita svojstva svake banje, kako da se sačuvaju i kako da se koriste na dobrobit građana.
Podsećanja radi, država insistira da se sudski sporovi oko 10 preostalih banja okončaju početkom sledeće godine. U Fondu kažu da, će kao vlasnik objekata, učestvovati u rešenju koje se izabere kao najadekvatnije, a u saradnji sa vladom.
U Fondu PIO su u više navrata objasnili da je njihovo opredeljenje oduvek bilo da upravljaju svojom imovinom u skladu sa interesima države i državnom strategijom razvoja banjskog turizma, pripremajući se za sva potencijalna rešenja, uključujući privatizaciju, strateško partnerstvo, dokapitalizaciju, zajedničko ulaganje.
Izvor: Politka

NOVI ČLANOVI U SOCIJALNO EKONOMSKOM SAVETU KRAGUJEVCA

27. decembar 2016  • 1346 Opširnije

Na danas održanoj sednici Socijalno ekonomskog saveta grada Kragujevca imenovani su novi članovi.
| U radu tog tela od sada će učestovati i Jugoslav Ristić, predsednik Saveza samostalnih sindikata Kragujevca, Sandra Radosavlјević, predsednica Sindikata gradskih uprava i Dragan Ilić, predsednik samostalnog sindikata “Zastava oružje“.
Predstavnici sindikata “Sloga“ i “Nezavisnost“ moći će da prisustvuju sednicama i daju predloge, ali bez prava odlučivanja.
Iako je uloga članova savetodavna, predsedavajući Branko Velјović je istakao da je za Savet bitno da ima što bolјu reprezentativnost i da je važno mišlјenje svih udruženja i asocijacija, jer je tek tada rad kvalitetniji i bolјi.
Savet je podržao zahtev sindikata “Nezavisnost“ za povećanje zarada zaposlenima u komunalnom sektoru, konstatovavši da je to pitanje koje se tiče republičke nadležnosti, pa je upućen na razmatranje Socijalno ekonomskom savetu Srbije.
Sednici su prisustvovali i predstavnici lokalne samouprave, članovi Socijalno ekonomskog saveta, Gordana Damnjanović, član Gradskog veća za zdravstvenu i socijalnu zaštitu i Radomir Erić, član veća zadužen za privredu.

ORBOVIĆ NA SEDNICI VEĆA NIŠA

26. decembar 2016  • 1345 Opširnije

U Nišu je danas održana sednica Veća Saveza samostalnih sindikata grada Niša, na kojoj je prisustvovao i predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ljubisav Orbović.
Predsednica Veća SSS grada Niša Olivera Bobić upoznala je članove veća i goste sa aktivnostima tog veća, dok je predsednik Orbović govorio o ekonomskoj situaciji u zemlji, kao i aktivnostima Saveza.
Predsednik Orbović je ukazao da je i ova godina, koja je izmaku, bila teška za radnike u Srbiji, kao što je to svaka koja je izborna, jer se pare troše za izbore, umesto za aktivnosti.
„Pozitivno je to što je povećan nivo investicija, otvorene su neke fabrike, ali ne ulazeći u to da li je statitistika tačna, broj nezaposlenih je i dalje veliki. Pozitivno je i to što je minimalna zarada povećana posle dve godine, kao i plate u javnom sektoru, mada je to povećanje na realno niskom osnovu, pa ne možemo reći da je materijalni položaj radnika ozbiljnije poboljšan“, rekao je Orbović.
On je podsetio da naši predstavnici učestvuju u izradi više zakona - o radu agencija za privremeno zapošljavanje, mirnom rešavanju radnih sporova, zakona o štrajku.
Sindikalni predstavnici će nastojati da poboljšaju te zakone, kao što smo to uradili i sa Zakonom o radu, na koji smo podneli amandman kojim je predviđeno da zaposlenom koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme radni odnos ne može prestati dok je privremeno sprečen za rad, što znači da mu se radni odnos na određeno vreme produžava do isteka privremene sprečenosti za rad (bolovanja).
Time bi bila sprečena samovolјa poslodavca da može dati otkaz ili odbiti da produži ugovor o radu dok je zaposleni na bolovanju, kao što se to nedavno desilo samohranoj radnici, zaposlenoj u „Juri“, dok je bila na bolovanju zbog lečenja od karcinoma.
Govoreći o inicijativi poslodavaca da se smanje porezi i doprinosi za rad, Orbović je rekao da je to neprihvatljivo za sindikat, jer to znači da će penzije biti manje, a zdravstvo sve skuplje i lošije, i da zbog toga radnicima neće biti povećane plate.
Orbović je zaključio da nam i naredna godina neće biti laka i da predstoji dalja borba sindikata za očuvanje materijalnog i socijalnog položaja zaposlenih, jačanje socijalnog dijaloga i nastavak borbe za očuvanje postojećeg članstva i dalje učlanjavanje, posebno mladih.

OPŠTINA NOVI BEOGRAD PODELILA
OTKAZE BEZ OTPREMNINA

21. decembar 2016  • 1344 Opširnije

Od 18 zaposlenih u JP Poslovni prostor Novi Beograd njih 11 ostalo je 7. decembra bez posla, ali i bez otpremnina.
Preduzeće je ugašeno, što nije sporno, jer je odluka o tome da se sa opština nadležnost prebaci na Grad doneta još u junu, ali je sporan način na koji su neki od zaposlenih, koji rade u Poslovnom prostoru još od osnivanja 1990, ostali bez posla.
Radnicima je, kako tvrde, v. d. direktora preduzeća Zoran Gajić dve nedelje nakon što su dobili informaciju da će Poslovni prostor otići u likvidaciju, samo jednog jutra rekao da ne moraju više da dolaze. Deo radnika opština je preuzela, ali radnici koji su pomoć potražili od inspekcije rada, ali i Saveza samostalnih sindikata kažu da ne znaju na osnovu kojih kriterijuma je određeno koji će zaposleni nastaviti da rade, a koji ne.
“V. d. direktora nam je rekao 1. decembra ujutru da ne moramo da dolazimo, iako mi nikakve otkaze ugovora o radu nismo dobili. Svi smo dolazili na posao sve do 7. decembra kada nam je likvidacioni upravnik Saša Kitanović, koji nas je sve video na 15 minuta, poslao otkaze o radu”, tvrde za Danas radnici JP Poslovni prostor.
Skupština grada Beograda je 22. juna donela Odluku kojom je Grad Beograd upisao pravo svojine na celokupnom poslovnom prostoru na teritoriji grada, tako da je likvidacija bila očekivana. Međutim, ono što radnicima nije jasno jeste na osnovu kojih kriterijuma je likvidacioni upravnik, koji se nije ni upoznao sa radnicima, niti imao uvid u poslovanje, opredelio da baš tih 11 radnika otpusti.
“Neki među otpuštenim radnicima su tu od početka, stručni su i poznaju posao i oni nisu preuzeti. Neki drugi koji su mnogo kraće tu, nekoliko meseci, i bez iskustva su prešli u opštinu. Osim toga, sve ostale opštine koje su bile u istoj situaciji su radnicima ponudile socijalni program, sve osim Novog Beograda”, ljuti su radnici Poslovnog prostora.
U Opštini Novi Beograd kojom rukovodi Aleksandar Šapić na pitanje zbog čega je to urađeno na ovakav način, podsetili su nas da je reč o odluci koju je doneo Grad, te da otpuštanje ovih ljudi nije bio "hir opštine Novi Beograd, već apsolutno prilagođavanje nastaloj situaciji od momenta kada je Grad Beograd odlučio da opštinama praktično oduzme poslovni prostor". Od 1. decembra preduzeće, kako kažu, nije korisnik opštinskog budžeta pa samim tim opština Novi Beograd nema pravne osnove da ovom preduzeću poveri poslove iznajmljivanja tezgi i kioska.
Oni napominju da su formalno oni bili prinuđeni da pokrenu postupak likvidacije JP "Poslovni prostor", ali da ga je praktično ugasila Uprava grada Beograda, tako da je prava adresa za ova pitanja Grad Beograd.
“Što se tiče vašeg pitanja o tome da li je zaposlenima ponuđen socijalni program, obaveštavam vas da u skladu sa važećim zakonima, u slučaju kada se likvidira preduzeće, nije predviđeno sprovođenje socijalnog programa niti isplata otpremnine. Navodi da su sve ostale gradske opštine to uradile su netačni”, napominje se u odgovoru službe za informisanje opštine Novi Beograd.
U Opštini napominju da su oni 30. novembra preuzeli određeni broj zaposlenih iz JP Poslovni prostor, dok je ostalim radnicima "likvidacioni upravnik, takođe, u skladu sa navedenom odlukom, rešenjem otkazao ugovor o radu". Pre nego što su u Opštini odabrali koga će od radnika preuzeti oni su, kako kažu, ponudili Gradu Beogradu da preuzme zaposlene, međutim, Grad se tada nije odlučio ni za jednog.
“Odabir zaposlenih koje je preuzela Opština Novi Beograd je vršen na osnovu procene poslova, a prema vrsti školske spreme i poslovima koje su obavljali u Poslovnom prostoru s obzirom da su GO Novi Beograd vraćeni poslovi izdavanja kioska, tezgi i ostalih pokretnih privremenih objekata. Od velikog nam je značaja bilo da obezbedimo zaposlene koji imaju iskustva u obavljanju tih poslova”, ističe se u obrazloženju Opštine Novi Beograd.
Oni naglašavaju kako GO Novi Beograd ne može da preuzme one ljude iz JP Poslovni prostor kojima više nema mogućnost da poveri one poslove koje su do sada obavljali.
“Kao što smo naveli, za potrebe poslova izdavanja tezgi i kioska, koji su GO Novi Beograd ostali povereni, preuzeli smo sedam zaposlenih radnika iz JP Poslovni proctor”, napominju u Opštini.
Izvor: Danas

VIŠE OD 2.000 RADNIKA PROPALIH PREDUZEĆA
TRAŽI ISPLATU ZAOSTALIH ZARADA

21. decembar 2016  • 1343 Opširnije

Više od 2.000 radnika propalih društvenih preduzeća u Pirotu pre dve godine, uz pomoć Opštinskog veća Saveza samostalnih sindikata, pokrenulo je inicijativu za isplatu zaostalih zarada, ukazujući na činjenicu da se nalaze u veoma teškom položaju.
Predsednik OV SSS u Pirotu Rodolјub Ćirić kazao je za TV Pirot da je u Pirot stigao i odgovor Ministarstva privrede da se traže načini za iznalaženje novca za isplatu zaostalih zarada, ali da je reč o izuzetno velikim brojkama, jer ta potraživanja ima ogroman broj radnika iz cele Srbije.
“Negde se radi i o milionskim sumama, jer su veliki iznosi zbog kamata. Ministarstvo privrede je obavestilo da je formirana radna grupa koja je uputila čitav problem Ministarstvu finansija, koje treba da predloži način izmirivanja ovih potraživanja”, kazao je Ćirić.
Izvor: Pirotske vesti

VODU ĆEMO PLAĆATI I PRIVATNICIMA

19. decembar 2016  • 1342 Opširnije

Ako poslanici Narodne skupštine u utorak usvoje vladin predlog novog zakona o komunalnim delatnostima, građani Srbije će i sa privatnicima ugovarati isporuku vode, grejanja, odnošenje smeća, održavanje grobalјa, puteva, javne rasvete, ulica i parkova.
Od 15 komunalnih usluga, privatnici bi devet isporučivali kao koncesionari prirodnog bogatstva u javnoj svojini, a šest kao „ortaci” s državom na osnovu uloženog kapitala u zajedničkom preduzeću po modelu javno-privatnog partnerstva.
Od pojave nacrta prošlo je godinu dana. U međuvremenu bila je i javna rasprava, a njegovo usvajanje po hitnom postupku vlada „pravda” potrebom da se stvori što bolјa poslovna klima i omogući da i privatnici upravlјaju komunalnim preduzećima, ali i da ih osnivaju.
Vlada tvrdi da će privatne firme i konkurencija obezbediti kvalitetnije komunalne usluge i da Predlog zakona „ne unosi nove elemente na osnovu kojih bi troškovi korisnika bili veći od dosadašnjih”.
Nije teško dokučiti da se novi zakon donosi kako bi se ispunila obaveza prema Briselu da se domaća zakonska regulativa i u ovoj oblasti usaglasi sa zahtevom MMF-a i važećoj u Evropskoj uniji. Brisel je protiv državnog monopola i za otvaranje vrata privatnom kapitalu.
Država će, međutim, i ubuduće propisivati uslove pružanja komunalnih usluga, jer „zadovolјavanje potreba građana za komunalnim uslugama nije moguće bez uticaja države, a rešenje postojećih problema ne bi bilo moguće ni kada bi se ova oblast prepustila samostalnom delovanju tržišnih mehanizama”.
Predlagač je svestan štete koja može doneti brzopleta i nedorečena privatizacija u ovim delatnostima bitnim za život građana. Jer, ako se pogreši, piše u obrazloženju, „dogodiće nam se ono što se desilo u Bugarskoj i Rumuniji, u kojima je nekontrolisanim ulaskom privatnog kapitala u komunalnu oblast država izgubila kontrolu nad komunalnom infrastrukturom”.
Ekonomista Mlađen Kovačević upozorava da, ako je na to već primorana, Srbija treba oprezno da liberalizuje komunalnu delatnost.
“Na takozvanu deregulaciju nikako ne treba pristati”, ukazuje Kovačević. “Privatnike treba obavezati da kao koncesionari redovno održavaju izgrađena postrojenja i poštuju obavezu ulaganja. Protivnik sam prodaje izvorišta vode i banja”.
Građani su obavezni da plaćaju komunalne usluge, ali država obećava zaštitu prava na komunalnu uslugu i subvencije onima koji ne mogu da plaćaju njihovu punu tržišnu cenu. Subvencije za te korisnike propisane su članom 13. Predloga zakona.
Vlada očekuje da će koncesije i javno-privatno partnerstvo u ovoj oblasti omogućiti ulaganje privatnog kapitala, da će otvoriti nova radna mesta i smanjiti izdatke budžeta opština i gradova. A javnost očekuje bolјe usluge za nižu cenu. Istini za volјu, kad imaju monopol – javna komunalna preduzeća se pretvaraju u partijske prćije koje komotno kroje cenovnike, zapošlјavaju i arče, ispostavlјajući račun korisnicima i budžetima osnivača. Jednoj „pobuni” protiv monopola javnih komunalnih preduzeća bili smo svedoci prošlog proleća.
Zakon o komunalnim delatnostima iz 2011. godine propisuje da pogrebne usluge mogu da pružaju samo preduzeća sa većinskim državnim kapitalom. Neki gradovi i opštine – kao Pančevo, Beograd, Novi Sad i Subotica, doneli su odluke koje privatnicima uskraćuju pravo na rad, pa su privatni pogrebnici protestovali, zahtevajući da novi zakon otkloni takvu mogućnost.
Dragolјub Rajić, konsultant Mreže za poslovnu podršku, ukazivao je u to vreme da najveći ceh monopola javnih preduzeća plaćaju građani.
“Skromni ukop u Milanu, gde je prosečna plata 1.900 evra, košta oko 465 evra”, tvrdi Rajić. “U Pragu, sa srednjom zaradom od oko 1.200 evra, pogreb iznosi 405 evra, a u Bratislavi, gde se u proseku zarađuje 1.000 evra, sahrana košta 376 evra. Poslednji ispraćaj u Srbiji košta od 900 do 1.000 evra”. U većini evropskih država pogrebne usluge pružaju privatne firme, a ne državne. Da bi prošli na tenderu, privatnici se trude da maksimalno spuste cenu i povećaju kvalitet. Kod nas to nije slučaj, jer pogrebne usluge pružaju javna preduzeća kojima se neracionalno gazduje, a njihovi gubici se pokrivaju iz budžeta.
Vlada tvrdi da će novi zakon „postepeno jačati odgovornost isporučilaca komunalnih usluga”. Kvalitet će kontrolisati komunalni inspektori i skupštine opština i gradova, odnosno odbornici kao predstavnici građana. Ako većina ne bude zadovolјna kvalitetom usluge komunalnog preduzeća, opština će pokrenuti postupak za preispitivanje njegovog rada. Ako ne otkloni nedostatke u zakonskom roku, građani će zaklјučiti ugovor sa drugom firmom.
Predlagač novog zakona tvrdi da će on doneti korist građanima, ali i privatnim komunalnim preduzećima, jer će prve štititi od monopola, a druge od nelojalne konkurencije.
Izvor: Politika

U ŽELEZARI RADE OBE VISOKE PEĆI,
USKORO PRIJEM NOVIH RADNIKA

16. decembar 2016  • 1341 Opširnije

U smederevskoj železari Hestil Srbija rade obe visoke peći i zbog veće proizvodnje treba da se zaposli još nekoliko stotina radnika u proizvodnim pogonima, rekli su danas predstavnici sindikata železare dodajući da će već početkom januara biti raspisani prvi konkursi.
Predsednik Samostalnog sindikata u Hestil Srbiji Siniša Prelić je rekao da su radnici posle nekoliko teških godina sa novi poslodavcem Hestilom zadovolјni i da mogu da rade kako najbolјe znaju.
„Možemo da ostavrimo rezultate koji su planirane. Radnici su relaksirani i tu nema nikakvih problema. Radnicima je falio pravi poslodavac”, rekao je Prelić ističući da će sa njim dobiti jednu od najsavrenijih organizacija rada.
On je potvrdio da su zarade radnicima povećane u oktobru i da su sada zadovolјvajuće, pošto su više nego u sličnim kompanijama u okruženju.
„Verujemo da će sa profitom u železari biti i veća zarada”, naveo je Prelić.
On je rekao da će proizvodnja u železari u narednom periodu biti automatiozvano i da će železara dobiti nove pogone, a možda i liniju koja će praviti gotove proizvode.
„Kinezi su dobri i korektni i imaju fer odnos prema radnicima, koji su takođe prema njima kokretni. Za par godina ova fabrka će biti primer u regionu. Odužićemo se svim građanima Srbije koji su nas trpeli sve ove godine i Vladi i premijeru Aleksandru Vučiću”, naveo je Prelić.
On je dodao da Kinezi brzo uče srpski, kao i se i naši radnici trude koliko mogu da nauče kineski.
Izvor: Politika

ORBOVIĆ DOBITNIK PRIZNANJA
SINDIKATA ESTRADNIH UMETNIKA

14. decembar 2016  • 1340 Opširnije

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović dobitnik je „Povelje sindikata“, koje dodeljuje Samostalni sindikat estradnih umetnika Srbije.
Reč je o priznanju koje prvi put dodeljuje Samostalni sindikat estradnih umetnika Srbije pojedincima koji su dugogodišnjim uspešnim radom doprineli ostvarivanju ciljeva i sprovođenju akcija tog sindikata, kao i zaštiti radno-muzičkih prava.
Na današnjoj svečanosti, održanoj u prostorijama SSSS, „Povelju“ su dobili i potpredsednici Veća SSSS, Duško Vuković, Tomislav Banović, Zoran Vujović i Njegoš Potežica, kao i predsednici pojedinih granskih sindikata.
Savez estradno-muzičkih umetnika Srbije je, takođe, nakon dve i po decenije pauze, dodelio estradno-muzičke nagrade umetnicima za izuzetan doprinos unapređenju i prezentaciji naše narodne i zabavne muzike.
Među dobitnicima su Miroslav Ilić, Šaban Šaulić, Lepa Brena, Nele Karajlić, Emir Kusturica, Želјko Joksimović, Dragana Mirković, Snežana Đurišić, Žika Nikolić, Saša Popović i mnogi drugi.

UPOZORENЈE KOMUNALACA: POVIŠICA PLATE ILI PROTEST

14. decembar 2016  • 1339 Opširnije

Komunalci i vlada ni posle više od mesec dana pregovora nisu uspeli da se dogovore o povećanju zarada od 7,6 odsto.
Za oko 68.000 radnika u komunalnoj delatnosti plate su smanjene kada i u ostalim državnim organima, iako su oni samo indirektni korisnici budžeta.
Kako nezvanično saznajemo, predlog Samostalnog sindikata zaposlenih u komunalnim delatnostima o povećanju zarada ušao je u nacrt budžeta za narednu godinu, ali je izbačen po nalogu MMF. Posle toga vlasti su im obećale jednokratnu pomoć od 25.000 dinara, ali i o tome se sada ćuti.
Milan Grujić, predsednik tog sindikata, kaže za "Novosti" da će, ukoliko ne bude dogovora, biti prinuđeni na radikalnije mere, odnosno na protest ispred Vlade.
Najteža je situacija u komunalnim preduzećima na jugu, kaže Grujić.
“Naše plate su za oko 20 odsto manje od prosečne srpske plate. Oko petine radnika prima samo minimalac, a prosek komunalaca je za 20 odsto niži i od plate u privredi”.
Prema rečima našeg sagovornika, oni su najugroženiji sektor, a iako nisu korisnici budžeta, njima su smanjene plate i na taj način pune budžet.
On dodaje da u komunalnoj delatnosti zaposleni primaju u proseku 36.000 dinara.
“Komunalna delatnost se sama izdržava, mi prodajemo vodu, iznosimo smeće i od toga isplaćujemo plate - kaže Grujić. - Zbog lošeg tretmana zakona o budžetskom sistemu okarakterisani smo kao indirektni korisnici budžeta. Tražimo da se to promeni u propisima, pošto je na taj način naneta velika nepravda lјudima koji rade najteže poslove”.
Komunalci su zakazali prvi protest za 9. novembar, ali pošto je Vlada pokazala volјu za pregovorima, odložili su ga za 29. istog meseca. Do velikih pomaka nije došlo, tako da Sindikat komunalnih delatnosti najavlјuje novi protest zaposlenih.
Izvor: Novosti

PRIZNANJA ZA PREZENTACIJU
NAŠE NARODNE I ZABAVNE MUZIKE

13. decembar 2016  • 1338 Opširnije

Savez estradno-muzičkih umetnika Srbije, nakon dve i po decenije pauze, nastavlјa sa dodelјivanjem estradno-muzičkih nagrada umetnicima za izuzetan doprinos unapređenju i prezentaciji naše narodne i zabavne muzike u zemlji i inostranstvu.
Među dobitnicima su Miroslav Ilić, Šaban Šaulić, Lepa Brena, Nele Karajlić, Emir Kusturica, Želјko Joksimović, Dragana Mirković, Snežana Đurišić, Žika Nikolić, Saša Popović i drugi.
Samostalni sindikat estradnih umetnika i izvođača Srbije prvi put dodelјuje Povelјu sindikata koja će biti uručena pojedincima koji su doprineli zaštiti radno-muzičkih prava.
Svečanost uručivanja priznanja biće obavlјena sutra, u sredu, 14. decembra 2016. godine, u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije, Trg Nikole Pašića 5, sala na drugom spratu, sa početkom u 13 časova.

GRAĐEVINARSTVO:
DELATNOST S NAJVIŠE POVREDA NA RADU

12. decembar 2016  • 1337 Opširnije

Građevinarstvo je oblast gde ima najviše povreda na radu sa smrtnim posledicama, ali u tom sektoru ima i puno rada “na crno”, ukazuju u Samostalnom sindikatu radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije.
Ove godine je u Srbiji zabeleženo 32 povrede na radu sa smrtnim ishodom, od kojih je 17 bilo u građevinarstvu. Povrede sa tragičnim završetkom u građevinarstvu u Srbiji, u proseku, čine oko 53 odsto ukupnih povreda sa tragičnim završetkom, a i više od polovine nastradalih je radilo na crno. Osim u građevinasrtvu, zaposlenih “na crno” u Srbiji ima u u drugim oblastima, pre svega u trgovini i ugostitelјstvu, ali je broj povreda na radu znatno manji, rekao je predsednik Samostalnog sindikata radnika građevinarstva I IGM, Saša Torlaković.
Govoreći na sednici Republičkog odbora tog sindikata, Torlaković je podsetio da je građevinarstvo u Srbiji nekada bilo pokretač privrednog razvoja zemlјe i da je od tog sektora zavisilo mnogo toga u privredi zemlјe.
Sada je situacija mnogo drugačija, jer su radnici zaposleni u tom sektoru u veoma teškom materijalnom položaju, a prosečna plata je niža od republičkog proseka i kreće se oko 40.000 dinara.
Kako bi se jasno definisalo kakvi moraju da budu građevinski proizvodi, iz Ministarstva građevinarstva najavlјeno je da se priprema uredba o građevinskim proizvodima, koja bi za oko mesec dana mogla da se nađe pred Vladom Srbije.
Iznet je i podatak da je ukupna vrednost izvedenih radova u građevinarstvu u Srbiji za prvih šest meseci ove godine porasla je za 8,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

AMANDMANOM SPREČITI SAMOVOLJU POSLODAVCA

5. decembar 2016  • 1336 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije predlaže da se u Zakonu o radu predvidi da se zaposlenom na određeno vreme radni odnos mora produžavati do isteka njegove privremene sprečenosti za rad.
Time bi bila sprečena samovolјa poslodavca da može dati otkaz ili odbiti da produži ugovor o radu dok je zaposleni na bolovanju, kao što se to nedavno desilo samohranoj radnici, zaposlenoj u „Juri“, dok je bila na bolovanju zbog lečenja od karcinoma.
Zbog toga je SSSS pripremio tekst amandmana na Zakon o radu kojim je predviđeno da zaposlenom koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme radni odnos ne može prestati dok je privremeno sprečen za rad, što znači da mu se radni odnos na određeno vreme produžava do isteka privremene sprečenosti za rad (bolovanja).
SSSS veruje da ovom inicijativom izražava opšti stav javnosti da je posebno nehumano bolesnom radniku bitno pogoršati socijalni položaj ukidanjem materijalnog primanja. Pri tome, imamo u vidu i okolnost da ostavlјanje bolesnog radnika bez iakakvog prihoda dodatno ugrožava njegovo zdravlјe.
Nadamo se da će ova inicijativa biti prihvaćena i da ćemo tako kao zajednica pokazati da se po našem uverenju interes i humanost ne isklјučuju, već da je prava mera njihovog međusobnog odnosa vezivno tkivo društva u kakvom želimo da živimo. U tom cilјu, Savez je predlog amandmana uputio predsedniku Vlade Srbije, ministru za rad, predsednici Skupštine Srbije i predsednicima poslaničkih grupa.

(klikni za amandman)

NEBRIGA NOVOBEOGRADSKE OPŠTINE
ZA RADNIKE POSLOVNOG PROSTORA

5. decembar 2016  • 1335 Opširnije

Rukovodstvo opštine Novi Beograd, na čelu sa njenim predsednikom, nije pokazalo interesovanje za zbrinjavanje ukupnog broja zaposlenih u „Poslovnom prostoru“, koji su, nakon odluke o pokretanju postupka likvidacije tog javnog preduzeća, ostali bez posla.
Niko od nadležnih u toj opštini, kojima su se u više navrata obraćali zaposleni i sindikalna organizacija tog preduzeća, nije preduzeo ništa kako bi pokušao da zaštiti radnike, kao što su to učinile skoro sve gradske opštine u Beogradu, koje su rešile problem svojih zaposlenih, preuzimanjem ili isplatom otpremnina.
Umesto toga, usmenim saopštenjem v.d. direktora „Poslovnog prostora“, bez izdatih rešenja o otkazu ugovora o radu, većina zaposlenih bila je primorana da, u roku od par sati, napusti to preduzeće, dok je odabranima obećano „udomlјavanje“.
Sve je rađeno bez znanja i bez saglasnosti sindikalne organizacije u tom preduzeću, čiju predsednicu niti direktor niti osnivač nikada nisu pozvali kako bi se pronašlo zajedničko rešenje za zaposlene.
Pored toga, zaposlenima je prethodno onemogućeno da pristupe svojim radnim mestima i poslovima, nasilnim i nezakonitim menjanjem brave na ulaznim vratima preduzeća. To je učinio bivši v.d. direktora „Poslovnog prostora“, koji je iako ranije razrešen funkcije, sklonio pečat preduzeća i delovodnu knjiga, i organizovao iznošenje i uništavanje dokumentacije preduzeća i sredstva za rad, bez ikakvog predhodnog sačinjavanja zapisnika od lica koja nisu zaposlena u preduzeću.
Zbog ugrožavanja procesa rada i nezakonitih postupaka, zaposleni su se obratili policiji i inspekciji rada, ali niko nije odreagovao.

SINDIKAT ZDRAVSTVA: PROTEST 10. DECEMBRA

5. decembar 2016  • 1334 Opširnije

ROS DONEO ODLUKU O ORGANIZOVANjU PROTESTA U MINUT DO 12 ”ZDRAVLjE NIJE NA PRODAJU”
Obaveštavamo Vas da je Republički odbor Sindikata doneo Odluku o održavanju PROTESTA U MINUT DO 12 u organizaciji Pokrajinskog odbora Sindikata, na Pozorišnom trgu 1, u Novom Sadu, u subotu 10. decembra 2016. godine, u 11:59 časova. Protest u minut do 12 ”ZDRAVLjE NIJE NA PRODAJU” se organizuje zbog urušavanja radno-pravnog položaja zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti.

Protesni ZAHTEVI SINDIKATA SU:
  1. Rešavanje statusa apotekarskih ustanova
  2. Izmena propisa radi poboljšanja kvaliteta usluga zdravstvene i socijalne zaštite
Zahtevi Sindikata vezani za rešavanje statusa apoteka i položaja zaposlenih nisu realizovani iako smo od 2012. godine ukazivali na alarmantno stanje u apotekarskim ustanovama. Sindikat je ukazao na pogubnost privatizacije apoteka, iz razloga što će građani Republike Srbije ostati bez Ustavom garantovanog prava da svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja. Vlasnici privatnog kapitala ne žele da otvaraju apoteke u mestima u kojima ne mogu da ostvare profit. To dalje znači da će sve nerentabilne apoteke koje se nalaze u udaljenim prigradskim ili seoskim područjima biti zatvorene, a građani ostati bez mogućnosti da se snabdeju lekovima u sredinama u kojima žive.
Pojedine apotekarske ustanove su bez ikakvog pravnog osnova izdate u zakup privatnicima, uključujući i zaposlene kao da su oni roba ili robovi.
STOP BEZAKONjU-RADNIK NIJE ROBA!!!
U brojnim ustanovama zdravstva i socijalne zaštite postoji manjak izvršilaca čak i u odnosu na onaj broj određen aktom Vlade Republike Srbije.
JEDNA SESTRA/NEGOVATELjICA NA 50 PACIJENATA/KORISNIKA!!!
SVE ”U SKLADU” SA VAŽEĆIM STANDARDIMA I NORMATIVIMA!!!
RFZO gleda na svaki način da umanji primanja zaposlenih, a na pružanje kontinuirane zdravstvene zaštite koju su zaposleni dužni da pruže ne obraća pažnju.
IZGARAMO NA POSLU, A RFZO NEĆE DA PREBACI SREDSTVA ZA OBAVLjENI RAD!!!
RFZO-DRŽAVA U DRŽAVI!!!
Ukazivali smo na hitnost izmena Zakona o zdravstvenoj zaštiti, Zakona o zdravstvenom osiguranju, Pravilnika o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama..., Uredbe o koeficijentima..., iz razloga što se naglo urušio radno-pravni položaj zaposlenih i što je trenutno stanje i pravno i faktičko neodrživo.
Ništa od navedenog nije urađeno, zbog čega Sindikat organizuje Protest U MINUT DO 12. Pozivamo Vas da se pridružite Protestu jer ”ZDRAVLjE NIJE NA PRODAJU”!!!

PRODUŽAVA SE RAD NA ODREĐENO VREME?

2. decembar 2016  • 1333 Opširnije

Produženje roka ugovora o radu na određeno vreme sa 24 na 36 meseci, Savet stranih investitora (SSI) preporučio Vladi i stručnoj javnosti.To bi koristilo bi poslodavcima, ne i radnicima, a nejasno je kakve bi koristi država imala od toga, složni su u oceni predstavnici sindikata i poslodavaca u Srbiji.
Potpredsednik Veća Saveza samostalnog sindikata Srbije (SSSS) Duško Vuković smatra da bi produženje roka ugovora samo smanjilo finansijska opterećenja poslodavaca, a kod radnika, pogotovo mladih, produžilo strah zbog nesigurnog radnog mesta.
Nepovolјan položaj zaposlenih na određeno vreme u odnosu na stalno zaposlene Vuković u izjavi za Tanjug ilustruje primerom njihovog nejednakog tretmana kod isplate otpremnina i nemogućnoshću da podignu dugoročni kredit za rešavanje egzistencijalnih pitanja.
On napominje i da i u sadašnjem Zakonu o radu postoji mogućnost da radnici rade na određeno vreme i duže od 24 meseca.
"Zakon je dao pogodnost poslodavcima koji tek osnivaju svoja preduzeća da u periodu od datuma osnivanja, najduže do godinu dana, određeni broj lјudi zaposli na 36 meseci, a mogu da se zaposle na određeno vreme do pet godina i lјudi kojima je do odlaska u penziju ostalo toliko vremena", kaže Vuković i dodaje da na određeno vreme duže od 24 meseca Zakon o radu dozvolјava polodavcima da zapošlјavaju i radnike angažovane za završetak nekog projekta dok on ne bude gotov.
Prema njegovim rečima, Savet stranih investitora u ovom momentu u Srbiji zapošlјava pet odsto ukupnog broja zaposlenih, dok istovremeno ostvaruje više od petine bruto domaćeg proizvoda (BDP).
"U ime radnika se ne slažem da određene poslodavačke organizacije toliko bitno utiču na dogovore između sindikata, poslodavaca i vlade, i da oni imaju presudnu reč kako će izgledati određeni zakon", kategoričan je Vuković. Kaže da ne vidi ni kakve bi koristi država imala od produžavanja roka ugovora o radu na tri godine.
"Do trenutka donošenja Zakona o radu 2014, rad na određeno vreme bio je 12 meseci, mi smo i tada govorili da produženje na 24 meseca neće doneti ništa bolјe ni državi ni društvu, a ni zaposlenima. Uporedni pokazatelјi iz zemalјa koje to imaju pokazali da zbog toga nije povećana zaposlenost, standard, konkurentnost, već da su poslodavci imali samo manje finasijske obaveze", rekao je Vuković.
Predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS) Nebojša Atanacković kaže za Tanjug da ne vidi razlog zašto bi se produžavao rok ugovora o radu na određeno vreme sa dve na tri godine.
"Ne vidimo neku potrebu da se to ovde na taj način regulise, zato što vec postoje dosta fleksibilni načini zapošlјavanja. Nema neke značajne razlike, osim što su zaposleni oštećeni time što rade na određeno vreme, jer ugovori se ne mogu produziti posle isteka od dve godine", navodi Atanacković.
Obrazloženje da je to tako u velikom broju zapadnoevropskih zemalјa, nije dovolјno, jer naša situacija nije takva da bi mogli u svemu da kopiramo Zapadnu Evropu, zaklјučuje on.
Izvor:
Tanjug

NE NAZIRE SE KRAJ NELJUDSKOM PONAŠANJU U JURI

1. decembar 2016  • 1332 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije besplatno će pravno braniti samohranu majku, koju su u korejskoj firmi „Jura“ otpustili dok je bila na bolovanju lečeći se od raka.
Izgleda da se ne nazire kraj nelјudskom ponašanju u Juri“, čiji menadžment najnovijim postupkom prema još jednom zaposlenom u Srbiji, pokazuje svu bezočnost stranog kapitala, ali i nemoć ili nezainteresovanost naše države da to spreči.
Zato pozivamo Violetu Petrović da nam se javi, kako bi joj pomogli da se izbori za svoja prava i prava svih koji rade u ovakvim kompanijama, koje postupaju nehumano, bez poštovanja elementarnih, ne samo radnih, već i lјudskih prava.
Iako je na bolovanju zbog operacije dojke i hemoterapije, Violeti Petrović je iz "Jure", gde je bila zaposlena poslednjih 18 meseci, telefonom javlјeno "da im više nije potrebna" i da dođe po svoju dokumentaciju.
Uprkos činjenici da je bila među najbolјim radnicima, kao i da nije nikada odsustvovala sa posla, firma ju je odbacila "kao bezvrednu", i to saopštila na način koji je ispod svakog lјudskog dostojanstva.
Takvo ponašanje je prouzrokovano onemogućavanjem ustavom zagarantovanom pravu na sindikalno organizovanje, kao i netolerantnim stavom države da se to pravo radnicima i omogući.
Zbog nepostojanja sindikalne organizacije u „Juri“, čije osnivanje u nekoliko fabrika te korejske kompanije nam više godina nije dozvolјeno, ovakvi događaji prolaze nekažnjeno, a pritisak na radnike je mnogo veći i oni su spremniji da rade pod bilo kakvim uslovima.
Pozivamo državu, ministra za rad i Inspekciju rada da ne žmure na ovakvo robovlasničko ponašanje pojedinih stranih, ali i domaćih firmi, koje izrablјuju radnu snagu i, zarad profita, ne preuzimaju nikakvu odgovornost za svoje zaposlene.
Poslednji je čas da država stane u odbranu radnika i svih građana Srbije, kako bi zaista pokazala da se zalaže za dostojanstven rad i život od rada.

KONFERENCIJA ETUCE U BEOGRADU

1. decembar 2016  • 1331 Opširnije

Beograd će od 5. do 8. decembra 2016. biti centar evropskog i svetskog okupljanja predstavnika sindikata obrazovanja. Po prvi put ovako značajan skup se organizuje u zemlji izvan EU, kao priznanje naporima Srbije u pristupanju EU, ali i aktivnostima Sindikata obrazovanja Srbije, koji ima ulogu suorganizatora u pratećim aktivnostima.

JAČANJE SINDIKATA OBRAZOVANJA: OTVARANJE ETUCE REGIONALNE KONFERENCIJE 2016
ETUCE Regionalna Konferencija 2016 otvara svoja vrata u Beogradu, Srbija, od 6 do 8. decembra 2016. godine. Oko 320 delegata i posmatrača iz 131 sindikata obrazovanja iz 48 evropskih zemalja, koji predstavljaju više od 11 miliona nastavnika i nastavnog osoblja širom Evrope, okupljaju se na ETUCE Konferenciji sa obećanjem „Jačanje sindikata obrazovanja za promociju kvalitetnog obrazovanja“.
Svečano otvaranje skupa će se održati 6. decembra. Suzan Hopgud, predsednica Internacionale obrazovanja, Fred van Leven, generalni sekretar Internacionale obrazovanja, Mladen Šarčević, ministar obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Tibor Navračič, Evropski Komesar za obrazovanje i kulturu, Montserat Mir Roka, ETUC konfederalni sekretar i Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije, poželeće dobrodošlicu sindikalistima iz obrazovanja iz cele Evrope, pre no što se krene sa radom stvaranja okvira za novi kurs evropskog sindikalnog pokreta u obrazovanju u vreme radikalnih ekonomskih i društvenih promena i krupnih izazova. „Jedinstvo među nastavnicima i nastavnim osobljem je preduslov za uspešno suočavanje sa izazovima koje je ekonomska kriza neizbežno donela, kao što je smanjivanje investiranja, slabljenje socijalnog dijaloga i jačanje desničarskog radikalizma i fundamentalizma“, rekao je Martin Remer, raniji ETUCE generalni sekretar od 2002 do 2010. i ETUCE Evropski direktor 2010 – 2016. „ETUCE Konferencija će učvrstiti princip da smo mi, ETUCE i Internacionala obrazovanja, u prvim redovima za osiguranje solidarnosti među prosvetnim radnicima i da ćemo garantovati da se obrazovanje smatra ključnim za budućnost Evrope, da se pojača socijalna pravda i tolerancija, da se gradi veće poštovanje ljudskih prava i učvrste i produbljuju zdravije demokratije, koje neće postati žrtve ekonomskih, lobističkih i poslovnih interesa“.
Novi ETUCE predsednik i šest potpredsednika, kao i novi tim ETUCE Komiteta, biće izabrani da vode ETUCE u narednom periodu 2016 – 2020. Zajedno sa novim Evropskim direktorom, izabrani tim će imati veliku odgovornost za novi pravac sindikalizma u obrazovanju u Evropi, u skladu sa prioritetima i politikama Internacionale obrazovanja, koje su usvojene na Kongresu Internacionale obrazovanja 2015 u Otavi, Kanada.
Tokom tri dana, Internacionala obrazovanja i partnerske organizacije ETUCE, kao što je Evropska federacija poslodavaca u obrazovanju (EFEE) i Evropska konfederacija sindikata (ETUC) će doprineti radu Evropske regionalne konferencije ETUCE.
Sastanak mreže zemalja Centralne i Istočne Evrope i serija radionica, na kojima će se raspravljati o izazovima nastavničke profesije, održaće se 5. decembra, pre ceremonije zvaničnog otvaranja. Radionice će dotaći ključna pitanja za kvalitet obrazovanja i nastavničku profesiju, kao što je: jednakost i migracije, kontinuirani profesionalni razvoj, evropski socijalni dijalog i specifične izazove po sektorima - u predškolskom vaspitanju i obrazovanju i visokom obrazovanju i istraživanju.

U JURI OTPUSTILI SAMOHRANU MAJKU KOJA SE
NA BOLOVANJU LEČI OD RAKA!

1. decembar 2016  • 1330 Opširnije

U danima kada bije najveću bitku za goli život, Violeta Petrović (41) dobila je udarac "ispod pojasa" kome se nije nadala. Iako je na bolovanju zbog operacije dojke i hemoterapije, u sredu joj je iz kompanije "Jura", gde je bila zaposlena poslednjih 18 meseci, telefonom javlјeno "da im više nije potrebna" i da dođe po svoju dokumentaciju.
Posle tri hemoterapije ovaj stres može samo da joj pogorša stanje.
Od trenutka kada je saznala da je ostala bez posla, Violetu ne napušta osećaj bespomoćnosti. Ne zna šta će sa sobom i jedino što je mogla bilo je da svoju muku objavi na "Fejsbuku", a njen status brzo je usijao društvene mreže:
"Divno... upravo su me zvali iz 'Jure' i rekli da sam dobila otkaz! Nema veze što sam na bolovanju, nema veze što imam karcinom... kažu da idem da mi vrate radnu knjižicu... super... gde je sad premijer... ne tako davno reče baš u leskovačkoj 'Juri'... radnici imaju pravo da se leče, da budu bolesni, ne mogu da dobiju otkaz ako se razbole..."
“Znam ja da se bolovanje ne toleriše u "Juri" i da se zbog toga gubi posao”, priča Violeta.
“Bila sam zdrava žena, aktivni planinar, dok me nije zadesila bolest. Otišla sam na bolovanje 18. septembra, a na operaciju četiri dana kasnije. Od tada tri hemoterapije i čekam da od 20. decembra počne četvrta. Nikome više od mene nije stalo da sačuva posao i ne bih se igrala s tim, ali moram da se izlečim da bih se vratila. Moram da se borim za život i posao zbog svog dvanaestogodišnjeg sina, koji ima samo mene na ovom svetu”, priča Violeta koja uprkos svim nedaćama ne odaje utisak žene koja se predala.
Šok koji je u sredu doživela je nešto što će pamtiti čitavog života jer nije je pogodilo samo to što su je odbacili "kao bezvrednu" već i način na koji su joj to saopštili je ispod svakog lјudskog dostojanstva.
Violeta je posle operacije saznala bolnu činjenicu da je tumor zloćudan i da mora da prima terapiju. Koji su rezultati lečenja, saznaće za nekoliko dana.
“Možda će morati da mi odstrane dojku. Sve zavisi kako je prošla terapija. I nije mi to problem dok je glava na ramenima”, kaže naša sagovornica.
“Pozvala me je neka žena, koja se predstavila da je iz ‘Jure’ i rekla da mi je 30. novembra istekao ugovor i da mi ga neće produžiti”, nastavlјa Violeta.
“Bila sam u šoku i pitala da li znaju da imam karcinom i da sam zaista teško bolesna. Hladnim glasom mi je odbrusila da joj je žao i da dođem po svoju dokumentaciju. Htela sam da je pitam kako da dođem kad jedva stojim na nogama, ali je ona već spustila slušalicu. Bila sam među najbolјim radnicima. Nisam imala nikakva odsustva niti izlaženja s posla, pa sam često dobijala stimulaciju. Istovremeno sam trpela najgora moguća poniženja šefova samo da bih zadržala posao. Sve što je bilo u mojoj moći ja sam ispunila, ali nisam mogla da se borim protiv bolesti i da radim. Uredno sam im dostavlјala izveštaje i doznake i znali su od čega bolujem”.
v Violeta sama brine o sinu jer njegov otac ne želi da plaća izdržavanje. Čak je nekoliko puta bio u zatvoru zbog neplaćanja alimentacije, ali mu to nije problem samo da na svaki način izbegne obaveze kao otac.
“Puna sam života zbog svog sina i sebe jer verujem da će sve proći i da ću doživeti da ga još dugo gledam kako raste i postaje čovek”, kaže Violeta.
“Živim za to i ne može mi to uskratiti "Jura" ili neki glupi kancer. Neću odustati od života zbog ovoga, ali ću pokušati da se izborim za svoja prava i prava svih žena koje rade u ovakvim kompanijama. Tretiraju nas kao robove i znam da će se javiti neki koji će ih braniti i da je mobing teško dokazati, ali to ne znači da on ne postoji”.
Svoju veliku strast, planinarenje, Violeta je morala da ostavi kada je počela da radi u "Juri". Rad u tri smene, pa i vikendom nije joj ostavlјao mnogo prostora da nastavi sa ovim hobijem.
“Bila sam zadovolјna platom koja je bila od 30.000 do 33.000 dinara”, priznaje Violeta.
Izvor: Novosti

ŠTRAJK VRBASKOG JAVNOG PREVOZNIKA I DALЈE NA SNAZI

30. novembar 2016  • 1329 Opširnije

Predsednik sindikata radnika Javnog preduzeća za prevoz putnika „Vrbas” Predrag Baletić kaže da je štrajk i dalјe u toku, iako su pojedine kolege počele da voze.
Juče su radnici ovog preduzeća stupili u štrajk zbog 11 meseci neisplaćenih plata i nemogućnosti da sipaju gorivo u svoja vozila, jer im je kompanija NIS povukla menična ovlašćenja zbog dugova.
“I dalјe nije postignut nikakav dogovor, dobili smo samo obećanja da će nam biti uplaćen neki novac kroz dva, tri dana, jer je sada period naplaćivanja mesečnih karata”, kaže Baletić i dodaje da namerava da danas krene u Beograd na razgovor kod ministra rada Aleksandra Vulina, koji je već dva puta najavlјivao svoj dolazak u Vrbas, pa se nije pojavio.
Baletić je zaposlen u javnom preduzeću već deset godina i kaže da se direktori smenjuju, a da problem radnika niko ne rešava.
“I dalјe nameravamo da radikalizujemo protest ako ne postignemo dogovor i da štrajkujemo i glađu, ako treba”, kaže Baletić koji napominje da je 81 radnik stupio u štrajk, jer nemaju od čega da prehrane svoje porodice.
Predsednik Opštine Milan Glušac prethodno je potvrdio za „Dnevnik” da lokalna samouprava prema ovom preduzeću nema nikakva dugovanja i da je preduzeće i dalјe u dugovima prema dobavlјačima, a da je poblem sa isplatama plata nastao kada su radnici odlučili da kolektivno tuže firmu.
Do sada, nismo uspeli da stupimo u kontakt sa direktorom firme Čedom Subašićem, kako bi dobili odgovor na pitanje kako i kada će biti rešen problem radnika ali i javnog prevoza na području Vrbasa.
Izvor: Dnevnik

PENZIJSKO OSIGURANJE I SOCIJALNA POMOĆ

30. novembar 2016  • 1328 Opširnije

Ustav Srbije je zadužio vladu i parlament da se staraju o ekonomskoj sigurnosti penzionera i da osiguranje penzija urede zakonom. I Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju je odredio da se penzija ostvaruje u zavisnosti od dužine ulaganja i visine osnovice na koju je plaćen doprinos za osiguranje.
Penzioneri i dalјe dobijaju rešenja o penziji izračunatoj u zavisnosti od godina plaćanja osiguranja i visine zarade na osnovu koje je uplaćivan doprinos.
Tu vezu između uplate doprinosa i korišćenja osigurane penzije poremetio je Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija, koji se primenjuje od novembra 2014. Od tada se odstupa od stečenih prava na penziju, pošto se mesečne penzije u iznosu od preko 25.000 do 40.000 dinara isplaćuju umanjene za 22 odsto, a mesečne penzije iznad 40.000 dinara umanjene za 3.300 dinara i za još 25 odsto od iznosa mesečne penzije. U naslovu zakona se pominje privremenost smanjene isplate penzija, ali se u jednoj od odredaba navodi suprotno: isplate penzija izvršene u skladu sa tim zakonom „smatraju se konačnim”.
Ostaje jedino onima koji olako poveruju u obećanja političara da će dobro zapamtiti 100 miliona evra koje su neki penzioneri dali za stabilizaciju javnih finansija i da će se to jednom njima i vratiti. Ustavni sud je, međutim, lako potvrdio da je diskriminisanje penzionera smanjenom isplatom u skladu sa Ustavom, dok se, suprotno tome, eto, obećava retroaktivno menjanje zakona i vraćanje penzionerima neisplaćenog dela penzije. U „postistinskom“ društvu sve je više virtuelne stvarnosti.
Zakonom o budžetskom sistemu odobreno je „izuzetno“ da se u ovoj godini penzije „mogu povećati za 1,25 odsto“. A onda je vlada tajnim zaklјučkom, na predlog ministra, odredila da i to malo povećanje ne pripadne baš svakom penzioneru. Tako su stvarno dobili to propisano povećanje penzije od 1,25 odsto samo oni koji sa tim povećanjem imaju penziju do 25.000 dinara mesečno i kojima penzija nije umanjivana. Svi ostali su dobili povećanje manje od 1,25 odsto. Tako je vlada htela.
A, penzioneru kome je po tom tajnom zaklјučku vlade penzija povećana za manje od 1,25 odsto, koliko piše u objavlјenom zakonu, fond ne dozvolјava uvid u tajni zaklјučak vlade. Tako imate penziju određenu po propisima koji vam nisu dostupni. Čeka se da poverenik za informacije od javnog značaja po žalbi odobri penzioneru da ipak stekne uvid u akt kojim mu je određeno kolika će mu penzija biti isplaćena. Tako se onaj kome je penzija uvećana ispod 1,25 odsto ne može ni požaliti na to, iako mu Ustav ovo pravo daje.
Svi penzioneri primaju ovih dana od penzijskog fonda i po 5.000 dinara. Poklon za dobro ponašanje? Kad penzioner upita fond po kom osnovu i šta je to od njega dobio, odgovor je da je vlada donela novi tajni zaklјučak o „načinu i uslovima jednokratne naknade“, jer su „penzioneri podneli jedan od najvećih tereta fiskalne konsolidacije“.
Izgleda da ta isplata ipak nema veze s penzijom, nego da se radi o socijalnoj pomoći penzionerima, mada se ona isplaćuje iz fonda za penzije, umesto na teret socijalnih davanja. Tako će u fondu ostati manje novaca za penzije, ali će statistički „porasti“ sve isplaćene penzije za 2016. godinu, pred izbornu 2017.
U takvoj situaciji se teško može pratiti koliko je koji penzioner već dao za stabilizaciju javnih finansija i izračunati koliko mu još treba i ko da vrati. A isplata, iz penzijskog fonda, jednakog iznosa svakom penzioneru, još više udalјava zakonom utvrđenu vezu između uplata doprinosa i obaveza fonda da isplati zakonom određenu penziju.
Ovo je već treća odluka vlade koja tu razdalјinu uvećava, a dve od tih odluka su i tajne. Vlada ne kaže do kad će trajati zakonom propisano „privremeno uređivanje načina isplate penzija“. Tek ukidanjem tog zakona, kad jednom do njega dođe, biće priznat njegov varlјiv naslov, a penzije će se opet vratiti napuštenim pravilima, da se iznosi penzija odrede i tako određeni isplaćuju.
Smetnja da se to uskoro dogodi jeste odredba u zakonu o budžetskom sistemu prema kojoj je „učešće penzija u bruto domaćem proizvodu (BDP) do 11 odsto”, što neće biti uskoro. Ko je to i kako izračunao, nije poznato. Istovremeno, u zakon je dospelo i da „plate opšteg nivoa države u BDP budu do sedam odsto”. Bilo bi principijelnije da su limiti penzija u vezi sa visinom zarada zaposlenih u državnoj upravi. Državna uprava može uticati na rast BDP, a penzije su isplate stečenih prava koja treba čuvati. U protivnom, izbegavaće se plaćanje doprinosa za penzije i time još više otežati njihova isplata.
Autor: Milan R.Kovačević, konsultant za strana ulaganja

RAD NA ODREĐENO – 36 MESECI?

30. novembar 2016  • 1327 Opširnije

Nakon značajnog pomaka koje je donelo usvajanje Zakona o radu u julu 2014. godine, u protekle dve godine reforme su zastale, stav je Saveta stranih investitora.
Shvataju „osetlјivost teme”, ali smatraju da Srbija treba da nastavi reformu tržišta rada, kako bi podstakla novo zapošlјavanje i povećala konkurentnost na svetskom tržištu.
Strani poslodavci i ove godine „primećuju” da još nije doneta izmena Zakona o radu koja bi produžila limit trajanja ugovora o radu na određeno vreme, sa sadašnjih 24, na 36 meseci.
Očekuje se da se izmenom ovog zakona propiše da je naknada zarade za vreme odsustva sa rada jednaka iznosu osnovne zarade uvećane po osnovu minulog rada.
Klјučna pobolјšanja su: usvajanje novog zakona o privremenom radu u inostranstvu, koji je pojednostavio i ubrzao administrativne procedure i pokušao da napravi ravnotežu između potreba svetskog tržišta rada i zaštite domaćih radnika na privremenom radu. Kao klјučno pobolјšanje se smatra i osnivanje radne grupe za pripremu nacrta zakona o iznajmlјivanju radne snage.
Još nije regulisano iznajmlјivanje radne snage i smanjenje administrativnih prepreka za zapošlјavanje stranaca.
Izvor: Politika

SINDIKAT PRAVOSUĐA: PREMIJER POTVRDIO
DOGOVOR SINDIKATA I RESORNOG MINISTARSTVA

30. novembar 2016  • 1326 Opširnije

U Vladi Srbije je juče održan sastanak kojem su prisustvovali Aleksandar Vučić, predsednik Vlade, ministri finansija i pravde Dušan Vujović i Nela Kuburović sa saradnicima, zatim, predstavnici Sindikata, kao i šef kabineta predsednika Vlade.
Aleksandar Vučić, predsednik Vlade, izrazio je razumevanje za materijalni položaj zaposlenih u pravosudnim organima i zahvalnost na strpljenju. Rekao je da su sada stvoreni uslovi za realizaciju dogovora, ali uz određenu korekciju zbog budžetskih ograničenja. Svojom reči potvrdio je dogovor između Sindikata i Ministarstva pravde, postignut 31. oktobra 2016. godine. Umesto potpisivanja, dogovor smo overili rukovanjem.
Zaključak o tome, istog dana, usvojila je Vlada Srbije na svojoj sednici.
Istovremeno, obaveštavam sve zaposlene da je ministarka pravde Nela Kuburović donela rešenje kojim je formirala Radnu grupu za izradu posebnog zakona o pravosudnoj administraciji.
Slađanka Milošević

REPREZENTATIVNI SINDIKATI PROSVETE ZATRAŽILI
PRISUSTVO SEDNICI SKUPŠINE SRBIJE

29. novembar 2016  • 1325 Opširnije

Tri reprezentativna sindikata prosvete Sindikat radnika u prosveti Srbije, Sindikat obrazovanja Srbije i GSPRS „Nezavisnost" uputili su juče generalnom sekretaru Skupštine Srbije Svetislavi Bajić dopis u kojem traže da prisustvuju plenarnoj sednici Skupštine, na kojoj će biti vođena rasprava o Zakonu o budžetu za 2017. godinu. Sindikati zahtev obrazlažu činjenicom da se prosveta u celini finansira iz budžeta i da zaposleni u prosveti imaju najniže plate od svih delatnosti finansiranih na isti način.
Sindikati podećaju da je u obrazovanju radi 80 odsto zaposlenih sa visokom stručno spremom i da je prosečna plata u prosvetnoj delatnosti 39.924,00 dinara, a da je prosečna plata na nivou Republike Srbije 45.281,00 dinara.
Tri reprezentativna sindikata su se juče obratila i Muameru Zukorliću, predsedavajućem u Odboru za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo Narodne Skupštine, u kojem traže održavanje sednice ovog odbora i prisustvo predstavnika tri sindikata.
Uz obrazloženje dopisa isto kao i generalnom sekretaru Skupštine, sindikati dodaju da predloženo povećanje šest odsto za zaposlene u obrazovanju neće značajno povećati plate prosvetnih radnika i da će, ako ovakav trend bude nastavljen, republički nivo biti dostignut tek za dvadeset godina.

IDUĆE GODINE ŽENE ĆE RADITI
ŠEST MESECI DUŽE

29. novembar 2016  • 1324 Opširnije

Svi zaposleni koji ispunjavaju uslove za penzionisanje od Nove godine, moraju krenuti da prikuplјaju dokumentaciju, jer zahtev za penziju filijali Fonda PIO moraju predati do 30. decembra.
Oni najkasnije do tog datuma moraju raskinuti radni odnos jer, ako zahtev podnesu 1. januara 2017, za njih važe pravila penzionisanja koja se primenjuju naredne godine, a donose najmanje pola godine duži rad.
Za punu starosnu penziju ženama treba 65 godina i 40 staža, koliko i muškarcima. Do penzije mogu doći muškarci i žene sa 65 godina i najmanje 15 radnog staža. No, postoji mogućnost i prevremenog penzionisanja, ali se za svaku nedostajuću godinu života penzija umanjuje za 0,34 odsto.
Zakon, koji se primenjuje od 1. januara 2015, uslov za starosnu penziju za žene sukcesivno podiže svake kalendarske godine šest meseci. Na kraju ove godine, da bi otišle u penziju, žene moraju da imaju 61 godinu života i najmanje 15 penzijskog staža, a muškarci 65 života i bar 15 radnog staža.
Uslov za prevremenu starosnu penziju za žene u ovoj godini je 55 godina života i 37 staža, a za muškarce 55,8 godina i 40 godina radnog staža. Uslov za prevremenu starosnu penziju podiže se do 2024, kad će žene i muškarci biti izjednačeni jer će i jedni i drugi morati imati 65 godina života i 40 godina radnog staža.
Od Nove godine menjaju se uslovi za penzionisanje, ali samo za žene. Tako će one naredne 2017. moći da idu u penziju samo ako imaju 61 godinu i šest meseci života i najmanje 15 godina staža, a za prevremenu starosnu penziju trebaće im 55 godina i osammeseci života i 37 i po godina staža. Za muškarce koji bi naredne godine u penziju i dalјe ostaje sadašnji uslov, odnosno 65 godina života i 15 godina radnog staža, a uslov za prevremenu starosnu penziju je 56 godine i četiri meseca starosti i 40 godina osiguranja.
Ako zaposleni ima zakonom propisane uslove za penzionisanje, on može, ali i ne mora u penziju. Naime, s poslodavcem se može dogovoriti da ne ide u prevremenu penziju već da čeka „punu”, pod uslovom da gazda na to pristane. Ukoliko ne pristane, radniku ne preostaje ništa drugo nego da u zakonskom roku podnese zahtev za penzionisanje.
Zahtev za starosnu penziju, uz dokumentaciju, podnosi se filijali Fonda PIO. Kao i svi dražavni organi i ustanove, Fond ima obavezu da po službenoj dužnosti utvrde staž osiguranika. Kad on podnosi zahtev za penzionisanje, više ne mora da dostavlјa dokaze potrebne za ostvarivanje prava o kojima se vode službene evidencije. No, podnosilac zahteva mora da obezbedi dokaze koji se odnose na radni staž (eventualno i inostrani), školsku potvrdu ili medicinsku dokumentaciju. Zato je i važno da zaposleni čuvaju radne knjižice da bi se eventualno utvrdilo gde je „nestao” neki radni staž ili gde je zapravo ostvaren.
Važno je zato na vreme proveriti da li je iza onoga što piše u radnoj knjižici uplaćeni penzijski staž. Jer radni i penzijski staž nisu isto. Može se dogoditi da, po radnoj knjižici, radnik ispunjava uslove za penzionisanje i ima pun radni staž, a kad podnese zahtev za penziju, utvrdi se da penzijski staž nije plaćen za sve te godine pa je u problemu. Još je veći ako firma u kojoj je radio više ne postoji, ali u Fondu postoji način da se to premosti i podnosilac zahteva ipak dođe do penzije, ali će biti manja nego što bi imao da je penzijski staž u godinama rada plaćen. Isto je i sa zaposlenima kojima je država povezivala staž – a činila je to više puta – jer je to činjeno na minimalnu zaradu, pa je konačna penzija dosta manja nego što bi radnik imao da je staž uplaćivan redovno jer su mnogi imali znatno veću platu od minimalca.
Promene od Nove godine postoje i kod porodične penzije. Predviđeno je da udovice ostvaruju pravo na porodičnu penziju s 53 godine života, a udovci s 58, s tim što udova u trenutku smrti supružnika ima najmanje 45 godina. Deca imaju pravo na porodičnu penziju najkasnije do 26. godine života, pod uslov da redovno studiraju. Udovice koje su se više puta udavale i svaki put imale pravo na porodičnu penziju, mogu da biraju od kog će muža da naslede porodičnu penziju, ali imaju pravo samo na jednu utvrđenu penziju.
U slučaju posebnih kategorija osiguranika, kao što su pripadnici MUP-a, MIP-a, BIA, VBA, Uprave za izvršenje krivičnih sanckija, Poreske policije, VS-a, za ostarivanje prava na starosnu penziju u 2017. granica se podiže na 54 godine i osam meseci života i 22 godine i šest meseci staža, kao i 12 i po godina provedenih na radnim mestima na kojima se staž računa s uvećanim trajanjem. Uslovi za starosnu penziju za ostale policijske službenike podižu se na 58 godina starosti, 25 godina staža i 15 godina na radnim mestima gde se staž računa s uvećanim trajanjem.
Izvor: Dnevnik

PODRŠKA SSSS KOLEGAMA IZ
SAVEZA SINDIKATA MAKEDONIJE

22. novembar 2016  • 1323 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije pružio je podršku kolegama iz Saveza sindikata Makedonije, na čelu sa predsednikom Živkom Mitrevskim, da istraju u borbi na očuvanju svoje autonomnosti i zaštiti od svakog uplitanja javnih vlasti i bilo kojih političkih struktura u njihov sindikalni rad.
Povodom pokušaja Ministarstva rada i socijalnog staranja Makedonije da prisilno administrativno promeni legitimno izabranog predsednika Saveza sindikata Makedonije, SSSS je najoštrije osudio mešanje države u rad sindikata i prisilno određivanje ko će predstavljati radnike.
S obzirom da je predsednik Saveza sindikata Makedonije Živko Mitrevski legitimno izabran, SSSS zahteva da mu se omogući nesmetano predstavljanje i zastupanje svoje organizacije.
Tim antisindikalnim činom, na najgrublji način su prekršene brojne međunarodne dokumente, posebno Evropska socijalna povelja i Konvencija MOR-a, kojim se sindikatima garantuje pravo na autonomiju, donošenje svojih statuta i administrativnih pravila, organizovanje svog upravljanja i slobodan izbor svojih predstavnika, SSSS ističe da se moramo suprotstaviti takvom ponašanju vlasti i zajedničkim akcijama onemogućiti mešanje u rad sindikata u regionu.

PENZIONERI SRBIJE:
NE LIPŠI MAGARČE DO ZELENE TRAVE

22. novembar 2016  • 1322 Opširnije

U najnovijem Mostu Radio Slobodne Evrope razgovaralo se o tome zašto su premijeru Srbije Aleksandru Vučiću penzioneri poslednja briga. Sagovornici su bili Miodrag Vujasinović, predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije, i Zoran Ivošević, profesor prava i bivši sudija Vrhovnog suda Srbije.
Bilo je reči o tome da li je budžetski suficit kojim se Vučić hvali dobrim delom ostvaren preko leđa penzionera, zašto će penzioneri, kojima je pre dve godine znatno umanjena penzija dobiti mizerno povećanje od jedan i po procenat za koje ne mogu da kupe ni veknu hleba dnevno, da li je penzija po Ustavu Srbije imovina, zašto je Ustavni sud Srbije odbio da pokrene postupak o ustavnosti zakona kojim su smanjene penzije, kakve su šanse da taj zakon bude oboren na Evropskom sudu za ljudska prava, zašto Partija ujedinjenih penzionera (PUPS) paktira sa vladajućom strankom protiv penzionera, da li 700.000 penzionera, koji su pogođeni smanjenjem, i dalje glasaju za Vučića, kao i o tome da li penzioneri veruju Vučićevom obećanju da će na kraju mandata njegove vlade penzije biti veće nego ikad.
Omer Karabeg: Tokom ove godine premijer Vučić je nekoliko puta obećavao povećanje penzija, koje su smanjene pre dve godine. Smanjenje je iznosilo od 10 do 22 posto, u zavisnosti od visine penzije i pogodilo je sve penzionere koji primaju preko 25.000 dinara, a njih ima oko 700.000. Nedavno je Vučić saopštio da će penzioneri dobiti jednokratnu pomoć od 5.000 dinara i da će im penzije biti povećane između 1,5 i 1,7 posto. Kako penzioneri na to reaguju?
Milorad Vujasinović: Penzioneri su izgubili još više, zato što je u međuvremenu došlo do poskupljenja poreza na imovinu, grejanja, javnog prevoza i tako dalje. Osim toga penzioneri su oštećeni i zbog toga što im se penzije dva puta godišnje ne usklađuju sa rastom inflacije, što je zakonska obaveza. Inače, početkom 2014. godine, uoči parlamentarnih izbora u Srbiji, Vučić je rekao da će penzioneri biti poslednji kojima će se smanjiti primanja. A kada je pravio program finansijske konsolidacije pogazio je reč i smanjio penzije penzionerima koji su imali preko 25.000 dinara. Ovo što on sada predlaže - to je bacanje prašine u oči.
Omer Karabeg: To što predlaže Vučić je, stvarno, minimalno. Recimo, onaj ko ima penziju 40.000 sa ovim povećanjem od 1.5 posto treba da dobije još 600 dinara. To je vekna najjeftinijeg hleba svaki drugi dan.
Zoran Ivošević: Kada premijer govori o povećanju penzija, on se služi eufemizmom. Tu nije reč o povećanju, nego smanjenju umanjenja penzija. Zašto izbegava da to nazove pravim imenom? To što on sada nudi penzionerima je toliko mali iznos da bi čoveka trebalo da bude sramota da se time hvali, a on to čini. On je to već jednom uradio prošle godine i penzioneri su dobili nešto što je sramotno malo. Pre godinu dana on je govorio da će Međunarodni monetarni fond dozvoliti znatnije povećanje, ali da on neće dati, a sada je ispalo da je on hteo povećanje, a MMF ne da, pa su se posle dva dana ipak usaglasili.
Meni se sve čini da to oni rade u dogovoru ne bi li umirili nezadovoljstvo koje je zaista dostiglo vrhunac. To smo mogli da vidimo pre dve nedelje na protestnom skupu penzionera ispred Doma sindikata u Beogradu, kada se okupio veliki broj ljudi koji su tražili svoja prava. O tome nije bilo ništa ni na televiziju ni na radiju, jedino nešto malo u ponekim novinama.

Da li su penzije zarađene?
Omer Karabeg: Gospodin Ivošević je pomenuo da Vučić uporno govori o povećanju penzija. On se ljuti kada mu neko kaže da to nije nikakvo povećanje nego u stvari samo minimalno vraćanje onoga što je penzionerima oduzeto. On kaže: "Neki bi rekli vraćanje penzija, ali to je vraćanje nečega što nismo zaradili. Taj termin ne mogu da prihvatim". Kako vi razumete tu njegovu izjavu?
Milorad Vujasinović: Ne razumem ga. On kaže "Ja ne dam" kao da je on vladar. On jeste predsednik vlade, ali ne može tako prema nama da se ponaša. Na našem protestnom skupu, koji smo održali 1. novembra, bilo je između 4.000 i 5.000 penzionera koji su sa štapovima i na štakama došli da izraze nezadovoljstvo. Vučićevo ponašanje prema ljudima koji su gradili ovu zemlju je sramno.
On, nažalost, ima podršku Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS). Oni su pre dve godine otišli kod njega i rekli da se slažu sa smanjenjem penzija, a mi iz sindikata penzionera borimo se da nam se penzije vrate. Ja sam jednom rekao: "Jadna ti je ona država i vlada koja svoju perspektivu gradi na poluživim ljudima, koji su nekada stvarali tu zemlju." Nije humano ponašati se tako prema ljudima koji imaju četiri-pet bolesti. Reći ću vam jednu zastrašujuću stvar: prvi put u novijoj istoriji Srbije u ovoj zemlji ima više umrlih, nego onih koji su otišli u penziju.
Omer Karabeg: Gospodine Ivoševiću, kako tumačite Vučićevu izjavu da je je vraćanje penzija - vraćanje nečega što nije zarađeno.
Zoran Ivošević: Taj gospodin ne zna šta je penzija. Svi mi koji smo radili plaćali smo tokom našeg radnog veka doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Fond penzijskog i invalidskog osiguranje je u stvari jedan investicioni fond koji treba da uveća vrednost koju smo mi svojim radom stvorili. Nažalost, taj fond je upropašćen. Upropastila ga je, pre svega, država, ali ne mislim samo na ovu današnju državu, nego i na onu raniju. U vlasništvu tog fonda bile su mnoge banje i zdravstvene ustanove, ali je to upropastila privatizacija.
Zato je stvarno nerazumno reći da to nije zarađeno, jer taj koji to govori ne zna šta kaže. I njegovi roditelji su, valjda, radili i izdvajali doprinose, pa i oni primaju penziju. Penzija nije poklon, niti milostinja, nego je to nešto što je zarađeno. Prvi put čujem da to nije zarađeno. Šta to znači? Možda bi bilo dobro da ga pitate, ali sumnjam da bi on znao da odgovori na to pitanje.

Suficit preko leđa penzionera
Omer Karabeg: Vučić se stalno hvali suficitom u budžetu. Mislite li da se taj suficit delimično ostvaruje preko leđa penzionera?
Milorad Vujasinović: Sigurno, jer se oko 200 miliona evra oduzima od onih 700.000 penzionera, od nekoga više, od nekog manje. Vučić nikada nije rekao gde su otišla sredstva koja je oduzeo penzionerima.
Zoran Ivošević: Ja bih rekao ne samo delimično, nego je to najznačajnija stavka koja je Vučiću omogućila da ostvari finansijsku konsolidaciju. To je bilo najjednostavnije, ali to nije trebalo dirati. Penzioneri su stari i bolesni, a s obzirom da je kod nas izuzetno velika nezaposlenost od njihovih penzija žive i njihovi sinovi, kćeri, unuci i praunuci. Mada je Vučić rekao da će penzioneri biti poslednji kojima će se smanjiti primanja, oni su bili prvi na nišanu i oni su, pre svega, omogućili konsolidaciju. Ako ova vlast računa da ćemo izaći iz krize tako što će se ljudima oduzimati ono što su zaradili, onda ni njima, ni nama, neće biti lako u budućnosti.
Omer Karabeg: Zašto se vlada tako odnosi prema penzionerima, zašto su joj oni na na poslednjem mestu?
Milorad Vujasinović: Najlakše je bilo uzeti od nas, ali oni zaboravljaju da će i oni nekada doći u naše godine. Oni se prema nama ponašaju kao prema starom gvožđu koje treba da ide u otpad. To je sramota. Mi nismo protiv vlade, vlada je protiv nas.
Osnivanjem PUPS-a vlast je uspela da podeli penzionere, pokušali su i omladinu da okrenu protiv penzionera, ali je na našem protestnom skupu bilo i mladih koji su nas podržali. Oni su došli umesto svojih roditelja, dedova i baka koji zbog bolesti nisu mogli da dođu na protest. Ti mladi ljudi znaju da su njihovi očevi i dedovi, majke i bake celog radnog veka izdvajali za penzije, a sada su došli na prosjački stap zahvaljujući vladi, Skupštini i predsedniku republike, koji je potpisao taj zakon.

PUPS je izneverio penzionere
Omer Karabeg: Svi ti ljudi kojima su smanjene penzije, a ima ih, kao što smo rekli, oko 700.000 - su birači. Zar se Vučić ne boji da će oni glasiti protiv njega ili mu oni toliko veruju da glasaju za njega i pored toga što ime je smanjio penzije?
Zoran Ivošević: Penzionerima su podvalili, ne samo ljudi koji su u vlasti, nego i deo penzionera. Pre nego što se zbilo ovo sa penzijama, osnovana je politička partija penzionera koja je deo vladajuće koalicija i koja je odobrila sve ovo o čemu mi sada pričamo i tako izdala svoje kolege. Ta politička partija je najpre bila povezana sa Socijalističkom partijom Srbije (SPS), a sada vrlo tesno sarađuje sa Srpskom naprednom strankom (SNS). Njeni poslanici sede u Skupštini Srbije. Oni govore kako je država izašla iz teške situacije upravo zahvaljući smanjenju penzija. Oni su izneverili interese penzionera i priklonili se politici. Rekao bih, pre svega, iz ličnih interesa.
Na čelu te partije se nalazi čovek koji je ranije ostvario pravo na invalidsku penziju, a invalidska penzija se dobija kada je neko potpuno nesposoban da obavlja poslove bilo iz svoje struke ili iz neke druge. Koliko vidimo, on je vrlo aktivan političar. Bio je direktor pošte, a sada je član vlade. Izgleda kao čovek u punoj snazi. Nije on jedini. Ima i drugih kojima su bili važniji lični interesi od interesa penzionera.
Milorad Vujasinović: Mi smo najviše kivni na Partiju ujedinjenih penzionera Srbije. Oni se se ubacili u vlast. Najgrlatiji su u Skupštini kada treba podržati Srpsku naprednu stranku. Za naše sindikalno udruženje Vučić je rekao: "Ma šta hoće ta grupa od 15 sindikalaca i penzionera", dok je jedna dama u Skupštini Srbije, koja je članica PUPS-a, nas nazvala fantomskom organizacijom. A mi smo članovi Evropske federacije penzionera i starijih lica, pozvani smo u Rusiju na kongres penzionera, sarađujemo sa francuskim i italijanskim penzionerima.
Mi nismo partija, ali u našem udruženju ima članova svih partija, koji su ugroženi i koji nas podržavaju. Mi imamo snagu. U to sam duboko ubeđen gledajući ovaj naš poslednji protest. Na tom skupu bilo je, kao što sam rekao, 4.000 do 5.000 ljudi, a to je kao da ih je bilo 40.000. Jer, kada stranke organizuju svoje skupove, onda dovoze ljude autobusima iz cele Srbije i dele im sendviče, a kod nas su došli bolesni ljudi, sa štapovima, i na štakama. Izašli su da bi pokazali svoje nezadovoljstvo.

Penzija je imovina
Omer Karabeg: Sindikat udruženja penzionera je pre dve godine zatražio od Ustavnog suda Srbije da pokrene postupak za ocenu ustavnosti zakona o smanjenju penzija. Sud je u septembru ove godine saopštio da nema osnova za pokretanje takvog postupka. Zašto je Ustavnom sudu trebalo skoro dve godine da dođe do takvog zaključka?
Zoran Ivošević: Zato što je toliko dugo oklevao Ustavni sud je dobio nadimak "zaustavni sud". Kada se napokon odlučio da razmotri inicijativu Udruženja sindikata penzionera i doneo odluku da je odbaci, onda je dobio još jedan nadimak - "zauzdani sud". Jedan od sudija Ustavnog suda, a ima i takvih koji spasavaju čast tog suda, obraćajući se svojim kolegama povodom jednog sličnog predmeta rekao je: "Mi moramo da budemo lojalni Ustavu, a ne vladi i njenoj politici". Ali većina sudija ne misli tako. Zakon čije ukidanje tražimo zove se Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija. Pominje se reč privremeno, a u zakonu ne piše koliko će ta privremenost da traje. To može da potraje i godinama.
Dalje, u tom zakonu se govori o uređivanju načina isplate penzija. Svako bi protumačio da je reč o tome kako će se isplaćivati penzije - da li preko pošte, preko banke, u gotovini ili na neki drugi način. Ali nije reč o tome nego o oduzimanju dela penzija, znači - o uneređivanju penzija. Pa su tako mnogi ljudi ostali bez dela penzije - nekima je ona smanjena za 10.000, nekima za 15.000, a nekima, bogami, i za celih 20.000 dinara. Tu su povređene mnoge ustavne odredbe. Da pomenem samo dve - pravo na imovinu koja je stečena u skladu sa zakonom, a penzija jeste stečena u skladu sa zakonom, i - pravo na žalbu.
Omer Karabeg: Gospodine Ivoševiću, vi ste rekli da je zakonom o smanjenju penzija povređeno pravo na imovinu, jer su penzije imovina, međutim Ustavni sud kaže da Ustav Srbije dozvoljava ograničavanje imovinskih prava, pa po njegovom tumačenju oduzimanje dela penzije nije protivustavno.
Zoran Ivošević: U Ustavu piše da se stečena imovinska prava ne mogu oduzeti ili umanjiti, niti na bilo koji način povrediti. Zatim se dodaje da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. To je eksprorijacija, ali to se plaća, pa ako hoćete da uskratite pravo na imovinu onda to morate platiti, a ova vlast je penzionerima uzela pare i kaže da je to konačno i da nema nikakvog vraćanja. To po Ustavu nije moguće.
Moguće je samo kod eksproprijacije, kada država želi da napravi put koji prolazi preko privatnog zemljišta. Ona će uzeti to zemljište, ali će vlasnika obeštetiti pravičnom naknadom, a u slučaju penzija imovina je oduzeta, a ništa neće biti vraćeno. To ne može. Pravo na imovinu je nešto što se na Zapadu izuzetno ceni, i zato mislim da će Evropski sud za ljudska prava imati o čemu da razmišlja kada se sindikat penzionera bude žalio tom sudu.

Penzionerima ne treba odelo
Omer Karabeg: Ima li šanse da zakon o smanjenju penzija bude oboren na Evropskom sudu za ljudska prava?
Zoran Ivošević: Ja mislim da ima, inače ne bih zagovarao tako nešto. Ali moram da priznam da takve situacije do sada nije bilo. Ranije, kada su penzije menjane, uvek su bila donošena pojedinična rešenja od strane nadležnog organa, a to je Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, pa su oni koji su bili nezadovoljni imali pravo da se žale Upravnom sudu, da koriste i neka vanredna pravna sredstva, pa ako im ni to ne pomogne, onda su išli u Strasbur na Evropski sud za ljudska prava. I Bugari i Italijani su imali nešto slično, ali su donosili pojedinačna rešenja.
Međutim, kada je ova vlast 2014. smanjila penzije nije bilo pojedinačnih rešenja, tako da ovaj slučaj nema presedana na osnovu kojeg bi Evropski sud mogao da odlučuje. Ali to je sud za zaštitu ljudskih prava i sloboda, a pravo na penziju je ljudsko pravo i zaista bi bilo čudno kada taj sud ne bi pružio zaštitu penzionerima Srbije.
Omer Karabeg: Premijer Vučić je nedavno rekao da će pre kraja mandata sadašnje vlade, znači - za otprilike četiri godine, penzije u Srbiji biti veće nego ikad. Verujete li vi u to?
Milorad Vujasinović: Ja ne verujem. S obzirom na to kako se ova vlada ponaša prema penzionerima koji su gradili ovu zemlju, teško je verovati da će ikada vratiti stare penzije, a kamoli da će penzije biti veće nego ikad. Mi ćemo se boriti mirno i dostojanstveno ne vređajući nikoga. Ići ćemo i do Strasbura. Ja mislim da taj sud nije pod uticajem Evropske komisije kao što je ovaj naš Ustavni sud pod uticajem vlade i Skupštine.
Zoran Ivošević: To je jedna politička izjava koja nema nikakve šanse da se ostvari. On takve izjave daje skoro svakoga dana. On gleda samo u budućnost, njega sadašnjost ne zanima, a još manje prošlost. Taj čovek je pre desetak godina govorio sasvim druge stvari od onih koje govori sada. Ja mu nisam ni tada verovao, a ne verujem ni sada.
Omer Karabeg: Mnogi penzioneri kojima je smanjena penzija su veoma stari i bolesni. Oni verovatno neće dočekati da im se penzije vrate na nivo kakve su bile pre novembra 2014. godine.
Milorad Vujasinović: Ministar Vujović je neki dan rekao - šta će penzionerima odelo, kad ne idu na posao. Valjda im odelo treba jedino kada budu odlazili sa ovog sveta, jer preko 75 posto penzionera od preko 65 godina boluje od neke teške bolesti i ne znaju kako da prežive. U Srbiji ima preko 300.000 penzionera i starijih lica koji žive sami. Njima treba pomoć i nega i zato mislimo da su se izuzetno teško ogrešili o penzionere svi oni koji su doneli odluku o smanjenju penzija, a ja mislim da će se još više ogrešiti, ako tu odluku što pre ne storniraju.
Zoran Ivošević: Sve zavisi od dužine privremenosti o kojoj govori zakon o smanjenju penzija, jer ne znamo koliko će ta privremenost da traje. Može da potraje dugo. Što ta privremenost duže traje - to je izvesnije da veći broj penzionera neće dočekati svoje stare penzije. Gospodin Vujasinović je rekao da je više ljudi umrlo nego što je otišlo u penziju, pa možda neko i na to računa. Ne znam da li takva računica postoji, ali u svakom slučaju penzioneri su prvi žrtvovani u nastojanju da se spase ekonomija ove države.
Izvor:Radio Slobodna Evropa

SINDIKATI U PRIVATNIM PREDUZEĆIMA VIŠE
IZUZETAK NEGO PRAVILO

21. novembar 2016  • 1321 Opširnije

Sindikalne organizacije u privatnim preduzećima, više su izuzetak nego pravilo, a uzrok takvoj praksi je u visokoj stopi nezaposlenosti i strahu od gubitka posla, smatraju i sindikati i poslodavci.
Zakoni kažu postoje, ali ostaju samo pravo na papiru u kojem uglavnom uživaju zaposleni u javnom sektoru. A iako optužbi na račun poslodavaca ima, nema podataka o tome da li je neki poslodavac kažnjen zbog zabrane sindikalnog organizovanja.
Svi imaju pravo na sindikalno organizovanje, ali po pravilu sindikata nema u privatnim preduzećima, a zapinje se još na prvoj stepenici -osnivanju sindikalne organizacije u preduzeću. Na pitanje ko je kriv, što nema organizovane zaštite radničih prava, poslodavci i država prstom upiru u sindikate, a oni pak u strah zaposlenih.
"U Srbiji danas posle gubitka života, najveći strah gubitak radnog mesta. Tako da znajući to poslodavci ucenjuju mnoge zaposlene", rekao je Goran Milić, Savez samostalnih sindikata Vojvodine.
"Ipak su nosioci sindikalnog organizovanja ti koji treba da se izbore za svoja prava. Država stvara pravni okvir kroz radno zakonodavstvo", naglasio je Ivan Đoković, pokrajinski sekretar za privredu.
"Mislim da je to više posao samih sindikata. Znači oni se moraju organizovati, oni moraju animirati te lјude, zaposlene u privatnim firmama i moraju gledati da se i tamo sindikati organizuju", objasnio je Stanko Krstin, Unija poslodavaca Vojvodine.
Krstin kaže da je zadovolјan što u svom preduzeću ima sindikat. Ističe i da je neprirodno što danas u okviru socijalno-ekonomskog dijaloga pregovaraju sa sindikalcima iz javnih preduzeća, te da je potrebno samo da se postojeći zakoni striktno poštuju.
"Zakon je sve regulisao, samo ne treba u praksi sprečavati sprovođenje zakona", istakao je Krstin.
"Spominje se i kolektivni ugovor na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine. Mislim da ćemo tripartitnim dijalogom naći najadekvatnije, najbolјe rešenje za radnike", dodao je Đoković.
"Najavlјeno je do kraja 2017.godine da će biti novi Zakon o radu, pominju se zakoni o sindikatima, prosto čekaćemo da vidimo kakva je namera vlade", kazao je Goran Milić.
A loše namere poslodavaca, saglasni su svi najbolјe će korigovati mogućnost da posao nađete na drugom mestu. Jer kako u Samostalnom sindikatu ističu radnici i danas znaju da je papir kojim se odriču sindikalnog organizovanja ništavan, ali znaju i da će ih, ukoliko pokušaju da organizuju sindikat, otkaz u firmi sačekati na drugom ćošku.
Izvor:RTV

ŠTRAJK PROSVETNIH RADNIKA U VIŠE OD 1.500 ŠKOLA

17. novembar 2016  • 1320 Opširnije

Članovi tri reprezentativna sindikata prosvetnih radnika danas će štrajkovati u više od 1.500 škola u Srbiji tražeći pobolјšanje materijalnog položaja zaposlenih u prosveti.
Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) štrajkovaće skraćenjem časova sa 45 na 30 minuta, dok Sindikat obrazovanja Srbije i Sindikat radnika u prosveti Srbije u znak protesta neće održati prvi čas u prvoj i drugoj smeni.
Granski sindikat zaposlenih u prosveti "Nezavisnost" nije doneo odluku o štrajku upozorenja, ali je ostavio mogućnost svojim članovima da se, ako to žele, priklјuče štrajku u onim školama u kojima je organizovan.
USPRS traži povećanje zarade za 12 odsto, umesto predloženih šest odsto, Sindikat obrazovanja Srbije zatražio je hitne pregovore sa Vladom Srbije o povećanju zarada, pre donošenja budžeta za narednu godinu, a svi sindikati tvrde da vlada nije ispoštovala sporazum kojim je 17. novembra prošle godine, prekinut štrajk prosvetnih radnika.
Sindikati su naveli da je vlada tada obećala jednokratnu pomoć u visini jedne mesečne plate, a da im je isplaćeno 7.000 dinara, kao i da nije rešen problem nastavnika koji su tehnološki viškovi.
Izvor: Beta

POTPISAN KOLEKTIVNI UGOVOR ZA PREDŠKOLCE

15. novembar 2016  • 1319 Opširnije

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević potpisao je danas Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u ustanovama predškolskog vaspitanja i obrazovanja čiji je osnivač država.
Ugovor je potpisao sa predsednicima reprezentativnih sindikata – Ljiljanom Kiković, predsednicom Samostalnog sindikat predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije, Valentinom Ilić, predsednicom Sindikata obrazovanja Srbije i Tomislavom Živanovićem, predsednikom Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“ .
Posebnim kolektivnim ugovorom (PKU), koji je potpisan prvi put u ovoj delatnosti na jedinstven način se uređuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih iz radnog odnosa, postupak izmene i dopune ovog ugovora, način rešavanja spornih pitanja, kao i međusobni odnosi ugovornih strana.
U razgovoru sa predsednicima reprezentativnih sindikata, posle potpisivanja PKU, ministar Šarčević je ukazao na neophodnost nastavka saradnje u izradi zakonskih propisa, a posebno novog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kako bi se unapredio status delatnosti predškolskog vaspitanja koji čini važan deo jedinstvenog obrazovnog sistema u Srbiji.
Ljiljana Kiković, predsednica Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja, navela je da je današnjim potpisivanjem Posebnog kolektivnog ugovora konačno zaokružen proces normativnog uređivanja delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja.
„Ovo je prvi put da zaposleni u predškolskim ustanovama dobiju svoj Posebni kolektivni ugovor. Imajući u vidu brojne probleme u funkcionisanju ustanova na lokalnom nivou, tražimo da se promeni način finansiranja plata zaposlenih u delatnosti direktno iz republičkog budžeta kako bi se obezbedila redovnost isplata zarada, a ne kao do sada preko transfernih sredstava iz lokalnih samouprava“, navela je Kiković.
Izvor: DANAS

SINDIKAT PRAVOSUĐA:
PREDLOG ZA MIRNO REŠENJE SPORA

15. novembar 2016  • 1318 Opširnije

Sindikat pravosuđa Srbije podneo je Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova predlog za pokretanje postupka mirnog rešavanja radnog spora koji se odnosi na utvrđivanje minimuma procesa rada u vreme trajanja štrajka u sudovima, tužilaštvima i zatvorima.
„Na ovaj korak podstakla nas je Odluka o minimumu procesa rada za vreme štrajka koju je doneo direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija dr Milan Stevović. Kako u budućnosti ne bismo imali nedoumica oko toga šta i koliko bi trebalo da se radi u vreme kolektivne obustave rada, podneli smo Agenciji predlog za pokretanje postupka kako bismo utvrdili minimum procesa rada tokom trajanja štrajka u pravosudnim organima Republike Srbije“, poručuju iz Sindikata pravosuđa Srbije

I SSSS SE UKLJUČIO U BORBU
PROTIV NASILJA NAD ŽENAMA

9. novembar 2016  • 1317 Opširnije

Predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije danas su u Beogradu, na Trgu republike, potpisali peticiju, kojom se traži da se 18. maj proglasi Danom sećanja na žene, žrtve nasilja. Peticiju su potpisali Duško Vuković, potpredsednik Veća SSSS, Zoran Mihajlović, sekretar Veća SSSS, Dragana Đorđević, predsednica Sindikata kulture Srbije i članica Predsedništva Sekcije žena SSSS i zaposleni u stručnoj službi Veća SSSS. Inicijativu za potpisivanje peticije pokrenuli su Autonomni ženski centar, Mreža žena protiv nasilja i Udruženje žena ’’Peščanik’’. Savez samostalnih sindikata Srbije će se, kao i do sada, zalagati za donošenje i primenu zakona koji će eliminisati torturu nad ženama u porodici, na radnom mestu i u društvu u celini.

JAČANJE ORGANIZACIJE KROZ MEĐUSOBNO
UPOZNAVANJE I KOMUNIKACIJU

9. novembar 2016  • 1316 Opširnije

U Vrnjačkoj Banji je održan dvodnevni sastanak predsednika i sekretara Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ljubisava Orbovića i Zorana Mihajlovića, sa predsednicima pojedinih sindikalnih organizacija.
Na sastanku se razgovaralo o problemima sa kojima se sindikati susreću u preduzećima, ali i o idejama kako poboljšati rad i učlaniti nove članove.
Svi prisutni su izrazili veliko zadovoljstvo zbog prilike da otvoreno sa predsednikom razgovaraju o svim problemima i istovremeno da se međusobno upoznaju i razmene iskustva.
Ujedno, ocenili su prisutni, ovo je najbolji način da se razmene informacije, osnaži organizacija, podigne nivo solidarnosti i međusobnog razumevanja.
Izrazili su očekivanja da će ovakvi sastanci ubuduće biti mnogo češće organizovani.
(uskoro opširnije)

BANKROTIRAO BORELI, 500 RADNIKA BEZ POSLA

4. novembar 2016  • 1315 Opširnije

Startas patike i borosane, kao jedan od simbola Jugoslavije fabrike Borovo, od danas su za kupce u Srbiji prošlost, jer je firma Boreli iz Sombora, nastala nakon raspada bivše države, bankrotirala, potvrdio je za N1 stečajni upravnik Pavel Severinji.
Stečajni postupak u Boreliju pokrenut je zbog neizmirenih dugovanja, koja su u julu ove godine bila viša od 1,8 milijardi dinara i blokade računa od 750 miliona dinara.
Zbog nerešenih imovinsko pravnih odnosa sa Hrvatskom, Boreli nije mogao da bude privatizovan, a oko 500 radnika ostalo je bez posla.
Predsednik Samostalnog sindikata Borelija Stipan Egzeta, koji je u toj firmi zaposlen 34 godine, za N1 kaže da je do propasti preduzeća dovelo to što nije rešen imovinsko pravni odnos sa nekada matičnom firmom Borovo iz Hrvatske.
U Borovu za N1 nisu hteli da komentarišu bankrot Borelija.
Izvor: N1

GLADOVANJE POKOSILO ŠTRAJKAČE

4. novembar 2016  • 1314 Opširnije

Protekle noći, zbog ozbilјno pogoršanog zdravstvenog stanja, još dvojica štrajkača glađu kragujevačkog preduzeća “Zastava INPRO”, koji od 11. oktobra odbijaju hranu, hospitalizovana su u Kliničkom centru Kragujevac, u kome se od ranije na lečenju već nalazi šestoro njihovih kolega.
Oni su sada pod stalnim nadzorom lekara i nadamo se da će se njihovo stanje stabilizovati, nakon čega će svakako morati da prekinu štrajk glađu, rekao je FoNetu predsednik Štrajkačkog odbora Stevan Pušonja.
Prema njegovim rečima, preostalih 20 štrajkača, bez obzira na potpunu iscrplјenost i ozbilјne zdravstvene tegobe, nastavlјaju protest gladovanjem, očekujući da će Ministarstvo za rad, zapošlјavanje i socijalnu politiku u najkraćem roku naći rešenje za njihovu situaciju.
Poražavajuća je činjenica da je za protekla 24 dana, koliko štrajkujemo, država praktično ostala gluva za naše zahteve, koji nisu meglomanski već predstavlјaju borbu za golu egzistenciju, kazao je Pušonja.
On je najavio da će tokom popodneva biti održan novi sastanak sa poslovodstvom Grupe “Zastava vozila” i apelovao na sve nadležne organe i institucije da učine sve što je u njihovoj moći kako bi se prekinula agonija invalida rada koji se nalaze na ivici zdravstvenog kolapsa.
Izvor: Danas

ZAPOŠLJAVANJE MLADIH GORUĆI PROBLEM

4. novembar 2016  • 1313 Opširnije

"Položaj mladih na tržištu rada" - bila je tema seminara koji je održan u Kragujevcu, u organizaciji Sekcije mladih Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Problem zapošljavanja mladih jedan je od gorućih problema u srpskom društvu u poslednjih dvadestak godina.
Šansa za mlade zavisi od stanja privrede i koliki će u narednom periodu biti privredni rast, jer što imamo više privrednog rasta i investicija, imamo manje nezaposlenosti, čulo se na skupu.
Učesnici seminara govorili su i o nepovoljnom položaju mladih na tržištu rada, značaju njihovog uključivanja u mere aktivne politike zapošljavanja u cilju sticanja znanja i veština koje će im omogućiti bolju integraciju na tržište rada.
Bilo je reči i aktuelnim izmenama radnog zakona, kao i o Zakonu o štrajku.
Skupu je prisustvovao i potpredsednik SSSS Duško Vuković.
Izvor: RTK

PREDSTAVNICI ŠVEDSKOG SINDIKATA U POSETI SAVEZU

3. novembar 2016  • 1312 Opširnije

Predstavnici LO okruga Zapadne Švedske boravili su danas u poseti Savezu samostalnih sindikata Srbije, kako bi unapredila odnose sa najvećom sindikalnom centralom u Srbiji.
Švedsku delegaciju, predvođenu Kristerom Andersonom, prvim ombudsmanom za ekonomiju, sindikalno-političku interakciju, medije i međunarodne kontakte, primili su Ljubisav Orbović, predsednik SSSS, Goran Milić, potpredsedni Veća SSSS i Zoran Mihajlović, sekretar Veća SSSS.
Predsednik Orbović upoznao je goste sa načinom organizovanja SSSS, socijalno-ekonomskim uslovima u kojima organizacija deluje, ulozi socijalnih partnera u dijalogu koji još nije dostigao zadovolјavajući nivo i problemima sa kojima se sindikat suočava u procesu kolektivnog pregovaranja, kao i sindikalnog organizovanja.
Gosti su ukazali da se i Švedska, uprkos visokom novou životnog standard i opadanju stope nezaposlenosti, suočava sa problemima, koje sindikati rešavaju u tesnoj sprezi sa politikom.
Stoga je u okviru višednevne posete Srbiji upriličen i sastanak predstavnika švedskog sindikata sa poslanicima Narodne skupštine Srbije.
Konstatovano je da je saradnja SSSS sa sindikatom LO Švedske na zavidnom nivou, da se nastavlјa sa realizacijom otpočetih projekata sa Savezom samostalnih sindikata Vojvodine i da sindikati, poslodavci iz Švedske, standard i zemlјa u celini, predstavlјaju pozitivan primer koji treba slediti.
Zanimlјiv je podatak da je aktuelni premijer na čelo švedske vlade došao iz redova sindikata i da je idejni tvorac Globalnog dogovora (Global Deal), globalne inicijative za socijalni dijalog izmeću vlada, poslodavaca i sindikata i bolјe uslove na tržištu rada.

SINDIKATI I MEDIJI U REGIONU TREBA DA
RADE U OPŠTEM INTERESU

3. novembar 2016  • 1311 Opširnije

Položaj radnika u regionu, ugrožen velikom nezaposlenošću i nesigurnim radom, treba da bude jedna od glavnih dodirnih tačaka sindikata, medija i celokupnog civilnog sektora koji, zajedničkom borbom i umrežavanjem, mogu doprineti poboljšanju njihovog statusa.
Sindikalna problematika je od opšteg interesa i zato je pomoć medija od velikog značaja, jer je javnost jedno od najjačih oružja sindikalne borbe, zaključak je međunarodnog skupa, pod nazivom „Sindikat i mediji“, koji je održan u Vrnjačkoj Banji, u organizaciji Regionalnog saveta sindikata Solidarnost i Saveza samostalnih sindikata Srbije. S obzirom na to da nezaposlenost i prekarijat nisu mimoišli ni zaposlene u medijima, koji svakodnevno kroz privatizaciju medija i cenzuru gube radna mesta, kroz panel raspravu je pokušano da se iznađu metode koje bi mogle da poboljšaju odnos medija i civilnog sektora, s jedne strane, i sindikata, kao predstavnika radnika, sa druge strane.
„I mediji i sindikati rade u opštem interesu. Nije zadatak medija samo da informišu, već i da podižu nivo svesti o značaju i uticaju svih subjekata društva“, rekao je Duško Vuković, potpredsednik SSSS.
Ljubisav Orbović, predsednik SSSS, ukazao je na negativan imidž o sindikatima, koji se stvara u celom svetu, i koji ima za cilj urušavanje sindikalnog pokreta.
„Neoliberalni kapital, koji od radnika pravi robove, preko pojedinaca i sindikalnih organizacija, napada samu ideju sindikalizma i njen pokret u celini. Zato danas samo hrabri mogu biti sindikalci“, rekao je Orbović.
Sindikati se, prema njegovim rečima, napadaju jer štite radnika i njegovo pravo da radi i od svog rada dostojanstvo živi.
„A, upravo su novinari koji, po nalogu kapitala i centara moći, traže afere i satanizuju sindikate, jedna od najugroženijih profesija“, naglasio je Orbović, dodavši da je vrlo teško učlaniti novinare u sindikate, kojima itekako treba zaštita, pogotovo u lokalnim medijima.
Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, smatra da je održavanje panel diskusije dobar početak otvorenog dijaloga, od kojeg ćemo imati svi koristi, jer nam je cilj isti, a to su građani.
„Mi iz medija se moramo što čvršće povezivati u regionu, jer su nam problemi isti“, rekao je Obradović, koji je upoznao sindikalce sa medijskom scenom, privatizacijom medija i zakonskom regulativom u Srbiji.
Zoran Stoiljković, potpredsednik Ujedinjenih granski sindikata Nezavisnost, smatra da sindikati moraju podići svoje kapacitete, i tako ojačani steći poverenje članstva i svih građana.
To se, prema njegovim rečima, može postići umrežavanjem sindikata u regionu i saradnjom sa civilnim sektorom.
Srećko Mihajlović iz Centra za sindikalizam je ocenio da sindikati moraju da se promene, da stvore novi imidž i identitet, kako bi stekli poverenje građana i kako bi mediji promenili svoj odnos prema njima.
Sindikati, zajedno sa udruženjima novinara, moraju da stanu iza zaposlenih u medijima, posebno iza novinara kojima je ugrožena profesija, kazao je Svetislav Raković, sekretar NUNS-a.
„Nismo zadovoljni kako smo zastupljeni u medijima, a uticaj politike i poslodavaca na to je veliki. U cilju veće vidljivosti i uticaja izradili smo novi sajt sindikata i komunikacijsku strategiju, rekao je Živko Mitrevski, predsednik Saveza sindikata Makedonije.
U Uniji slobodnih sindikata Crne Gore, prema rečima Željka Burića, zamenika generalnog sekretara, nemaju većih problema sa medijima, „koji korektno prenose naše aktivnosti, ali je, uprkos svemu, vidljiv uticaj politike i centara moći na našu medijsku scenu“.
Sanja Leban-Trojar, zadužena za javne odnose u Savezu slobodnih sindikata Slovenije, upozorila je na položaj novinari u toj državi, koji su u velikoj većini prekarni radnici, nisu u stalnom radnom odnosu, često gube posao, zbog čega od sindikata traže zaštitu.
„Zato je u Sloveniji i osnovan Sindikat prekarnih radnika, a i naša centrala im pruža svu pomoć, kako bi im olakšala posao“, kazala je ona.
Leja Čaušević-Sućeška, zadužena za informisanje u Savezu sindikata Bosne i Hercegovine, smatra da se ne može od novinara očekivati da se bore za socijalnu pravdu, s obzirom na veliki stepen nezaposlenosti u toj profesiji, niske zarade, tabloidizaciju većine novina i značajan uticaj politike i kapitala.
„Vlasnici medija ne snose nikakvu odgovornost za objavljene informacije, koje su postale oruđe u rukama moćnika“, rekla je ona, ocenivši da se, zajedničkim radom sindikata i udruženja novinara, „može postići nešto na poboljšanju sindikalne scene i položaja novinara“. U okviru okruglog stola, održana je i godišnja radionica radne grupe za internet, medije i komunikacije sindikata iz regiona, kojoj su prisustvovali predstavnici za odnose sa javnošću sindikata iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Slovenije.

ĐACI U POSETI SSSS

2. novembar 2016  • 1310 Opširnije

Učenici drugog razreda Pravno-birotehničke škole “Dimitrije Davidović” iz Zemuna posetili su najstariju sindikalnu centralu u Srbiji. Đacima su predstavljeni istorijat, smisao i oblici radničkog organizovanja, pružanje pravne pomoći u sindikatu, kao i osnove kancelarijskog poslovanja. Gostima su prikazani prigodni video materijali, upoznali su se sa delovodnim evidencijom i organizovan je obilazak stručnih službi. Poseta je ostvarena u okviru školske prakse i nastaviće se sa učenicima još dva odeljenja.

SINDIKAT KOMUNALACA: JAVNA SEDNICA ISPRED
ZGRADE VLADE SRBIJE

1. novembar 2016  • 1309 Opširnije

Više puta zvanično i posredstvom ličnog sekretara pokušali smo da ugovorimo sastanak sa premijerom u cilju realizacije postignutog dogovora o korekciji, odnosno povraćaju dela umanjene zarade za zaposlene u komunalnom sektoru, ali do današnjeg dana u tome nismo uspeli.
U obraćanju javnosti u prvi plan premijer je isticao potrebu za korekciju plata zaposlenih u zdravstvu i prosveti (što nije sporno), ali nijednom nije se setio komunalnih radnika, čije su prosečne plate mnogo niže a uslovi u kojima rade su krajnje teški (u nekim sredinama čak na nivou ljudske izdržljivosti), što je i premijerova konstatacija sa zajedničkog sastanka.
U dosadašnjoj saradnji imali smo razumevanja za teške odluke koje je premijer donosio u interesu Srbije, a značajan deo tereta tih odluka nosili su i komunalni radnici.
Zbog neuvažavanja postignutog dogovora o korekciji zarada zaposlenih u komunalnom sektoru, prinuđeni smo da organizujemo javnu sednicu Republičkog odbora Sindikata zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Srbije ispred zgrade Vlade Republike Srbije u sredu, 9. novembra 2016. godine sa početkom u 12.00 sati sa zahtevom za prijem predstavnika Sindikata na razgovar o povraćaju dela umanjene zarade za zaposlene u komunalnom sektoru.
Ukoliko ne bude primljena delegacija Sindikata na razgovor, bićemo prinuđeni da 29. novembra 2016. godine organizujemo masovni protest ispred Vlade, sa nekoliko hiljada učesnika, u cilju zajedničkog dogovora u obostranom interesu.
Naš zahtev je ekonomski opravdan, socijalno utemeljen i nema nikakvu drugu nameru, osim poboljšanja socijalnog statusa zaposlenih.
PREUZMI DOPIS PREMIJERU

PENZIONERI PROTESTOVALI ISPRED
USTAVNOG SUDA I VLADE

1. novembar 2016  • 1308 Opširnije

Najstariji zatražili hitne reforme u privredi, reorganizaciju javnih preduzeća i državne uprave kako bi se smanjili budžetski rashodi
Više od 4.000 penzionera, članova Udruženje sindikata penzionera Srbije i Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije, protestovalo je na Trgu Nikole Pašića zatraživši još jednom od premijera i poslanika u Narodnoj skupštini da ponište Zakon o privremenom uređivanju načina isplata penzija, koji je stupio na snagu pre dve godine.
Milorad Vujasinović, predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije, poručio je da se što pre nastavi redovno usklađivanje penzija dva puta godišnje, ali i da se penzionerima nadoknadi sve izgubljeno za protekle dve godine i to sa kamatom.
– Želimo sa skrenemo pažnju vladi, Skupštini Srbije, MMF-u i predstavnicima Evropske unije da je poslednji trenutak da se prestane s protivustavnim umanjenjem penzija i one vrate na nivo pre smanjenja, istakao je Vujasinović.
Budući da, kako je rekao, na ove zahteve već dve godine od premijera dobijaju odgovor da para nema za vraćanje penzija na staro, penzioneri smatraju da novca ima i da samo treba da se umesto štednje preko njihovih džepova sprovedu strukturne reforme u privredi, kako bi se smanjila davanja iz budžeta za firme koje nisu profitabilne već 20 ili 30 godina.
– Neophodno bi bilo reorganizovati državnu upravu i lokalne samouprave, osloboditi se viška zaposlenih i smanjiti budžetske rashode. Posebno je pitanje zašto se država svesno odriče novca od neocarinjene robe, koja se uvozi u Srbiju – kaže Dragan Radović, član Ekonomskog saveta Udruženja, dodavši da je za poslednju deceniju na ovaj način izneto više od 55 milijardi evra iz zemlje.
Penzioneri su šetnju nastavili do zgrade Ustavnog suda zatraživši smenu predsednice Vesne Ilić-Prelić.
– Insistiramo da Ustavni sud Srbije u roku od šest meseci rešava ustavne žalbe i inicijative za ocenu ustavnosti zakona kojima su oštećeni najstariji, rekao je Mihajlo Radović, predsednik beogradskog Udruženja sindikata penzionera.
Zatražili su i da se donese imovinska i socijalna karta građana i na osnovu nje usvoji novi zakon o porezu na imovinu, čime bi najbogatiji građani porez plaćali po znatno višim stopama od građana koji su slabog imovnog stanja.
Penzioneri smatraju da treba smanjiti rad na crno i zaustaviti praksu poslodavaca koji svojim zaposlenima zvanično isplaćuju minimalne zarade i na njih uplaćuju poreze i doprinose, a ostatak koji je često veći od prijavljenog isplaćuju na ruke, čime direktno potkradaju državu, PIO fond, zdravstvo, prosvetu, kulturu i sve druge korisnike budžeta. Najstariji su se na protestu dotakli i odluke da svaki penzioner dobije po 5.000 do 6.000 dinara jednokratne pomoći do kraja godine, ističući da im ne treba milostinja, nego samo ono što su stekli dok su radili i uplaćivali doprinose za PIO.
Izvor: POLITIKA

SAOPŠTENJE SINDIKATA PRAVOSUĐA: ZASTALI, A NE ODUSTALI

1. novembar 2016  • 1307a Opširnije

Sindikat pravosuđa Srbije 31. oktobra.2016. godine, nije odustao nego zastao sa štrajkom. Smatramo da smo postigli dogovor jedino moguć u datim okolnostima, s tim što je izrada budžeta u toku i pregovori se nastavljaju.
Osnovicu za obračun zarada nije bilo moguće pomeriti u većem procentu, jer u skladu sa njom platu prima i državna uprava (njih oko 40.000) što bi znatno uvećalo masu sredstava za plate? Zato i jeste rešenje poseban zakon za pravosudne službenike.
Nije bilo vremena da obavimo konsultacije sa vama. Međutim, naš Statut, kao i Zakon o štrajku daje vam pravo da ne prihvatite dogovor koji smo postigli. Ukoliko niste zadovoljni rezultatima, svaka sindikalna organizacija može, u skladu sa Statutom Sindikata pravosuđa Srbije, kao i u skladu sa Zakonom o štrajku, odlukom većine zaposlenih da organizuje i stupi u štrajk.
S tim u vezi, ukoliko ste spremni da takvu odluku donesete, možemo da zamenimo uloge i mi ćemo vas iskreno podržati sa željom da uspete i istrajete u svojim zahtevima. Bićemo vam veoma zahvalni na svemu što vi "izborite" a što će unaprediti naš materijalni položaj.

UDRUŽENJA PENZIONERA KAŽU DA JE
JEDNOKRATNA POMOĆ NEZAKONITA

31. oktobar 2016  • 1307 Opširnije

Udruženje sindikata penzionera Srbije (USPS) i Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije (USPVLS) ocenili su danas da je nezakonita isplata jednokratne pomoći svim penzionerima, da je ponižavajuće povećanje penzija od januara iduće godine za jedan do dva odsto.
Potpredsednik USPS Mihajlo Radović rekao je da članovi tog udruženja traže da im se pre svega vrati iznos kojim im je oduziman od penzija svakog meseca u protekle dve godine.
USPS, kako je istakao Radović, neće odustati od protesta koji je za sutra zakazan, bez obzira na "obećanja premijera Aleksandara Vučića o jednokratnoj isplati i povišici".
"Ne da nismo zadovoljni obećanom jednokratnom pomoći svim penzionerima i povećanjem od janura za jedan-dva odsto nego smatramo da premijer Aleksandar Vučić nema pravo da daje pare iz PIO fonda kao socijalnu pomoć. Takva vrsta podrške najugroženijima se može davati samo iz budžeta. Vlast je od PIO fonda napravila rezervni budžet i daje koliko misli da treba", rekao je Radović.
On je dodao da je nezapaženo prošlo i ukidanje 13. penzije koju su dobijali penzioneri sa najnižim primanjima, do 20.000 dinara.
"Priključili su PIO fondu penzioni fond zemljoradnika, dele socijalu i tako upropaštavaju fond koji bi možda bez toga i mogao da normalnije funkcioniše. Vlast ima četiri člana u Upravnom odboru, podržavila ga je i može da radi šta hoće", ocenio je Radović.
Predsednik USVLS Jovan Tamburić smatra da je najava o povećanju penzija od januara svođenje penzija na socijalnu kategoriju.
"Umanjili su nam penzije od deset do 22 odsto, a sada govore o rastu od jedan-dva odsto", rekao je Tamburić.
On je kazao da svi građani koji primaju penzije koje su niže od minimalne potrošačke korpe od 36.000 dinara zaslužuju da od države dobiju pomoć.
"U Srbiji su sve institucije urušene i o svemu odlučuje jedan čovek, pa tako i o penzijama. Čujemo da nam dobro ide i da u budžetu ima višak od 52 milijarde dinara. Kako nijedna reforma nije urađena, a ni suzbijena siva ekonomija taj novac ušteđen je tako što je nama zakinuto. Ne znam kako ministri ne znaju koliko budžet dotira PIO fond, jedni kažu sa 60, a drugi sa oko 37 odsto", rekao je Tamburić.
On je kazao da su "Vučićeva obećanja deo predizboirne kampanje u kojoj vlast hoće da potkupi deo glasača".
Savez penzionera Srbije danas je ocenio da će jednokratna pomoć doprineti poboljšanju materijalnog položaja pezionera koji su "imali razumevanja za odluke Vlade u situaciji kada je trebalo uspostaviti finansijsku stabilnost u državi".
To udruženje očekuje da se što pre utvrdi trajanje zakona kojim su umanjene penzije jer je to od "opredeljujućeg značaja za penzinere".
Izvor: Beta

DRŽAVA NEZAKONITO SABOTIRA ŠTRAJK STRAŽARA

31. oktobar 2016  • 1306 Opširnije

To, prema njihovim navodima, proističe iz Odluke o minimumu procesa rada koju je, bez konsultacija sa sindikatima, 26. oktobra doneo direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Milan Stevović. S druge strane, iz uprave tvrde da je prilikom donošenja sporne odluke ispoštovan Zakon o štrajku i da se direktor Stevović konsultovao sa predstavnicima drugih reprezentativnih sindikata. Ipak, predstavnici UGS Nezavisnost, jedinog drugog reprezentativnog sindikata, su demantovali da ih je iko konsultovao prilikom pisanja odluke.
Naime, kako je rad u zatvorima delatnost od posebnog značaja za bezbednost zemlje, Zakon o štrajku propisuje da se tokom obustave rada poštuje minimum procesa rada. Opis minimuma rada u zatvorima se definiše u odluci koju donosi direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Prilikom donošenja odluke direktor je "obavezan je da uzme u obzir mišljenje, primedbe i predloge sindikata". A prema tvrdnjama iz Sindikata pravosuđa, direktor Stević to nije učinio.
Iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija nam je rečeno da je direktor Stevović ispoštovao zakon, time što se konsultovao sa predstavnicima drugih reprezentativnih sindikata.
Prema našim saznanjima, jedini drugi reprezentativni sindikat u Upravni za izvršenje krivičnih sankcija je Granski sindikat Nezavisnost. Ovaj sindikat, za razliku od Sindikata pravosuđa, ne učestvuje u najavljenom štrajku. Predsednik GS Nezavisnost za upravu, pravosuđe i policiju Dragan Čabrić za Danas demantuje da je ih je direktor Stevović konsultovao prilikom izrade odluke.
- LJuti smo, pošto nas niko nije pitao. Primio sam tu odluku i ona predviđa da radimo više nego pre štrajka - navodi Čabrić.
Istog stava su i u Sindikatu pravosuđa. Prema njihovom gledištu, Odluka o minimumu procesa rada je povećala radne obaveze stražarima u odnosu na period pre štrajka. Pošto, kako nam je rečeno, to obesmišljava obustavu rada, Sindikat pravosuđa je pozvao svoje članove da ne potpisuju odluku i da umesto toga po svom osećaju poštuju minimum procesa rada. Iz sindikata su najavili da će pokušati pravnim putem da ospore Odluku o minimumu procesa rada.
Izvor: Danas

SINDIKAT PISAO VULINU:
NISTE SVE URADILI ZA RADNIKE INPRO

31. oktobar 2016  • 1305 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Kragujevca uputio je ministru za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Aleksandru Vulinu otvoreno pismo u kome traži odgovor na pitanje gde u Srbiji može da se zaposli radnik, koji nema tri prsta na ruci i ima više od pedeset godina ili ima šezdeset godina i tumor.
U pismu se navodi da upravo takvi ljudi štrajkuju glađu u Zaštitnoj radionici, Zastava INPRO i dodaje da su oni invalidi postali radeći i stvarajući fabrike koje je ova Vlada, kao i prethodne, uništila, rasparčala i rasprodala.
Vlada je iz preduzeća Zastava INPRO, koje je osnovano da bi u njemu radili invalidi rada, iznela skoro sve što vredi i prodala francuskom preduzeću za cenu jednog stana u Beogradu.
"Dugovi su ostali preduzeću Zastava INPRO, nedovoljno profitabilne tehnologije, 132 radnika i rukovodstvo, koje spas za preduzeće, o pameti, vidi u stečaju", ističe se u pismu upućenom Vulinu.
Sindikat zbog toga traži da država brine o ovim radnicima i da Zaštitna radionica, to bude i u stvarnosti.
"Nije tačno da ste sve učinili za njih. Niste im omogućili da dostojanstveno žive i treba da učinite ono što je njima potrebno da sačuvate preduzeće Zastava INPRO. To nije moguće kroz stečaj. Kako će 132 radnika da vrate dugove preduzeća, koji su volšebno nastali, u vremenu kada je u njemu radilo oko 400 radnika sa tehnologijama u punom kapacitetu. Svi znamo da je to nemoguće", ističe se u pismu.
Vratite dostignute standard socijalnih programa koja je ova Vlada ukinula, a koji su podrazumevali više otpermnine i zbrinjavanje radnika kojima nedostaje do pet godina za penzionisanje. Odvojite novac namenjen "stranim investitorima" i dajte ga ljudima u ovoj zemlji, kako bi preživeli. Država zbog njih postoji a ne zbog "stranih investitora", piše u pismu upućenom Vulinu.
Izvor: N1

MERE BEZBEDNOSTI, RADNICI CENU PLAĆAJU ŽIVOTOM

27. oktobar 2016  • 1304 Opširnije

U Srbiji je prošle godine na radnom mestu život izgubilo 39 radnika, a za 10 meseci ove godine njih 40. Najčešći uzrok ovakvih nesreća je to što se radnici ili poslodavci ne pridržavaju propisanih mera bezbednosti. Zato su sindikati i poslodavci organizovali brojne obuke za bezbedan rad.
Sindikati su preuzeli svoj deo odgovornosti o podizanju svesti o bezbednom i zdravom radu. Poslednje dve godine više od 2.000 aktivista dva reprezentativna sindikata prošlo je obuke kako bi u svojim firmama bili članovi Odbora za bezbednost i zdravlјe na radu i ukazali na sve opasnosti kojima su radnici izloženi.
"Statistika govori da tamo gde poslodavci ne omogućavaju radnicima da formiraju odbore za bezbednosti zdravlјe na radu, da se tu dešavaju velike katastrofalne nesreće, koje se najčešće završavaju smrtnim ishodom", ukazuje Duško Vuković iz Samostalnog sindikata Srbije.
Odbori za bezbednost su dobra ideja u velikim firmama, ali u preduzećima sa nekoliko zaposlenih bolјe rešenje je kvalitetna obuka, smatraju poslodavci.
"Radnici koji se primaju na određena radna mesta sa većim rizikom pre toga treba da dobiju dovolјno dobru edukaciju. Najčešće se povrede na radu dešavaju kod onih nekvalifikovanih radnika, onih koji dođu da rade nešto a nisu dovolјno naučeni kako to da rade", ističe predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
Hilјadu teških povreda i oko 25.000 lakših povreda, zabeleženih ove godine u Srbiji, predstavlјaju veliki gubitak za društvo. Povrede dovode do smanjenja radne sposobnosti, smanjuje se i produktivnost, a povećavaju troškovi proizvodnje i zdravstvene zaštite. Po zakonu najodgovorniji su poslodavci.
"Upravo su poslodavci ti koji moraju obezbediti radnicima mnogo bolјe uslove za rad. Kompletnu higijensko-tehničku zaštitu, samim tim to je dobro i za poslodavca i za čitavu državu", napominje državni sekretar u Ministarstvu rada Negovan Stanković.
U Evropskoj agenciji za bezbednost i zdravlјe na radu kažu da se zajedničkim radom Vlade, sindikata i poslodavaca na sprovođenju strategija za zdrav i bezbedan rad situacija u regionu popravlјa.
"Srbija radi na donošenju zakona, ali radi i na tome da omogući dobru inspekcijsku kontrolu koja bi obezbedila primenu zakona, a radi i na informisanju, tako da radnici i uprava znaju svoje obaveze i šta sve moraju da urade, da bi imali smanjenje brojnih nesreća na radu", ističe Tim Tregenca iz Evropske agencije za bezbednost i zdravlјe na radu.
Stručnjaci ističu da je najbitnije podizanje svesti i zaposlenih i poslodavaca o značaju bezbednosti na radu. Ne može se očekivati da inspektor rada, koji u proseku pokriva oko 1.400 preduzeća, obiđe sve firme i ukaže na nepravilnosti koje mogu dovesti do povreda ili obolјenja.
Izvor: RTS

VOJNI SINDIKAT PODRŽAO ŠTRAJK SINDIKATA PRAVOSUĐA

25. oktobar 2016  • 1303 Opširnije

Vojni sindikat Srbije daje punu podršku štrajku koji je najavio Sindikat pravosuđa Srbije za 1. novembar i pridružuje se njihovom zahtevu za povećanje plata.
Vojni sindikat Srbije je u avgustu od ministra odbrane zatražio povećanje plata za zaposlene u Vojsci Srbije, ali do današnjeg dana nije bilo konkretnog dogovora niti rešenja, navode.
Najinteresantnije je, ipak, to što su plate u sistemu odbrane definisane Zakonom o Vojsci Srbije koji se uspešno ne sprovodi od svog donošenja. Osnovica određena zakonom nije u skladu sa predviđenim iznosom još od 2008.godine, a i pored toga zarade u Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane su umanjene za 10 odsto u sklopu mera štednje, podsećaju iz ovog sindikata.
Kako kažu, u slučaju da se u najskorijem periodu ne iznađe modus za dovođenje zarada u sistemu odbrane na minimalno zakonom garantovani nivo, Vojni sindikat Srbije će biti prinuđen na sprovođenje represivnijih mera.
Vojni sindikat Srbije smatra da je neophodno obezbediti funkcionisanje pravne države, pod čime smatra striktno sprovođenje važećih zakona i brigu o kadru koji je klјučan u obezbeđenju funkcionisanja Ustavnog poretka i bezbednosti Srbije zbog čega dajemo punu podršku kolegama iz sindikata pravosuđa, saopšteno je iz tog sindikata.
Izvor: N1

ŠTRAJK PRAVOSUĐA ĆE TRAJATI DO ISPUNJENJA ZAHTEVA

25. oktobar 2016  • 1302 Opširnije

Zaposleni u pravosuđu od 1. novembra stupaju u generalni štrajk koji će, kako kaže predsednica Sindikata pravosuđa Srbije Slađanka Milošević, trajati sve dok ne budu zadovoljni pregovorima.
Slađanka Milošević kaže da će se 1. novembra stupiti u štrajk, ali da će intenzivno da pregovaraju do tada. Navodi da građani tog 1. novembra sigurno neće moći da završe posao u sudu i da će poštovati minimum procesa rada, što znači da će se raditi samo hitne stvari. O zahtevima sindikata kaže:
"Imamo samo jedan - povećanje zarade službenicima, zahtev da naš poslodavac, a to je država, ima isti tretman prema službenicima u pravosuđu, kao prema nekim drugima. Neću da kažem kolika je prosečna plata jer računaju najnižu i najvišu sudijsku, ali reći ću da je plata referenta do 25.650, imamo i neke sa 21.000 do 34.000 ili stručni saradnici, fakultetski obrazovani sa najvećim koeficijentom imaju pedesetak hiljada", objašnjava ona.
Pored toga navodi da im, bez obrazloženja, ni obećana pomoć nije isplaćena i da je u javnosti stvoren utisak da su u pravosuđu visoke plate.
"Ja se nadam da građani neće ispaštati, ali štrajk će više osetiti građani nego poslodavac, ali mislim da je u interesu da funkcioniše pravosudni sistem, država mora da brine o tome. Pored plate prima se i pomoću iznosu od četiri hiljade. Recimo u specijalnoj zatvorskoj bolnici, koleginica koja radi u kantini sa najtežim zatvorenicima nema beneficirani radni staž i nema tu pomoć, ona nije ni na koji način zaštićena".
Kaže da nije bilo štrajka šest godina, a da je u januaru održan samo štrajk upozorenja.
"Sindikat je vrlo otvoren socijalni partner, mi imamo obavezu da obavestimo poslodavca o štrajku, hteli smo da im ostavimo mogućnost da ozbiljno shvate da treba nešto da se učini, kako bi nam se popravio materijalni položaj. Danas idemo u Ministarstvo pravde i nadam se da se poslodavac unormalio jer nikome ne odgovara da pravosudni sistem stane. Bilo je dovoljno zastoja, optimista sam i mislim da smo uspeli da ubedimo poslodavca da je potrebno da se menja nešto".
Ona ističe da sa ministarkom pravde Nelom Kuburović imaju odličnu saradnju, ali da mnogo toga ne zavisi od nje.
"Možda je krajnje vreme da stanu svi prema kojima se poslodavac ponaša kao maćeha. Što se tiče broja nerešenih predmeta, mi radimo po nalogu sudija i tužilaca, to ne zavisi od nas. ali ne treba zaboraviti da je smanjen broj i sudija i tužilaca", navela je ona.
Slađanka Milošević naglašava da je država dužna da obezbedi uslove za rad pravosuđa - opremu, dovoljan broj sudija, zgrada, osoblja.
Izvor: N1

SOCIJALNI DIJALOG - RADNIČKA ILUZIJA ILI
STVARNO MIRENJE RADA I KAPITALA

21. oktobar 2016  • 1301 Opširnije

Da li se može govoriti o socijalnom dijalogu u Srbiji kada je velika razlika u moći između socijalnih partnera – osnovno je pitanje istinskog funkcionisanja tog dijaloga oko kojeg su se složili učesnici skupa pod nazivom “Socijalni dijalog- radnička iluzija ili stvarno mirenje rada i kapitala”.
Da li je socijalni dijalog nestao sa socijalnom državom I koliko će naše približavanje Evropi uticati na stanje dijaloga u zemlji, zapitao se Srećko Mihailović, iz Centra za razvoj sindikalizma.
Ukazavši da radnici snose najveći trošak ekonomske krize, on je postavio tezu da bi prebacivanje tereta na radnike moglo biti proizvod socijalnog dijaloga.
Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, je ukazao da odsustvo poverenja između socijalnih partnera I nepostojanje dostojanstvenog sveta rada remeti viziju socijalnog mira I socijalne pravde.
Tome u prilog svedoči i funkcionisanje Socijalno-ekonomskog saveta, na kojem bi trebalo da se ravnopravno raspravlja o svim zakonima koji se tiču sveta rada. Međutim, od 30 zakona koji su trebali da se nađu na dnevnom redu SES-a, na sednicama tog tela se raspravljalo o svega par zakona. Najznačajniji zakon iz sveta rada, Zakon o radu, donet je po hitnom postupku, bez javne rasprave iI saglasnosti SES-a, naveo je Vuković.
Prema njegovim rečima, ukoliko želimo istinski socijalni dijalog, ta procedura i zakonski rokovi bi morali da budu ispoštovani, kao I da se čuje mišljenje predstavnika sindikata u radnim grupama za donošenje predloga zakona.
“U Srbiji danas radnici kleče, uslovi rada su teški, a sindikatu se nedozvoljava osnivanje organizacija u firmama. Sve je to velika prepreka da uđemo u evropsko društvo”.
“Ipak, smatram da će nas evropske integracije naterati da izađemo iz ‘pelena’ socijalnog dijaloga, čije funkcionisanje sindikat istinski želi”, zaključio je Vuković.
Zoran Stojiljković, potpredsednik UGS Nezavisnost rekao je da bez kulture dijaloga socijalni dijalog ne može da funkcioniše, ocenivši da je osnovni problem što on nije obavezan u Srbiji.
On smatra da država i lokalne samouprave nemaju kapaciteta da podrže osnivanje socijalno-ekonomskih saveta na lokalu.
Volker Šarlovski, zamenik predsednika Nemačkog saveza sindikata (DGB) rekao je da je socijalni dijalog u Evropskoj uniji, koja je prošle godine obeležila 30 godina njegovog postojanja, obavezan i da postoji odbor koji se bavi tom oblašću.
On je ocenio da trajanje krize ugrožava odnose između sveta rada i kapitala.
Zoran Lazić, pomoćnik ministra rada, kazao je da je u poslednje dve godine Ministarstvo rada pokušalo da izgradi poverenje između socijalnih partnera, dok je važnost socijalnog dijaloga nastojalo da prenese i na druga ministarstva u vladi.
„Mi prvo treba da se dogovorimo kakav dijalog hoćemo, pa onda da menjamo zakone“, ocenio je Lazić.

MKS I EKS PODRŽALI ZAHTEV SSSS I UGS

21. oktobar 2016  • 1300 Opširnije

Međunarodna konfederacija sindikata i Evropska konfederacija sindikata zahtevaju od srpskog ministra rada da preduzme mere kako bi se obezbedilo poštovanje kolektivnih ugovora u Srbiji, u skladu sa Konvencijiom MOR 98. i Evropskim socijalnim modelom.
U pismu, koje su Aleksandru Vulinu uputili generalni sekretari MKS-a i EKS-a, Šaran Barou i Luka Vinsentini, upozoreno je da Vlada Srbije ima odgovornost da preduzme mere kako bi ohrabrila i promovisala kolektivno pregovaranje u dobroj veri među socijalnim partnerima.
Dopis je upućen nakon što su članice MKS-a i EKS-a, Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS “Nezavisnost”, obavestili te dve međunarodne organizacije da je Unija poslodavaca jednostrano otkazala kolektivni ugovor za polјoprivredu, prehrambenu, duvansku industriju i vodoprivredu.
Taj ugovor je potpisan u januaru 2016. godine, nakon što su sindikati zahtevali od Ministarstva rada da razmotri prošireno dejstvo, u skladu sa nacionalnim normativnim okvirom.
Unija poslodavaca je pokušala da opravda svoje ponašanje, ukazujući na činjenicu da više ne zastupa 50% poslodavaca u ovom sektoru.
U dopisu MKS-a i EKS-a se podseća da je Srbija 24.novembra 2000. godine ratifikovala Konvenciju MOR 98. o pravu na organizovanje i kolektivno pregovaranje, a nedavno je otvorila Poglavlјa 23. i 24. o fundamentalnim pravima i pravdi u pregovorima za pristupanje EU.
“Komitet MOR-a za slobodu organizovanja stalno tvrdi da je obostrano poštovanje prema posvećenosti kolektivnom pregovaranju bitan element prava na kolektivno pregovaranje, kako bi odnosi na radu bili uspostavlјeni na stabilnoj i čvrstoj osnovi.
U suprotnom, ne može se razumski očekivati ni stabilnost industrijskih odnosa, niti dovolјna sigurnost zaklјučenih sporazuma. Rezultat ovoga je neuspeh u primeni kolektivnog ugovora, čime se krši pravo na kolektivno pregovaranje, kao i princip pregovaranja u dobroj veri”, navodi se u dopisu EKS-a i MKS-a, upućenom ministru Vulinu.
Pogledaj original dopisa

KOLEKTIVNI UGOVOR IZMEĐU REALNOSTI I VIZIJE

21. oktobar 2016  • 1299 Opširnije

U Beogradu je 19. oktobra održan okrugli sto „Kolektivni ugovor – realnost i vizija“, koji su organizovali Savez samostalnih sindikata Srbije i Samostalni sindikat metalaca, uz podršku Solidar Suisse-SLA.
Na skupu su, pored predstavnika SSSS, učestvovali predstavnici UGS „Nezavisnost“, Ministarstva rada, Unije poslodavaca, kao i eksperti koji se bave ovom problematikom.
Govoreći o efektima (ne)primene zakonskih rešenja, kao i aktuelnoj situaciji u realnom sektoru i tendencijama u sferi granskog kolektivnog pregovaranja, ukazano je na zabrinjavajuću činjenicu da je samo jedan granski kolektivni ugovor u putarskoj privredi dobio prošireno dejstvo. Zaključeni kolektivni ugovor u sektoru poljoprivrede je Unija poslodavaca otkazala, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo sindikata, imajući u vidu da su pregovori dugo trajali i da su se pregovaračke strane u svemu usaglasile.
Sindikati su potpuno svesni situacije u privredi, nastojeći da uz dobru veru i punu argumentaciju pristupe svakoj stavki ugovora, uz puno uvažavanje poslodavačke strane, međutim, čini se da postoji nerazumevanje i neprihvatanje dogovorenog.
Očigledno ja da veliki problem u sadašnjem zakonodavnom rešenju predstavlja prošireno dejstvo, koje je faktički nemoguće dostići, ali proširenim dejstvom se ne sme uslovljavati kolektivni ugovor, niti bi ono trebalo da bude mehanizam za jačanje kolektivnog pregovaranja. Svako veštačko nametanje proširenog dejstva bilo bi kontraproduktivno, prosebno u jednoj diversifikovanoj grani. Stoga bi, po mišljenju jednog broja učesnika, bilo značajno ojačati platformu granskog kolektivnog pregovaranja koja bi se realizovala kroz pregovore u preduzećima.
Ukoliko se pogleda metalski sektor, koji je bio i ogledni primer u ovoj, četvrtoj fazi projekta „Kolektivni ugovor u fokusu dostojanstvenog rada“, od oko 220 preduzeća u kojima imaju članstvo, gotovo sva imaju zaključen kolektivni ugovor kod poslodavca, a pregovori oko granskog kolektivnog ugovora sa povremenim prekidima traju godinama. Pored toga, što ovo govori o velikoj disperziji uslova rada i poslovanja koja onemogućava izgradnju opšteprimenljivih rešenja, razlog je i što se najveći poslodavci iz metalskog sektora ne nalaze u Uniji poslodavaca.
Član Evropskog parlamenta i nekadašnji predsednik sindikata metalaca Švedske, naglasio je da je pokrivenost kolektivnim ugovorima u Švedskoj 90 odsto. Sa razvijenim socijalnim dijalogom i najmanjim brojem izgubljenih dana zbog štrajka, švedski model je svakako respektabilan u EU i neophodan za uspostavljanje balansa između ekonomskih sloboda i fundamentalnih prava radnika i sindikata.
Učesnici skupa su mišljenja da je neophodno očuvati kolektivno pregovaranje u okviru ZOR-a, kao sistemskog zakona, a zakonsko regulisanje prava i obaveza iz radnog odnosa trebalo bi da bude takvo da i zaposleni i poslodavci imaju jak interes i svest o potrebi i korisnosti da zaključe kolektivni ugovor.
Neprihvatljivo je i fingiranje socijalnog dijaloga, zarad pozitivnog mišljenja u izveštaju o napretku Srbije u procesu pridruženja EU ili dobijanja „zelenog svetla“ za otvaranje nekog poglavlja.
Učesnicima okruglog stola prikazan je i spot, koji promoviše kolektivno pregovaranje, a kolektivi ugovor stavlja u fokus dostojanstrvenog rada.

RADNICI U PRAVOSUĐU U ŠTRAJKU OD 1. NOVEMBRA

21. oktobar 2016  • 1298 Opširnije

Sindikat pravosuđa Srbije doneo je odluku da 1. nobembra stupi u štrajk do ispunjenja zahteva koje im je obećala država.
Jedini zahtev Sidikata pravosuđa bilo je povećanje zarada sudskom, tužilačkom i zatvorskom osoblјu, što su im, kako tvrde, predstavnici države obećali, ali nisu i ispunili.
U Sindikatu ističu da će štrajkovati službenici čije plate se kreću od 25.000 do 30.000 dinara.
“Plate u pravosuđu nisu povećavane punih šest godina, tačnije od poslednjeg štrajka 2010. godine. Godinama smo razgovarali i naš poslodavac je uvek varao, odnosno nikada nije bio iskreno zainteresovan za pobolјšanje materijalnog položaja pravosudnih službenika”, navodi se u saopštenju koje potpisuje predsednica Sindikata Slađanka Milošević.
Svojim postupcima u vidu zamajavanja, obmanjivanja i neispunjenih obećanja, poslodavac je izazvao bunt i nezadovolјstvo kod pravosudnih službenika, ističu u Sindikatu i poručuju da u dalјoj obmani ne žele da učestvuju, zbog čega je i doneta odluka o štrajku.

DALJE UMANJENJE ZARADA
NAMENSKE INDUSTRIJE JE NEODRŽIVO

19. oktobar 2016  • 1297 Opširnije

Sindikati fabrika namenske industrije, Prva iskra – Barič, Prvi partizan – Užice, Milan Blagojević – Lučani, Krušik – Valјevo, Sloboda – Čačak i Zastava oružje – Kragujevac, zaključili su da se socijalno-ekonomski položaj zaposlenih sve više pogoršava i da je dalje umanjenje zarada radnika namenske neodrživo,
Nezadovolјni odnosom Ministarstva odbrane, sindikati su, sa zajedničkog sastanka, održanog juče u Kragujevcu, pozvali predsednika Vlade Srbije da pomogne u rešavanju tog problema.
Reč je o preduzećima, čiji zaposleni rade u visokorizičnim bezbedonosnim uslovima, zbog čega su im ugroženi životi, a kao dokaz su česte nesreće i povrede na radu u fabrikama namenske industrije.
Po ovom pitanju sindikati su još 27. septembra 2016.godine uputili zahtev za sastanak sa ministrom odbrane koji, međutim, nije pokazao zainteresovanost da reši pitanja od kojih direktno zavisi položaj radnika i čiji rad značajno doprinosi pozitivnom izvoznom bilansu zemlјe i stabilizovanju finansija države.
Sindikati podsećaju da fabrike namenske industrije iz svojih izvora obezbeđuju zarade za 10.000 radnika u toj industriji, da stvaraju novu vrednost, što doprinosi punjenju državne kase, te da iz tih razloga ne postoji nikakav osnov da se radnici namenske industrije dalјe kažnjavaju, dok država ubira velika sredstva po različitim osnovama.
U saopštenju je upozoreno da radnici danas plaćaju cenu povećanog nivoa različitih obolјenja, kao i kancerogenih bolesti, s obzirom na to da su fabrike pretrpele teška razaranja u NATO bombardovanju. Tada su radnici fabrika jedini učestvovali u saniranju katastrofalnih posledica bombardovanja, a preduzeća su opstala zahvalјujući značajnoj ulozi sindikata, koji se već decenijama bore za opstanak fabrika i njenih radnika.
Ukoliko se i vlada ogluši o naše zahteve, sindikati fabrika namenske industrije će doneti odluke o aktivnostima koje treba da doprinesu menjanju teškog socijalnog statusa radnika u namenskoj industriji.

PRODUŽITI FINANSIRANJE POSTOJEĆIH PROJEKATA

18. oktobar 2016  • 1296 Opširnije

Zajednica instituta Srbije, Sindikat zaposlenih u naučnoistraživačkoj delatnosti Srbije i Pokret „Spasimo nauku” zahtevaju da se nastavi finansiranje postojećih projekata dok se ne sredi stanje u nauci.
Naučnici Srbije nisu juče dobili odgovor na pitanje šta će biti sa novim konkursom za naučnoistraživačke projekte koje je Vlada poništila početkom maja, jer ovo pitanje nije bilo na dnevnom redu prve sednice Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj.
Konstitutivna sednica je održana u Ministarstvu prosvete, a predsednik, akademik Zoran Popović za „Politiku” kaže da je konkurs spomenut pod „razno”, jer su deo koji su poslali Zajednica instituta Srbije (ZIS), Sindikat nauke i Pokret „Spasimo nauku” dobili na sam dan sednice.
“Ovo je bila konstitutivna sednica, upoznavanje članova koji se nisu do sad poznavali, a i morali smo i da uradimo ono što je prioritet, a to su žalbe na izbor u zvanja i na akreditacije u nauci. Formirane su tri radne grupe po oblastima, koje će razmotriti žalbe koje čekaju i po godinu dana, jer ovo telo dugo nije radilo. O konkursu će biti reči na sledećoj sednici, verovatno do kraja meseca”, objašnjava akademik Popović.
Istraživači sa kojima smo razgovarali kažu da shvataju šta su prioriteti u ovom trenutku, jer Savet nije funkcionisao jako dugo, ali i napominju da su dopise poslali 7. oktobra na adresu Saveta, ali i ministra prosvete, premijera i skupštinskog Odbora za obrazovanje i nauku. Takođe su stavovi ZIS, sindikata i „Spasimo nauku” poslali i na imejlove svih članova Saveta.
“Mi predlažemo da se odloži raspisivanje novog konkursa i produži finansiranje postojećih projekata za još dve godine, a da se do tada uradi opšta reforma nauke i uvede kombinovano finansiranje (institucionalno i projektno). Problem je u tome što je ova verzija konkursa, o kojoj Savet treba da raspravlja, još gora od konkursa koji je Vlada poništila, a pri tom smo ovu najnoviju verziju dobili od insajdera, nismo ni konsultovani u njenoj izradi”, kaže za naš list Duško Blagojević, predsednik Zajednice instituta Srbije.
Verzija konkursa o kojoj Savet treba da raspravlja gora je od one koju je Vlada poništila, kaže Duško Blagojević, predsednik Zajednice instituta Srbije.
Zamerke naučnika na najnoviju verziju konkursa su što se njime predviđa „racionalizacija”, odnosno bile bi smanjene plate velikom broju iistraživača, jer bi se oni vrednovali po novom pravilniku i na osnovu nepovoljnih uslova. Njihove projekte bi ocenjivali u većini oblasti strani recenzenti, a njihova ocena bi bila mnogo značajnija od onoga što su naučnici do sada uradili. Osim toga, netransparentne baze istraživača i referenci navode na zaključak da naučna zajednica nikako ne bi znala ko je na osnovu kojih kriterijuma i kako vrednovan.
Blagojević, inače naučni savetnik u Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković”, pojašnjava da su do sada u oceni projekta 50 odsto činili strani recezenti, a drugu polovinu kompetentnost tima, a u novoj verziji je taj odnos 70 – 30. To znači da, recimo, stranci mogu da kažu – ovaj projekat je odlična ideja, a da mi onda nemamo ljudstvo ni opremu da ga sprovedemo.
“Za nas sa instituta svaki konkurs je stres, jer nema fiksnog novca, znači ako ne prođu svi projekti, može da se dogodi da institut nema ni struju da plati, a da istraživač na primer dobije otkaz. Od ukupnog fonda za plate po osnovu projekata, država daje i deo za materijalne troškove, a znamo da ima instituta sa ogromnim brojem kvadrata i velikim brojem ljudi i da recimo, pojedini instituti plaćaju porez na zemljište i da na to ide veliki novac. Istovremeno, fakulteti ne plaćaju porez na imovinu i finansiraju se iz dva izvora, dakle zaposleni dobijaju plate i plus novac od projekata”, ističe Blagojević.
Na naš komentar da se u javnosti često može čuti da „Srbija ima previše istraživača koji ništa i ne rade osim što svaki dan piju kafu, a finansirani su za projekat na kojem rade godinama i pri tom ne donose rezultat”, Blagojević odgovara – mi ne štitimo nerad, što je nedavno iznela i dr Đurđica Jovović, predsednica Sindikata nauke.
“Zato i tražimo da se javno objavi registra istraživača, i da se prebrojimo, da se izađe sa imenima i prezimenima ljudi i gde su zaposleni. I projekti i istraživači koji nemaju rezultat ne treba da se finansiraju. Ministarstvo prosvete zna ko su ti koji ne rade, hajde da se već jednom izađe sa imenima, da prebrojimo kvadrate, da pogledamo kakva je oprema i koliko je potrebno za troškove. Neophodna je opšta reforma i mi Ministarstvu prosvete nudimo i sve svoje kapacitete”, ističe naš sagovornik.
U Srbiji se za celokupnu nauku okvirno izdvaja oko 100 miliona evra iz republičkog budžeta ili oko 0,35 odsto BDP, a da bi naša država bila konkurentna sa svetom u nauci i tehnologiji, potrebno je da godišnje izdvajanje iz budžeta bude od 250 do 300 miliona evra.
Poređenja radi, navodi se u otvorenom pismu ZIS i Sindikata nauke, Srbija za nauku izdvaja skoro isti iznos koji izdvaja i nemačka kozmetička kuća Bajersdorf, inače vlasnik brenda Nivea, koja godišnje ulaže u istraživanja oko 92 miliona evra.
Iako su zvanične brojke do kojih su naučnici došli analizom budžeta 2009–2016. nešto više, postoji problem trošenja finansijskih sredstava, jer je sistem neefikasan, te tako svake godine bude potrošeno 15–20 miliona evra manje nego što je predviđeno budžetom. Sličan problem postoji sa trošenjem kredita koje je Srbija dobila od Evropske investicione banke i Banke za razvoj saveta Evrope u vrednosti od 305 miliona evra. Sav novac je morao da bude potrošen do kraja 2015. godine, ali je, navodi se u pismu, rad Jedinice za upravljanje projektima (JUP) bio neefikasan tako da je 195 miliona evra ostalo neutrošeno.
Zbog toga danas građani Republike Srbije ne samo što plaćaju penale na kredite, već je i celokupna nauka oštećena za investicije, koje doprinose daljem razvoju i nauke i tehnologije, navodi se u pismu koje je poslato i premijeru Vučiću.
Izvor: Politika

SINDIKAT DA BUDE UKLjUČEN U
PRIVATIZACIJU LUKE „NOVI SAD“

18. oktobar 2016  • 1295 Opširnije

Samostalni sindikat luka i pristaništa Srbije zatražio je od nadležnih organa da bude uklјučen u proces privatizacije luke „Novi Sad“ i, shodno pozitivnim zakonskim propisima, zaštiti prava i interese zaposlenih.
U pismu predsedniku Vlade Srbije i ministrima privrede i rada, izražena je zabrinutost zbog najavlјene privatizacije i promene vlasništva nad lukom ,,Novi Sad”, odnosno postupanja nadležnog ministarstva i to Ministarstva privrede u ovom slučaju.
„Sve aktivnosti nadležnog ministarstva i poslodavca/subjekta privatizacije/, od podnošenja inicijative do danas, odvijaju se bez konsultovanja i obaveštavanja reprezentativnog sindikata luke ,,Novi Sad”. Sindikat je u više navrata tokom ove godine, inicirao razgovore sa poslodavcem i zajedničko razmatranje dostupne dokumentacije, ali bez uspeha.
Nije nam ideja i namera da vršimo opstrukciju ili sprečavamo politiku Vlade Republike Srbije u ovoj oblasti, već nam je namera da se na zakonom predviđen način uklјučimo u aktuelne procese privatizacije luke i shodno pozitivnim zakonskim propisima zaštitimo prava i interese zaposlenih.Zaposleni u luci i jedini reprezentativni sindikat u luci ,,Novi Sad”, pa ni Samostalni sindikat luka i pristaništa Srbije, ne raspolažu zvaničnim informacijama o postupku privatizacije što izaziva različite interpretacije i veliku zabrinutost zaposlenih za njihovu dalјu sudbinu i njihovih radnih mesta. Predlažemo da se u sve dalјe aktivnosti uklјuče predstavnici sindikata, što je po našem mišlјenju jedini pravi put za okončanje procesa privatizacije luke ,,Novi Sad”.
U dobroj volјi ukazujemo da je članom 8. stavom 1. Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama /Službeni glasnik RS br.73/2010/ precizirano da je razvoj vodnog saobraćaja, kao i luka i pristaništa, od interesa za Republiku Srbiju i da uživa posebnu zaštitu.
Članom 8. stavom 2. Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, ističe se da se dugoročni razvoj vodnog saobraćaja uređuje Strategijom razvoja vodnog saobraćaja Republike Srbije koja se donosi na period od 10 godina, a koji se u izuzetnim slučajevima može dopunjavati kada se za to ukaže naročito potreba. Stavom 3. navedenog člana Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, precizirano je da Vlada Republike Srbije donosi Strategiju.
Članom 9. Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama ističe se da se u skladu sa Strategijom donose kratkoročni, srednjoročni i dugoročni planovi izgradnje i razvoja vodnih puteva, luka i pristaništa, kao i planirani iznos troškova i predlozi načina finansiranja navedenih planova izgradnje i razvoja vodnih puteva i luka otvorenih za javni saobraćaj.
Članom 203. stavom 1. i 2. Zakona o plovidbi i lukama na unutranjim vodama, navodi se da su luke i pristaništa u Republici Srbije dobra od opšteg interesa, a da je izgradnja i održavanje luka otvorenih za javni saobraćaj od državnog interesa, a da se vrši u skladu sa planovima iz člana 9. Zakona o lukama.
Ističemo da je Ministarstvo privrede Republike Srbije na osnovu člana 18. Zakona o privatizaciji /Službeni glasnik RS br. 83/2014,46/2015 i 112/2015/ objavilo Javni poziv za prikuplјanje pisama o zainteresovanosti subjekta privatizacije luke ,,Novi Sad”, a da pisma o zainteresovanosti, potencijalni investitori treba da dostave i to do 30.03.2016. godine.
Napominjemo da je ovakvo postupanje Ministarstva privrede u suprotnosti sa Odlukom koje je isto Ministarstvo donelo u aprilu 2014. godine kojim je i zvanično stavlјena van snage inicijativa za privatizaciju luke ,,Novi Sad”.
Dakle, Ministarstvo privrede stavlјa van snage svoju Odluku o privatizaciji luke, a posle nepune dve godine, iz nepoznatih razloga menja mišlјenje, postupa suprotno navedenim zakonskim odredbama, iz prostog razloga što je luka dobro od opšteg interesa, strateški značajan državni resurs, te donosi potpuno suprotnu Odluku, odnosno raspisuje Javni poziv zainteresovanim investitorima za kupovinu luke ,,Novi Sad”.
Članom 2. tačkom 5. i 6. Zakona o privatizaciji /Službeni glasnik RS br. 83/2014,46/2015 i 112/2015/ navedeni su i modeli privatizacije, a to su prodaja kapitala, prodaja imovine, strateško partnerstvo i prenos kapitala bez naknade, sa metodima privatizacije i to javno prikuplјanje ponuda sa javnim nadmetanjem i javno prikuplјanje ponuda, koje nadležno Ministarstvo privrede, do danas 17.10.2016. godine i dalјe, u svom postupanju nije preciziralo, dakle nije postupilo shodno članu 21. stavu 6. Zakona o privatizaciji, koji ističe da za subjekte privatizacije koji posluju većinskim kapitalom Republike Srbije, odluku o modelu i metodu donosi Vlada na osnovu predloga ministarstva nadležnog za poslove privrede u roku od 30 dana, shodno stavu 5. pomenutog člana zakona.
Sve ovo dovodi u sumnju i opravdano nezadovolјstvo, sam postupak privatizacije luke ,,Novi Sad”, te smatramo da je i strateški interes države Srbije da ima jednu luku u vlasništvu države.
Takođe, ekonomski stručnjaci, kao i svi relevantni podaci ukazuju na dobro i stabilno poslovanje luke ,,Novi Sad”, da preduzeće nije zaduženo, da uspešno posluje, da je u 2014. i 2015. godini pretovareno preko milion tona robe, a 40.% ukupnog izvoza žita i kukuruza iz Srbije ide upravo preko ove luke.
Nesporno je i da je 2014. godine i 2015. godine u luku ,,Novi Sad” uloženo preko 140 miliona dinara sopstvenih sredstava, dakle nijedan dinar nije uzet od države Srbije.
Ukazujemo Vam i da je Luka ,,Novi Sad” u 2016. godini je uplatila u budžet Republike Srbije iznos od 6.14 miliona dinara, što je dividenda koja pripada Republici Srbiji kao većinskom vlasniku ovog preduzeća.
Luka ,,Novi Sad” ima 155 zaposlenih, lučko područje se prostire na više od 30 hektara površine, a luka poseduje i 150.000 m2 skladišnog prostora.
Insistiramo na javnosti rada, odgovornom i savesnom postupanju, posvećenosti opštem interesu, jasnoj politici razvoja ovog preduzeća, i obaveštavanju Samostalnog sindikata luka i pristaništa Srbije i to od strane državnih organa o svim bitnim pitanjima od značaja za zaposlene u luci ,,Novi Sad”.
Samo ovakvo ponašanje svih subjekata je garant zaštite prava zaposlenih u luci ,,Novi Sad”, kao i interesa Republike Srbije i građana Republike Srbije.
Pozivamo Vas, u dobroj nameri, da pre donošenja konačne odluke o privatizaciji luke, posetite luku ,,Novi Sad” te da se u neposrednom kontaktu sa predstavnicima Sindikata, upoznate sa potencijalnima i radom ove jedine državne luke u Srbiji“, navodi se u saopštenju, koji su potpisali predsednik i sekretar Samostalnog sindikata luka i pristaništa Srbije, Albert Klajn i Milan Kuka.

SINDIKAT POZIVA NA PREKID ŠTRAJKA
GLAĐU U ZASTAVI INPRO

18. oktobar 2016  • 1294 Opširnije

Samostalni sindikat Zastava INPRO i Gradski odbor metalaca Kragujevca pozvali su danas zaposlene u Zastavi INPRO da, u cilju zaštite svog zdravlja, prekinu sa dosadašnjim načinom protesta i da, kroz rad, proizvodnju i zajedničku sindikalnu borbu, pruže firmi šansu za opstanak.
U saopštenju je navedeno da bi proces proizvodnje, zbog ugovorenih poslova i preuzetih obaveza, imao ozbiljne posledice za opstanak fabrike, zbog čega je neophodno da se nastavi sa realizacijom ugovorenih poslova do iznalaženja konačnog rešenja za ovu fabriku.
S obzirom na alarmantnu situaciju u fabrici „ZASTAVA INPRO“ (blokada računa, kašnjenje isplata za 132 radnika, uglavnom invalida, štrajk grupe radnika), sindikat zahteva od Skupštine i Nadzornog odbora Zastava INPRO da, u najkraćem mogućem roku, konstatuju ostavku dosadašnjeg direktora i izaberu novog, u cilju nastavka proizvodnje i rešavanja trenutnih problema.
Od ministarstava privrede i rada se traži da se hitno održi zajednički sastanak s predstavnicima poslovnog rukovodstva i sindikatom „ZASTAVA INPRO“, u cilju rešavanja blokade računa preduzeća, usvajanje UPPR-a i načina finansiranja zarade radnika do usvajanja UPPR-a.

UGROŽENI ŽIVOTI RADNIKA ZASTAVA INPRO,
NADLEŽNI HITNO DA REŠE PROBLEM

18. oktobar 2016  • 1293 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije pozvao je nadležne organe da hitno reše problem zaposlenih invalida u kragujevačkom preduzeću "Zastava INPRO", koji već osmi dan štrajkuju glađu.
U pismu, upućenom ministrima privrede i rada, kao i javnosti, SSSS je upozorio na sve lošije zdravstveno stanje štrajkača, i izrazio zabrinutost zbog činjenice da još nema nikakve reakcije vlasti, niti nagoveštaja da bi njihovi zahtevi uskoro mogli biti rešeni.
Iako se radi o invalidima druge i treće kategorije, koji imaju legitimne zahteve, vezane za isplatu zaostalih zarada, naknada za prevoz i jubilarnih nagrada, kao i preispitivanje privatizacije dela imovine njihovog preduzeća, niko ne želi da ih primi i sa njima razgovara.
Apelujemo na nadležne državne organe da se što pre uklјuče u rešavanje zahteva, jer su radnicima ugroženi životi i tragične posledice neće moći biti ispravlјene.

UGROŽENO ZDRAVLJE RADNIKA U ZASTAVI ORUŽJE

13. oktobar 2016  • 1292 Opširnije

Sindikalna organizacija Zastava oružje upozorila je da sve teži i lošiji uslovi rada u toj fabrici imaju za posledicu sve veću odsutnost radnika zbog odlaska na bolovanje.
Zdravlјe radnika u procesima proizvodnje je ugroženo zbog dugogodišnjeg nedostatka investicionih sredstava, iako je tržišna pozicija fabrike trenutno najbolјa u poslednje dve decenije.
I pored toga, nedostatak finansijskih sredstava utiče da zaposleni rade u sve težim uslovima buke, nedovolјne osvetlјenosti, loših mikroklimatskih uslova, hemijske štetnosti koje su van projektovanih parametara, zbog čega Sindikat insistira da se hitno reše dugovanja koje SDPR ima prema fabrici Zastava oružje, kako bi naplaćena sredstva bila uložena u osavremenjavanje procesa proizvodnje i obezbeđivanje bolјih uslova rada.
U saopštenju se navodi da Fabrika Zastava oružje ima velika potraživanja od državnog preduzeća Jugoimport SDPR, preko kojeg je išao izvoz robe na inostrana tržišta, a taj dug je, sa kamatom, trenutno iznosi oko 150 miliona američkih dolara. Ukoliko hitno ne bude bilo naplaćeno to potraživanje, fabrici preti potpuno urušavanje tehnoloških procesa zbog zastarelosti koja se u pojedinim delovima procesa mere zaostalošću od oko 50 godina.
Investicije od više miliona evra, koje su obećane, do danas nisu realizovane, a devastiranje fabrike uoči najave donošenja zakona o privatizaciji OIS, za cilј ima slablјenje centra vojne industrije koji se uvek nalazio u Kragujevcu.
Zbog ranije politike koja je vođena, fabrika je bombardovana sa više desetina projektila, zbog čega je pretrpela teška razaranja, a zbog sadašnje politike države trpi posledice i danas. Nije poznat primer u svetu da fabrika u ovoj oblasti radi isklјučivo na čisto tržišnom principu i to pitanje nije samo ekonomsko, već vojno i bezbedonosno, a nejasno je zbog čega se vodi takva politika.
Tabloidni medije izvrnutim činjenicama daju doprinos satanizovanju fabrike Zastava oružje i svih fabrika Odbrambene industrije Srbije, koje su opstale zahvalјujući jakom sindikalnom pokretu i svojoj vitalnosti, zbog čega ih je i zaobišla golgota privatizacije srpske privrede, navodi se u saopštenju te sindikalne organizacije.

SSSS I UGS TRAŽE HITNO PREISPITIVANJE
REPREZENTATIVNOSTI UNIJE POSLODAVACA

13. oktobar 2016  • 1291 Opširnije

Povodom otkaza Posebnog kolektivnog ugovora za delatnost polјoprivrede, prehrambene, duvanske industrije i vodoprivrede, Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost uputili su pismo Uniji poslodavaca Srbije, u kojem ih obaveštavaju da će zahtevati hitno preispitivanje njihove reprezentativnosti, i tražiti podatke o tome koga oni predstavlјaju, kao I broj zaposlenih u firmama koje su u članstvu Unije:
Sa žalјenjem konstatujemo da nas podnošenje otkaza kolektivnog ugovora za delatnost polјoprivrede, prehrambene, duvanske industrije i vodoprivrede nije naročito iznenadilo, budući da godinama unazad reprezentativni sindikati, Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost argumentovano tvrde da je Unija politička, veštačka tvorevina, a nikako stvarna asocijacija poslodavaca, te da nema ni članstvo, ni kadrove koji su neophodni kako bi bio respektabilan socijalni partner.
Nažalost, to ste više puta, od svog postanka dokazali, kao i činjenicu da je vaša uloga, a po nečijem nalogu, uloga trojanskog konja u socijalnom dijalogu, nekoga ko opstruira tripartitni dijalog, pregovore, s kim se ne može postići dogovor, jer vi nemate kapaciteta, niti uticaja da dogovoreno ispoštujete. Kako inače objasniti vaš stvarni kredibilitet, ako se ima u vidu činjenica da je svaki član KU pregovaran i dogovoren od strane vašeg pregovaračkog tima, a zatim izbrisan. Ko su vaši nekompetenti pregovarači i eksperti?
Vaša snaga, merena u procentima, nažalost i štetu ostalih socijalnih partnera, ne prelazi 3%, što znači da je cifra od 30% zaposlenih u firmama kod poslodavaca iz predmetne oblasti, a koju vi navodite u dopisu kao broj zaposlenih u preduzećima, članicama Unije, za vas ipak misaona imenica.
I to je problem na koji godinama unazad ukazujemo, tražeći da se vaša reprezentativnost utvrdi, ali istovremeno predlažući da pomognemo osnivanje i rad zaista reprezentativnog poslodavačkog udruženja.
Na ovo smo ukazivali i prethodnim vladama, koje se, nažalost, time nisu bavile. To pitanje ćemo opet pokrenuti, i, ovoga puta, očekujemo razumevanje i pomoć Vlade Republike Srbije, kako bi se ovaj problem rešio. Jer, na putu kojim smo krenuli, na putu ka punopravnom članstvu u EU, takve farse se ne tolerišu, a socijalni dijalog između kredibilnih partnera je jedan od uslova za punopravno članstvo u evropskoj porodici. A, vaše postojanje, makar samo formalno, predstavlјa ogromnu prepreku u ispunjenju ovog uslova.
Mi smo već obavestili Evropsku konfederaciju sindikata, čiji smo punopravni članovi, o problemima i nepostojanju dijaloga u Srbiji, tako da nas povratna informacija da vi, iako to često ističete, niste na listi članova Evropske biznis asocijacije, nije posebno iznenadila.
Obaveštavamo vas da ćemo zahtevati hitno preispitivanje vaše reprezentativnosti, i tražiti podatke o tome koga vi predstavlјate, broj zaposlenih u firmama koje su u vašem članstvu i to po delatnostima.
Moramo da vas podsetimo da je tradicija sindikalnog organizovanja u Srbiji duga više od jednog veka, te da su naše dve reprezentativne sindikalne centrale, punopravne i uvažene članive Evropske konfederacije sindikata, kao i Međunarodne konfederacije sindikata, aktivne u svim telima i organima ovih sindikalnih asocijacija, a naš kredibilitet i stručnost su prepoznati širom Evrope.
Članove imamo u gotovo svim preduzećima i institucijama u Srbiji, naša ozbilјnost i odgovornost su priznate i nesporne, potpisi naših predstavnika imaju težinu, naši ekspertski timovi su visoko obučeni, a njihovo znanje i odgovornost, kao i poštovanje i realizacija dogovorenog i potpisanog su dokazani.
Ovim putem vas obaveštavam da je za nas ubuduće neprihvatlјivo da za partnera imamo fiktivnu asocijaciju, bez članova, kredibiliteta, pregovaračkih, ali i kapaciteta za realizaciju dogovorenog.

UGS NEZAVISNOST
P r e d s e d n i k
Branislav Čanak

SAVEZ SAMOSTALNIH
SINDIKATA SRBIJE
P r e d s e d n i k
Ljubisav Orbović

SINDIKAT PRAVOSUĐA: TOTALNA OBUSTAVA RADA !

13. oktobar 2016  • 1290 Opširnije

Obaveštenje: "Dana 12.10.2016. godine, u sedištu Sindikata pravosuđa Srbije, održana je sednica Republičkog odbora kojoj je prisustvovala Nela Kuburović, ministarka pravde, sa svojim saradnicima Jelača Slavicom i Carević Dejanom.
Jedina tema sednice bila je materijalni položaj pravosudne administracije i zahtev za povećanje zarada primenom potpisanog sporazuma, jer se u pravosuđu primenjuju tri različite osnovice za obračun zarada, pa je cena sata za svakog zaposlenog različita i promenljiva.
Nela Kuburović, ministarka pravde, najavila je donošenje novog zakona kojim će se na poseban način regulisati status pravosudne administracije, dodajući i to da će pokušati kao član Vlade da utiče na to kolektivno telo kako bi pravosudna administracija ušla u krug onih koji će dobiti povećanje plate, kao i to da će pokušati da zadrži broj zaposlenih u 2017. godini na sadašnjem nivou jer se najavljuje novi krug racionalizacije zaposlenih.
Članovi Republičkog odbora nisu zadovoljni odgovorima ministarke pravde jer članstvo, čiji su predstavnici, očekuje rešenja a ne odlaganje i dalju neizvesnost. Od pokušaja i neizvesnosti se ne živi.
S tim u vezi, Republički odbor Sindikata pravosuđa Srbije doneo je odluku o totalnoj obustavi rada. Štrajk pravosudne administracije počeće 1. novembra 2016. godine. Jedini zahtev Sindikata jeste povećanje zarada. Podsećamo i to da pravosudna administracija nije dobila povećanje zarada već šest godina, odnosno od poslednjeg štrajka.VREME JE".

SAOPŠTENјE SSSS POVODOM DEŠAVANјA U JURI

12. oktobar 2016  • 1289 Opširnije

Samo par dana nakon što je širom sveta, kao i u našoj zemlјi, obeležen Svetski dan dostojanstvenog rada, građane Srbije šokirao je video snimak iz korejske fabrike „Jura“ u Leskovcu, na kome se vidi kako radnici kleče pred rukovodstvom kompanije.
Savez samostalnih sindikata Srbije smatra da je takvo postupanje nedopustivo, čak i da je u pitanju šala ili promotivni spot, jer dostojanstveni rad podrazumeva dostojanstvo na radu, zaposlene koji dostojanstveno stoje, a ne kleče.
Uprkos kampanji, pod sloganom “Zaustavimo korporativnu pohlepu”, u kojoj učestvuju sve sindikalne organizacija članice Međunarodne konfederacije sindikata, među kojima je i Savez samostalnih sindikata Srbije, i dalјe se u Srbiji podstiče eksploatacija i nejednakost.
Video snimkom, kao i brojnim primerima nehumanog ponašanja prema zaposlenima, ta korejska kompanija je postala simbol nepoštovanja radničkih prava u Srbiji, ali i Ustava i zakona ove zemlјe.
Više je nego očigledna činjenica da je stepen eksploatacije i izrablјivanja u Srbiji ogroman, a da država još uvek ne preduzima mere da se stanje pobolјša.
Savez samostalnih sindikata Srbije je u više navrata ukazivao na robovlasničko ponašanje multinacionalnih kompanija u našoj zemlјi, poput „Jure“, ali i nekih domaćih firmi, koje izrablјuju radnu snagu i, zarad profita, ne preuzimaju nikakvu odgovornost za svoje zaposlene.
U saopštenjima državnim organima, domaćoj javnost, kao i u dopisima evropskoj i svetskoj sindikalnoj organizaciji, upozoravali smo da se prema radnicima u „Juri“ postupa nehumano, bez poštovanja elementarnih, ne samo radnih, već i lјudskih prava.
U toj i mnogim drugim fabrikama se krše radna i sindikalna prava, a radnici, kojima je onemogućeno ustavom zagarantovano pravo na sindikalno organizovanje, žale se na zarade svedene na „minimalac“, neplaćene prekovremene sate, rad bez ugovora o radu, norme koje je teško ispuniti, lako podelјene otkaze...
Uprkos brojnim pokušajima naše i drugih sindikalnih centrala da se u nekoliko fabrika te kompanije organizuje sindikat, to nam nije dozvolјeno. Osnovni problem predstavlјa to što u tim preduzećima ne postoje sindikalne organizacije, koje bi, kroz pregovore sa poslovodstvom firmi, sve teškoće kroz argumentovani dijalog mogle da reše. Jer, tamo gde nema sindikata, pritisak na radnike je mnogo veći i oni su spremniji da rade pod bilo kakvim uslovima.
Danas je radna snaga u Srbiji najjeftinija u odnosu na zemlјe u okruženju, a moć kapitala, koji polazi isklјučivo od svog interesa, čini život u Srbiji sve nestabilnijim i neizvesnijim.
A, sve dok postoji izrablјivanje, kao bitna karakteristika sveta rada, vrebaju mnoge opasnosti po stabilnost države i društva.
Zato, Savez samostalnih sindikata Srbije još jednom poziva sve društvene snage, pre svega vladu, ministarstva i Inspekciju rada, da stanu u odbranu radnika i svih građana Srbije, kako bi zaista pokazali da se zalažu za dostojanstven rad i život od rada.
Savez samostalnih sindikata Srbije

KAKO JE PRIVREMENI ZAKON POSTAO TRAJAN

12. oktobar 2016  • 1288 Opširnije

Udruženje sindikata penzionera Srbije predalo je Skupštini Srbije zvaničan zahtev za poništenje Zakona o privremenom uređivanju isplata penzija koji je, po njihovom mišlјenju, „protivustavno privremeno umanjio penzije na neograničen rok” i kojim je suspendovano usklađivanje penzija dva puta godišnje.
Penzioneri od poslanika Skupštine Srbije očekuju i da donesu zakon kojim bi se omogućila kvalitativna promena upravlјačke strukture Fonda PIO da bi oni koji su uplaćivali i koji i danas uplaćuju u penzijski fond, stekli pravo da imovinom i upravlјaju.
Predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije Milorad Vujasinović ocenjuje da je, s obzirom na to da se beleži ekonomski oporavak i rast BDP-a, došlo vreme da se penzionerima, koji su podneli najveći teret stabilizacije državne kase, osim zahvalnosti, počnu vraćati oduzete prinadležnosti.
Predsednik Saveza penzionera Srbije Đuro Perić ističe da i oni pripremaju pismo premijeru Srbije s molbom da se ukine privremenost umanjivanja penzija jer smatraju da to već dugo traje. Međutim, ni sam ne očekuje da je jedino realno da se nastavi isplata penzija koje su bile do novembra 2014, ali ne veruje da će penzioneri, njih više od 700.000, ikada dobiti nadoknadu razlike koja im je na ime uštede uzeta.
Po mišlјenju konsultanta za strane investicije Milana Kovačevića, nema šanse da umanjenje penzija retroaktivno bude vraćeno i tome penzioneri ne treba ni da se nadaju.
Ocenjuje da je sam naziv Zakon o privremenom umanjenju penzija pogrešan jer u sadrži „privremenost isplate”, a već u članu 4 jasno propisuje da se isplate penzija izvršene s njim smatraju konačnim.
Valјa podsetiti na to da je Zakon o privremenom umanjenju penzija počeo da se primenjuje od novembra 2014. i po njemu su mesečne penzije od 25.000 do 40.000 smanjene 22 odsto, a one preko 40.000 dinara – četrvrtinu.
Izvor: Dnevnik

RADE SA UBICAMA ZA 25.000 DINARA!

12. oktobar 2016  • 1287 Opširnije

Zaposleni u pravosuđu odlučiće u sredu da li će ići u štrajk, najavlјen još pre formiranja nove vlade, saznaju "Novosti".
Tada će biti održana sednica Republičkog odbora Sindikata pravosuđa, kojoj će prisustvovati i ministarka pravde Nela Kuburović. Ukoliko odluče da stupe u štrajk, pravosuđe će biti paralisano, jer bez njih nema ni saslušanja, ni suđenja.
“Ministarka je pokazala volјu za socijalni dijalog i nadamo se da će do njega i doći”, kaže Slađanka Milošević, predsednica Sindikata pravosuđa.
“I mi smo za dogovor, jer, uvek ima vremena za štrajk, ali na kraju ipak morate da sednete i dogovorite se. Pa, ako je to moguće uraditi odmah i izbeći proteste, mi smo ‘za’ ".
Po rečima Miloševićeve, zaposleni u pravosudnoj administraciji imaju mizerne plate, posebno s obzirom na obim posla i odgovornost koju imaju. Na primer, zapisničar u sudu ili tužilaštvu ima 25.650 dinara plus 4.000 mesečnu pomoć.
“Zapisničari su deficitarni, nedostaje ih sigurno trećina, a bez njih ni sud, ni tužilaštvo ne mogu da rade”, kaže ona.
Posebni problemi su nastali kada je uvedena tužilačka istraga i kada je ovaj organ dobio velika ovlašćenja. Zapisničari moraju da dođu u koje god doba noći, kada tužilac pozove zbog saslušanja. Zbog nedostatka prostora i lјudstva, dešavalo se da u Palati pravde saslušavanje bude u daktilo-birou! Prekovremeni rad im se u principu ne plaća.
Poseban problem su zaposleni u Specijalnoj zatvorskoj bolnici, gde radnici u kantini takođe rade za 25.650 dinara, a klijentela su im najteži osuđenici i pritvorenici, psihički oboleli, narkomani, inficirani hepatitisom ili AIDS-om, višestruke ubice... I nemaju beneficiran staž.
“Znamo da u Srbiji ima radnika koji žive gore nego mi i ne primaju plate, ali znamo i da zaposleni u javnim preduzećima, koja su takođe, kao i mi, budžetski korisnici, i još gubitaši, imaju i osnovice i koeficijente višestruko veće od nas. Nјihov daktilograf je plaćeniji za tri saopštenja dnevno od nas koji po ceo dan kucamo saslušanja i ročišta i ne smemo nijednu reč da propustimo”, kaže predsednica Sindikata pravosuđa.
Ministarstvo pravde planira da na poseban način reguliše radno-pravni status zaposlenih u pravosudnim organima. Cilј je da se novim zakonom uredi položaj sudskog osoblјa, izuzimanjem iz klasifikacije profesija organa državne uprave, i da se podrobno regulišu njihova prava, dužnosti i materijalni status, kao i postupak prijema pripravnika - kaže ministarka Nela Kuburović.
Izvor: Novosti

RADNICI UTVE U ŠTRAJKU, U PETAK PRED VLADU

11. oktobar 2016  • 1286 Opširnije

Radnici pančevačke avio-industrije „Utva” počeli su štrajk zbog neisplaćenih zarada za jul i avgust i neoverenih zdravstvenih knjižica, piše Dnevnik.
Po rečima predsednika Samostalnog sindikata „Utve” Slobodana Kostića, štrajk će biti u krugu fabrike, ali ukoliko rezultat izostane, radnici će u petak ići pred Vladu Srbije.
“’Utva’, koja zapošljava 240 radnika i gde je prosečna plata 33.000 dinara, danas je u teškoj situaciji jer ne samo da kasne plate i knjižice nisu overene, već je i malo ugovorenih poslova u ovoj godini”, kaže Kostić.
“Odluka o štrajku doneta je nakon razgovora s rukovodstvom, kada je posalo jasno da ne postoje realne šanse da u dogovoreno vreme zarade budu isplaćene”, kazao je on.
Inače, “Utva” je u državnom vlasništvu i ima dugogodišnju saradnju s firmom „Jugoimport SDPR”, za koju je očekivala da će je i preuzeti.
Izvor: Dnevnik

RADNICI ZASTAVA INPRO SA INVALIDITETOM
NAJAVILI ŠTRAJK GLAĐU

11. oktobar 2016  • 1285 Opširnije

Grupa radnika sa invaliditetom, zaposlenih u preduzeću Zastava INPRO, najavila je za danas početak danonoćnog štrajka glađu u fabrici zbog neisplaćene zarade za avgust i zabrinutosti za svoj status u firmi.
Kako je saopšteno, početak štrajka glađu podržalo je potpisima 28 radnika.
Radnici sa invaliditetom odlučili su se na štrajk glađu, jer im je u avgustu isplaćen samo deo zarade za avgust iako je država uplatila Zastava INPRO 75 odsto potrebnog novca za njihove plate.
“Direktor nas je obavestio da je te pare raspodelio i na druge radnike. Ja sam primio oko 11.000 dinara za avgust, a trebalo je oko 34.000 dinara”, rekao je Beti radnik Stevan Pušonja.
On je dodao da su radnici zabrinuti za svoja radna mesta i opstanak fabrike posle prodaje dela imovine inostranom partneru.
Direktor Zastava INPRO Branko Velјović je rekao da su u preduzeću ostala 132 radnika, posle nedavne prodaje oko 20 odsto opreme za proizvodnju prikolica francuskom partneru Trigano prikolice i preuzimanja jednog broja zaposlenih.
Velјović je u razgovoru za Betu potvrdio da je radnicima sa invaliditetom isplaćen deo zarade za avgust, ali da se u ovom slučaju radi o drugim razlozima za nezadovolјstvo grupe od oko 30 radnika.
"Reč je o radnim mestima za koje više ne postoji potreba, kao što su garderober ili servirka, kao i o radnicima koji ne mogu više da odgovore radnim zadacima. Oko 30 radnika će biti proglašeno za tehnološki višak, oni su se prepoznali i sada pokušavaju da skrenu pažnju na svoj status", rekao je Velјović.
Kako je dodao, grupi od 30 radnika ponuđen je socijalni program kao i za sve ostale zaposlene, ali oni to ne prihvataju i traže socijalni program za invalide koji podrazumeva isplatu minimalne zarade do sticanja uslova za penziju.
On je najavio da će danas da razgovara sa radnicima, a u sredu će u fabriku doći predstavnik Ministarstva rada da objasni uslove za socijalni program.
Prema njegovim rečima, u Zastava INPRO je preostao pogon za šivenje, metalnu galanteriju, proizvodnju platformi za osobe sa invaliditetom, nogara za stolove i stolice, prikolice.
"Urađen je plan reorganizacije koji ćemo da dostavimo Ministarstvu za rad uz predlog za tehnološki višak od 30 radnika i zahtev da se preduzeće 'podržavi' jer jedino tako vidimo opstanak fabrike koja zapošlјava osobe sa invaliditetom", rekao je Velјović.
Izvor: Blic

JAVNA RASPRAVA O IZMENI ZAKONA O STEČAJU

11. oktobar 2016  • 1284 Opširnije

Ministarstvo privrede je započelo javnu raspravu o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, koja će trajati do 30. oktobra, a ministar privede Goran Knežević izjavio je ranije da je cilј tih izmena ubrzavanje procesa stečaja, što će dorineti bolјem funkcionisanju privrede.
„Cilј nam je da se ubrzaju procesi stečaja, ali i da se omogući svim poveriocima, koji su do sada bili izuzetno oštećeni u tom procesu, da što više profitiraju i što više monetiraju svoja potraživanja”, rekao je ministar Knežević Tanjugu.
On je dodao da se u Ministarstvu radi na izmenama i dopunama Zakona o stečaju i da će taj zakon biti na javnoj raspravi u narednih tridesetak dana.
„Želimo svima koji imaju neke primedbe, dopune, predloge i rešenja da omogućimo da u narednih mesec dana učestvuju u javnoj raspravi kako bi dobili kvalitetan zakon”, rekao je Knežević, koji očekuje da posle javne rasprave zakon uđe u skupštinsku proceduru i možda već i do Nove godine bude usvojen.
Izmene i dopune zakona se predlažu u cilјu unapređenja poslovnog okruženja tako da ono bude sigurno za poslovanje, saopštilo je to ministarstvo.
Novim rešenjima prevazilaze se problemi u primeni postojećeg zakona, pobolјšava položaj poverilaca, uz zaštitu interesa i očuvanje položaja preduzeća u stečaju.
Cilј je da stečaj u praksi bude način da preduzeće prevaziđe poteškoće, namiri poverioce i stane na noge, a u slučajevima kada to nije moguće, namiri poverioce i preostalu imovinu proda nekom ko će je staviti u funkciju.
Izmenama i dopunama Zakona o stečaju osigurava se aktivno učešće poverilaca u postupku odlučivanja od značaja zanamirenje njihovih obaveza.
Unapređuje se i postupak prodaje imovine i pobolјšavaju procedure.
Ministarstvo privrede poziva predstavnike državnih organa, sudova, javnih službi, stečajne upravnike, privrede subjekte i njihova udruženja, stručnu javnost, nevladin sektor i druge zainteresovane da uzmu učešće u javnoj raspravi.
Izvor: Politika

ZA NEDELЈU DANA POGINULO SEDAM RADNIKA

10. oktobar 2016  • 1283 Opširnije

Od 25. septembra do 2. oktobra ove godine, sedam radnika je izgubilo život, zato što se nije dovolјno vodilo računa o onome što zakon propisuje, upozorio je danas ministar za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin.
"U neprekidnoj borbi da se postignu rokovi, da se stigne uraditi nešto na vreme, lјudi jednostavno zaborave da brinu o onome što je najvažnije, a to je bezbednost i zdravlјe na radu", rekao je Vulin tokom vanrednog nadzora gradilista "Beograd na vodi" sa inspektorima za rad.
On je upozorio poslodavce i radnike da se zakon mora striktno poštovati i striktno sprovoditi i da nijedna odredba u zakonu nije doneta slučajno, da je svaka odredba tu upravo da bi zaštitila najvažnije- zdravlјe i život svakog od učesnika u radnim odnosima.
"Tražim od poslodavaca da sprovode zakon, tražim od radnika da ga se pridržavaju, a Inspekcija rada će nastaviti i sa većim naporom da se zakon striktno poštuje i sprovodi i da bar broj povreda bude manji", rekao je Vulin Tanjugu.
Ministar naglašava da je u toku 2015. zabeleženo 38 smrtnih povreda i teških povreda na radu sa smrtnim ishodom, a za malo više od devet meseci ove godine, broj smrtnih povreda i teških povreda na radu sa smrtnim ishodom je 40.
"Sve ovo svedoči o povećanoj privrednoj aktivnosti, ali to, nažalost, sa sobom nosi i teške posledice, kada je u pitanju bezbednost i zaštita na radu. Ne vodi se računa o osnovnim zakonskim merama, ne štiti se dovolјno radnik, ne vodi se računa da njegovo radno mesto mora da bude sigurno i bezbedno", istakao je ministar.
Vulin je naveo da je Inspekcija rada od 1. januara do 30. septembra izvršila 40.787 inspekcijskih nadzora, od toga 10.100 nadzora iz oblasti bezbednosti i zdravlјa na radu, ocenivši da je 2015. bila dobra godina za Inspekciju rada i da se može reći da su do tada postignuti i oboreni svi dotadašnji rekordi, ali da je ova godina, što se tiče Inspekcije rada, daleko bolјa.
"Ove godine smo u radu na crno zatekli 13. 180 osoba, prošle godine ih je bilo 10. 401, što je povećanje od 26 odsto, a što je još važnije, poslodavci su na osnovu rešenja naših inspektora zaposlili značajno veći broj osoba nego što je to urađeno prošle godine, tako da smo ove godine, na osnovu rešenja naših inspektora, prijavili, zaposlili, uveli u legalne tokove 10. 975 osoba, a prošle godine ih je bilo 6. 183", rekao je ministar.
On je apelovao na poslodavce i radnike da striktno poštuju zakon i odredbe o bezbednosti i zdravlјu na radu i istakao da je svaka odredba tu upravo da bi zaštitila najvažnije- zdravlјe i život svakog od učesnika u radnim odnosima.
Izvor: Tanjug / RTV

UNAPREDITI SOCIJALNO-EKONOMSKA PRAVA

10. oktobar 2016  • 1282 Opširnije

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izjavila je da je skup koji je organizovan danas u Beogradu bitan, jer će se na njemu pokrenuti kreiranje indikatora i kapaciteta za sledeću godinu kako bi platforma za unapređenje socijalno - ekonomskih prava bila delotvornija.
"Pokazalo se u Srbiji da se najveći broj građana žali na diskriminaciju u postupku zapošlјavanja, pre svega na osnovu pola, fizičkog izgleda, članstva u političkim i sindikalnim partijama. Građani treba da koriste ovaj mehanizam zaštite i obrate se instituciji poverenika radi zaštite", rekla je Janković gostujući na RTS-u.
Prema njenim rečima, institucija uvek reaguje u skladu sa ovlašćenjima kada se građani obrate za pomoć.
Poverenica će se u 9.00 sati u Palati Srbija na Novom Beogradu sastati s predstavnicima nadležnih institucija o socijalnim i ekonomskim pravima.
Izvor: RTV

7.OKTOBAR - SVETSKI DAN DOSTOJANSTVENOG RADA

6. oktobar 2016  • 1281 Opširnije

Suočeni sa posledicama svetske ekonomske krize koja uslovljava masovne gubitke radnih mesta, sve nesigurnije i nebezbednije uslove rada i smanjenje zarada zaposlenih širom sveta, sindikalne organizacije u svetu, i ove godine, pridaju poseban značaj obeležavanju 7. oktobra - Svetskog dana dostojanstvenog rada.
Stvaranje uslova za dostojanstven rad za sve - srž je kampanje pod sloganom “Zaustavimo korporativnu pohlepu”, u kojoj učestvuju sve sindikalne organizacija članice Međunarodne konfederacije sindikata, među kojima i reprezentativne sindikalne centrale u Srbiji – Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS NEZAVISNOST.
Kampanja ima za cilj skretanje pažnje svetske javnosti na naše zahteve koji se tiču otklanjanja uzroka i zaustavljanja krize, kao i uspostavljanja nove svetske ekonomije po meri čoveka.
Obeležavajući Dan dostojanstvenog rada, sindikati žele da ukažu na model globalnih lanaca snabdevanja koji dominira svetskom ekonomijom, podstiče eksploataciju i nejednakost, slabi demokratiju i borbu za pravdu, a budućnost čini sve neizvesnijom. Vlade ne uspevaju da regulišu ponašanje multinacionalnih kompanija unutar granica svojih zemalja i na globalnom nivou. Stoga, 94% radnika u globalnim lancima snabdevanja predstavlja prikrivenu radnu snagu, koja zarobljena u neformalnom, prekarnom radu, proizvodi robe i usluge. Kompanije ih izrabljuju, iznajmljuju, dogovaraju poslovne aranžmane, ostvaruju basnoslovne profite, a pri tom, ne preuzimaju nikakvu odgovornost za svoje zaposlene.
Jedina snaga koja je u stanju da ustane u odbranu prava radnika i demokratskih odnosa i da se bori za pravdu i bolju budućnost su sindikati. Od 2008. godine, svakog 7. oktobra, koji je ustanovljen kao Svetski dan dostojanstvenog rada, sindikati širom sveta se mobilišu u odbranu osnovnog ljudskog prava – prava na zapošljavanje i dostojanstven rad, koji podrazumeva pristojne i bezbedne uslove rada, ostvarivanje prava iz i po osnovu rada, pravo na dijalog - informisanje i konsultacije, odnosno učešće u kreiranju i realizaciji poslovne politike, što je neophodan uslov za održivi privredni i socijalni napredak i razvoj.

Podržite i vi kampanju “Zaustavimo korporativnu pohlepu” i borbu sindikata za dostojanstven, bezbedan i plaćen rad!

ŠABIĆ: SINDIKALNI PODACI SU POVERLJIVI

5. oktobar 2016  • 1280 Opširnije

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić danas je obavestio ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladena Šarčevića da su, u skladu sa zakonom, podaci o sindikalnom članstvu svrstani u grupu "naročito osetljivih".
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti nalaže da se podaci o sindikalnom članstvu mogu obrađivati samo na osnovu slobodno datog pristanka lica o čijim podacima se radi.
Shodno tome, obrada tih podataka bez pristanka bila bi direktno suprotna članu 16 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i predstavljala bi kažnjiv prekršaj, upozorio je Šabić.
Poverenik se pismom obratio Šarćeviću posle javnog reagovanja nekoliko sindikata prosvetnih radnika zbog toga što je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja naložilo direktorima škola da dostave spisak svih članova sindikata sa odgovarajućim ličnim podacima.
Izvor: Novosti

GUBITK POSLA PREDSTAVLЈA ATAK
NA LЈUDSKO DOSTOJANSTVO

5. oktobar 2016  • 1279 Opširnije

Prošle sedmice u Beogradu je održan okrugli sto " Prava radnika angažovanih preko agencija za zapošlјavanje" u organizaciji Saveza samostalnih sindikata Beograda i Fondacije "Fridrih Ebert".
Posebnu pažnju prisutnih beogradskih sindikalaca privuklo je izlaganje psihologa Nikole Ristivojevića koji je opisao kako stes fatalno deluje na zdravlјe slabo plaćenih, sindikalno nezaštićenih, na određeno vreme zaposlenih radnika koji se suočavaju sa stalnim strahom od gubitka posla.
Odgovarajući na tvrdnje Ristivojevića predstavnik jedne agencije za zapošlјavanje koja posluje u Srbiji je istakao da u savremenom društvu "niko više nije siguran da neće izgubiti posao i očekuje da će na jednom poslu ostati do kraja radnog veka".
Objašnjenje je da je to zbog globalizacije privrede i da je sasvim normalno i uobičajeno da stvari tako funkcionišu.
Takvo tumačenje nije naišlo na odobravanje prisutnih sindikalaca koji su imali brojne primedbe na to rezonovanje.
Nikola Ristivojević je u replici na brilјantan način objasnio da "stres" dobro plaćenog menadžera nikako ne može da se uporedi sa istinskim stesom slabo plaćenog radnika koji ne samo da se plaši da će otkazom ostati bez sredstava da izdržava porodicu već gubi lјudsko dostojanstvo i samopoštovanje.
Beogradski sindikalci su sa odobravanjem propratili Ristivojevićevo izlaganje. Teorija o "fleksibilnosti" zapošlјavanja koja propagira da radno mesto nikom nije "zagarantovano" predstavlјa neoliberalnu floskulu nastalu pre oko 25 godina, kao nastavak Fukojamine teze o "kraju istorije". Na naše prostore dolazi pre 15 godina a poseban elan i promociju doživlјava upravo sada kada uživa podršku premijera Aleksandra Vučića koji na neoliberalni ekonomski koncept gleda sa razumevanjem i neskrivenim simpatijama.
Međutim, nakon negativnih efekata ekonomske krize koju nisu izazvali "lenji radnici" već gramzivi bankari, enormnog bogaćenja manjine i naglog siromašenja širokih slojeva, visokih profita stranih kompanija kojima država Srbija subvencioniše radna mesta, niskih plata i odredaba Zakona o radu koji je pisan po meri poslodavaca , čak i oni sindikalci koji su u to i verovali više ne kupuju priču o "fleskibilnom zapošlјavanju".
Tačnije rečeno o onom obliku zapošlјavanja koji vlasnicima omogućava enormni profit, menadžerima velike bonuse a sve na račun jeftine radne snage koja "fleksibilno" može biti otpuštena i zamenjena istom takvom iz reda armije nezaposlenih. Neoliberalni teoretičari će biti prinuđeni da promene retoriku u borbi za svoju "stvar" jer čak i uz naklonost centara moći njihove parole postaju sve neubedlјivije.
Da beogradski radnici postaju osvešćeniji potvrđuje i to što se ovih dana Udruženim sindikatima Srbije "Sloga" javila grupa zaposlenih u Mekdonaldsu zainteresovanih za osnivanje sindikalne podružnice.
U mojim dvadesetim neki poznanici su se hvalili zaposlenjem u "Meku" i prilikom da napreduju u hijerarhiji, a današnje generacije smatraju da treba da iskoriste svoje pravo na sindikalno organizovanje.
Činjenica da su naši sugrađani sindikalci spremni da solidarno i konkretno štite prava zaposlenih treba da raduje sve dobronamerne, jer je upravo to trend u svim razvijenim zemlјama čije standarde želimo da dostignemo.
Izvor: Danas

MINISTARSTVO PROSVETE PREBROJAVA SINDIKALCE ?

5. oktobar 2016  • 1278 Opširnije

Sindikat obrazovanja Srbije (SOS), Sindikat radnika u prosveti Srbije (SRPS) i Granski sindikat prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost” uputili su juče dopis Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u kome protestuju zbog, kako kažu, grubog kršenja Zakona o zaštiti tajnosti podataka i Zakona o radu.
Naime, ministarstvo je pre nekoliko dana poslalo dopis u kome se direktorima škola nalaže da dostave spiskove svih članova sindikata sa matičnim brojevima.
Predsednik Foruma beogradskih gimnazija Miodrag Sokić kaže da je obrazloženje ministarstva da su podaci potrebni radi unosa u informacioni sistem.
“Time su grubo prekršena prava radnika koji su sindikalno organizovani, kao i prava pojedinaca iz domena zaštite tajnosti podataka. Jasno je da pomenuti podaci postoje u školama, ali je takođe jasno u kojim slučajevima i na koji način se oni mogu koristiti”, navodi se u dopisu koji su potpisali Slobodan Brajković (SRPS), mr Valentina Ilić (SOS) i prof. dr Tomislav Živanović („Nezavisnost”).
Izvor: Politika

RADNIKE MUČE NEISPLAĆENE ZARADE,
POSLODOVCE BIROKRATIJA

3. oktobar 2016  • 1277 Opširnije

Pokrajinski socijalno-ekonomski savet izbarao je šest novih članove iz redova Pokrajinske vlade, koji će u novom sastavu raditi do 2020, ali problemi i poslodavaca i radnika uglavnom su stari.
I novopostavlјenji članovi koje predvodi potpredsednik i sekretar za privredu Ivan Đoković, ali i članovi SES-a iz redova sindikata i poslodavaca, nadaju se konstruktivnijoj saradnji koja će u krajnjem doprineti sa jedne strane bolјem poslovnom ambijentu, a sa druge bolјem položaju radnika u Vojvodini.
Pokrajinski sekretar za privredu Ivan Đoković je optimista kada je reč o socijalnom dijalu, jer kako kaže, već u startu imaju bolјu polaznu osnovu.
"Već sama pretpostavka da imamo saradnju sa republičkom vladom, što nije bio slučaj u prethodnom period, dokaz je da ćemo moći na jedan konstruktivniji način pristupimo problemu socijalnog pregovaranja iz reda pokrajine, jer imamo u tome veću podršku republičkog nivoa.", objašnjava Đoković.
Kada je reč o problemima radnika, pre svega sa nepovezanim radnim stažom ili neisplaćenim zaradama, Đoković podseća da iako nemaju zakonska ovlašćenja, mogu vršti neku vrstu političkog pritiska kako bi se u rešavanje uklјučili svi nadležni, ali i kroz lične kontakte ubrzao dijalog.
Pokrajinski sekretar najavlјuje i dalјi rad na merama koje će dovesti do osnaživanja preduzetništva, samozapošlјavanja, razvoja porodičnog biznisa i njihovog umrežavanja sa većim korporacijama.
Dijalogu koji će voditi do rešenja nadaju se i u sindikatima.
Predsednik Saveza samostalnog sindikata Vojvodine Goran Milić kaže da njihovi zahtevi nisu nerealni i da traže da u Srbiji bude normalno ono što je normalno u svakoj drugoj državi.
"Znate kako mi nemamo tu mnogo šta da predlažemo, sem da se poštuju zakoni. To je prva stvar koju mi očekujemo od svake vlade do sada, pa i ove. Prosto je nemoguće da se nekim stvarima gleda kroz prste – da se lјudima ne uplaćuju doprinosi za zdravstveno osiguranje, penziono osiguranje, da im se ne isplaćuje zarada koju su oni korektno zaradili radići za taj mesec kod korektnog poslodavca", objašnajva Milić.
Bolјi poslovni ambijent očekuju i poslodavci, pa je na sednici Pokrajinskog SES-a, Unija poslodavaca Vojvodine predstavila svoje predloge.
"Šta mi tražimo? Tražimo smanjivanje nameta, smanjivanje birokratije, sve to ćemo mi tražiti da se radi kroz socijalni dijalog. Danas ćemo predstaviti naš predlog, predlog Unije poslodavaca Vojvodine za unapređenje privrednog ambijenta koji sadrži u sebi sve smanjenje kamatnih stopa, smanjenje nameta, fiskalnih, parafiskalnih davanja, ali ono što hoćemo da kažemo mi tražimo da se to radi kroz socijalni dijalog. Mi poslodavci daćemo predlog. Naravno, da naš predlog neće u svakom delu odgovarati našim zaposlenima. Zato su tu sindikati kao drugi socijalni parnter i vlada kao treći socijalni partner koji će dati svoje predloge, tako da sa našim predlogom idemo zajedno", izjavio je za RTV predsednik Unije poslodavaca Vojvodine Stanko Krstin.
Iako goruće probleme radnika poput neisplaćenih zarada, nepovezanog radnog staža, nepoštovanja različitih prava, ali i probleme koji tište poslodavce, u prvom redu visoke fiskalne i parafiskalne namete, ne mogu rešavati zakonima, onima koji odlučuju, kažu u Porajinskom SES-u predlagaće rešenja.
U tom smislu, kako najavlјuju radiće sva tri partnera: pokrajina kako bi obezbedila veće podsticaje, poslodavci smanjenje nameta, a sindikati veće zarade i prava radnika.
Izvor: RTV

PRELIĆ: UGOVOR U HESTEELU UPRKOS PRITISCIMA

3. oktobar 2016  • 1276 Opširnije

U kineskom „Hestilu“ (Hesteel Serbia) u Smederevu potpisan je kolektvni ugovor, saopštio je predsednik Samostalnog sindikata u toj železari Siniša Prelić.
U četvrtak, 29. septembra, potpisan je Kolektivni ugovor sa predstavnikom kompanije Hesteel Serbia, posle konstruktivnih i efikasnih pregovora koje su, nažalost, pratili veliki pritisci iznutra i spolja, od onih koji su imali želju da „izbrišu“ sindikat u Hesteel Sebia, ne birajući sredstva, navedeno je u saopštenju.
Kolektivni ugovor potpisan je pre isteka zakonskog roka za pregovore, zahvaljujući podršci većine naših članova, velikom iskustvu pregovaračkog tima sindikata, dobroj volji, razumevanju i kompromisima oba pregovarčka tima – poslodavca i sindikata.
Ovaj značajan akt zajedno sa investicijama poslodavca u nove tehnologije i opremu, treba da nas povede u bolju i svetliju budućnost, navedeno je u saopštenju Samostalnog sindikata.

DA LI AGENCIJE LJUDE TRETIRAJU KAO ROBU?

3. oktobar 2016  • 1275 Opširnije

Iako oblast angažovanja radne snage preko agencija za zapošljavanje još uvek nije dovoljno regulisana u Srbiji, postoji određeni broj aktivnih agencija za zapošljavanja.
U aktuelnoj debati o reformama tržišta rada prisutna su različita mišljenja i viđenja načina na koji treba regulisati rad agencija za zapošljavanje. Iako jedan deo stručne javnosti afirmativno govori o takvom vidu zapošljavanja sindikati izražavaju ozbiljnu zabrinutost zbog brojnih nepoznanica i nejasnoća koji ona sa sobom nosi, zaključak je sa rasprave o pravu radnika angažovanih preko agencija za zapošljavanja, koju su organizovali Savez samostalnih sindikata Beograda i Fondacija Fridirh Ebert u Beogradu.
Dragan Todorović, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda, tokom svoje diskusije zapitao se da li je uopšte nužno postojanje agencija za zapošljavanje kada već postoji Nacionalna služba za zapošljavanje i da li se egzistiranjem takvih agencija obesmišljava njen rad.
Iako zvanični podaci pokazuju da u Srbiji ima 60.000 zaposlenih preko agencija, Todorović je naglasio da je prema saznanjima sindikalaca ta cifra znatno veća i da svoju egzistenciju na taj način obezbeđuje oko 100.000 građana.
“Postavlja se pitanje kakva se poruka šalje mladima u Srbiji, promovisanjem tzv. fleksibilnih načina zapošljavanja. Drugim rečima, da li se sprovođenjem takvog projekta faktički stvara robovlasničko društvo, gde se ljudi tretiraju kao roba čiji se rad može iznajmiti”, istakao je Todorović.
Zoran Lazić, pomoćnik ministra za rad, naglasio je da u Srbiji trenutno postoje agencije za zapošljavanje koje poštuju prava svojih zaposlenika ali i da, nažalost, postoje i one koje iskorišćavaju radnike, odnosno uskraćuju im zarade kako bi smanjili cenu svojih usluga i na taj način predstavljaju i nelojalnu konkurenciju.
“Baš zbog toga je nužno donošenje zakona o agencijama za privremeno zapošljavanje kojim će se precizno definisati njihove obaveze i prava i sprečiti sve vrste zloupotreba. U tom cilju formirana je i radna grupa, koju sačinjavaju predstavnici države, sindikata i agencija za zapošljavanje koja priprema predlog teksta zakona. Kada taj posao bude završen, ići će se na javnu raspravu, a nakon toga predlog zakona bi mogao da se nađe u skupštinskoj proceduri do aprila sledeće godine”, rekao je Lazić.
Nikola Milosavljević, predstavnik agencije Adeko outsourcing je rekao da agencija u kojoj on radi insistira na striktnoj zaštiti zaposlenih koji se upućuju na privremeni rad kod poslodavca kome je potrebna zamena odsutne radne snage.
“To znači da agencija za zapošljavanje poslodvcu mora da ponudi fleksibilnu uslugu zapošljavanja, odnosno zamene. Ta fleksibilnost ne znači da se poslodavcu omogućava da lako otpusti ili iskorišćava radnika na zameni, već da dobije adekvatnu i stručnu radnu snagu na brz i efikasan način. Takođe, naša firma insistira na tome da radnika na zameni kojeg agencija upućuje poslodavcu za svoj posao dobija istu novčanu nadoknadu kao odsutni radnik koga privremeno menja kod tog poslodavca”, naglasio je Milosavljević.
On je dodao da postoje brojni razlozi za postojanje agencija za zapošljavanje kao vid podrške kompanijama kojima je potrebna zamena ili dodatna radna snaga.
U tom smislu, kao primer Milosavljević je naveo sezonske radove, kao i angažovanje radne snage po potrebi na onim radnim mestima koja zbog prirode posla ne postoje u sistematizaciji zapošljavanja kod tog poslodavca.
“Da bi sistem angažovanja radnika preko agencija funkcionisao na zadovoljavajući način potrebno je primenjivati uspešnu praksu koja postoji u razvijenim zemljama Evrope. Baš zbog toga izuzetno bitno je da se obezbedi odgovorajuća i kvalitetna zakonska regulativa na tom polju, koja će zaštiti radnike angažovane na taj način. Upravo to je i osnovni zadatak koji treba da ispuni radna grupa angažovana na pisanju predloga zakona”, zaključio je Milosavljević.
Izvor: DANAS

POTPISAN KU U SMEDEREVSKOM HESTILU

30. septembar 2016  • 1274 Opširnije

Predstavnici tri reprezentativna sindikata u smederevskoj Železari, Samostalnog, ASNS i Nezavisnog sindikata metalaca, potpisali su kolektivni ugovor, koji reguliše prava i obaveze oko pet hiljada zaposlenih i poslodavca, kineske kompanije „HeStil“.
Pored sindikalnih predstavnika potpis na ugovor je stavio i generalni direktor „HeStil Srbija“ Sihai Song.
- Potpisani kolektivni ugovor u je rezultat teških, ali fer pregovora koje su sindikati vodili sa predstavnicima ’HeStil Srbija’ više od četrdeset dana. Ovo je prvi put da smo pregovarali sa kineskim menadžmentom, ali krajnji rezultat i sadržina ugovora odražavaju fer odnos i uvažavanje koje smo imali u toku pregovora. Radnici železare mogu biti bezbrižni i naredne tri godine, kolika je njegova važnost - kaže Mileta Gujaničić, predsednik Nezavisnog sindikata metalaca „HeStil Srbija“.
Ni sindikalci ni predstavnici poslodavca nisu izneli detalje ugovora, ali kažu da su najavljena investiciona ulaganja koja bi trebalo da garantuju punu uposlenost, sigurnost posla i kvalitetne, održive zarade zaposlenih u Železari.
Za događanja u Železari zainteresovani su i evropski sindikati (IndustriAll Evropa), koji su indirektno pratili tok pregovaranja.
Potpisani dokument je, kažu u smederevskoj fabrici, izuzetno važan za buduću poziciju Železare na tržištu EU, jer Evropa traži da u kineskim kompanijama na tlu Starog kontinenta deluju slobodni i demokratski sindikati, i da prava radnika budu ozvaničena ovakvim kolektivnim ugovori. Izvor: BLIC