AMANDMANOM SPREČITI SAMOVOLJU POSLODAVCA

5. decembar 2016  • 1336 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije predlaže da se u Zakonu o radu predvidi da se zaposlenom na određeno vreme radni odnos mora produžavati do isteka njegove privremene sprečenosti za rad.
Time bi bila sprečena samovolјa poslodavca da može dati otkaz ili odbiti da produži ugovor o radu dok je zaposleni na bolovanju, kao što se to nedavno desilo samohranoj radnici, zaposlenoj u „Juri“, dok je bila na bolovanju zbog lečenja od karcinoma.
Zbog toga je SSSS pripremio tekst amandmana na Zakon o radu kojim je predviđeno da zaposlenom koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme radni odnos ne može prestati dok je privremeno sprečen za rad, što znači da mu se radni odnos na određeno vreme produžava do isteka privremene sprečenosti za rad (bolovanja).
SSSS veruje da ovom inicijativom izražava opšti stav javnosti da je posebno nehumano bolesnom radniku bitno pogoršati socijalni položaj ukidanjem materijalnog primanja. Pri tome, imamo u vidu i okolnost da ostavlјanje bolesnog radnika bez iakakvog prihoda dodatno ugrožava njegovo zdravlјe.
Nadamo se da će ova inicijativa biti prihvaćena i da ćemo tako kao zajednica pokazati da se po našem uverenju interes i humanost ne isklјučuju, već da je prava mera njihovog međusobnog odnosa vezivno tkivo društva u kakvom želimo da živimo. U tom cilјu, Savez je predlog amandmana uputio predsedniku Vlade Srbije, ministru za rad, predsednici Skupštine Srbije i predsednicima poslaničkih grupa.

(klikni za amandman)

NEBRIGA NOVOBEOGRADSKE OPŠTINE
ZA RADNIKE POSLOVNOG PROSTORA

5. decembar 2016  • 1335 Opširnije

Rukovodstvo opštine Novi Beograd, na čelu sa njenim predsednikom, nije pokazalo interesovanje za zbrinjavanje ukupnog broja zaposlenih u „Poslovnom prostoru“, koji su, nakon odluke o pokretanju postupka likvidacije tog javnog preduzeća, ostali bez posla.
Niko od nadležnih u toj opštini, kojima su se u više navrata obraćali zaposleni i sindikalna organizacija tog preduzeća, nije preduzeo ništa kako bi pokušao da zaštiti radnike, kao što su to učinile skoro sve gradske opštine u Beogradu, koje su rešile problem svojih zaposlenih, preuzimanjem ili isplatom otpremnina.
Umesto toga, usmenim saopštenjem v.d. direktora „Poslovnog prostora“, bez izdatih rešenja o otkazu ugovora o radu, većina zaposlenih bila je primorana da, u roku od par sati, napusti to preduzeće, dok je odabranima obećano „udomlјavanje“.
Sve je rađeno bez znanja i bez saglasnosti sindikalne organizacije u tom preduzeću, čiju predsednicu niti direktor niti osnivač nikada nisu pozvali kako bi se pronašlo zajedničko rešenje za zaposlene.
Pored toga, zaposlenima je prethodno onemogućeno da pristupe svojim radnim mestima i poslovima, nasilnim i nezakonitim menjanjem brave na ulaznim vratima preduzeća. To je učinio bivši v.d. direktora „Poslovnog prostora“, koji je iako ranije razrešen funkcije, sklonio pečat preduzeća i delovodnu knjiga, i organizovao iznošenje i uništavanje dokumentacije preduzeća i sredstva za rad, bez ikakvog predhodnog sačinjavanja zapisnika od lica koja nisu zaposlena u preduzeću.
Zbog ugrožavanja procesa rada i nezakonitih postupaka, zaposleni su se obratili policiji i inspekciji rada, ali niko nije odreagovao.

SINDIKAT ZDRAVSTVA: PROTEST 10. DECEMBRA

5. decembar 2016  • 1334 Opširnije

ROS DONEO ODLUKU O ORGANIZOVANjU PROTESTA U MINUT DO 12 ”ZDRAVLjE NIJE NA PRODAJU”
Obaveštavamo Vas da je Republički odbor Sindikata doneo Odluku o održavanju PROTESTA U MINUT DO 12 u organizaciji Pokrajinskog odbora Sindikata, na Pozorišnom trgu 1, u Novom Sadu, u subotu 10. decembra 2016. godine, u 11:59 časova. Protest u minut do 12 ”ZDRAVLjE NIJE NA PRODAJU” se organizuje zbog urušavanja radno-pravnog položaja zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti.

Protesni ZAHTEVI SINDIKATA SU:
  1. Rešavanje statusa apotekarskih ustanova
  2. Izmena propisa radi poboljšanja kvaliteta usluga zdravstvene i socijalne zaštite
Zahtevi Sindikata vezani za rešavanje statusa apoteka i položaja zaposlenih nisu realizovani iako smo od 2012. godine ukazivali na alarmantno stanje u apotekarskim ustanovama. Sindikat je ukazao na pogubnost privatizacije apoteka, iz razloga što će građani Republike Srbije ostati bez Ustavom garantovanog prava da svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja. Vlasnici privatnog kapitala ne žele da otvaraju apoteke u mestima u kojima ne mogu da ostvare profit. To dalje znači da će sve nerentabilne apoteke koje se nalaze u udaljenim prigradskim ili seoskim područjima biti zatvorene, a građani ostati bez mogućnosti da se snabdeju lekovima u sredinama u kojima žive.
Pojedine apotekarske ustanove su bez ikakvog pravnog osnova izdate u zakup privatnicima, uključujući i zaposlene kao da su oni roba ili robovi.
STOP BEZAKONjU-RADNIK NIJE ROBA!!!
U brojnim ustanovama zdravstva i socijalne zaštite postoji manjak izvršilaca čak i u odnosu na onaj broj određen aktom Vlade Republike Srbije.
JEDNA SESTRA/NEGOVATELjICA NA 50 PACIJENATA/KORISNIKA!!!
SVE ”U SKLADU” SA VAŽEĆIM STANDARDIMA I NORMATIVIMA!!!
RFZO gleda na svaki način da umanji primanja zaposlenih, a na pružanje kontinuirane zdravstvene zaštite koju su zaposleni dužni da pruže ne obraća pažnju.
IZGARAMO NA POSLU, A RFZO NEĆE DA PREBACI SREDSTVA ZA OBAVLjENI RAD!!!
RFZO-DRŽAVA U DRŽAVI!!!
Ukazivali smo na hitnost izmena Zakona o zdravstvenoj zaštiti, Zakona o zdravstvenom osiguranju, Pravilnika o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti u zdravstvenim ustanovama..., Uredbe o koeficijentima..., iz razloga što se naglo urušio radno-pravni položaj zaposlenih i što je trenutno stanje i pravno i faktičko neodrživo.
Ništa od navedenog nije urađeno, zbog čega Sindikat organizuje Protest U MINUT DO 12. Pozivamo Vas da se pridružite Protestu jer ”ZDRAVLjE NIJE NA PRODAJU”!!!

PRODUŽAVA SE RAD NA ODREĐENO VREME?

2. decembar 2016  • 1333 Opširnije

Produženje roka ugovora o radu na određeno vreme sa 24 na 36 meseci, Savet stranih investitora (SSI) preporučio Vladi i stručnoj javnosti.To bi koristilo bi poslodavcima, ne i radnicima, a nejasno je kakve bi koristi država imala od toga, složni su u oceni predstavnici sindikata i poslodavaca u Srbiji.
Potpredsednik Veća Saveza samostalnog sindikata Srbije (SSSS) Duško Vuković smatra da bi produženje roka ugovora samo smanjilo finansijska opterećenja poslodavaca, a kod radnika, pogotovo mladih, produžilo strah zbog nesigurnog radnog mesta.
Nepovolјan položaj zaposlenih na određeno vreme u odnosu na stalno zaposlene Vuković u izjavi za Tanjug ilustruje primerom njihovog nejednakog tretmana kod isplate otpremnina i nemogućnoshću da podignu dugoročni kredit za rešavanje egzistencijalnih pitanja.
On napominje i da i u sadašnjem Zakonu o radu postoji mogućnost da radnici rade na određeno vreme i duže od 24 meseca.
"Zakon je dao pogodnost poslodavcima koji tek osnivaju svoja preduzeća da u periodu od datuma osnivanja, najduže do godinu dana, određeni broj lјudi zaposli na 36 meseci, a mogu da se zaposle na određeno vreme do pet godina i lјudi kojima je do odlaska u penziju ostalo toliko vremena", kaže Vuković i dodaje da na određeno vreme duže od 24 meseca Zakon o radu dozvolјava polodavcima da zapošlјavaju i radnike angažovane za završetak nekog projekta dok on ne bude gotov.
Prema njegovim rečima, Savet stranih investitora u ovom momentu u Srbiji zapošlјava pet odsto ukupnog broja zaposlenih, dok istovremeno ostvaruje više od petine bruto domaćeg proizvoda (BDP).
"U ime radnika se ne slažem da određene poslodavačke organizacije toliko bitno utiču na dogovore između sindikata, poslodavaca i vlade, i da oni imaju presudnu reč kako će izgledati određeni zakon", kategoričan je Vuković. Kaže da ne vidi ni kakve bi koristi država imala od produžavanja roka ugovora o radu na tri godine.
"Do trenutka donošenja Zakona o radu 2014, rad na određeno vreme bio je 12 meseci, mi smo i tada govorili da produženje na 24 meseca neće doneti ništa bolјe ni državi ni društvu, a ni zaposlenima. Uporedni pokazatelјi iz zemalјa koje to imaju pokazali da zbog toga nije povećana zaposlenost, standard, konkurentnost, već da su poslodavci imali samo manje finasijske obaveze", rekao je Vuković.
Predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS) Nebojša Atanacković kaže za Tanjug da ne vidi razlog zašto bi se produžavao rok ugovora o radu na određeno vreme sa dve na tri godine.
"Ne vidimo neku potrebu da se to ovde na taj način regulise, zato što vec postoje dosta fleksibilni načini zapošlјavanja. Nema neke značajne razlike, osim što su zaposleni oštećeni time što rade na određeno vreme, jer ugovori se ne mogu produziti posle isteka od dve godine", navodi Atanacković.
Obrazloženje da je to tako u velikom broju zapadnoevropskih zemalјa, nije dovolјno, jer naša situacija nije takva da bi mogli u svemu da kopiramo Zapadnu Evropu, zaklјučuje on.
Izvor:
Tanjug

NE NAZIRE SE KRAJ NELJUDSKOM PONAŠANJU U JURI

1. decembar 2016  • 1332 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije besplatno će pravno braniti samohranu majku, koju su u korejskoj firmi „Jura“ otpustili dok je bila na bolovanju lečeći se od raka.
Izgleda da se ne nazire kraj nelјudskom ponašanju u Juri“, čiji menadžment najnovijim postupkom prema još jednom zaposlenom u Srbiji, pokazuje svu bezočnost stranog kapitala, ali i nemoć ili nezainteresovanost naše države da to spreči.
Zato pozivamo Violetu Petrović da nam se javi, kako bi joj pomogli da se izbori za svoja prava i prava svih koji rade u ovakvim kompanijama, koje postupaju nehumano, bez poštovanja elementarnih, ne samo radnih, već i lјudskih prava.
Iako je na bolovanju zbog operacije dojke i hemoterapije, Violeti Petrović je iz "Jure", gde je bila zaposlena poslednjih 18 meseci, telefonom javlјeno "da im više nije potrebna" i da dođe po svoju dokumentaciju.
Uprkos činjenici da je bila među najbolјim radnicima, kao i da nije nikada odsustvovala sa posla, firma ju je odbacila "kao bezvrednu", i to saopštila na način koji je ispod svakog lјudskog dostojanstva.
Takvo ponašanje je prouzrokovano onemogućavanjem ustavom zagarantovanom pravu na sindikalno organizovanje, kao i netolerantnim stavom države da se to pravo radnicima i omogući.
Zbog nepostojanja sindikalne organizacije u „Juri“, čije osnivanje u nekoliko fabrika te korejske kompanije nam više godina nije dozvolјeno, ovakvi događaji prolaze nekažnjeno, a pritisak na radnike je mnogo veći i oni su spremniji da rade pod bilo kakvim uslovima.
Pozivamo državu, ministra za rad i Inspekciju rada da ne žmure na ovakvo robovlasničko ponašanje pojedinih stranih, ali i domaćih firmi, koje izrablјuju radnu snagu i, zarad profita, ne preuzimaju nikakvu odgovornost za svoje zaposlene.
Poslednji je čas da država stane u odbranu radnika i svih građana Srbije, kako bi zaista pokazala da se zalaže za dostojanstven rad i život od rada.

KONFERENCIJA ETUCE U BEOGRADU

1. decembar 2016  • 1331 Opširnije

Beograd će od 5. do 8. decembra 2016. biti centar evropskog i svetskog okupljanja predstavnika sindikata obrazovanja. Po prvi put ovako značajan skup se organizuje u zemlji izvan EU, kao priznanje naporima Srbije u pristupanju EU, ali i aktivnostima Sindikata obrazovanja Srbije, koji ima ulogu suorganizatora u pratećim aktivnostima.

JAČANJE SINDIKATA OBRAZOVANJA: OTVARANJE ETUCE REGIONALNE KONFERENCIJE 2016
ETUCE Regionalna Konferencija 2016 otvara svoja vrata u Beogradu, Srbija, od 6 do 8. decembra 2016. godine. Oko 320 delegata i posmatrača iz 131 sindikata obrazovanja iz 48 evropskih zemalja, koji predstavljaju više od 11 miliona nastavnika i nastavnog osoblja širom Evrope, okupljaju se na ETUCE Konferenciji sa obećanjem „Jačanje sindikata obrazovanja za promociju kvalitetnog obrazovanja“.
Svečano otvaranje skupa će se održati 6. decembra. Suzan Hopgud, predsednica Internacionale obrazovanja, Fred van Leven, generalni sekretar Internacionale obrazovanja, Mladen Šarčević, ministar obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Tibor Navračič, Evropski Komesar za obrazovanje i kulturu, Montserat Mir Roka, ETUC konfederalni sekretar i Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije, poželeće dobrodošlicu sindikalistima iz obrazovanja iz cele Evrope, pre no što se krene sa radom stvaranja okvira za novi kurs evropskog sindikalnog pokreta u obrazovanju u vreme radikalnih ekonomskih i društvenih promena i krupnih izazova. „Jedinstvo među nastavnicima i nastavnim osobljem je preduslov za uspešno suočavanje sa izazovima koje je ekonomska kriza neizbežno donela, kao što je smanjivanje investiranja, slabljenje socijalnog dijaloga i jačanje desničarskog radikalizma i fundamentalizma“, rekao je Martin Remer, raniji ETUCE generalni sekretar od 2002 do 2010. i ETUCE Evropski direktor 2010 – 2016. „ETUCE Konferencija će učvrstiti princip da smo mi, ETUCE i Internacionala obrazovanja, u prvim redovima za osiguranje solidarnosti među prosvetnim radnicima i da ćemo garantovati da se obrazovanje smatra ključnim za budućnost Evrope, da se pojača socijalna pravda i tolerancija, da se gradi veće poštovanje ljudskih prava i učvrste i produbljuju zdravije demokratije, koje neće postati žrtve ekonomskih, lobističkih i poslovnih interesa“.
Novi ETUCE predsednik i šest potpredsednika, kao i novi tim ETUCE Komiteta, biće izabrani da vode ETUCE u narednom periodu 2016 – 2020. Zajedno sa novim Evropskim direktorom, izabrani tim će imati veliku odgovornost za novi pravac sindikalizma u obrazovanju u Evropi, u skladu sa prioritetima i politikama Internacionale obrazovanja, koje su usvojene na Kongresu Internacionale obrazovanja 2015 u Otavi, Kanada.
Tokom tri dana, Internacionala obrazovanja i partnerske organizacije ETUCE, kao što je Evropska federacija poslodavaca u obrazovanju (EFEE) i Evropska konfederacija sindikata (ETUC) će doprineti radu Evropske regionalne konferencije ETUCE.
Sastanak mreže zemalja Centralne i Istočne Evrope i serija radionica, na kojima će se raspravljati o izazovima nastavničke profesije, održaće se 5. decembra, pre ceremonije zvaničnog otvaranja. Radionice će dotaći ključna pitanja za kvalitet obrazovanja i nastavničku profesiju, kao što je: jednakost i migracije, kontinuirani profesionalni razvoj, evropski socijalni dijalog i specifične izazove po sektorima - u predškolskom vaspitanju i obrazovanju i visokom obrazovanju i istraživanju.

U JURI OTPUSTILI SAMOHRANU MAJKU KOJA SE
NA BOLOVANJU LEČI OD RAKA!

1. decembar 2016  • 1330 Opširnije

U danima kada bije najveću bitku za goli život, Violeta Petrović (41) dobila je udarac "ispod pojasa" kome se nije nadala. Iako je na bolovanju zbog operacije dojke i hemoterapije, u sredu joj je iz kompanije "Jura", gde je bila zaposlena poslednjih 18 meseci, telefonom javlјeno "da im više nije potrebna" i da dođe po svoju dokumentaciju.
Posle tri hemoterapije ovaj stres može samo da joj pogorša stanje.
Od trenutka kada je saznala da je ostala bez posla, Violetu ne napušta osećaj bespomoćnosti. Ne zna šta će sa sobom i jedino što je mogla bilo je da svoju muku objavi na "Fejsbuku", a njen status brzo je usijao društvene mreže:
"Divno... upravo su me zvali iz 'Jure' i rekli da sam dobila otkaz! Nema veze što sam na bolovanju, nema veze što imam karcinom... kažu da idem da mi vrate radnu knjižicu... super... gde je sad premijer... ne tako davno reče baš u leskovačkoj 'Juri'... radnici imaju pravo da se leče, da budu bolesni, ne mogu da dobiju otkaz ako se razbole..."
“Znam ja da se bolovanje ne toleriše u "Juri" i da se zbog toga gubi posao”, priča Violeta.
“Bila sam zdrava žena, aktivni planinar, dok me nije zadesila bolest. Otišla sam na bolovanje 18. septembra, a na operaciju četiri dana kasnije. Od tada tri hemoterapije i čekam da od 20. decembra počne četvrta. Nikome više od mene nije stalo da sačuva posao i ne bih se igrala s tim, ali moram da se izlečim da bih se vratila. Moram da se borim za život i posao zbog svog dvanaestogodišnjeg sina, koji ima samo mene na ovom svetu”, priča Violeta koja uprkos svim nedaćama ne odaje utisak žene koja se predala.
Šok koji je u sredu doživela je nešto što će pamtiti čitavog života jer nije je pogodilo samo to što su je odbacili "kao bezvrednu" već i način na koji su joj to saopštili je ispod svakog lјudskog dostojanstva.
Violeta je posle operacije saznala bolnu činjenicu da je tumor zloćudan i da mora da prima terapiju. Koji su rezultati lečenja, saznaće za nekoliko dana.
“Možda će morati da mi odstrane dojku. Sve zavisi kako je prošla terapija. I nije mi to problem dok je glava na ramenima”, kaže naša sagovornica.
“Pozvala me je neka žena, koja se predstavila da je iz ‘Jure’ i rekla da mi je 30. novembra istekao ugovor i da mi ga neće produžiti”, nastavlјa Violeta.
“Bila sam u šoku i pitala da li znaju da imam karcinom i da sam zaista teško bolesna. Hladnim glasom mi je odbrusila da joj je žao i da dođem po svoju dokumentaciju. Htela sam da je pitam kako da dođem kad jedva stojim na nogama, ali je ona već spustila slušalicu. Bila sam među najbolјim radnicima. Nisam imala nikakva odsustva niti izlaženja s posla, pa sam često dobijala stimulaciju. Istovremeno sam trpela najgora moguća poniženja šefova samo da bih zadržala posao. Sve što je bilo u mojoj moći ja sam ispunila, ali nisam mogla da se borim protiv bolesti i da radim. Uredno sam im dostavlјala izveštaje i doznake i znali su od čega bolujem”.
v Violeta sama brine o sinu jer njegov otac ne želi da plaća izdržavanje. Čak je nekoliko puta bio u zatvoru zbog neplaćanja alimentacije, ali mu to nije problem samo da na svaki način izbegne obaveze kao otac.
“Puna sam života zbog svog sina i sebe jer verujem da će sve proći i da ću doživeti da ga još dugo gledam kako raste i postaje čovek”, kaže Violeta.
“Živim za to i ne može mi to uskratiti "Jura" ili neki glupi kancer. Neću odustati od života zbog ovoga, ali ću pokušati da se izborim za svoja prava i prava svih žena koje rade u ovakvim kompanijama. Tretiraju nas kao robove i znam da će se javiti neki koji će ih braniti i da je mobing teško dokazati, ali to ne znači da on ne postoji”.
Svoju veliku strast, planinarenje, Violeta je morala da ostavi kada je počela da radi u "Juri". Rad u tri smene, pa i vikendom nije joj ostavlјao mnogo prostora da nastavi sa ovim hobijem.
“Bila sam zadovolјna platom koja je bila od 30.000 do 33.000 dinara”, priznaje Violeta.
Izvor: Novosti

ŠTRAJK VRBASKOG JAVNOG PREVOZNIKA I DALЈE NA SNAZI

30. novembar 2016  • 1329 Opširnije

Predsednik sindikata radnika Javnog preduzeća za prevoz putnika „Vrbas” Predrag Baletić kaže da je štrajk i dalјe u toku, iako su pojedine kolege počele da voze.
Juče su radnici ovog preduzeća stupili u štrajk zbog 11 meseci neisplaćenih plata i nemogućnosti da sipaju gorivo u svoja vozila, jer im je kompanija NIS povukla menična ovlašćenja zbog dugova.
“I dalјe nije postignut nikakav dogovor, dobili smo samo obećanja da će nam biti uplaćen neki novac kroz dva, tri dana, jer je sada period naplaćivanja mesečnih karata”, kaže Baletić i dodaje da namerava da danas krene u Beograd na razgovor kod ministra rada Aleksandra Vulina, koji je već dva puta najavlјivao svoj dolazak u Vrbas, pa se nije pojavio.
Baletić je zaposlen u javnom preduzeću već deset godina i kaže da se direktori smenjuju, a da problem radnika niko ne rešava.
“I dalјe nameravamo da radikalizujemo protest ako ne postignemo dogovor i da štrajkujemo i glađu, ako treba”, kaže Baletić koji napominje da je 81 radnik stupio u štrajk, jer nemaju od čega da prehrane svoje porodice.
Predsednik Opštine Milan Glušac prethodno je potvrdio za „Dnevnik” da lokalna samouprava prema ovom preduzeću nema nikakva dugovanja i da je preduzeće i dalјe u dugovima prema dobavlјačima, a da je poblem sa isplatama plata nastao kada su radnici odlučili da kolektivno tuže firmu.
Do sada, nismo uspeli da stupimo u kontakt sa direktorom firme Čedom Subašićem, kako bi dobili odgovor na pitanje kako i kada će biti rešen problem radnika ali i javnog prevoza na području Vrbasa.
Izvor: Dnevnik

PENZIJSKO OSIGURANJE I SOCIJALNA POMOĆ

30. novembar 2016  • 1328 Opširnije

Ustav Srbije je zadužio vladu i parlament da se staraju o ekonomskoj sigurnosti penzionera i da osiguranje penzija urede zakonom. I Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju je odredio da se penzija ostvaruje u zavisnosti od dužine ulaganja i visine osnovice na koju je plaćen doprinos za osiguranje.
Penzioneri i dalјe dobijaju rešenja o penziji izračunatoj u zavisnosti od godina plaćanja osiguranja i visine zarade na osnovu koje je uplaćivan doprinos.
Tu vezu između uplate doprinosa i korišćenja osigurane penzije poremetio je Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija, koji se primenjuje od novembra 2014. Od tada se odstupa od stečenih prava na penziju, pošto se mesečne penzije u iznosu od preko 25.000 do 40.000 dinara isplaćuju umanjene za 22 odsto, a mesečne penzije iznad 40.000 dinara umanjene za 3.300 dinara i za još 25 odsto od iznosa mesečne penzije. U naslovu zakona se pominje privremenost smanjene isplate penzija, ali se u jednoj od odredaba navodi suprotno: isplate penzija izvršene u skladu sa tim zakonom „smatraju se konačnim”.
Ostaje jedino onima koji olako poveruju u obećanja političara da će dobro zapamtiti 100 miliona evra koje su neki penzioneri dali za stabilizaciju javnih finansija i da će se to jednom njima i vratiti. Ustavni sud je, međutim, lako potvrdio da je diskriminisanje penzionera smanjenom isplatom u skladu sa Ustavom, dok se, suprotno tome, eto, obećava retroaktivno menjanje zakona i vraćanje penzionerima neisplaćenog dela penzije. U „postistinskom“ društvu sve je više virtuelne stvarnosti.
Zakonom o budžetskom sistemu odobreno je „izuzetno“ da se u ovoj godini penzije „mogu povećati za 1,25 odsto“. A onda je vlada tajnim zaklјučkom, na predlog ministra, odredila da i to malo povećanje ne pripadne baš svakom penzioneru. Tako su stvarno dobili to propisano povećanje penzije od 1,25 odsto samo oni koji sa tim povećanjem imaju penziju do 25.000 dinara mesečno i kojima penzija nije umanjivana. Svi ostali su dobili povećanje manje od 1,25 odsto. Tako je vlada htela.
A, penzioneru kome je po tom tajnom zaklјučku vlade penzija povećana za manje od 1,25 odsto, koliko piše u objavlјenom zakonu, fond ne dozvolјava uvid u tajni zaklјučak vlade. Tako imate penziju određenu po propisima koji vam nisu dostupni. Čeka se da poverenik za informacije od javnog značaja po žalbi odobri penzioneru da ipak stekne uvid u akt kojim mu je određeno kolika će mu penzija biti isplaćena. Tako se onaj kome je penzija uvećana ispod 1,25 odsto ne može ni požaliti na to, iako mu Ustav ovo pravo daje.
Svi penzioneri primaju ovih dana od penzijskog fonda i po 5.000 dinara. Poklon za dobro ponašanje? Kad penzioner upita fond po kom osnovu i šta je to od njega dobio, odgovor je da je vlada donela novi tajni zaklјučak o „načinu i uslovima jednokratne naknade“, jer su „penzioneri podneli jedan od najvećih tereta fiskalne konsolidacije“.
Izgleda da ta isplata ipak nema veze s penzijom, nego da se radi o socijalnoj pomoći penzionerima, mada se ona isplaćuje iz fonda za penzije, umesto na teret socijalnih davanja. Tako će u fondu ostati manje novaca za penzije, ali će statistički „porasti“ sve isplaćene penzije za 2016. godinu, pred izbornu 2017.
U takvoj situaciji se teško može pratiti koliko je koji penzioner već dao za stabilizaciju javnih finansija i izračunati koliko mu još treba i ko da vrati. A isplata, iz penzijskog fonda, jednakog iznosa svakom penzioneru, još više udalјava zakonom utvrđenu vezu između uplata doprinosa i obaveza fonda da isplati zakonom određenu penziju.
Ovo je već treća odluka vlade koja tu razdalјinu uvećava, a dve od tih odluka su i tajne. Vlada ne kaže do kad će trajati zakonom propisano „privremeno uređivanje načina isplate penzija“. Tek ukidanjem tog zakona, kad jednom do njega dođe, biće priznat njegov varlјiv naslov, a penzije će se opet vratiti napuštenim pravilima, da se iznosi penzija odrede i tako određeni isplaćuju.
Smetnja da se to uskoro dogodi jeste odredba u zakonu o budžetskom sistemu prema kojoj je „učešće penzija u bruto domaćem proizvodu (BDP) do 11 odsto”, što neće biti uskoro. Ko je to i kako izračunao, nije poznato. Istovremeno, u zakon je dospelo i da „plate opšteg nivoa države u BDP budu do sedam odsto”. Bilo bi principijelnije da su limiti penzija u vezi sa visinom zarada zaposlenih u državnoj upravi. Državna uprava može uticati na rast BDP, a penzije su isplate stečenih prava koja treba čuvati. U protivnom, izbegavaće se plaćanje doprinosa za penzije i time još više otežati njihova isplata.
Autor: Milan R.Kovačević, konsultant za strana ulaganja

RAD NA ODREĐENO – 36 MESECI?

30. novembar 2016  • 1327 Opširnije

Nakon značajnog pomaka koje je donelo usvajanje Zakona o radu u julu 2014. godine, u protekle dve godine reforme su zastale, stav je Saveta stranih investitora.
Shvataju „osetlјivost teme”, ali smatraju da Srbija treba da nastavi reformu tržišta rada, kako bi podstakla novo zapošlјavanje i povećala konkurentnost na svetskom tržištu.
Strani poslodavci i ove godine „primećuju” da još nije doneta izmena Zakona o radu koja bi produžila limit trajanja ugovora o radu na određeno vreme, sa sadašnjih 24, na 36 meseci.
Očekuje se da se izmenom ovog zakona propiše da je naknada zarade za vreme odsustva sa rada jednaka iznosu osnovne zarade uvećane po osnovu minulog rada.
Klјučna pobolјšanja su: usvajanje novog zakona o privremenom radu u inostranstvu, koji je pojednostavio i ubrzao administrativne procedure i pokušao da napravi ravnotežu između potreba svetskog tržišta rada i zaštite domaćih radnika na privremenom radu. Kao klјučno pobolјšanje se smatra i osnivanje radne grupe za pripremu nacrta zakona o iznajmlјivanju radne snage.
Još nije regulisano iznajmlјivanje radne snage i smanjenje administrativnih prepreka za zapošlјavanje stranaca.
Izvor: Politika

SINDIKAT PRAVOSUĐA: PREMIJER POTVRDIO
DOGOVOR SINDIKATA I RESORNOG MINISTARSTVA

30. novembar 2016  • 1326 Opširnije

U Vladi Srbije je juče održan sastanak kojem su prisustvovali Aleksandar Vučić, predsednik Vlade, ministri finansija i pravde Dušan Vujović i Nela Kuburović sa saradnicima, zatim, predstavnici Sindikata, kao i šef kabineta predsednika Vlade.
Aleksandar Vučić, predsednik Vlade, izrazio je razumevanje za materijalni položaj zaposlenih u pravosudnim organima i zahvalnost na strpljenju. Rekao je da su sada stvoreni uslovi za realizaciju dogovora, ali uz određenu korekciju zbog budžetskih ograničenja. Svojom reči potvrdio je dogovor između Sindikata i Ministarstva pravde, postignut 31. oktobra 2016. godine. Umesto potpisivanja, dogovor smo overili rukovanjem.
Zaključak o tome, istog dana, usvojila je Vlada Srbije na svojoj sednici.
Istovremeno, obaveštavam sve zaposlene da je ministarka pravde Nela Kuburović donela rešenje kojim je formirala Radnu grupu za izradu posebnog zakona o pravosudnoj administraciji.
Slađanka Milošević

REPREZENTATIVNI SINDIKATI PROSVETE ZATRAŽILI
PRISUSTVO SEDNICI SKUPŠINE SRBIJE

29. novembar 2016  • 1325 Opširnije

Tri reprezentativna sindikata prosvete Sindikat radnika u prosveti Srbije, Sindikat obrazovanja Srbije i GSPRS „Nezavisnost" uputili su juče generalnom sekretaru Skupštine Srbije Svetislavi Bajić dopis u kojem traže da prisustvuju plenarnoj sednici Skupštine, na kojoj će biti vođena rasprava o Zakonu o budžetu za 2017. godinu. Sindikati zahtev obrazlažu činjenicom da se prosveta u celini finansira iz budžeta i da zaposleni u prosveti imaju najniže plate od svih delatnosti finansiranih na isti način.
Sindikati podećaju da je u obrazovanju radi 80 odsto zaposlenih sa visokom stručno spremom i da je prosečna plata u prosvetnoj delatnosti 39.924,00 dinara, a da je prosečna plata na nivou Republike Srbije 45.281,00 dinara.
Tri reprezentativna sindikata su se juče obratila i Muameru Zukorliću, predsedavajućem u Odboru za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo Narodne Skupštine, u kojem traže održavanje sednice ovog odbora i prisustvo predstavnika tri sindikata.
Uz obrazloženje dopisa isto kao i generalnom sekretaru Skupštine, sindikati dodaju da predloženo povećanje šest odsto za zaposlene u obrazovanju neće značajno povećati plate prosvetnih radnika i da će, ako ovakav trend bude nastavljen, republički nivo biti dostignut tek za dvadeset godina.

IDUĆE GODINE ŽENE ĆE RADITI
ŠEST MESECI DUŽE

29. novembar 2016  • 1324 Opširnije

Svi zaposleni koji ispunjavaju uslove za penzionisanje od Nove godine, moraju krenuti da prikuplјaju dokumentaciju, jer zahtev za penziju filijali Fonda PIO moraju predati do 30. decembra.
Oni najkasnije do tog datuma moraju raskinuti radni odnos jer, ako zahtev podnesu 1. januara 2017, za njih važe pravila penzionisanja koja se primenjuju naredne godine, a donose najmanje pola godine duži rad.
Za punu starosnu penziju ženama treba 65 godina i 40 staža, koliko i muškarcima. Do penzije mogu doći muškarci i žene sa 65 godina i najmanje 15 radnog staža. No, postoji mogućnost i prevremenog penzionisanja, ali se za svaku nedostajuću godinu života penzija umanjuje za 0,34 odsto.
Zakon, koji se primenjuje od 1. januara 2015, uslov za starosnu penziju za žene sukcesivno podiže svake kalendarske godine šest meseci. Na kraju ove godine, da bi otišle u penziju, žene moraju da imaju 61 godinu života i najmanje 15 penzijskog staža, a muškarci 65 života i bar 15 radnog staža.
Uslov za prevremenu starosnu penziju za žene u ovoj godini je 55 godina života i 37 staža, a za muškarce 55,8 godina i 40 godina radnog staža. Uslov za prevremenu starosnu penziju podiže se do 2024, kad će žene i muškarci biti izjednačeni jer će i jedni i drugi morati imati 65 godina života i 40 godina radnog staža.
Od Nove godine menjaju se uslovi za penzionisanje, ali samo za žene. Tako će one naredne 2017. moći da idu u penziju samo ako imaju 61 godinu i šest meseci života i najmanje 15 godina staža, a za prevremenu starosnu penziju trebaće im 55 godina i osammeseci života i 37 i po godina staža. Za muškarce koji bi naredne godine u penziju i dalјe ostaje sadašnji uslov, odnosno 65 godina života i 15 godina radnog staža, a uslov za prevremenu starosnu penziju je 56 godine i četiri meseca starosti i 40 godina osiguranja.
Ako zaposleni ima zakonom propisane uslove za penzionisanje, on može, ali i ne mora u penziju. Naime, s poslodavcem se može dogovoriti da ne ide u prevremenu penziju već da čeka „punu”, pod uslovom da gazda na to pristane. Ukoliko ne pristane, radniku ne preostaje ništa drugo nego da u zakonskom roku podnese zahtev za penzionisanje.
Zahtev za starosnu penziju, uz dokumentaciju, podnosi se filijali Fonda PIO. Kao i svi dražavni organi i ustanove, Fond ima obavezu da po službenoj dužnosti utvrde staž osiguranika. Kad on podnosi zahtev za penzionisanje, više ne mora da dostavlјa dokaze potrebne za ostvarivanje prava o kojima se vode službene evidencije. No, podnosilac zahteva mora da obezbedi dokaze koji se odnose na radni staž (eventualno i inostrani), školsku potvrdu ili medicinsku dokumentaciju. Zato je i važno da zaposleni čuvaju radne knjižice da bi se eventualno utvrdilo gde je „nestao” neki radni staž ili gde je zapravo ostvaren.
Važno je zato na vreme proveriti da li je iza onoga što piše u radnoj knjižici uplaćeni penzijski staž. Jer radni i penzijski staž nisu isto. Može se dogoditi da, po radnoj knjižici, radnik ispunjava uslove za penzionisanje i ima pun radni staž, a kad podnese zahtev za penziju, utvrdi se da penzijski staž nije plaćen za sve te godine pa je u problemu. Još je veći ako firma u kojoj je radio više ne postoji, ali u Fondu postoji način da se to premosti i podnosilac zahteva ipak dođe do penzije, ali će biti manja nego što bi imao da je penzijski staž u godinama rada plaćen. Isto je i sa zaposlenima kojima je država povezivala staž – a činila je to više puta – jer je to činjeno na minimalnu zaradu, pa je konačna penzija dosta manja nego što bi radnik imao da je staž uplaćivan redovno jer su mnogi imali znatno veću platu od minimalca.
Promene od Nove godine postoje i kod porodične penzije. Predviđeno je da udovice ostvaruju pravo na porodičnu penziju s 53 godine života, a udovci s 58, s tim što udova u trenutku smrti supružnika ima najmanje 45 godina. Deca imaju pravo na porodičnu penziju najkasnije do 26. godine života, pod uslov da redovno studiraju. Udovice koje su se više puta udavale i svaki put imale pravo na porodičnu penziju, mogu da biraju od kog će muža da naslede porodičnu penziju, ali imaju pravo samo na jednu utvrđenu penziju.
U slučaju posebnih kategorija osiguranika, kao što su pripadnici MUP-a, MIP-a, BIA, VBA, Uprave za izvršenje krivičnih sanckija, Poreske policije, VS-a, za ostarivanje prava na starosnu penziju u 2017. granica se podiže na 54 godine i osam meseci života i 22 godine i šest meseci staža, kao i 12 i po godina provedenih na radnim mestima na kojima se staž računa s uvećanim trajanjem. Uslovi za starosnu penziju za ostale policijske službenike podižu se na 58 godina starosti, 25 godina staža i 15 godina na radnim mestima gde se staž računa s uvećanim trajanjem.
Izvor: Dnevnik

PODRŠKA SSSS KOLEGAMA IZ
SAVEZA SINDIKATA MAKEDONIJE

22. novembar 2016  • 1323 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije pružio je podršku kolegama iz Saveza sindikata Makedonije, na čelu sa predsednikom Živkom Mitrevskim, da istraju u borbi na očuvanju svoje autonomnosti i zaštiti od svakog uplitanja javnih vlasti i bilo kojih političkih struktura u njihov sindikalni rad.
Povodom pokušaja Ministarstva rada i socijalnog staranja Makedonije da prisilno administrativno promeni legitimno izabranog predsednika Saveza sindikata Makedonije, SSSS je najoštrije osudio mešanje države u rad sindikata i prisilno određivanje ko će predstavljati radnike.
S obzirom da je predsednik Saveza sindikata Makedonije Živko Mitrevski legitimno izabran, SSSS zahteva da mu se omogući nesmetano predstavljanje i zastupanje svoje organizacije.
Tim antisindikalnim činom, na najgrublji način su prekršene brojne međunarodne dokumente, posebno Evropska socijalna povelja i Konvencija MOR-a, kojim se sindikatima garantuje pravo na autonomiju, donošenje svojih statuta i administrativnih pravila, organizovanje svog upravljanja i slobodan izbor svojih predstavnika, SSSS ističe da se moramo suprotstaviti takvom ponašanju vlasti i zajedničkim akcijama onemogućiti mešanje u rad sindikata u regionu.

PENZIONERI SRBIJE:
NE LIPŠI MAGARČE DO ZELENE TRAVE

22. novembar 2016  • 1322 Opširnije

U najnovijem Mostu Radio Slobodne Evrope razgovaralo se o tome zašto su premijeru Srbije Aleksandru Vučiću penzioneri poslednja briga. Sagovornici su bili Miodrag Vujasinović, predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije, i Zoran Ivošević, profesor prava i bivši sudija Vrhovnog suda Srbije.
Bilo je reči o tome da li je budžetski suficit kojim se Vučić hvali dobrim delom ostvaren preko leđa penzionera, zašto će penzioneri, kojima je pre dve godine znatno umanjena penzija dobiti mizerno povećanje od jedan i po procenat za koje ne mogu da kupe ni veknu hleba dnevno, da li je penzija po Ustavu Srbije imovina, zašto je Ustavni sud Srbije odbio da pokrene postupak o ustavnosti zakona kojim su smanjene penzije, kakve su šanse da taj zakon bude oboren na Evropskom sudu za ljudska prava, zašto Partija ujedinjenih penzionera (PUPS) paktira sa vladajućom strankom protiv penzionera, da li 700.000 penzionera, koji su pogođeni smanjenjem, i dalje glasaju za Vučića, kao i o tome da li penzioneri veruju Vučićevom obećanju da će na kraju mandata njegove vlade penzije biti veće nego ikad.
Omer Karabeg: Tokom ove godine premijer Vučić je nekoliko puta obećavao povećanje penzija, koje su smanjene pre dve godine. Smanjenje je iznosilo od 10 do 22 posto, u zavisnosti od visine penzije i pogodilo je sve penzionere koji primaju preko 25.000 dinara, a njih ima oko 700.000. Nedavno je Vučić saopštio da će penzioneri dobiti jednokratnu pomoć od 5.000 dinara i da će im penzije biti povećane između 1,5 i 1,7 posto. Kako penzioneri na to reaguju?
Milorad Vujasinović: Penzioneri su izgubili još više, zato što je u međuvremenu došlo do poskupljenja poreza na imovinu, grejanja, javnog prevoza i tako dalje. Osim toga penzioneri su oštećeni i zbog toga što im se penzije dva puta godišnje ne usklađuju sa rastom inflacije, što je zakonska obaveza. Inače, početkom 2014. godine, uoči parlamentarnih izbora u Srbiji, Vučić je rekao da će penzioneri biti poslednji kojima će se smanjiti primanja. A kada je pravio program finansijske konsolidacije pogazio je reč i smanjio penzije penzionerima koji su imali preko 25.000 dinara. Ovo što on sada predlaže - to je bacanje prašine u oči.
Omer Karabeg: To što predlaže Vučić je, stvarno, minimalno. Recimo, onaj ko ima penziju 40.000 sa ovim povećanjem od 1.5 posto treba da dobije još 600 dinara. To je vekna najjeftinijeg hleba svaki drugi dan.
Zoran Ivošević: Kada premijer govori o povećanju penzija, on se služi eufemizmom. Tu nije reč o povećanju, nego smanjenju umanjenja penzija. Zašto izbegava da to nazove pravim imenom? To što on sada nudi penzionerima je toliko mali iznos da bi čoveka trebalo da bude sramota da se time hvali, a on to čini. On je to već jednom uradio prošle godine i penzioneri su dobili nešto što je sramotno malo. Pre godinu dana on je govorio da će Međunarodni monetarni fond dozvoliti znatnije povećanje, ali da on neće dati, a sada je ispalo da je on hteo povećanje, a MMF ne da, pa su se posle dva dana ipak usaglasili.
Meni se sve čini da to oni rade u dogovoru ne bi li umirili nezadovoljstvo koje je zaista dostiglo vrhunac. To smo mogli da vidimo pre dve nedelje na protestnom skupu penzionera ispred Doma sindikata u Beogradu, kada se okupio veliki broj ljudi koji su tražili svoja prava. O tome nije bilo ništa ni na televiziju ni na radiju, jedino nešto malo u ponekim novinama.

Da li su penzije zarađene?
Omer Karabeg: Gospodin Ivošević je pomenuo da Vučić uporno govori o povećanju penzija. On se ljuti kada mu neko kaže da to nije nikakvo povećanje nego u stvari samo minimalno vraćanje onoga što je penzionerima oduzeto. On kaže: "Neki bi rekli vraćanje penzija, ali to je vraćanje nečega što nismo zaradili. Taj termin ne mogu da prihvatim". Kako vi razumete tu njegovu izjavu?
Milorad Vujasinović: Ne razumem ga. On kaže "Ja ne dam" kao da je on vladar. On jeste predsednik vlade, ali ne može tako prema nama da se ponaša. Na našem protestnom skupu, koji smo održali 1. novembra, bilo je između 4.000 i 5.000 penzionera koji su sa štapovima i na štakama došli da izraze nezadovoljstvo. Vučićevo ponašanje prema ljudima koji su gradili ovu zemlju je sramno.
On, nažalost, ima podršku Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS). Oni su pre dve godine otišli kod njega i rekli da se slažu sa smanjenjem penzija, a mi iz sindikata penzionera borimo se da nam se penzije vrate. Ja sam jednom rekao: "Jadna ti je ona država i vlada koja svoju perspektivu gradi na poluživim ljudima, koji su nekada stvarali tu zemlju." Nije humano ponašati se tako prema ljudima koji imaju četiri-pet bolesti. Reći ću vam jednu zastrašujuću stvar: prvi put u novijoj istoriji Srbije u ovoj zemlji ima više umrlih, nego onih koji su otišli u penziju.
Omer Karabeg: Gospodine Ivoševiću, kako tumačite Vučićevu izjavu da je je vraćanje penzija - vraćanje nečega što nije zarađeno.
Zoran Ivošević: Taj gospodin ne zna šta je penzija. Svi mi koji smo radili plaćali smo tokom našeg radnog veka doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Fond penzijskog i invalidskog osiguranje je u stvari jedan investicioni fond koji treba da uveća vrednost koju smo mi svojim radom stvorili. Nažalost, taj fond je upropašćen. Upropastila ga je, pre svega, država, ali ne mislim samo na ovu današnju državu, nego i na onu raniju. U vlasništvu tog fonda bile su mnoge banje i zdravstvene ustanove, ali je to upropastila privatizacija.
Zato je stvarno nerazumno reći da to nije zarađeno, jer taj koji to govori ne zna šta kaže. I njegovi roditelji su, valjda, radili i izdvajali doprinose, pa i oni primaju penziju. Penzija nije poklon, niti milostinja, nego je to nešto što je zarađeno. Prvi put čujem da to nije zarađeno. Šta to znači? Možda bi bilo dobro da ga pitate, ali sumnjam da bi on znao da odgovori na to pitanje.

Suficit preko leđa penzionera
Omer Karabeg: Vučić se stalno hvali suficitom u budžetu. Mislite li da se taj suficit delimično ostvaruje preko leđa penzionera?
Milorad Vujasinović: Sigurno, jer se oko 200 miliona evra oduzima od onih 700.000 penzionera, od nekoga više, od nekog manje. Vučić nikada nije rekao gde su otišla sredstva koja je oduzeo penzionerima.
Zoran Ivošević: Ja bih rekao ne samo delimično, nego je to najznačajnija stavka koja je Vučiću omogućila da ostvari finansijsku konsolidaciju. To je bilo najjednostavnije, ali to nije trebalo dirati. Penzioneri su stari i bolesni, a s obzirom da je kod nas izuzetno velika nezaposlenost od njihovih penzija žive i njihovi sinovi, kćeri, unuci i praunuci. Mada je Vučić rekao da će penzioneri biti poslednji kojima će se smanjiti primanja, oni su bili prvi na nišanu i oni su, pre svega, omogućili konsolidaciju. Ako ova vlast računa da ćemo izaći iz krize tako što će se ljudima oduzimati ono što su zaradili, onda ni njima, ni nama, neće biti lako u budućnosti.
Omer Karabeg: Zašto se vlada tako odnosi prema penzionerima, zašto su joj oni na na poslednjem mestu?
Milorad Vujasinović: Najlakše je bilo uzeti od nas, ali oni zaboravljaju da će i oni nekada doći u naše godine. Oni se prema nama ponašaju kao prema starom gvožđu koje treba da ide u otpad. To je sramota. Mi nismo protiv vlade, vlada je protiv nas.
Osnivanjem PUPS-a vlast je uspela da podeli penzionere, pokušali su i omladinu da okrenu protiv penzionera, ali je na našem protestnom skupu bilo i mladih koji su nas podržali. Oni su došli umesto svojih roditelja, dedova i baka koji zbog bolesti nisu mogli da dođu na protest. Ti mladi ljudi znaju da su njihovi očevi i dedovi, majke i bake celog radnog veka izdvajali za penzije, a sada su došli na prosjački stap zahvaljujući vladi, Skupštini i predsedniku republike, koji je potpisao taj zakon.

PUPS je izneverio penzionere
Omer Karabeg: Svi ti ljudi kojima su smanjene penzije, a ima ih, kao što smo rekli, oko 700.000 - su birači. Zar se Vučić ne boji da će oni glasiti protiv njega ili mu oni toliko veruju da glasaju za njega i pored toga što ime je smanjio penzije?
Zoran Ivošević: Penzionerima su podvalili, ne samo ljudi koji su u vlasti, nego i deo penzionera. Pre nego što se zbilo ovo sa penzijama, osnovana je politička partija penzionera koja je deo vladajuće koalicija i koja je odobrila sve ovo o čemu mi sada pričamo i tako izdala svoje kolege. Ta politička partija je najpre bila povezana sa Socijalističkom partijom Srbije (SPS), a sada vrlo tesno sarađuje sa Srpskom naprednom strankom (SNS). Njeni poslanici sede u Skupštini Srbije. Oni govore kako je država izašla iz teške situacije upravo zahvaljući smanjenju penzija. Oni su izneverili interese penzionera i priklonili se politici. Rekao bih, pre svega, iz ličnih interesa.
Na čelu te partije se nalazi čovek koji je ranije ostvario pravo na invalidsku penziju, a invalidska penzija se dobija kada je neko potpuno nesposoban da obavlja poslove bilo iz svoje struke ili iz neke druge. Koliko vidimo, on je vrlo aktivan političar. Bio je direktor pošte, a sada je član vlade. Izgleda kao čovek u punoj snazi. Nije on jedini. Ima i drugih kojima su bili važniji lični interesi od interesa penzionera.
Milorad Vujasinović: Mi smo najviše kivni na Partiju ujedinjenih penzionera Srbije. Oni se se ubacili u vlast. Najgrlatiji su u Skupštini kada treba podržati Srpsku naprednu stranku. Za naše sindikalno udruženje Vučić je rekao: "Ma šta hoće ta grupa od 15 sindikalaca i penzionera", dok je jedna dama u Skupštini Srbije, koja je članica PUPS-a, nas nazvala fantomskom organizacijom. A mi smo članovi Evropske federacije penzionera i starijih lica, pozvani smo u Rusiju na kongres penzionera, sarađujemo sa francuskim i italijanskim penzionerima.
Mi nismo partija, ali u našem udruženju ima članova svih partija, koji su ugroženi i koji nas podržavaju. Mi imamo snagu. U to sam duboko ubeđen gledajući ovaj naš poslednji protest. Na tom skupu bilo je, kao što sam rekao, 4.000 do 5.000 ljudi, a to je kao da ih je bilo 40.000. Jer, kada stranke organizuju svoje skupove, onda dovoze ljude autobusima iz cele Srbije i dele im sendviče, a kod nas su došli bolesni ljudi, sa štapovima, i na štakama. Izašli su da bi pokazali svoje nezadovoljstvo.

Penzija je imovina
Omer Karabeg: Sindikat udruženja penzionera je pre dve godine zatražio od Ustavnog suda Srbije da pokrene postupak za ocenu ustavnosti zakona o smanjenju penzija. Sud je u septembru ove godine saopštio da nema osnova za pokretanje takvog postupka. Zašto je Ustavnom sudu trebalo skoro dve godine da dođe do takvog zaključka?
Zoran Ivošević: Zato što je toliko dugo oklevao Ustavni sud je dobio nadimak "zaustavni sud". Kada se napokon odlučio da razmotri inicijativu Udruženja sindikata penzionera i doneo odluku da je odbaci, onda je dobio još jedan nadimak - "zauzdani sud". Jedan od sudija Ustavnog suda, a ima i takvih koji spasavaju čast tog suda, obraćajući se svojim kolegama povodom jednog sličnog predmeta rekao je: "Mi moramo da budemo lojalni Ustavu, a ne vladi i njenoj politici". Ali većina sudija ne misli tako. Zakon čije ukidanje tražimo zove se Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija. Pominje se reč privremeno, a u zakonu ne piše koliko će ta privremenost da traje. To može da potraje i godinama.
Dalje, u tom zakonu se govori o uređivanju načina isplate penzija. Svako bi protumačio da je reč o tome kako će se isplaćivati penzije - da li preko pošte, preko banke, u gotovini ili na neki drugi način. Ali nije reč o tome nego o oduzimanju dela penzija, znači - o uneređivanju penzija. Pa su tako mnogi ljudi ostali bez dela penzije - nekima je ona smanjena za 10.000, nekima za 15.000, a nekima, bogami, i za celih 20.000 dinara. Tu su povređene mnoge ustavne odredbe. Da pomenem samo dve - pravo na imovinu koja je stečena u skladu sa zakonom, a penzija jeste stečena u skladu sa zakonom, i - pravo na žalbu.
Omer Karabeg: Gospodine Ivoševiću, vi ste rekli da je zakonom o smanjenju penzija povređeno pravo na imovinu, jer su penzije imovina, međutim Ustavni sud kaže da Ustav Srbije dozvoljava ograničavanje imovinskih prava, pa po njegovom tumačenju oduzimanje dela penzije nije protivustavno.
Zoran Ivošević: U Ustavu piše da se stečena imovinska prava ne mogu oduzeti ili umanjiti, niti na bilo koji način povrediti. Zatim se dodaje da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. To je eksprorijacija, ali to se plaća, pa ako hoćete da uskratite pravo na imovinu onda to morate platiti, a ova vlast je penzionerima uzela pare i kaže da je to konačno i da nema nikakvog vraćanja. To po Ustavu nije moguće.
Moguće je samo kod eksproprijacije, kada država želi da napravi put koji prolazi preko privatnog zemljišta. Ona će uzeti to zemljište, ali će vlasnika obeštetiti pravičnom naknadom, a u slučaju penzija imovina je oduzeta, a ništa neće biti vraćeno. To ne može. Pravo na imovinu je nešto što se na Zapadu izuzetno ceni, i zato mislim da će Evropski sud za ljudska prava imati o čemu da razmišlja kada se sindikat penzionera bude žalio tom sudu.

Penzionerima ne treba odelo
Omer Karabeg: Ima li šanse da zakon o smanjenju penzija bude oboren na Evropskom sudu za ljudska prava?
Zoran Ivošević: Ja mislim da ima, inače ne bih zagovarao tako nešto. Ali moram da priznam da takve situacije do sada nije bilo. Ranije, kada su penzije menjane, uvek su bila donošena pojedinična rešenja od strane nadležnog organa, a to je Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, pa su oni koji su bili nezadovoljni imali pravo da se žale Upravnom sudu, da koriste i neka vanredna pravna sredstva, pa ako im ni to ne pomogne, onda su išli u Strasbur na Evropski sud za ljudska prava. I Bugari i Italijani su imali nešto slično, ali su donosili pojedinačna rešenja.
Međutim, kada je ova vlast 2014. smanjila penzije nije bilo pojedinačnih rešenja, tako da ovaj slučaj nema presedana na osnovu kojeg bi Evropski sud mogao da odlučuje. Ali to je sud za zaštitu ljudskih prava i sloboda, a pravo na penziju je ljudsko pravo i zaista bi bilo čudno kada taj sud ne bi pružio zaštitu penzionerima Srbije.
Omer Karabeg: Premijer Vučić je nedavno rekao da će pre kraja mandata sadašnje vlade, znači - za otprilike četiri godine, penzije u Srbiji biti veće nego ikad. Verujete li vi u to?
Milorad Vujasinović: Ja ne verujem. S obzirom na to kako se ova vlada ponaša prema penzionerima koji su gradili ovu zemlju, teško je verovati da će ikada vratiti stare penzije, a kamoli da će penzije biti veće nego ikad. Mi ćemo se boriti mirno i dostojanstveno ne vređajući nikoga. Ići ćemo i do Strasbura. Ja mislim da taj sud nije pod uticajem Evropske komisije kao što je ovaj naš Ustavni sud pod uticajem vlade i Skupštine.
Zoran Ivošević: To je jedna politička izjava koja nema nikakve šanse da se ostvari. On takve izjave daje skoro svakoga dana. On gleda samo u budućnost, njega sadašnjost ne zanima, a još manje prošlost. Taj čovek je pre desetak godina govorio sasvim druge stvari od onih koje govori sada. Ja mu nisam ni tada verovao, a ne verujem ni sada.
Omer Karabeg: Mnogi penzioneri kojima je smanjena penzija su veoma stari i bolesni. Oni verovatno neće dočekati da im se penzije vrate na nivo kakve su bile pre novembra 2014. godine.
Milorad Vujasinović: Ministar Vujović je neki dan rekao - šta će penzionerima odelo, kad ne idu na posao. Valjda im odelo treba jedino kada budu odlazili sa ovog sveta, jer preko 75 posto penzionera od preko 65 godina boluje od neke teške bolesti i ne znaju kako da prežive. U Srbiji ima preko 300.000 penzionera i starijih lica koji žive sami. Njima treba pomoć i nega i zato mislimo da su se izuzetno teško ogrešili o penzionere svi oni koji su doneli odluku o smanjenju penzija, a ja mislim da će se još više ogrešiti, ako tu odluku što pre ne storniraju.
Zoran Ivošević: Sve zavisi od dužine privremenosti o kojoj govori zakon o smanjenju penzija, jer ne znamo koliko će ta privremenost da traje. Može da potraje dugo. Što ta privremenost duže traje - to je izvesnije da veći broj penzionera neće dočekati svoje stare penzije. Gospodin Vujasinović je rekao da je više ljudi umrlo nego što je otišlo u penziju, pa možda neko i na to računa. Ne znam da li takva računica postoji, ali u svakom slučaju penzioneri su prvi žrtvovani u nastojanju da se spase ekonomija ove države.
Izvor:Radio Slobodna Evropa

SINDIKATI U PRIVATNIM PREDUZEĆIMA VIŠE
IZUZETAK NEGO PRAVILO

21. novembar 2016  • 1321 Opširnije

Sindikalne organizacije u privatnim preduzećima, više su izuzetak nego pravilo, a uzrok takvoj praksi je u visokoj stopi nezaposlenosti i strahu od gubitka posla, smatraju i sindikati i poslodavci.
Zakoni kažu postoje, ali ostaju samo pravo na papiru u kojem uglavnom uživaju zaposleni u javnom sektoru. A iako optužbi na račun poslodavaca ima, nema podataka o tome da li je neki poslodavac kažnjen zbog zabrane sindikalnog organizovanja.
Svi imaju pravo na sindikalno organizovanje, ali po pravilu sindikata nema u privatnim preduzećima, a zapinje se još na prvoj stepenici -osnivanju sindikalne organizacije u preduzeću. Na pitanje ko je kriv, što nema organizovane zaštite radničih prava, poslodavci i država prstom upiru u sindikate, a oni pak u strah zaposlenih.
"U Srbiji danas posle gubitka života, najveći strah gubitak radnog mesta. Tako da znajući to poslodavci ucenjuju mnoge zaposlene", rekao je Goran Milić, Savez samostalnih sindikata Vojvodine.
"Ipak su nosioci sindikalnog organizovanja ti koji treba da se izbore za svoja prava. Država stvara pravni okvir kroz radno zakonodavstvo", naglasio je Ivan Đoković, pokrajinski sekretar za privredu.
"Mislim da je to više posao samih sindikata. Znači oni se moraju organizovati, oni moraju animirati te lјude, zaposlene u privatnim firmama i moraju gledati da se i tamo sindikati organizuju", objasnio je Stanko Krstin, Unija poslodavaca Vojvodine.
Krstin kaže da je zadovolјan što u svom preduzeću ima sindikat. Ističe i da je neprirodno što danas u okviru socijalno-ekonomskog dijaloga pregovaraju sa sindikalcima iz javnih preduzeća, te da je potrebno samo da se postojeći zakoni striktno poštuju.
"Zakon je sve regulisao, samo ne treba u praksi sprečavati sprovođenje zakona", istakao je Krstin.
"Spominje se i kolektivni ugovor na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine. Mislim da ćemo tripartitnim dijalogom naći najadekvatnije, najbolјe rešenje za radnike", dodao je Đoković.
"Najavlјeno je do kraja 2017.godine da će biti novi Zakon o radu, pominju se zakoni o sindikatima, prosto čekaćemo da vidimo kakva je namera vlade", kazao je Goran Milić.
A loše namere poslodavaca, saglasni su svi najbolјe će korigovati mogućnost da posao nađete na drugom mestu. Jer kako u Samostalnom sindikatu ističu radnici i danas znaju da je papir kojim se odriču sindikalnog organizovanja ništavan, ali znaju i da će ih, ukoliko pokušaju da organizuju sindikat, otkaz u firmi sačekati na drugom ćošku.
Izvor:RTV

ŠTRAJK PROSVETNIH RADNIKA U VIŠE OD 1.500 ŠKOLA

17. novembar 2016  • 1320 Opširnije

Članovi tri reprezentativna sindikata prosvetnih radnika danas će štrajkovati u više od 1.500 škola u Srbiji tražeći pobolјšanje materijalnog položaja zaposlenih u prosveti.
Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) štrajkovaće skraćenjem časova sa 45 na 30 minuta, dok Sindikat obrazovanja Srbije i Sindikat radnika u prosveti Srbije u znak protesta neće održati prvi čas u prvoj i drugoj smeni.
Granski sindikat zaposlenih u prosveti "Nezavisnost" nije doneo odluku o štrajku upozorenja, ali je ostavio mogućnost svojim članovima da se, ako to žele, priklјuče štrajku u onim školama u kojima je organizovan.
USPRS traži povećanje zarade za 12 odsto, umesto predloženih šest odsto, Sindikat obrazovanja Srbije zatražio je hitne pregovore sa Vladom Srbije o povećanju zarada, pre donošenja budžeta za narednu godinu, a svi sindikati tvrde da vlada nije ispoštovala sporazum kojim je 17. novembra prošle godine, prekinut štrajk prosvetnih radnika.
Sindikati su naveli da je vlada tada obećala jednokratnu pomoć u visini jedne mesečne plate, a da im je isplaćeno 7.000 dinara, kao i da nije rešen problem nastavnika koji su tehnološki viškovi.
Izvor: Beta

POTPISAN KOLEKTIVNI UGOVOR ZA PREDŠKOLCE

15. novembar 2016  • 1319 Opširnije

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević potpisao je danas Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u ustanovama predškolskog vaspitanja i obrazovanja čiji je osnivač država.
Ugovor je potpisao sa predsednicima reprezentativnih sindikata – Ljiljanom Kiković, predsednicom Samostalnog sindikat predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije, Valentinom Ilić, predsednicom Sindikata obrazovanja Srbije i Tomislavom Živanovićem, predsednikom Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“ .
Posebnim kolektivnim ugovorom (PKU), koji je potpisan prvi put u ovoj delatnosti na jedinstven način se uređuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih iz radnog odnosa, postupak izmene i dopune ovog ugovora, način rešavanja spornih pitanja, kao i međusobni odnosi ugovornih strana.
U razgovoru sa predsednicima reprezentativnih sindikata, posle potpisivanja PKU, ministar Šarčević je ukazao na neophodnost nastavka saradnje u izradi zakonskih propisa, a posebno novog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kako bi se unapredio status delatnosti predškolskog vaspitanja koji čini važan deo jedinstvenog obrazovnog sistema u Srbiji.
Ljiljana Kiković, predsednica Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja, navela je da je današnjim potpisivanjem Posebnog kolektivnog ugovora konačno zaokružen proces normativnog uređivanja delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja.
„Ovo je prvi put da zaposleni u predškolskim ustanovama dobiju svoj Posebni kolektivni ugovor. Imajući u vidu brojne probleme u funkcionisanju ustanova na lokalnom nivou, tražimo da se promeni način finansiranja plata zaposlenih u delatnosti direktno iz republičkog budžeta kako bi se obezbedila redovnost isplata zarada, a ne kao do sada preko transfernih sredstava iz lokalnih samouprava“, navela je Kiković.
Izvor: DANAS

SINDIKAT PRAVOSUĐA:
PREDLOG ZA MIRNO REŠENJE SPORA

15. novembar 2016  • 1318 Opširnije

Sindikat pravosuđa Srbije podneo je Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova predlog za pokretanje postupka mirnog rešavanja radnog spora koji se odnosi na utvrđivanje minimuma procesa rada u vreme trajanja štrajka u sudovima, tužilaštvima i zatvorima.
„Na ovaj korak podstakla nas je Odluka o minimumu procesa rada za vreme štrajka koju je doneo direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija dr Milan Stevović. Kako u budućnosti ne bismo imali nedoumica oko toga šta i koliko bi trebalo da se radi u vreme kolektivne obustave rada, podneli smo Agenciji predlog za pokretanje postupka kako bismo utvrdili minimum procesa rada tokom trajanja štrajka u pravosudnim organima Republike Srbije“, poručuju iz Sindikata pravosuđa Srbije

I SSSS SE UKLJUČIO U BORBU
PROTIV NASILJA NAD ŽENAMA

9. novembar 2016  • 1317 Opširnije

Predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije danas su u Beogradu, na Trgu republike, potpisali peticiju, kojom se traži da se 18. maj proglasi Danom sećanja na žene, žrtve nasilja. Peticiju su potpisali Duško Vuković, potpredsednik Veća SSSS, Zoran Mihajlović, sekretar Veća SSSS, Dragana Đorđević, predsednica Sindikata kulture Srbije i članica Predsedništva Sekcije žena SSSS i zaposleni u stručnoj službi Veća SSSS. Inicijativu za potpisivanje peticije pokrenuli su Autonomni ženski centar, Mreža žena protiv nasilja i Udruženje žena ’’Peščanik’’. Savez samostalnih sindikata Srbije će se, kao i do sada, zalagati za donošenje i primenu zakona koji će eliminisati torturu nad ženama u porodici, na radnom mestu i u društvu u celini.

JAČANJE ORGANIZACIJE KROZ MEĐUSOBNO
UPOZNAVANJE I KOMUNIKACIJU

9. novembar 2016  • 1316 Opširnije

U Vrnjačkoj Banji je održan dvodnevni sastanak predsednika i sekretara Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ljubisava Orbovića i Zorana Mihajlovića, sa predsednicima pojedinih sindikalnih organizacija.
Na sastanku se razgovaralo o problemima sa kojima se sindikati susreću u preduzećima, ali i o idejama kako poboljšati rad i učlaniti nove članove.
Svi prisutni su izrazili veliko zadovoljstvo zbog prilike da otvoreno sa predsednikom razgovaraju o svim problemima i istovremeno da se međusobno upoznaju i razmene iskustva.
Ujedno, ocenili su prisutni, ovo je najbolji način da se razmene informacije, osnaži organizacija, podigne nivo solidarnosti i međusobnog razumevanja.
Izrazili su očekivanja da će ovakvi sastanci ubuduće biti mnogo češće organizovani.
(uskoro opširnije)

BANKROTIRAO BORELI, 500 RADNIKA BEZ POSLA

4. novembar 2016  • 1315 Opširnije

Startas patike i borosane, kao jedan od simbola Jugoslavije fabrike Borovo, od danas su za kupce u Srbiji prošlost, jer je firma Boreli iz Sombora, nastala nakon raspada bivše države, bankrotirala, potvrdio je za N1 stečajni upravnik Pavel Severinji.
Stečajni postupak u Boreliju pokrenut je zbog neizmirenih dugovanja, koja su u julu ove godine bila viša od 1,8 milijardi dinara i blokade računa od 750 miliona dinara.
Zbog nerešenih imovinsko pravnih odnosa sa Hrvatskom, Boreli nije mogao da bude privatizovan, a oko 500 radnika ostalo je bez posla.
Predsednik Samostalnog sindikata Borelija Stipan Egzeta, koji je u toj firmi zaposlen 34 godine, za N1 kaže da je do propasti preduzeća dovelo to što nije rešen imovinsko pravni odnos sa nekada matičnom firmom Borovo iz Hrvatske.
U Borovu za N1 nisu hteli da komentarišu bankrot Borelija.
Izvor: N1

GLADOVANJE POKOSILO ŠTRAJKAČE

4. novembar 2016  • 1314 Opširnije

Protekle noći, zbog ozbilјno pogoršanog zdravstvenog stanja, još dvojica štrajkača glađu kragujevačkog preduzeća “Zastava INPRO”, koji od 11. oktobra odbijaju hranu, hospitalizovana su u Kliničkom centru Kragujevac, u kome se od ranije na lečenju već nalazi šestoro njihovih kolega.
Oni su sada pod stalnim nadzorom lekara i nadamo se da će se njihovo stanje stabilizovati, nakon čega će svakako morati da prekinu štrajk glađu, rekao je FoNetu predsednik Štrajkačkog odbora Stevan Pušonja.
Prema njegovim rečima, preostalih 20 štrajkača, bez obzira na potpunu iscrplјenost i ozbilјne zdravstvene tegobe, nastavlјaju protest gladovanjem, očekujući da će Ministarstvo za rad, zapošlјavanje i socijalnu politiku u najkraćem roku naći rešenje za njihovu situaciju.
Poražavajuća je činjenica da je za protekla 24 dana, koliko štrajkujemo, država praktično ostala gluva za naše zahteve, koji nisu meglomanski već predstavlјaju borbu za golu egzistenciju, kazao je Pušonja.
On je najavio da će tokom popodneva biti održan novi sastanak sa poslovodstvom Grupe “Zastava vozila” i apelovao na sve nadležne organe i institucije da učine sve što je u njihovoj moći kako bi se prekinula agonija invalida rada koji se nalaze na ivici zdravstvenog kolapsa.
Izvor: Danas

ZAPOŠLJAVANJE MLADIH GORUĆI PROBLEM

4. novembar 2016  • 1313 Opširnije

"Položaj mladih na tržištu rada" - bila je tema seminara koji je održan u Kragujevcu, u organizaciji Sekcije mladih Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Problem zapošljavanja mladih jedan je od gorućih problema u srpskom društvu u poslednjih dvadestak godina.
Šansa za mlade zavisi od stanja privrede i koliki će u narednom periodu biti privredni rast, jer što imamo više privrednog rasta i investicija, imamo manje nezaposlenosti, čulo se na skupu.
Učesnici seminara govorili su i o nepovoljnom položaju mladih na tržištu rada, značaju njihovog uključivanja u mere aktivne politike zapošljavanja u cilju sticanja znanja i veština koje će im omogućiti bolju integraciju na tržište rada.
Bilo je reči i aktuelnim izmenama radnog zakona, kao i o Zakonu o štrajku.
Skupu je prisustvovao i potpredsednik SSSS Duško Vuković.
Izvor: RTK

PREDSTAVNICI ŠVEDSKOG SINDIKATA U POSETI SAVEZU

3. novembar 2016  • 1312 Opširnije

Predstavnici LO okruga Zapadne Švedske boravili su danas u poseti Savezu samostalnih sindikata Srbije, kako bi unapredila odnose sa najvećom sindikalnom centralom u Srbiji.
Švedsku delegaciju, predvođenu Kristerom Andersonom, prvim ombudsmanom za ekonomiju, sindikalno-političku interakciju, medije i međunarodne kontakte, primili su Ljubisav Orbović, predsednik SSSS, Goran Milić, potpredsedni Veća SSSS i Zoran Mihajlović, sekretar Veća SSSS.
Predsednik Orbović upoznao je goste sa načinom organizovanja SSSS, socijalno-ekonomskim uslovima u kojima organizacija deluje, ulozi socijalnih partnera u dijalogu koji još nije dostigao zadovolјavajući nivo i problemima sa kojima se sindikat suočava u procesu kolektivnog pregovaranja, kao i sindikalnog organizovanja.
Gosti su ukazali da se i Švedska, uprkos visokom novou životnog standard i opadanju stope nezaposlenosti, suočava sa problemima, koje sindikati rešavaju u tesnoj sprezi sa politikom.
Stoga je u okviru višednevne posete Srbiji upriličen i sastanak predstavnika švedskog sindikata sa poslanicima Narodne skupštine Srbije.
Konstatovano je da je saradnja SSSS sa sindikatom LO Švedske na zavidnom nivou, da se nastavlјa sa realizacijom otpočetih projekata sa Savezom samostalnih sindikata Vojvodine i da sindikati, poslodavci iz Švedske, standard i zemlјa u celini, predstavlјaju pozitivan primer koji treba slediti.
Zanimlјiv je podatak da je aktuelni premijer na čelo švedske vlade došao iz redova sindikata i da je idejni tvorac Globalnog dogovora (Global Deal), globalne inicijative za socijalni dijalog izmeću vlada, poslodavaca i sindikata i bolјe uslove na tržištu rada.

SINDIKATI I MEDIJI U REGIONU TREBA DA
RADE U OPŠTEM INTERESU

3. novembar 2016  • 1311 Opširnije

Položaj radnika u regionu, ugrožen velikom nezaposlenošću i nesigurnim radom, treba da bude jedna od glavnih dodirnih tačaka sindikata, medija i celokupnog civilnog sektora koji, zajedničkom borbom i umrežavanjem, mogu doprineti poboljšanju njihovog statusa.
Sindikalna problematika je od opšteg interesa i zato je pomoć medija od velikog značaja, jer je javnost jedno od najjačih oružja sindikalne borbe, zaključak je međunarodnog skupa, pod nazivom „Sindikat i mediji“, koji je održan u Vrnjačkoj Banji, u organizaciji Regionalnog saveta sindikata Solidarnost i Saveza samostalnih sindikata Srbije. S obzirom na to da nezaposlenost i prekarijat nisu mimoišli ni zaposlene u medijima, koji svakodnevno kroz privatizaciju medija i cenzuru gube radna mesta, kroz panel raspravu je pokušano da se iznađu metode koje bi mogle da poboljšaju odnos medija i civilnog sektora, s jedne strane, i sindikata, kao predstavnika radnika, sa druge strane.
„I mediji i sindikati rade u opštem interesu. Nije zadatak medija samo da informišu, već i da podižu nivo svesti o značaju i uticaju svih subjekata društva“, rekao je Duško Vuković, potpredsednik SSSS.
Ljubisav Orbović, predsednik SSSS, ukazao je na negativan imidž o sindikatima, koji se stvara u celom svetu, i koji ima za cilj urušavanje sindikalnog pokreta.
„Neoliberalni kapital, koji od radnika pravi robove, preko pojedinaca i sindikalnih organizacija, napada samu ideju sindikalizma i njen pokret u celini. Zato danas samo hrabri mogu biti sindikalci“, rekao je Orbović.
Sindikati se, prema njegovim rečima, napadaju jer štite radnika i njegovo pravo da radi i od svog rada dostojanstvo živi.
„A, upravo su novinari koji, po nalogu kapitala i centara moći, traže afere i satanizuju sindikate, jedna od najugroženijih profesija“, naglasio je Orbović, dodavši da je vrlo teško učlaniti novinare u sindikate, kojima itekako treba zaštita, pogotovo u lokalnim medijima.
Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, smatra da je održavanje panel diskusije dobar početak otvorenog dijaloga, od kojeg ćemo imati svi koristi, jer nam je cilj isti, a to su građani.
„Mi iz medija se moramo što čvršće povezivati u regionu, jer su nam problemi isti“, rekao je Obradović, koji je upoznao sindikalce sa medijskom scenom, privatizacijom medija i zakonskom regulativom u Srbiji.
Zoran Stoiljković, potpredsednik Ujedinjenih granski sindikata Nezavisnost, smatra da sindikati moraju podići svoje kapacitete, i tako ojačani steći poverenje članstva i svih građana.
To se, prema njegovim rečima, može postići umrežavanjem sindikata u regionu i saradnjom sa civilnim sektorom.
Srećko Mihajlović iz Centra za sindikalizam je ocenio da sindikati moraju da se promene, da stvore novi imidž i identitet, kako bi stekli poverenje građana i kako bi mediji promenili svoj odnos prema njima.
Sindikati, zajedno sa udruženjima novinara, moraju da stanu iza zaposlenih u medijima, posebno iza novinara kojima je ugrožena profesija, kazao je Svetislav Raković, sekretar NUNS-a.
„Nismo zadovoljni kako smo zastupljeni u medijima, a uticaj politike i poslodavaca na to je veliki. U cilju veće vidljivosti i uticaja izradili smo novi sajt sindikata i komunikacijsku strategiju, rekao je Živko Mitrevski, predsednik Saveza sindikata Makedonije.
U Uniji slobodnih sindikata Crne Gore, prema rečima Željka Burića, zamenika generalnog sekretara, nemaju većih problema sa medijima, „koji korektno prenose naše aktivnosti, ali je, uprkos svemu, vidljiv uticaj politike i centara moći na našu medijsku scenu“.
Sanja Leban-Trojar, zadužena za javne odnose u Savezu slobodnih sindikata Slovenije, upozorila je na položaj novinari u toj državi, koji su u velikoj većini prekarni radnici, nisu u stalnom radnom odnosu, često gube posao, zbog čega od sindikata traže zaštitu.
„Zato je u Sloveniji i osnovan Sindikat prekarnih radnika, a i naša centrala im pruža svu pomoć, kako bi im olakšala posao“, kazala je ona.
Leja Čaušević-Sućeška, zadužena za informisanje u Savezu sindikata Bosne i Hercegovine, smatra da se ne može od novinara očekivati da se bore za socijalnu pravdu, s obzirom na veliki stepen nezaposlenosti u toj profesiji, niske zarade, tabloidizaciju većine novina i značajan uticaj politike i kapitala.
„Vlasnici medija ne snose nikakvu odgovornost za objavljene informacije, koje su postale oruđe u rukama moćnika“, rekla je ona, ocenivši da se, zajedničkim radom sindikata i udruženja novinara, „može postići nešto na poboljšanju sindikalne scene i položaja novinara“. U okviru okruglog stola, održana je i godišnja radionica radne grupe za internet, medije i komunikacije sindikata iz regiona, kojoj su prisustvovali predstavnici za odnose sa javnošću sindikata iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Slovenije.

ĐACI U POSETI SSSS

2. novembar 2016  • 1310 Opširnije

Učenici drugog razreda Pravno-birotehničke škole “Dimitrije Davidović” iz Zemuna posetili su najstariju sindikalnu centralu u Srbiji. Đacima su predstavljeni istorijat, smisao i oblici radničkog organizovanja, pružanje pravne pomoći u sindikatu, kao i osnove kancelarijskog poslovanja. Gostima su prikazani prigodni video materijali, upoznali su se sa delovodnim evidencijom i organizovan je obilazak stručnih službi. Poseta je ostvarena u okviru školske prakse i nastaviće se sa učenicima još dva odeljenja.

SINDIKAT KOMUNALACA: JAVNA SEDNICA ISPRED
ZGRADE VLADE SRBIJE

1. novembar 2016  • 1309 Opširnije

Više puta zvanično i posredstvom ličnog sekretara pokušali smo da ugovorimo sastanak sa premijerom u cilju realizacije postignutog dogovora o korekciji, odnosno povraćaju dela umanjene zarade za zaposlene u komunalnom sektoru, ali do današnjeg dana u tome nismo uspeli.
U obraćanju javnosti u prvi plan premijer je isticao potrebu za korekciju plata zaposlenih u zdravstvu i prosveti (što nije sporno), ali nijednom nije se setio komunalnih radnika, čije su prosečne plate mnogo niže a uslovi u kojima rade su krajnje teški (u nekim sredinama čak na nivou ljudske izdržljivosti), što je i premijerova konstatacija sa zajedničkog sastanka.
U dosadašnjoj saradnji imali smo razumevanja za teške odluke koje je premijer donosio u interesu Srbije, a značajan deo tereta tih odluka nosili su i komunalni radnici.
Zbog neuvažavanja postignutog dogovora o korekciji zarada zaposlenih u komunalnom sektoru, prinuđeni smo da organizujemo javnu sednicu Republičkog odbora Sindikata zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Srbije ispred zgrade Vlade Republike Srbije u sredu, 9. novembra 2016. godine sa početkom u 12.00 sati sa zahtevom za prijem predstavnika Sindikata na razgovar o povraćaju dela umanjene zarade za zaposlene u komunalnom sektoru.
Ukoliko ne bude primljena delegacija Sindikata na razgovor, bićemo prinuđeni da 29. novembra 2016. godine organizujemo masovni protest ispred Vlade, sa nekoliko hiljada učesnika, u cilju zajedničkog dogovora u obostranom interesu.
Naš zahtev je ekonomski opravdan, socijalno utemeljen i nema nikakvu drugu nameru, osim poboljšanja socijalnog statusa zaposlenih.
PREUZMI DOPIS PREMIJERU

PENZIONERI PROTESTOVALI ISPRED
USTAVNOG SUDA I VLADE

1. novembar 2016  • 1308 Opširnije

Najstariji zatražili hitne reforme u privredi, reorganizaciju javnih preduzeća i državne uprave kako bi se smanjili budžetski rashodi
Više od 4.000 penzionera, članova Udruženje sindikata penzionera Srbije i Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije, protestovalo je na Trgu Nikole Pašića zatraživši još jednom od premijera i poslanika u Narodnoj skupštini da ponište Zakon o privremenom uređivanju načina isplata penzija, koji je stupio na snagu pre dve godine.
Milorad Vujasinović, predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije, poručio je da se što pre nastavi redovno usklađivanje penzija dva puta godišnje, ali i da se penzionerima nadoknadi sve izgubljeno za protekle dve godine i to sa kamatom.
– Želimo sa skrenemo pažnju vladi, Skupštini Srbije, MMF-u i predstavnicima Evropske unije da je poslednji trenutak da se prestane s protivustavnim umanjenjem penzija i one vrate na nivo pre smanjenja, istakao je Vujasinović.
Budući da, kako je rekao, na ove zahteve već dve godine od premijera dobijaju odgovor da para nema za vraćanje penzija na staro, penzioneri smatraju da novca ima i da samo treba da se umesto štednje preko njihovih džepova sprovedu strukturne reforme u privredi, kako bi se smanjila davanja iz budžeta za firme koje nisu profitabilne već 20 ili 30 godina.
– Neophodno bi bilo reorganizovati državnu upravu i lokalne samouprave, osloboditi se viška zaposlenih i smanjiti budžetske rashode. Posebno je pitanje zašto se država svesno odriče novca od neocarinjene robe, koja se uvozi u Srbiju – kaže Dragan Radović, član Ekonomskog saveta Udruženja, dodavši da je za poslednju deceniju na ovaj način izneto više od 55 milijardi evra iz zemlje.
Penzioneri su šetnju nastavili do zgrade Ustavnog suda zatraživši smenu predsednice Vesne Ilić-Prelić.
– Insistiramo da Ustavni sud Srbije u roku od šest meseci rešava ustavne žalbe i inicijative za ocenu ustavnosti zakona kojima su oštećeni najstariji, rekao je Mihajlo Radović, predsednik beogradskog Udruženja sindikata penzionera.
Zatražili su i da se donese imovinska i socijalna karta građana i na osnovu nje usvoji novi zakon o porezu na imovinu, čime bi najbogatiji građani porez plaćali po znatno višim stopama od građana koji su slabog imovnog stanja.
Penzioneri smatraju da treba smanjiti rad na crno i zaustaviti praksu poslodavaca koji svojim zaposlenima zvanično isplaćuju minimalne zarade i na njih uplaćuju poreze i doprinose, a ostatak koji je često veći od prijavljenog isplaćuju na ruke, čime direktno potkradaju državu, PIO fond, zdravstvo, prosvetu, kulturu i sve druge korisnike budžeta. Najstariji su se na protestu dotakli i odluke da svaki penzioner dobije po 5.000 do 6.000 dinara jednokratne pomoći do kraja godine, ističući da im ne treba milostinja, nego samo ono što su stekli dok su radili i uplaćivali doprinose za PIO.
Izvor: POLITIKA

SAOPŠTENJE SINDIKATA PRAVOSUĐA: ZASTALI, A NE ODUSTALI

1. novembar 2016  • 1307a Opširnije

Sindikat pravosuđa Srbije 31. oktobra.2016. godine, nije odustao nego zastao sa štrajkom. Smatramo da smo postigli dogovor jedino moguć u datim okolnostima, s tim što je izrada budžeta u toku i pregovori se nastavljaju.
Osnovicu za obračun zarada nije bilo moguće pomeriti u većem procentu, jer u skladu sa njom platu prima i državna uprava (njih oko 40.000) što bi znatno uvećalo masu sredstava za plate? Zato i jeste rešenje poseban zakon za pravosudne službenike.
Nije bilo vremena da obavimo konsultacije sa vama. Međutim, naš Statut, kao i Zakon o štrajku daje vam pravo da ne prihvatite dogovor koji smo postigli. Ukoliko niste zadovoljni rezultatima, svaka sindikalna organizacija može, u skladu sa Statutom Sindikata pravosuđa Srbije, kao i u skladu sa Zakonom o štrajku, odlukom većine zaposlenih da organizuje i stupi u štrajk.
S tim u vezi, ukoliko ste spremni da takvu odluku donesete, možemo da zamenimo uloge i mi ćemo vas iskreno podržati sa željom da uspete i istrajete u svojim zahtevima. Bićemo vam veoma zahvalni na svemu što vi "izborite" a što će unaprediti naš materijalni položaj.

UDRUŽENJA PENZIONERA KAŽU DA JE
JEDNOKRATNA POMOĆ NEZAKONITA

31. oktobar 2016  • 1307 Opširnije

Udruženje sindikata penzionera Srbije (USPS) i Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije (USPVLS) ocenili su danas da je nezakonita isplata jednokratne pomoći svim penzionerima, da je ponižavajuće povećanje penzija od januara iduće godine za jedan do dva odsto.
Potpredsednik USPS Mihajlo Radović rekao je da članovi tog udruženja traže da im se pre svega vrati iznos kojim im je oduziman od penzija svakog meseca u protekle dve godine.
USPS, kako je istakao Radović, neće odustati od protesta koji je za sutra zakazan, bez obzira na "obećanja premijera Aleksandara Vučića o jednokratnoj isplati i povišici".
"Ne da nismo zadovoljni obećanom jednokratnom pomoći svim penzionerima i povećanjem od janura za jedan-dva odsto nego smatramo da premijer Aleksandar Vučić nema pravo da daje pare iz PIO fonda kao socijalnu pomoć. Takva vrsta podrške najugroženijima se može davati samo iz budžeta. Vlast je od PIO fonda napravila rezervni budžet i daje koliko misli da treba", rekao je Radović.
On je dodao da je nezapaženo prošlo i ukidanje 13. penzije koju su dobijali penzioneri sa najnižim primanjima, do 20.000 dinara.
"Priključili su PIO fondu penzioni fond zemljoradnika, dele socijalu i tako upropaštavaju fond koji bi možda bez toga i mogao da normalnije funkcioniše. Vlast ima četiri člana u Upravnom odboru, podržavila ga je i može da radi šta hoće", ocenio je Radović.
Predsednik USVLS Jovan Tamburić smatra da je najava o povećanju penzija od januara svođenje penzija na socijalnu kategoriju.
"Umanjili su nam penzije od deset do 22 odsto, a sada govore o rastu od jedan-dva odsto", rekao je Tamburić.
On je kazao da svi građani koji primaju penzije koje su niže od minimalne potrošačke korpe od 36.000 dinara zaslužuju da od države dobiju pomoć.
"U Srbiji su sve institucije urušene i o svemu odlučuje jedan čovek, pa tako i o penzijama. Čujemo da nam dobro ide i da u budžetu ima višak od 52 milijarde dinara. Kako nijedna reforma nije urađena, a ni suzbijena siva ekonomija taj novac ušteđen je tako što je nama zakinuto. Ne znam kako ministri ne znaju koliko budžet dotira PIO fond, jedni kažu sa 60, a drugi sa oko 37 odsto", rekao je Tamburić.
On je kazao da su "Vučićeva obećanja deo predizboirne kampanje u kojoj vlast hoće da potkupi deo glasača".
Savez penzionera Srbije danas je ocenio da će jednokratna pomoć doprineti poboljšanju materijalnog položaja pezionera koji su "imali razumevanja za odluke Vlade u situaciji kada je trebalo uspostaviti finansijsku stabilnost u državi".
To udruženje očekuje da se što pre utvrdi trajanje zakona kojim su umanjene penzije jer je to od "opredeljujućeg značaja za penzinere".
Izvor: Beta

DRŽAVA NEZAKONITO SABOTIRA ŠTRAJK STRAŽARA

31. oktobar 2016  • 1306 Opširnije

To, prema njihovim navodima, proističe iz Odluke o minimumu procesa rada koju je, bez konsultacija sa sindikatima, 26. oktobra doneo direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Milan Stevović. S druge strane, iz uprave tvrde da je prilikom donošenja sporne odluke ispoštovan Zakon o štrajku i da se direktor Stevović konsultovao sa predstavnicima drugih reprezentativnih sindikata. Ipak, predstavnici UGS Nezavisnost, jedinog drugog reprezentativnog sindikata, su demantovali da ih je iko konsultovao prilikom pisanja odluke.
Naime, kako je rad u zatvorima delatnost od posebnog značaja za bezbednost zemlje, Zakon o štrajku propisuje da se tokom obustave rada poštuje minimum procesa rada. Opis minimuma rada u zatvorima se definiše u odluci koju donosi direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Prilikom donošenja odluke direktor je "obavezan je da uzme u obzir mišljenje, primedbe i predloge sindikata". A prema tvrdnjama iz Sindikata pravosuđa, direktor Stević to nije učinio.
Iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija nam je rečeno da je direktor Stevović ispoštovao zakon, time što se konsultovao sa predstavnicima drugih reprezentativnih sindikata.
Prema našim saznanjima, jedini drugi reprezentativni sindikat u Upravni za izvršenje krivičnih sankcija je Granski sindikat Nezavisnost. Ovaj sindikat, za razliku od Sindikata pravosuđa, ne učestvuje u najavljenom štrajku. Predsednik GS Nezavisnost za upravu, pravosuđe i policiju Dragan Čabrić za Danas demantuje da je ih je direktor Stevović konsultovao prilikom izrade odluke.
- LJuti smo, pošto nas niko nije pitao. Primio sam tu odluku i ona predviđa da radimo više nego pre štrajka - navodi Čabrić.
Istog stava su i u Sindikatu pravosuđa. Prema njihovom gledištu, Odluka o minimumu procesa rada je povećala radne obaveze stražarima u odnosu na period pre štrajka. Pošto, kako nam je rečeno, to obesmišljava obustavu rada, Sindikat pravosuđa je pozvao svoje članove da ne potpisuju odluku i da umesto toga po svom osećaju poštuju minimum procesa rada. Iz sindikata su najavili da će pokušati pravnim putem da ospore Odluku o minimumu procesa rada.
Izvor: Danas

SINDIKAT PISAO VULINU:
NISTE SVE URADILI ZA RADNIKE INPRO

31. oktobar 2016  • 1305 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Kragujevca uputio je ministru za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Aleksandru Vulinu otvoreno pismo u kome traži odgovor na pitanje gde u Srbiji može da se zaposli radnik, koji nema tri prsta na ruci i ima više od pedeset godina ili ima šezdeset godina i tumor.
U pismu se navodi da upravo takvi ljudi štrajkuju glađu u Zaštitnoj radionici, Zastava INPRO i dodaje da su oni invalidi postali radeći i stvarajući fabrike koje je ova Vlada, kao i prethodne, uništila, rasparčala i rasprodala.
Vlada je iz preduzeća Zastava INPRO, koje je osnovano da bi u njemu radili invalidi rada, iznela skoro sve što vredi i prodala francuskom preduzeću za cenu jednog stana u Beogradu.
"Dugovi su ostali preduzeću Zastava INPRO, nedovoljno profitabilne tehnologije, 132 radnika i rukovodstvo, koje spas za preduzeće, o pameti, vidi u stečaju", ističe se u pismu upućenom Vulinu.
Sindikat zbog toga traži da država brine o ovim radnicima i da Zaštitna radionica, to bude i u stvarnosti.
"Nije tačno da ste sve učinili za njih. Niste im omogućili da dostojanstveno žive i treba da učinite ono što je njima potrebno da sačuvate preduzeće Zastava INPRO. To nije moguće kroz stečaj. Kako će 132 radnika da vrate dugove preduzeća, koji su volšebno nastali, u vremenu kada je u njemu radilo oko 400 radnika sa tehnologijama u punom kapacitetu. Svi znamo da je to nemoguće", ističe se u pismu.
Vratite dostignute standard socijalnih programa koja je ova Vlada ukinula, a koji su podrazumevali više otpermnine i zbrinjavanje radnika kojima nedostaje do pet godina za penzionisanje. Odvojite novac namenjen "stranim investitorima" i dajte ga ljudima u ovoj zemlji, kako bi preživeli. Država zbog njih postoji a ne zbog "stranih investitora", piše u pismu upućenom Vulinu.
Izvor: N1

MERE BEZBEDNOSTI, RADNICI CENU PLAĆAJU ŽIVOTOM

27. oktobar 2016  • 1304 Opširnije

U Srbiji je prošle godine na radnom mestu život izgubilo 39 radnika, a za 10 meseci ove godine njih 40. Najčešći uzrok ovakvih nesreća je to što se radnici ili poslodavci ne pridržavaju propisanih mera bezbednosti. Zato su sindikati i poslodavci organizovali brojne obuke za bezbedan rad.
Sindikati su preuzeli svoj deo odgovornosti o podizanju svesti o bezbednom i zdravom radu. Poslednje dve godine više od 2.000 aktivista dva reprezentativna sindikata prošlo je obuke kako bi u svojim firmama bili članovi Odbora za bezbednost i zdravlјe na radu i ukazali na sve opasnosti kojima su radnici izloženi.
"Statistika govori da tamo gde poslodavci ne omogućavaju radnicima da formiraju odbore za bezbednosti zdravlјe na radu, da se tu dešavaju velike katastrofalne nesreće, koje se najčešće završavaju smrtnim ishodom", ukazuje Duško Vuković iz Samostalnog sindikata Srbije.
Odbori za bezbednost su dobra ideja u velikim firmama, ali u preduzećima sa nekoliko zaposlenih bolјe rešenje je kvalitetna obuka, smatraju poslodavci.
"Radnici koji se primaju na određena radna mesta sa većim rizikom pre toga treba da dobiju dovolјno dobru edukaciju. Najčešće se povrede na radu dešavaju kod onih nekvalifikovanih radnika, onih koji dođu da rade nešto a nisu dovolјno naučeni kako to da rade", ističe predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
Hilјadu teških povreda i oko 25.000 lakših povreda, zabeleženih ove godine u Srbiji, predstavlјaju veliki gubitak za društvo. Povrede dovode do smanjenja radne sposobnosti, smanjuje se i produktivnost, a povećavaju troškovi proizvodnje i zdravstvene zaštite. Po zakonu najodgovorniji su poslodavci.
"Upravo su poslodavci ti koji moraju obezbediti radnicima mnogo bolјe uslove za rad. Kompletnu higijensko-tehničku zaštitu, samim tim to je dobro i za poslodavca i za čitavu državu", napominje državni sekretar u Ministarstvu rada Negovan Stanković.
U Evropskoj agenciji za bezbednost i zdravlјe na radu kažu da se zajedničkim radom Vlade, sindikata i poslodavaca na sprovođenju strategija za zdrav i bezbedan rad situacija u regionu popravlјa.
"Srbija radi na donošenju zakona, ali radi i na tome da omogući dobru inspekcijsku kontrolu koja bi obezbedila primenu zakona, a radi i na informisanju, tako da radnici i uprava znaju svoje obaveze i šta sve moraju da urade, da bi imali smanjenje brojnih nesreća na radu", ističe Tim Tregenca iz Evropske agencije za bezbednost i zdravlјe na radu.
Stručnjaci ističu da je najbitnije podizanje svesti i zaposlenih i poslodavaca o značaju bezbednosti na radu. Ne može se očekivati da inspektor rada, koji u proseku pokriva oko 1.400 preduzeća, obiđe sve firme i ukaže na nepravilnosti koje mogu dovesti do povreda ili obolјenja.
Izvor: RTS

VOJNI SINDIKAT PODRŽAO ŠTRAJK SINDIKATA PRAVOSUĐA

25. oktobar 2016  • 1303 Opširnije

Vojni sindikat Srbije daje punu podršku štrajku koji je najavio Sindikat pravosuđa Srbije za 1. novembar i pridružuje se njihovom zahtevu za povećanje plata.
Vojni sindikat Srbije je u avgustu od ministra odbrane zatražio povećanje plata za zaposlene u Vojsci Srbije, ali do današnjeg dana nije bilo konkretnog dogovora niti rešenja, navode.
Najinteresantnije je, ipak, to što su plate u sistemu odbrane definisane Zakonom o Vojsci Srbije koji se uspešno ne sprovodi od svog donošenja. Osnovica određena zakonom nije u skladu sa predviđenim iznosom još od 2008.godine, a i pored toga zarade u Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane su umanjene za 10 odsto u sklopu mera štednje, podsećaju iz ovog sindikata.
Kako kažu, u slučaju da se u najskorijem periodu ne iznađe modus za dovođenje zarada u sistemu odbrane na minimalno zakonom garantovani nivo, Vojni sindikat Srbije će biti prinuđen na sprovođenje represivnijih mera.
Vojni sindikat Srbije smatra da je neophodno obezbediti funkcionisanje pravne države, pod čime smatra striktno sprovođenje važećih zakona i brigu o kadru koji je klјučan u obezbeđenju funkcionisanja Ustavnog poretka i bezbednosti Srbije zbog čega dajemo punu podršku kolegama iz sindikata pravosuđa, saopšteno je iz tog sindikata.
Izvor: N1

ŠTRAJK PRAVOSUĐA ĆE TRAJATI DO ISPUNJENJA ZAHTEVA

25. oktobar 2016  • 1302 Opširnije

Zaposleni u pravosuđu od 1. novembra stupaju u generalni štrajk koji će, kako kaže predsednica Sindikata pravosuđa Srbije Slađanka Milošević, trajati sve dok ne budu zadovoljni pregovorima.
Slađanka Milošević kaže da će se 1. novembra stupiti u štrajk, ali da će intenzivno da pregovaraju do tada. Navodi da građani tog 1. novembra sigurno neće moći da završe posao u sudu i da će poštovati minimum procesa rada, što znači da će se raditi samo hitne stvari. O zahtevima sindikata kaže:
"Imamo samo jedan - povećanje zarade službenicima, zahtev da naš poslodavac, a to je država, ima isti tretman prema službenicima u pravosuđu, kao prema nekim drugima. Neću da kažem kolika je prosečna plata jer računaju najnižu i najvišu sudijsku, ali reći ću da je plata referenta do 25.650, imamo i neke sa 21.000 do 34.000 ili stručni saradnici, fakultetski obrazovani sa najvećim koeficijentom imaju pedesetak hiljada", objašnjava ona.
Pored toga navodi da im, bez obrazloženja, ni obećana pomoć nije isplaćena i da je u javnosti stvoren utisak da su u pravosuđu visoke plate.
"Ja se nadam da građani neće ispaštati, ali štrajk će više osetiti građani nego poslodavac, ali mislim da je u interesu da funkcioniše pravosudni sistem, država mora da brine o tome. Pored plate prima se i pomoću iznosu od četiri hiljade. Recimo u specijalnoj zatvorskoj bolnici, koleginica koja radi u kantini sa najtežim zatvorenicima nema beneficirani radni staž i nema tu pomoć, ona nije ni na koji način zaštićena".
Kaže da nije bilo štrajka šest godina, a da je u januaru održan samo štrajk upozorenja.
"Sindikat je vrlo otvoren socijalni partner, mi imamo obavezu da obavestimo poslodavca o štrajku, hteli smo da im ostavimo mogućnost da ozbiljno shvate da treba nešto da se učini, kako bi nam se popravio materijalni položaj. Danas idemo u Ministarstvo pravde i nadam se da se poslodavac unormalio jer nikome ne odgovara da pravosudni sistem stane. Bilo je dovoljno zastoja, optimista sam i mislim da smo uspeli da ubedimo poslodavca da je potrebno da se menja nešto".
Ona ističe da sa ministarkom pravde Nelom Kuburović imaju odličnu saradnju, ali da mnogo toga ne zavisi od nje.
"Možda je krajnje vreme da stanu svi prema kojima se poslodavac ponaša kao maćeha. Što se tiče broja nerešenih predmeta, mi radimo po nalogu sudija i tužilaca, to ne zavisi od nas. ali ne treba zaboraviti da je smanjen broj i sudija i tužilaca", navela je ona.
Slađanka Milošević naglašava da je država dužna da obezbedi uslove za rad pravosuđa - opremu, dovoljan broj sudija, zgrada, osoblja.
Izvor: N1

SOCIJALNI DIJALOG - RADNIČKA ILUZIJA ILI
STVARNO MIRENJE RADA I KAPITALA

21. oktobar 2016  • 1301 Opširnije

Da li se može govoriti o socijalnom dijalogu u Srbiji kada je velika razlika u moći između socijalnih partnera – osnovno je pitanje istinskog funkcionisanja tog dijaloga oko kojeg su se složili učesnici skupa pod nazivom “Socijalni dijalog- radnička iluzija ili stvarno mirenje rada i kapitala”.
Da li je socijalni dijalog nestao sa socijalnom državom I koliko će naše približavanje Evropi uticati na stanje dijaloga u zemlji, zapitao se Srećko Mihailović, iz Centra za razvoj sindikalizma.
Ukazavši da radnici snose najveći trošak ekonomske krize, on je postavio tezu da bi prebacivanje tereta na radnike moglo biti proizvod socijalnog dijaloga.
Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, je ukazao da odsustvo poverenja između socijalnih partnera I nepostojanje dostojanstvenog sveta rada remeti viziju socijalnog mira I socijalne pravde.
Tome u prilog svedoči i funkcionisanje Socijalno-ekonomskog saveta, na kojem bi trebalo da se ravnopravno raspravlja o svim zakonima koji se tiču sveta rada. Međutim, od 30 zakona koji su trebali da se nađu na dnevnom redu SES-a, na sednicama tog tela se raspravljalo o svega par zakona. Najznačajniji zakon iz sveta rada, Zakon o radu, donet je po hitnom postupku, bez javne rasprave iI saglasnosti SES-a, naveo je Vuković.
Prema njegovim rečima, ukoliko želimo istinski socijalni dijalog, ta procedura i zakonski rokovi bi morali da budu ispoštovani, kao I da se čuje mišljenje predstavnika sindikata u radnim grupama za donošenje predloga zakona.
“U Srbiji danas radnici kleče, uslovi rada su teški, a sindikatu se nedozvoljava osnivanje organizacija u firmama. Sve je to velika prepreka da uđemo u evropsko društvo”.
“Ipak, smatram da će nas evropske integracije naterati da izađemo iz ‘pelena’ socijalnog dijaloga, čije funkcionisanje sindikat istinski želi”, zaključio je Vuković.
Zoran Stojiljković, potpredsednik UGS Nezavisnost rekao je da bez kulture dijaloga socijalni dijalog ne može da funkcioniše, ocenivši da je osnovni problem što on nije obavezan u Srbiji.
On smatra da država i lokalne samouprave nemaju kapaciteta da podrže osnivanje socijalno-ekonomskih saveta na lokalu.
Volker Šarlovski, zamenik predsednika Nemačkog saveza sindikata (DGB) rekao je da je socijalni dijalog u Evropskoj uniji, koja je prošle godine obeležila 30 godina njegovog postojanja, obavezan i da postoji odbor koji se bavi tom oblašću.
On je ocenio da trajanje krize ugrožava odnose između sveta rada i kapitala.
Zoran Lazić, pomoćnik ministra rada, kazao je da je u poslednje dve godine Ministarstvo rada pokušalo da izgradi poverenje između socijalnih partnera, dok je važnost socijalnog dijaloga nastojalo da prenese i na druga ministarstva u vladi.
„Mi prvo treba da se dogovorimo kakav dijalog hoćemo, pa onda da menjamo zakone“, ocenio je Lazić.

MKS I EKS PODRŽALI ZAHTEV SSSS I UGS

21. oktobar 2016  • 1300 Opširnije

Međunarodna konfederacija sindikata i Evropska konfederacija sindikata zahtevaju od srpskog ministra rada da preduzme mere kako bi se obezbedilo poštovanje kolektivnih ugovora u Srbiji, u skladu sa Konvencijiom MOR 98. i Evropskim socijalnim modelom.
U pismu, koje su Aleksandru Vulinu uputili generalni sekretari MKS-a i EKS-a, Šaran Barou i Luka Vinsentini, upozoreno je da Vlada Srbije ima odgovornost da preduzme mere kako bi ohrabrila i promovisala kolektivno pregovaranje u dobroj veri među socijalnim partnerima.
Dopis je upućen nakon što su članice MKS-a i EKS-a, Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS “Nezavisnost”, obavestili te dve međunarodne organizacije da je Unija poslodavaca jednostrano otkazala kolektivni ugovor za polјoprivredu, prehrambenu, duvansku industriju i vodoprivredu.
Taj ugovor je potpisan u januaru 2016. godine, nakon što su sindikati zahtevali od Ministarstva rada da razmotri prošireno dejstvo, u skladu sa nacionalnim normativnim okvirom.
Unija poslodavaca je pokušala da opravda svoje ponašanje, ukazujući na činjenicu da više ne zastupa 50% poslodavaca u ovom sektoru.
U dopisu MKS-a i EKS-a se podseća da je Srbija 24.novembra 2000. godine ratifikovala Konvenciju MOR 98. o pravu na organizovanje i kolektivno pregovaranje, a nedavno je otvorila Poglavlјa 23. i 24. o fundamentalnim pravima i pravdi u pregovorima za pristupanje EU.
“Komitet MOR-a za slobodu organizovanja stalno tvrdi da je obostrano poštovanje prema posvećenosti kolektivnom pregovaranju bitan element prava na kolektivno pregovaranje, kako bi odnosi na radu bili uspostavlјeni na stabilnoj i čvrstoj osnovi.
U suprotnom, ne može se razumski očekivati ni stabilnost industrijskih odnosa, niti dovolјna sigurnost zaklјučenih sporazuma. Rezultat ovoga je neuspeh u primeni kolektivnog ugovora, čime se krši pravo na kolektivno pregovaranje, kao i princip pregovaranja u dobroj veri”, navodi se u dopisu EKS-a i MKS-a, upućenom ministru Vulinu.
Pogledaj original dopisa

KOLEKTIVNI UGOVOR IZMEĐU REALNOSTI I VIZIJE

21. oktobar 2016  • 1299 Opširnije

U Beogradu je 19. oktobra održan okrugli sto „Kolektivni ugovor – realnost i vizija“, koji su organizovali Savez samostalnih sindikata Srbije i Samostalni sindikat metalaca, uz podršku Solidar Suisse-SLA.
Na skupu su, pored predstavnika SSSS, učestvovali predstavnici UGS „Nezavisnost“, Ministarstva rada, Unije poslodavaca, kao i eksperti koji se bave ovom problematikom.
Govoreći o efektima (ne)primene zakonskih rešenja, kao i aktuelnoj situaciji u realnom sektoru i tendencijama u sferi granskog kolektivnog pregovaranja, ukazano je na zabrinjavajuću činjenicu da je samo jedan granski kolektivni ugovor u putarskoj privredi dobio prošireno dejstvo. Zaključeni kolektivni ugovor u sektoru poljoprivrede je Unija poslodavaca otkazala, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo sindikata, imajući u vidu da su pregovori dugo trajali i da su se pregovaračke strane u svemu usaglasile.
Sindikati su potpuno svesni situacije u privredi, nastojeći da uz dobru veru i punu argumentaciju pristupe svakoj stavki ugovora, uz puno uvažavanje poslodavačke strane, međutim, čini se da postoji nerazumevanje i neprihvatanje dogovorenog.
Očigledno ja da veliki problem u sadašnjem zakonodavnom rešenju predstavlja prošireno dejstvo, koje je faktički nemoguće dostići, ali proširenim dejstvom se ne sme uslovljavati kolektivni ugovor, niti bi ono trebalo da bude mehanizam za jačanje kolektivnog pregovaranja. Svako veštačko nametanje proširenog dejstva bilo bi kontraproduktivno, prosebno u jednoj diversifikovanoj grani. Stoga bi, po mišljenju jednog broja učesnika, bilo značajno ojačati platformu granskog kolektivnog pregovaranja koja bi se realizovala kroz pregovore u preduzećima.
Ukoliko se pogleda metalski sektor, koji je bio i ogledni primer u ovoj, četvrtoj fazi projekta „Kolektivni ugovor u fokusu dostojanstvenog rada“, od oko 220 preduzeća u kojima imaju članstvo, gotovo sva imaju zaključen kolektivni ugovor kod poslodavca, a pregovori oko granskog kolektivnog ugovora sa povremenim prekidima traju godinama. Pored toga, što ovo govori o velikoj disperziji uslova rada i poslovanja koja onemogućava izgradnju opšteprimenljivih rešenja, razlog je i što se najveći poslodavci iz metalskog sektora ne nalaze u Uniji poslodavaca.
Član Evropskog parlamenta i nekadašnji predsednik sindikata metalaca Švedske, naglasio je da je pokrivenost kolektivnim ugovorima u Švedskoj 90 odsto. Sa razvijenim socijalnim dijalogom i najmanjim brojem izgubljenih dana zbog štrajka, švedski model je svakako respektabilan u EU i neophodan za uspostavljanje balansa između ekonomskih sloboda i fundamentalnih prava radnika i sindikata.
Učesnici skupa su mišljenja da je neophodno očuvati kolektivno pregovaranje u okviru ZOR-a, kao sistemskog zakona, a zakonsko regulisanje prava i obaveza iz radnog odnosa trebalo bi da bude takvo da i zaposleni i poslodavci imaju jak interes i svest o potrebi i korisnosti da zaključe kolektivni ugovor.
Neprihvatljivo je i fingiranje socijalnog dijaloga, zarad pozitivnog mišljenja u izveštaju o napretku Srbije u procesu pridruženja EU ili dobijanja „zelenog svetla“ za otvaranje nekog poglavlja.
Učesnicima okruglog stola prikazan je i spot, koji promoviše kolektivno pregovaranje, a kolektivi ugovor stavlja u fokus dostojanstrvenog rada.

RADNICI U PRAVOSUĐU U ŠTRAJKU OD 1. NOVEMBRA

21. oktobar 2016  • 1298 Opširnije

Sindikat pravosuđa Srbije doneo je odluku da 1. nobembra stupi u štrajk do ispunjenja zahteva koje im je obećala država.
Jedini zahtev Sidikata pravosuđa bilo je povećanje zarada sudskom, tužilačkom i zatvorskom osoblјu, što su im, kako tvrde, predstavnici države obećali, ali nisu i ispunili.
U Sindikatu ističu da će štrajkovati službenici čije plate se kreću od 25.000 do 30.000 dinara.
“Plate u pravosuđu nisu povećavane punih šest godina, tačnije od poslednjeg štrajka 2010. godine. Godinama smo razgovarali i naš poslodavac je uvek varao, odnosno nikada nije bio iskreno zainteresovan za pobolјšanje materijalnog položaja pravosudnih službenika”, navodi se u saopštenju koje potpisuje predsednica Sindikata Slađanka Milošević.
Svojim postupcima u vidu zamajavanja, obmanjivanja i neispunjenih obećanja, poslodavac je izazvao bunt i nezadovolјstvo kod pravosudnih službenika, ističu u Sindikatu i poručuju da u dalјoj obmani ne žele da učestvuju, zbog čega je i doneta odluka o štrajku.

DALJE UMANJENJE ZARADA
NAMENSKE INDUSTRIJE JE NEODRŽIVO

19. oktobar 2016  • 1297 Opširnije

Sindikati fabrika namenske industrije, Prva iskra – Barič, Prvi partizan – Užice, Milan Blagojević – Lučani, Krušik – Valјevo, Sloboda – Čačak i Zastava oružje – Kragujevac, zaključili su da se socijalno-ekonomski položaj zaposlenih sve više pogoršava i da je dalje umanjenje zarada radnika namenske neodrživo,
Nezadovolјni odnosom Ministarstva odbrane, sindikati su, sa zajedničkog sastanka, održanog juče u Kragujevcu, pozvali predsednika Vlade Srbije da pomogne u rešavanju tog problema.
Reč je o preduzećima, čiji zaposleni rade u visokorizičnim bezbedonosnim uslovima, zbog čega su im ugroženi životi, a kao dokaz su česte nesreće i povrede na radu u fabrikama namenske industrije.
Po ovom pitanju sindikati su još 27. septembra 2016.godine uputili zahtev za sastanak sa ministrom odbrane koji, međutim, nije pokazao zainteresovanost da reši pitanja od kojih direktno zavisi položaj radnika i čiji rad značajno doprinosi pozitivnom izvoznom bilansu zemlјe i stabilizovanju finansija države.
Sindikati podsećaju da fabrike namenske industrije iz svojih izvora obezbeđuju zarade za 10.000 radnika u toj industriji, da stvaraju novu vrednost, što doprinosi punjenju državne kase, te da iz tih razloga ne postoji nikakav osnov da se radnici namenske industrije dalјe kažnjavaju, dok država ubira velika sredstva po različitim osnovama.
U saopštenju je upozoreno da radnici danas plaćaju cenu povećanog nivoa različitih obolјenja, kao i kancerogenih bolesti, s obzirom na to da su fabrike pretrpele teška razaranja u NATO bombardovanju. Tada su radnici fabrika jedini učestvovali u saniranju katastrofalnih posledica bombardovanja, a preduzeća su opstala zahvalјujući značajnoj ulozi sindikata, koji se već decenijama bore za opstanak fabrika i njenih radnika.
Ukoliko se i vlada ogluši o naše zahteve, sindikati fabrika namenske industrije će doneti odluke o aktivnostima koje treba da doprinesu menjanju teškog socijalnog statusa radnika u namenskoj industriji.

PRODUŽITI FINANSIRANJE POSTOJEĆIH PROJEKATA

18. oktobar 2016  • 1296 Opširnije

Zajednica instituta Srbije, Sindikat zaposlenih u naučnoistraživačkoj delatnosti Srbije i Pokret „Spasimo nauku” zahtevaju da se nastavi finansiranje postojećih projekata dok se ne sredi stanje u nauci.
Naučnici Srbije nisu juče dobili odgovor na pitanje šta će biti sa novim konkursom za naučnoistraživačke projekte koje je Vlada poništila početkom maja, jer ovo pitanje nije bilo na dnevnom redu prve sednice Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj.
Konstitutivna sednica je održana u Ministarstvu prosvete, a predsednik, akademik Zoran Popović za „Politiku” kaže da je konkurs spomenut pod „razno”, jer su deo koji su poslali Zajednica instituta Srbije (ZIS), Sindikat nauke i Pokret „Spasimo nauku” dobili na sam dan sednice.
“Ovo je bila konstitutivna sednica, upoznavanje članova koji se nisu do sad poznavali, a i morali smo i da uradimo ono što je prioritet, a to su žalbe na izbor u zvanja i na akreditacije u nauci. Formirane su tri radne grupe po oblastima, koje će razmotriti žalbe koje čekaju i po godinu dana, jer ovo telo dugo nije radilo. O konkursu će biti reči na sledećoj sednici, verovatno do kraja meseca”, objašnjava akademik Popović.
Istraživači sa kojima smo razgovarali kažu da shvataju šta su prioriteti u ovom trenutku, jer Savet nije funkcionisao jako dugo, ali i napominju da su dopise poslali 7. oktobra na adresu Saveta, ali i ministra prosvete, premijera i skupštinskog Odbora za obrazovanje i nauku. Takođe su stavovi ZIS, sindikata i „Spasimo nauku” poslali i na imejlove svih članova Saveta.
“Mi predlažemo da se odloži raspisivanje novog konkursa i produži finansiranje postojećih projekata za još dve godine, a da se do tada uradi opšta reforma nauke i uvede kombinovano finansiranje (institucionalno i projektno). Problem je u tome što je ova verzija konkursa, o kojoj Savet treba da raspravlja, još gora od konkursa koji je Vlada poništila, a pri tom smo ovu najnoviju verziju dobili od insajdera, nismo ni konsultovani u njenoj izradi”, kaže za naš list Duško Blagojević, predsednik Zajednice instituta Srbije.
Verzija konkursa o kojoj Savet treba da raspravlja gora je od one koju je Vlada poništila, kaže Duško Blagojević, predsednik Zajednice instituta Srbije.
Zamerke naučnika na najnoviju verziju konkursa su što se njime predviđa „racionalizacija”, odnosno bile bi smanjene plate velikom broju iistraživača, jer bi se oni vrednovali po novom pravilniku i na osnovu nepovoljnih uslova. Njihove projekte bi ocenjivali u većini oblasti strani recenzenti, a njihova ocena bi bila mnogo značajnija od onoga što su naučnici do sada uradili. Osim toga, netransparentne baze istraživača i referenci navode na zaključak da naučna zajednica nikako ne bi znala ko je na osnovu kojih kriterijuma i kako vrednovan.
Blagojević, inače naučni savetnik u Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković”, pojašnjava da su do sada u oceni projekta 50 odsto činili strani recezenti, a drugu polovinu kompetentnost tima, a u novoj verziji je taj odnos 70 – 30. To znači da, recimo, stranci mogu da kažu – ovaj projekat je odlična ideja, a da mi onda nemamo ljudstvo ni opremu da ga sprovedemo.
“Za nas sa instituta svaki konkurs je stres, jer nema fiksnog novca, znači ako ne prođu svi projekti, može da se dogodi da institut nema ni struju da plati, a da istraživač na primer dobije otkaz. Od ukupnog fonda za plate po osnovu projekata, država daje i deo za materijalne troškove, a znamo da ima instituta sa ogromnim brojem kvadrata i velikim brojem ljudi i da recimo, pojedini instituti plaćaju porez na zemljište i da na to ide veliki novac. Istovremeno, fakulteti ne plaćaju porez na imovinu i finansiraju se iz dva izvora, dakle zaposleni dobijaju plate i plus novac od projekata”, ističe Blagojević.
Na naš komentar da se u javnosti često može čuti da „Srbija ima previše istraživača koji ništa i ne rade osim što svaki dan piju kafu, a finansirani su za projekat na kojem rade godinama i pri tom ne donose rezultat”, Blagojević odgovara – mi ne štitimo nerad, što je nedavno iznela i dr Đurđica Jovović, predsednica Sindikata nauke.
“Zato i tražimo da se javno objavi registra istraživača, i da se prebrojimo, da se izađe sa imenima i prezimenima ljudi i gde su zaposleni. I projekti i istraživači koji nemaju rezultat ne treba da se finansiraju. Ministarstvo prosvete zna ko su ti koji ne rade, hajde da se već jednom izađe sa imenima, da prebrojimo kvadrate, da pogledamo kakva je oprema i koliko je potrebno za troškove. Neophodna je opšta reforma i mi Ministarstvu prosvete nudimo i sve svoje kapacitete”, ističe naš sagovornik.
U Srbiji se za celokupnu nauku okvirno izdvaja oko 100 miliona evra iz republičkog budžeta ili oko 0,35 odsto BDP, a da bi naša država bila konkurentna sa svetom u nauci i tehnologiji, potrebno je da godišnje izdvajanje iz budžeta bude od 250 do 300 miliona evra.
Poređenja radi, navodi se u otvorenom pismu ZIS i Sindikata nauke, Srbija za nauku izdvaja skoro isti iznos koji izdvaja i nemačka kozmetička kuća Bajersdorf, inače vlasnik brenda Nivea, koja godišnje ulaže u istraživanja oko 92 miliona evra.
Iako su zvanične brojke do kojih su naučnici došli analizom budžeta 2009–2016. nešto više, postoji problem trošenja finansijskih sredstava, jer je sistem neefikasan, te tako svake godine bude potrošeno 15–20 miliona evra manje nego što je predviđeno budžetom. Sličan problem postoji sa trošenjem kredita koje je Srbija dobila od Evropske investicione banke i Banke za razvoj saveta Evrope u vrednosti od 305 miliona evra. Sav novac je morao da bude potrošen do kraja 2015. godine, ali je, navodi se u pismu, rad Jedinice za upravljanje projektima (JUP) bio neefikasan tako da je 195 miliona evra ostalo neutrošeno.
Zbog toga danas građani Republike Srbije ne samo što plaćaju penale na kredite, već je i celokupna nauka oštećena za investicije, koje doprinose daljem razvoju i nauke i tehnologije, navodi se u pismu koje je poslato i premijeru Vučiću.
Izvor: Politika

SINDIKAT DA BUDE UKLjUČEN U
PRIVATIZACIJU LUKE „NOVI SAD“

18. oktobar 2016  • 1295 Opširnije

Samostalni sindikat luka i pristaništa Srbije zatražio je od nadležnih organa da bude uklјučen u proces privatizacije luke „Novi Sad“ i, shodno pozitivnim zakonskim propisima, zaštiti prava i interese zaposlenih.
U pismu predsedniku Vlade Srbije i ministrima privrede i rada, izražena je zabrinutost zbog najavlјene privatizacije i promene vlasništva nad lukom ,,Novi Sad”, odnosno postupanja nadležnog ministarstva i to Ministarstva privrede u ovom slučaju.
„Sve aktivnosti nadležnog ministarstva i poslodavca/subjekta privatizacije/, od podnošenja inicijative do danas, odvijaju se bez konsultovanja i obaveštavanja reprezentativnog sindikata luke ,,Novi Sad”. Sindikat je u više navrata tokom ove godine, inicirao razgovore sa poslodavcem i zajedničko razmatranje dostupne dokumentacije, ali bez uspeha.
Nije nam ideja i namera da vršimo opstrukciju ili sprečavamo politiku Vlade Republike Srbije u ovoj oblasti, već nam je namera da se na zakonom predviđen način uklјučimo u aktuelne procese privatizacije luke i shodno pozitivnim zakonskim propisima zaštitimo prava i interese zaposlenih.Zaposleni u luci i jedini reprezentativni sindikat u luci ,,Novi Sad”, pa ni Samostalni sindikat luka i pristaništa Srbije, ne raspolažu zvaničnim informacijama o postupku privatizacije što izaziva različite interpretacije i veliku zabrinutost zaposlenih za njihovu dalјu sudbinu i njihovih radnih mesta. Predlažemo da se u sve dalјe aktivnosti uklјuče predstavnici sindikata, što je po našem mišlјenju jedini pravi put za okončanje procesa privatizacije luke ,,Novi Sad”.
U dobroj volјi ukazujemo da je članom 8. stavom 1. Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama /Službeni glasnik RS br.73/2010/ precizirano da je razvoj vodnog saobraćaja, kao i luka i pristaništa, od interesa za Republiku Srbiju i da uživa posebnu zaštitu.
Članom 8. stavom 2. Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, ističe se da se dugoročni razvoj vodnog saobraćaja uređuje Strategijom razvoja vodnog saobraćaja Republike Srbije koja se donosi na period od 10 godina, a koji se u izuzetnim slučajevima može dopunjavati kada se za to ukaže naročito potreba. Stavom 3. navedenog člana Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, precizirano je da Vlada Republike Srbije donosi Strategiju.
Članom 9. Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama ističe se da se u skladu sa Strategijom donose kratkoročni, srednjoročni i dugoročni planovi izgradnje i razvoja vodnih puteva, luka i pristaništa, kao i planirani iznos troškova i predlozi načina finansiranja navedenih planova izgradnje i razvoja vodnih puteva i luka otvorenih za javni saobraćaj.
Članom 203. stavom 1. i 2. Zakona o plovidbi i lukama na unutranjim vodama, navodi se da su luke i pristaništa u Republici Srbije dobra od opšteg interesa, a da je izgradnja i održavanje luka otvorenih za javni saobraćaj od državnog interesa, a da se vrši u skladu sa planovima iz člana 9. Zakona o lukama.
Ističemo da je Ministarstvo privrede Republike Srbije na osnovu člana 18. Zakona o privatizaciji /Službeni glasnik RS br. 83/2014,46/2015 i 112/2015/ objavilo Javni poziv za prikuplјanje pisama o zainteresovanosti subjekta privatizacije luke ,,Novi Sad”, a da pisma o zainteresovanosti, potencijalni investitori treba da dostave i to do 30.03.2016. godine.
Napominjemo da je ovakvo postupanje Ministarstva privrede u suprotnosti sa Odlukom koje je isto Ministarstvo donelo u aprilu 2014. godine kojim je i zvanično stavlјena van snage inicijativa za privatizaciju luke ,,Novi Sad”.
Dakle, Ministarstvo privrede stavlјa van snage svoju Odluku o privatizaciji luke, a posle nepune dve godine, iz nepoznatih razloga menja mišlјenje, postupa suprotno navedenim zakonskim odredbama, iz prostog razloga što je luka dobro od opšteg interesa, strateški značajan državni resurs, te donosi potpuno suprotnu Odluku, odnosno raspisuje Javni poziv zainteresovanim investitorima za kupovinu luke ,,Novi Sad”.
Članom 2. tačkom 5. i 6. Zakona o privatizaciji /Službeni glasnik RS br. 83/2014,46/2015 i 112/2015/ navedeni su i modeli privatizacije, a to su prodaja kapitala, prodaja imovine, strateško partnerstvo i prenos kapitala bez naknade, sa metodima privatizacije i to javno prikuplјanje ponuda sa javnim nadmetanjem i javno prikuplјanje ponuda, koje nadležno Ministarstvo privrede, do danas 17.10.2016. godine i dalјe, u svom postupanju nije preciziralo, dakle nije postupilo shodno članu 21. stavu 6. Zakona o privatizaciji, koji ističe da za subjekte privatizacije koji posluju većinskim kapitalom Republike Srbije, odluku o modelu i metodu donosi Vlada na osnovu predloga ministarstva nadležnog za poslove privrede u roku od 30 dana, shodno stavu 5. pomenutog člana zakona.
Sve ovo dovodi u sumnju i opravdano nezadovolјstvo, sam postupak privatizacije luke ,,Novi Sad”, te smatramo da je i strateški interes države Srbije da ima jednu luku u vlasništvu države.
Takođe, ekonomski stručnjaci, kao i svi relevantni podaci ukazuju na dobro i stabilno poslovanje luke ,,Novi Sad”, da preduzeće nije zaduženo, da uspešno posluje, da je u 2014. i 2015. godini pretovareno preko milion tona robe, a 40.% ukupnog izvoza žita i kukuruza iz Srbije ide upravo preko ove luke.
Nesporno je i da je 2014. godine i 2015. godine u luku ,,Novi Sad” uloženo preko 140 miliona dinara sopstvenih sredstava, dakle nijedan dinar nije uzet od države Srbije.
Ukazujemo Vam i da je Luka ,,Novi Sad” u 2016. godini je uplatila u budžet Republike Srbije iznos od 6.14 miliona dinara, što je dividenda koja pripada Republici Srbiji kao većinskom vlasniku ovog preduzeća.
Luka ,,Novi Sad” ima 155 zaposlenih, lučko područje se prostire na više od 30 hektara površine, a luka poseduje i 150.000 m2 skladišnog prostora.
Insistiramo na javnosti rada, odgovornom i savesnom postupanju, posvećenosti opštem interesu, jasnoj politici razvoja ovog preduzeća, i obaveštavanju Samostalnog sindikata luka i pristaništa Srbije i to od strane državnih organa o svim bitnim pitanjima od značaja za zaposlene u luci ,,Novi Sad”.
Samo ovakvo ponašanje svih subjekata je garant zaštite prava zaposlenih u luci ,,Novi Sad”, kao i interesa Republike Srbije i građana Republike Srbije.
Pozivamo Vas, u dobroj nameri, da pre donošenja konačne odluke o privatizaciji luke, posetite luku ,,Novi Sad” te da se u neposrednom kontaktu sa predstavnicima Sindikata, upoznate sa potencijalnima i radom ove jedine državne luke u Srbiji“, navodi se u saopštenju, koji su potpisali predsednik i sekretar Samostalnog sindikata luka i pristaništa Srbije, Albert Klajn i Milan Kuka.

SINDIKAT POZIVA NA PREKID ŠTRAJKA
GLAĐU U ZASTAVI INPRO

18. oktobar 2016  • 1294 Opširnije

Samostalni sindikat Zastava INPRO i Gradski odbor metalaca Kragujevca pozvali su danas zaposlene u Zastavi INPRO da, u cilju zaštite svog zdravlja, prekinu sa dosadašnjim načinom protesta i da, kroz rad, proizvodnju i zajedničku sindikalnu borbu, pruže firmi šansu za opstanak.
U saopštenju je navedeno da bi proces proizvodnje, zbog ugovorenih poslova i preuzetih obaveza, imao ozbiljne posledice za opstanak fabrike, zbog čega je neophodno da se nastavi sa realizacijom ugovorenih poslova do iznalaženja konačnog rešenja za ovu fabriku.
S obzirom na alarmantnu situaciju u fabrici „ZASTAVA INPRO“ (blokada računa, kašnjenje isplata za 132 radnika, uglavnom invalida, štrajk grupe radnika), sindikat zahteva od Skupštine i Nadzornog odbora Zastava INPRO da, u najkraćem mogućem roku, konstatuju ostavku dosadašnjeg direktora i izaberu novog, u cilju nastavka proizvodnje i rešavanja trenutnih problema.
Od ministarstava privrede i rada se traži da se hitno održi zajednički sastanak s predstavnicima poslovnog rukovodstva i sindikatom „ZASTAVA INPRO“, u cilju rešavanja blokade računa preduzeća, usvajanje UPPR-a i načina finansiranja zarade radnika do usvajanja UPPR-a.

UGROŽENI ŽIVOTI RADNIKA ZASTAVA INPRO,
NADLEŽNI HITNO DA REŠE PROBLEM

18. oktobar 2016  • 1293 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije pozvao je nadležne organe da hitno reše problem zaposlenih invalida u kragujevačkom preduzeću "Zastava INPRO", koji već osmi dan štrajkuju glađu.
U pismu, upućenom ministrima privrede i rada, kao i javnosti, SSSS je upozorio na sve lošije zdravstveno stanje štrajkača, i izrazio zabrinutost zbog činjenice da još nema nikakve reakcije vlasti, niti nagoveštaja da bi njihovi zahtevi uskoro mogli biti rešeni.
Iako se radi o invalidima druge i treće kategorije, koji imaju legitimne zahteve, vezane za isplatu zaostalih zarada, naknada za prevoz i jubilarnih nagrada, kao i preispitivanje privatizacije dela imovine njihovog preduzeća, niko ne želi da ih primi i sa njima razgovara.
Apelujemo na nadležne državne organe da se što pre uklјuče u rešavanje zahteva, jer su radnicima ugroženi životi i tragične posledice neće moći biti ispravlјene.

UGROŽENO ZDRAVLJE RADNIKA U ZASTAVI ORUŽJE

13. oktobar 2016  • 1292 Opširnije

Sindikalna organizacija Zastava oružje upozorila je da sve teži i lošiji uslovi rada u toj fabrici imaju za posledicu sve veću odsutnost radnika zbog odlaska na bolovanje.
Zdravlјe radnika u procesima proizvodnje je ugroženo zbog dugogodišnjeg nedostatka investicionih sredstava, iako je tržišna pozicija fabrike trenutno najbolјa u poslednje dve decenije.
I pored toga, nedostatak finansijskih sredstava utiče da zaposleni rade u sve težim uslovima buke, nedovolјne osvetlјenosti, loših mikroklimatskih uslova, hemijske štetnosti koje su van projektovanih parametara, zbog čega Sindikat insistira da se hitno reše dugovanja koje SDPR ima prema fabrici Zastava oružje, kako bi naplaćena sredstva bila uložena u osavremenjavanje procesa proizvodnje i obezbeđivanje bolјih uslova rada.
U saopštenju se navodi da Fabrika Zastava oružje ima velika potraživanja od državnog preduzeća Jugoimport SDPR, preko kojeg je išao izvoz robe na inostrana tržišta, a taj dug je, sa kamatom, trenutno iznosi oko 150 miliona američkih dolara. Ukoliko hitno ne bude bilo naplaćeno to potraživanje, fabrici preti potpuno urušavanje tehnoloških procesa zbog zastarelosti koja se u pojedinim delovima procesa mere zaostalošću od oko 50 godina.
Investicije od više miliona evra, koje su obećane, do danas nisu realizovane, a devastiranje fabrike uoči najave donošenja zakona o privatizaciji OIS, za cilј ima slablјenje centra vojne industrije koji se uvek nalazio u Kragujevcu.
Zbog ranije politike koja je vođena, fabrika je bombardovana sa više desetina projektila, zbog čega je pretrpela teška razaranja, a zbog sadašnje politike države trpi posledice i danas. Nije poznat primer u svetu da fabrika u ovoj oblasti radi isklјučivo na čisto tržišnom principu i to pitanje nije samo ekonomsko, već vojno i bezbedonosno, a nejasno je zbog čega se vodi takva politika.
Tabloidni medije izvrnutim činjenicama daju doprinos satanizovanju fabrike Zastava oružje i svih fabrika Odbrambene industrije Srbije, koje su opstale zahvalјujući jakom sindikalnom pokretu i svojoj vitalnosti, zbog čega ih je i zaobišla golgota privatizacije srpske privrede, navodi se u saopštenju te sindikalne organizacije.

SSSS I UGS TRAŽE HITNO PREISPITIVANJE
REPREZENTATIVNOSTI UNIJE POSLODAVACA

13. oktobar 2016  • 1291 Opširnije

Povodom otkaza Posebnog kolektivnog ugovora za delatnost polјoprivrede, prehrambene, duvanske industrije i vodoprivrede, Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost uputili su pismo Uniji poslodavaca Srbije, u kojem ih obaveštavaju da će zahtevati hitno preispitivanje njihove reprezentativnosti, i tražiti podatke o tome koga oni predstavlјaju, kao I broj zaposlenih u firmama koje su u članstvu Unije:
Sa žalјenjem konstatujemo da nas podnošenje otkaza kolektivnog ugovora za delatnost polјoprivrede, prehrambene, duvanske industrije i vodoprivrede nije naročito iznenadilo, budući da godinama unazad reprezentativni sindikati, Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost argumentovano tvrde da je Unija politička, veštačka tvorevina, a nikako stvarna asocijacija poslodavaca, te da nema ni članstvo, ni kadrove koji su neophodni kako bi bio respektabilan socijalni partner.
Nažalost, to ste više puta, od svog postanka dokazali, kao i činjenicu da je vaša uloga, a po nečijem nalogu, uloga trojanskog konja u socijalnom dijalogu, nekoga ko opstruira tripartitni dijalog, pregovore, s kim se ne može postići dogovor, jer vi nemate kapaciteta, niti uticaja da dogovoreno ispoštujete. Kako inače objasniti vaš stvarni kredibilitet, ako se ima u vidu činjenica da je svaki član KU pregovaran i dogovoren od strane vašeg pregovaračkog tima, a zatim izbrisan. Ko su vaši nekompetenti pregovarači i eksperti?
Vaša snaga, merena u procentima, nažalost i štetu ostalih socijalnih partnera, ne prelazi 3%, što znači da je cifra od 30% zaposlenih u firmama kod poslodavaca iz predmetne oblasti, a koju vi navodite u dopisu kao broj zaposlenih u preduzećima, članicama Unije, za vas ipak misaona imenica.
I to je problem na koji godinama unazad ukazujemo, tražeći da se vaša reprezentativnost utvrdi, ali istovremeno predlažući da pomognemo osnivanje i rad zaista reprezentativnog poslodavačkog udruženja.
Na ovo smo ukazivali i prethodnim vladama, koje se, nažalost, time nisu bavile. To pitanje ćemo opet pokrenuti, i, ovoga puta, očekujemo razumevanje i pomoć Vlade Republike Srbije, kako bi se ovaj problem rešio. Jer, na putu kojim smo krenuli, na putu ka punopravnom članstvu u EU, takve farse se ne tolerišu, a socijalni dijalog između kredibilnih partnera je jedan od uslova za punopravno članstvo u evropskoj porodici. A, vaše postojanje, makar samo formalno, predstavlјa ogromnu prepreku u ispunjenju ovog uslova.
Mi smo već obavestili Evropsku konfederaciju sindikata, čiji smo punopravni članovi, o problemima i nepostojanju dijaloga u Srbiji, tako da nas povratna informacija da vi, iako to često ističete, niste na listi članova Evropske biznis asocijacije, nije posebno iznenadila.
Obaveštavamo vas da ćemo zahtevati hitno preispitivanje vaše reprezentativnosti, i tražiti podatke o tome koga vi predstavlјate, broj zaposlenih u firmama koje su u vašem članstvu i to po delatnostima.
Moramo da vas podsetimo da je tradicija sindikalnog organizovanja u Srbiji duga više od jednog veka, te da su naše dve reprezentativne sindikalne centrale, punopravne i uvažene članive Evropske konfederacije sindikata, kao i Međunarodne konfederacije sindikata, aktivne u svim telima i organima ovih sindikalnih asocijacija, a naš kredibilitet i stručnost su prepoznati širom Evrope.
Članove imamo u gotovo svim preduzećima i institucijama u Srbiji, naša ozbilјnost i odgovornost su priznate i nesporne, potpisi naših predstavnika imaju težinu, naši ekspertski timovi su visoko obučeni, a njihovo znanje i odgovornost, kao i poštovanje i realizacija dogovorenog i potpisanog su dokazani.
Ovim putem vas obaveštavam da je za nas ubuduće neprihvatlјivo da za partnera imamo fiktivnu asocijaciju, bez članova, kredibiliteta, pregovaračkih, ali i kapaciteta za realizaciju dogovorenog.

UGS NEZAVISNOST
P r e d s e d n i k
Branislav Čanak

SAVEZ SAMOSTALNIH
SINDIKATA SRBIJE
P r e d s e d n i k
Ljubisav Orbović

SINDIKAT PRAVOSUĐA: TOTALNA OBUSTAVA RADA !

13. oktobar 2016  • 1290 Opširnije

Obaveštenje: "Dana 12.10.2016. godine, u sedištu Sindikata pravosuđa Srbije, održana je sednica Republičkog odbora kojoj je prisustvovala Nela Kuburović, ministarka pravde, sa svojim saradnicima Jelača Slavicom i Carević Dejanom.
Jedina tema sednice bila je materijalni položaj pravosudne administracije i zahtev za povećanje zarada primenom potpisanog sporazuma, jer se u pravosuđu primenjuju tri različite osnovice za obračun zarada, pa je cena sata za svakog zaposlenog različita i promenljiva.
Nela Kuburović, ministarka pravde, najavila je donošenje novog zakona kojim će se na poseban način regulisati status pravosudne administracije, dodajući i to da će pokušati kao član Vlade da utiče na to kolektivno telo kako bi pravosudna administracija ušla u krug onih koji će dobiti povećanje plate, kao i to da će pokušati da zadrži broj zaposlenih u 2017. godini na sadašnjem nivou jer se najavljuje novi krug racionalizacije zaposlenih.
Članovi Republičkog odbora nisu zadovoljni odgovorima ministarke pravde jer članstvo, čiji su predstavnici, očekuje rešenja a ne odlaganje i dalju neizvesnost. Od pokušaja i neizvesnosti se ne živi.
S tim u vezi, Republički odbor Sindikata pravosuđa Srbije doneo je odluku o totalnoj obustavi rada. Štrajk pravosudne administracije počeće 1. novembra 2016. godine. Jedini zahtev Sindikata jeste povećanje zarada. Podsećamo i to da pravosudna administracija nije dobila povećanje zarada već šest godina, odnosno od poslednjeg štrajka.VREME JE".

SAOPŠTENјE SSSS POVODOM DEŠAVANјA U JURI

12. oktobar 2016  • 1289 Opširnije

Samo par dana nakon što je širom sveta, kao i u našoj zemlјi, obeležen Svetski dan dostojanstvenog rada, građane Srbije šokirao je video snimak iz korejske fabrike „Jura“ u Leskovcu, na kome se vidi kako radnici kleče pred rukovodstvom kompanije.
Savez samostalnih sindikata Srbije smatra da je takvo postupanje nedopustivo, čak i da je u pitanju šala ili promotivni spot, jer dostojanstveni rad podrazumeva dostojanstvo na radu, zaposlene koji dostojanstveno stoje, a ne kleče.
Uprkos kampanji, pod sloganom “Zaustavimo korporativnu pohlepu”, u kojoj učestvuju sve sindikalne organizacija članice Međunarodne konfederacije sindikata, među kojima je i Savez samostalnih sindikata Srbije, i dalјe se u Srbiji podstiče eksploatacija i nejednakost.
Video snimkom, kao i brojnim primerima nehumanog ponašanja prema zaposlenima, ta korejska kompanija je postala simbol nepoštovanja radničkih prava u Srbiji, ali i Ustava i zakona ove zemlјe.
Više je nego očigledna činjenica da je stepen eksploatacije i izrablјivanja u Srbiji ogroman, a da država još uvek ne preduzima mere da se stanje pobolјša.
Savez samostalnih sindikata Srbije je u više navrata ukazivao na robovlasničko ponašanje multinacionalnih kompanija u našoj zemlјi, poput „Jure“, ali i nekih domaćih firmi, koje izrablјuju radnu snagu i, zarad profita, ne preuzimaju nikakvu odgovornost za svoje zaposlene.
U saopštenjima državnim organima, domaćoj javnost, kao i u dopisima evropskoj i svetskoj sindikalnoj organizaciji, upozoravali smo da se prema radnicima u „Juri“ postupa nehumano, bez poštovanja elementarnih, ne samo radnih, već i lјudskih prava.
U toj i mnogim drugim fabrikama se krše radna i sindikalna prava, a radnici, kojima je onemogućeno ustavom zagarantovano pravo na sindikalno organizovanje, žale se na zarade svedene na „minimalac“, neplaćene prekovremene sate, rad bez ugovora o radu, norme koje je teško ispuniti, lako podelјene otkaze...
Uprkos brojnim pokušajima naše i drugih sindikalnih centrala da se u nekoliko fabrika te kompanije organizuje sindikat, to nam nije dozvolјeno. Osnovni problem predstavlјa to što u tim preduzećima ne postoje sindikalne organizacije, koje bi, kroz pregovore sa poslovodstvom firmi, sve teškoće kroz argumentovani dijalog mogle da reše. Jer, tamo gde nema sindikata, pritisak na radnike je mnogo veći i oni su spremniji da rade pod bilo kakvim uslovima.
Danas je radna snaga u Srbiji najjeftinija u odnosu na zemlјe u okruženju, a moć kapitala, koji polazi isklјučivo od svog interesa, čini život u Srbiji sve nestabilnijim i neizvesnijim.
A, sve dok postoji izrablјivanje, kao bitna karakteristika sveta rada, vrebaju mnoge opasnosti po stabilnost države i društva.
Zato, Savez samostalnih sindikata Srbije još jednom poziva sve društvene snage, pre svega vladu, ministarstva i Inspekciju rada, da stanu u odbranu radnika i svih građana Srbije, kako bi zaista pokazali da se zalažu za dostojanstven rad i život od rada.
Savez samostalnih sindikata Srbije

KAKO JE PRIVREMENI ZAKON POSTAO TRAJAN

12. oktobar 2016  • 1288 Opširnije

Udruženje sindikata penzionera Srbije predalo je Skupštini Srbije zvaničan zahtev za poništenje Zakona o privremenom uređivanju isplata penzija koji je, po njihovom mišlјenju, „protivustavno privremeno umanjio penzije na neograničen rok” i kojim je suspendovano usklađivanje penzija dva puta godišnje.
Penzioneri od poslanika Skupštine Srbije očekuju i da donesu zakon kojim bi se omogućila kvalitativna promena upravlјačke strukture Fonda PIO da bi oni koji su uplaćivali i koji i danas uplaćuju u penzijski fond, stekli pravo da imovinom i upravlјaju.
Predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije Milorad Vujasinović ocenjuje da je, s obzirom na to da se beleži ekonomski oporavak i rast BDP-a, došlo vreme da se penzionerima, koji su podneli najveći teret stabilizacije državne kase, osim zahvalnosti, počnu vraćati oduzete prinadležnosti.
Predsednik Saveza penzionera Srbije Đuro Perić ističe da i oni pripremaju pismo premijeru Srbije s molbom da se ukine privremenost umanjivanja penzija jer smatraju da to već dugo traje. Međutim, ni sam ne očekuje da je jedino realno da se nastavi isplata penzija koje su bile do novembra 2014, ali ne veruje da će penzioneri, njih više od 700.000, ikada dobiti nadoknadu razlike koja im je na ime uštede uzeta.
Po mišlјenju konsultanta za strane investicije Milana Kovačevića, nema šanse da umanjenje penzija retroaktivno bude vraćeno i tome penzioneri ne treba ni da se nadaju.
Ocenjuje da je sam naziv Zakon o privremenom umanjenju penzija pogrešan jer u sadrži „privremenost isplate”, a već u članu 4 jasno propisuje da se isplate penzija izvršene s njim smatraju konačnim.
Valјa podsetiti na to da je Zakon o privremenom umanjenju penzija počeo da se primenjuje od novembra 2014. i po njemu su mesečne penzije od 25.000 do 40.000 smanjene 22 odsto, a one preko 40.000 dinara – četrvrtinu.
Izvor: Dnevnik

RADE SA UBICAMA ZA 25.000 DINARA!

12. oktobar 2016  • 1287 Opširnije

Zaposleni u pravosuđu odlučiće u sredu da li će ići u štrajk, najavlјen još pre formiranja nove vlade, saznaju "Novosti".
Tada će biti održana sednica Republičkog odbora Sindikata pravosuđa, kojoj će prisustvovati i ministarka pravde Nela Kuburović. Ukoliko odluče da stupe u štrajk, pravosuđe će biti paralisano, jer bez njih nema ni saslušanja, ni suđenja.
“Ministarka je pokazala volјu za socijalni dijalog i nadamo se da će do njega i doći”, kaže Slađanka Milošević, predsednica Sindikata pravosuđa.
“I mi smo za dogovor, jer, uvek ima vremena za štrajk, ali na kraju ipak morate da sednete i dogovorite se. Pa, ako je to moguće uraditi odmah i izbeći proteste, mi smo ‘za’ ".
Po rečima Miloševićeve, zaposleni u pravosudnoj administraciji imaju mizerne plate, posebno s obzirom na obim posla i odgovornost koju imaju. Na primer, zapisničar u sudu ili tužilaštvu ima 25.650 dinara plus 4.000 mesečnu pomoć.
“Zapisničari su deficitarni, nedostaje ih sigurno trećina, a bez njih ni sud, ni tužilaštvo ne mogu da rade”, kaže ona.
Posebni problemi su nastali kada je uvedena tužilačka istraga i kada je ovaj organ dobio velika ovlašćenja. Zapisničari moraju da dođu u koje god doba noći, kada tužilac pozove zbog saslušanja. Zbog nedostatka prostora i lјudstva, dešavalo se da u Palati pravde saslušavanje bude u daktilo-birou! Prekovremeni rad im se u principu ne plaća.
Poseban problem su zaposleni u Specijalnoj zatvorskoj bolnici, gde radnici u kantini takođe rade za 25.650 dinara, a klijentela su im najteži osuđenici i pritvorenici, psihički oboleli, narkomani, inficirani hepatitisom ili AIDS-om, višestruke ubice... I nemaju beneficiran staž.
“Znamo da u Srbiji ima radnika koji žive gore nego mi i ne primaju plate, ali znamo i da zaposleni u javnim preduzećima, koja su takođe, kao i mi, budžetski korisnici, i još gubitaši, imaju i osnovice i koeficijente višestruko veće od nas. Nјihov daktilograf je plaćeniji za tri saopštenja dnevno od nas koji po ceo dan kucamo saslušanja i ročišta i ne smemo nijednu reč da propustimo”, kaže predsednica Sindikata pravosuđa.
Ministarstvo pravde planira da na poseban način reguliše radno-pravni status zaposlenih u pravosudnim organima. Cilј je da se novim zakonom uredi položaj sudskog osoblјa, izuzimanjem iz klasifikacije profesija organa državne uprave, i da se podrobno regulišu njihova prava, dužnosti i materijalni status, kao i postupak prijema pripravnika - kaže ministarka Nela Kuburović.
Izvor: Novosti

RADNICI UTVE U ŠTRAJKU, U PETAK PRED VLADU

11. oktobar 2016  • 1286 Opširnije

Radnici pančevačke avio-industrije „Utva” počeli su štrajk zbog neisplaćenih zarada za jul i avgust i neoverenih zdravstvenih knjižica, piše Dnevnik.
Po rečima predsednika Samostalnog sindikata „Utve” Slobodana Kostića, štrajk će biti u krugu fabrike, ali ukoliko rezultat izostane, radnici će u petak ići pred Vladu Srbije.
“’Utva’, koja zapošljava 240 radnika i gde je prosečna plata 33.000 dinara, danas je u teškoj situaciji jer ne samo da kasne plate i knjižice nisu overene, već je i malo ugovorenih poslova u ovoj godini”, kaže Kostić.
“Odluka o štrajku doneta je nakon razgovora s rukovodstvom, kada je posalo jasno da ne postoje realne šanse da u dogovoreno vreme zarade budu isplaćene”, kazao je on.
Inače, “Utva” je u državnom vlasništvu i ima dugogodišnju saradnju s firmom „Jugoimport SDPR”, za koju je očekivala da će je i preuzeti.
Izvor: Dnevnik

RADNICI ZASTAVA INPRO SA INVALIDITETOM
NAJAVILI ŠTRAJK GLAĐU

11. oktobar 2016  • 1285 Opširnije

Grupa radnika sa invaliditetom, zaposlenih u preduzeću Zastava INPRO, najavila je za danas početak danonoćnog štrajka glađu u fabrici zbog neisplaćene zarade za avgust i zabrinutosti za svoj status u firmi.
Kako je saopšteno, početak štrajka glađu podržalo je potpisima 28 radnika.
Radnici sa invaliditetom odlučili su se na štrajk glađu, jer im je u avgustu isplaćen samo deo zarade za avgust iako je država uplatila Zastava INPRO 75 odsto potrebnog novca za njihove plate.
“Direktor nas je obavestio da je te pare raspodelio i na druge radnike. Ja sam primio oko 11.000 dinara za avgust, a trebalo je oko 34.000 dinara”, rekao je Beti radnik Stevan Pušonja.
On je dodao da su radnici zabrinuti za svoja radna mesta i opstanak fabrike posle prodaje dela imovine inostranom partneru.
Direktor Zastava INPRO Branko Velјović je rekao da su u preduzeću ostala 132 radnika, posle nedavne prodaje oko 20 odsto opreme za proizvodnju prikolica francuskom partneru Trigano prikolice i preuzimanja jednog broja zaposlenih.
Velјović je u razgovoru za Betu potvrdio da je radnicima sa invaliditetom isplaćen deo zarade za avgust, ali da se u ovom slučaju radi o drugim razlozima za nezadovolјstvo grupe od oko 30 radnika.
"Reč je o radnim mestima za koje više ne postoji potreba, kao što su garderober ili servirka, kao i o radnicima koji ne mogu više da odgovore radnim zadacima. Oko 30 radnika će biti proglašeno za tehnološki višak, oni su se prepoznali i sada pokušavaju da skrenu pažnju na svoj status", rekao je Velјović.
Kako je dodao, grupi od 30 radnika ponuđen je socijalni program kao i za sve ostale zaposlene, ali oni to ne prihvataju i traže socijalni program za invalide koji podrazumeva isplatu minimalne zarade do sticanja uslova za penziju.
On je najavio da će danas da razgovara sa radnicima, a u sredu će u fabriku doći predstavnik Ministarstva rada da objasni uslove za socijalni program.
Prema njegovim rečima, u Zastava INPRO je preostao pogon za šivenje, metalnu galanteriju, proizvodnju platformi za osobe sa invaliditetom, nogara za stolove i stolice, prikolice.
"Urađen je plan reorganizacije koji ćemo da dostavimo Ministarstvu za rad uz predlog za tehnološki višak od 30 radnika i zahtev da se preduzeće 'podržavi' jer jedino tako vidimo opstanak fabrike koja zapošlјava osobe sa invaliditetom", rekao je Velјović.
Izvor: Blic

JAVNA RASPRAVA O IZMENI ZAKONA O STEČAJU

11. oktobar 2016  • 1284 Opširnije

Ministarstvo privrede je započelo javnu raspravu o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, koja će trajati do 30. oktobra, a ministar privede Goran Knežević izjavio je ranije da je cilј tih izmena ubrzavanje procesa stečaja, što će dorineti bolјem funkcionisanju privrede.
„Cilј nam je da se ubrzaju procesi stečaja, ali i da se omogući svim poveriocima, koji su do sada bili izuzetno oštećeni u tom procesu, da što više profitiraju i što više monetiraju svoja potraživanja”, rekao je ministar Knežević Tanjugu.
On je dodao da se u Ministarstvu radi na izmenama i dopunama Zakona o stečaju i da će taj zakon biti na javnoj raspravi u narednih tridesetak dana.
„Želimo svima koji imaju neke primedbe, dopune, predloge i rešenja da omogućimo da u narednih mesec dana učestvuju u javnoj raspravi kako bi dobili kvalitetan zakon”, rekao je Knežević, koji očekuje da posle javne rasprave zakon uđe u skupštinsku proceduru i možda već i do Nove godine bude usvojen.
Izmene i dopune zakona se predlažu u cilјu unapređenja poslovnog okruženja tako da ono bude sigurno za poslovanje, saopštilo je to ministarstvo.
Novim rešenjima prevazilaze se problemi u primeni postojećeg zakona, pobolјšava položaj poverilaca, uz zaštitu interesa i očuvanje položaja preduzeća u stečaju.
Cilј je da stečaj u praksi bude način da preduzeće prevaziđe poteškoće, namiri poverioce i stane na noge, a u slučajevima kada to nije moguće, namiri poverioce i preostalu imovinu proda nekom ko će je staviti u funkciju.
Izmenama i dopunama Zakona o stečaju osigurava se aktivno učešće poverilaca u postupku odlučivanja od značaja zanamirenje njihovih obaveza.
Unapređuje se i postupak prodaje imovine i pobolјšavaju procedure.
Ministarstvo privrede poziva predstavnike državnih organa, sudova, javnih službi, stečajne upravnike, privrede subjekte i njihova udruženja, stručnu javnost, nevladin sektor i druge zainteresovane da uzmu učešće u javnoj raspravi.
Izvor: Politika

ZA NEDELЈU DANA POGINULO SEDAM RADNIKA

10. oktobar 2016  • 1283 Opširnije

Od 25. septembra do 2. oktobra ove godine, sedam radnika je izgubilo život, zato što se nije dovolјno vodilo računa o onome što zakon propisuje, upozorio je danas ministar za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin.
"U neprekidnoj borbi da se postignu rokovi, da se stigne uraditi nešto na vreme, lјudi jednostavno zaborave da brinu o onome što je najvažnije, a to je bezbednost i zdravlјe na radu", rekao je Vulin tokom vanrednog nadzora gradilista "Beograd na vodi" sa inspektorima za rad.
On je upozorio poslodavce i radnike da se zakon mora striktno poštovati i striktno sprovoditi i da nijedna odredba u zakonu nije doneta slučajno, da je svaka odredba tu upravo da bi zaštitila najvažnije- zdravlјe i život svakog od učesnika u radnim odnosima.
"Tražim od poslodavaca da sprovode zakon, tražim od radnika da ga se pridržavaju, a Inspekcija rada će nastaviti i sa većim naporom da se zakon striktno poštuje i sprovodi i da bar broj povreda bude manji", rekao je Vulin Tanjugu.
Ministar naglašava da je u toku 2015. zabeleženo 38 smrtnih povreda i teških povreda na radu sa smrtnim ishodom, a za malo više od devet meseci ove godine, broj smrtnih povreda i teških povreda na radu sa smrtnim ishodom je 40.
"Sve ovo svedoči o povećanoj privrednoj aktivnosti, ali to, nažalost, sa sobom nosi i teške posledice, kada je u pitanju bezbednost i zaštita na radu. Ne vodi se računa o osnovnim zakonskim merama, ne štiti se dovolјno radnik, ne vodi se računa da njegovo radno mesto mora da bude sigurno i bezbedno", istakao je ministar.
Vulin je naveo da je Inspekcija rada od 1. januara do 30. septembra izvršila 40.787 inspekcijskih nadzora, od toga 10.100 nadzora iz oblasti bezbednosti i zdravlјa na radu, ocenivši da je 2015. bila dobra godina za Inspekciju rada i da se može reći da su do tada postignuti i oboreni svi dotadašnji rekordi, ali da je ova godina, što se tiče Inspekcije rada, daleko bolјa.
"Ove godine smo u radu na crno zatekli 13. 180 osoba, prošle godine ih je bilo 10. 401, što je povećanje od 26 odsto, a što je još važnije, poslodavci su na osnovu rešenja naših inspektora zaposlili značajno veći broj osoba nego što je to urađeno prošle godine, tako da smo ove godine, na osnovu rešenja naših inspektora, prijavili, zaposlili, uveli u legalne tokove 10. 975 osoba, a prošle godine ih je bilo 6. 183", rekao je ministar.
On je apelovao na poslodavce i radnike da striktno poštuju zakon i odredbe o bezbednosti i zdravlјu na radu i istakao da je svaka odredba tu upravo da bi zaštitila najvažnije- zdravlјe i život svakog od učesnika u radnim odnosima.
Izvor: Tanjug / RTV

UNAPREDITI SOCIJALNO-EKONOMSKA PRAVA

10. oktobar 2016  • 1282 Opširnije

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izjavila je da je skup koji je organizovan danas u Beogradu bitan, jer će se na njemu pokrenuti kreiranje indikatora i kapaciteta za sledeću godinu kako bi platforma za unapređenje socijalno - ekonomskih prava bila delotvornija.
"Pokazalo se u Srbiji da se najveći broj građana žali na diskriminaciju u postupku zapošlјavanja, pre svega na osnovu pola, fizičkog izgleda, članstva u političkim i sindikalnim partijama. Građani treba da koriste ovaj mehanizam zaštite i obrate se instituciji poverenika radi zaštite", rekla je Janković gostujući na RTS-u.
Prema njenim rečima, institucija uvek reaguje u skladu sa ovlašćenjima kada se građani obrate za pomoć.
Poverenica će se u 9.00 sati u Palati Srbija na Novom Beogradu sastati s predstavnicima nadležnih institucija o socijalnim i ekonomskim pravima.
Izvor: RTV

7.OKTOBAR - SVETSKI DAN DOSTOJANSTVENOG RADA

6. oktobar 2016  • 1281 Opširnije

Suočeni sa posledicama svetske ekonomske krize koja uslovljava masovne gubitke radnih mesta, sve nesigurnije i nebezbednije uslove rada i smanjenje zarada zaposlenih širom sveta, sindikalne organizacije u svetu, i ove godine, pridaju poseban značaj obeležavanju 7. oktobra - Svetskog dana dostojanstvenog rada.
Stvaranje uslova za dostojanstven rad za sve - srž je kampanje pod sloganom “Zaustavimo korporativnu pohlepu”, u kojoj učestvuju sve sindikalne organizacija članice Međunarodne konfederacije sindikata, među kojima i reprezentativne sindikalne centrale u Srbiji – Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS NEZAVISNOST.
Kampanja ima za cilj skretanje pažnje svetske javnosti na naše zahteve koji se tiču otklanjanja uzroka i zaustavljanja krize, kao i uspostavljanja nove svetske ekonomije po meri čoveka.
Obeležavajući Dan dostojanstvenog rada, sindikati žele da ukažu na model globalnih lanaca snabdevanja koji dominira svetskom ekonomijom, podstiče eksploataciju i nejednakost, slabi demokratiju i borbu za pravdu, a budućnost čini sve neizvesnijom. Vlade ne uspevaju da regulišu ponašanje multinacionalnih kompanija unutar granica svojih zemalja i na globalnom nivou. Stoga, 94% radnika u globalnim lancima snabdevanja predstavlja prikrivenu radnu snagu, koja zarobljena u neformalnom, prekarnom radu, proizvodi robe i usluge. Kompanije ih izrabljuju, iznajmljuju, dogovaraju poslovne aranžmane, ostvaruju basnoslovne profite, a pri tom, ne preuzimaju nikakvu odgovornost za svoje zaposlene.
Jedina snaga koja je u stanju da ustane u odbranu prava radnika i demokratskih odnosa i da se bori za pravdu i bolju budućnost su sindikati. Od 2008. godine, svakog 7. oktobra, koji je ustanovljen kao Svetski dan dostojanstvenog rada, sindikati širom sveta se mobilišu u odbranu osnovnog ljudskog prava – prava na zapošljavanje i dostojanstven rad, koji podrazumeva pristojne i bezbedne uslove rada, ostvarivanje prava iz i po osnovu rada, pravo na dijalog - informisanje i konsultacije, odnosno učešće u kreiranju i realizaciji poslovne politike, što je neophodan uslov za održivi privredni i socijalni napredak i razvoj.

Podržite i vi kampanju “Zaustavimo korporativnu pohlepu” i borbu sindikata za dostojanstven, bezbedan i plaćen rad!

ŠABIĆ: SINDIKALNI PODACI SU POVERLJIVI

5. oktobar 2016  • 1280 Opširnije

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić danas je obavestio ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladena Šarčevića da su, u skladu sa zakonom, podaci o sindikalnom članstvu svrstani u grupu "naročito osetljivih".
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti nalaže da se podaci o sindikalnom članstvu mogu obrađivati samo na osnovu slobodno datog pristanka lica o čijim podacima se radi.
Shodno tome, obrada tih podataka bez pristanka bila bi direktno suprotna članu 16 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i predstavljala bi kažnjiv prekršaj, upozorio je Šabić.
Poverenik se pismom obratio Šarćeviću posle javnog reagovanja nekoliko sindikata prosvetnih radnika zbog toga što je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja naložilo direktorima škola da dostave spisak svih članova sindikata sa odgovarajućim ličnim podacima.
Izvor: Novosti

GUBITK POSLA PREDSTAVLЈA ATAK
NA LЈUDSKO DOSTOJANSTVO

5. oktobar 2016  • 1279 Opširnije

Prošle sedmice u Beogradu je održan okrugli sto " Prava radnika angažovanih preko agencija za zapošlјavanje" u organizaciji Saveza samostalnih sindikata Beograda i Fondacije "Fridrih Ebert".
Posebnu pažnju prisutnih beogradskih sindikalaca privuklo je izlaganje psihologa Nikole Ristivojevića koji je opisao kako stes fatalno deluje na zdravlјe slabo plaćenih, sindikalno nezaštićenih, na određeno vreme zaposlenih radnika koji se suočavaju sa stalnim strahom od gubitka posla.
Odgovarajući na tvrdnje Ristivojevića predstavnik jedne agencije za zapošlјavanje koja posluje u Srbiji je istakao da u savremenom društvu "niko više nije siguran da neće izgubiti posao i očekuje da će na jednom poslu ostati do kraja radnog veka".
Objašnjenje je da je to zbog globalizacije privrede i da je sasvim normalno i uobičajeno da stvari tako funkcionišu.
Takvo tumačenje nije naišlo na odobravanje prisutnih sindikalaca koji su imali brojne primedbe na to rezonovanje.
Nikola Ristivojević je u replici na brilјantan način objasnio da "stres" dobro plaćenog menadžera nikako ne može da se uporedi sa istinskim stesom slabo plaćenog radnika koji ne samo da se plaši da će otkazom ostati bez sredstava da izdržava porodicu već gubi lјudsko dostojanstvo i samopoštovanje.
Beogradski sindikalci su sa odobravanjem propratili Ristivojevićevo izlaganje. Teorija o "fleksibilnosti" zapošlјavanja koja propagira da radno mesto nikom nije "zagarantovano" predstavlјa neoliberalnu floskulu nastalu pre oko 25 godina, kao nastavak Fukojamine teze o "kraju istorije". Na naše prostore dolazi pre 15 godina a poseban elan i promociju doživlјava upravo sada kada uživa podršku premijera Aleksandra Vučića koji na neoliberalni ekonomski koncept gleda sa razumevanjem i neskrivenim simpatijama.
Međutim, nakon negativnih efekata ekonomske krize koju nisu izazvali "lenji radnici" već gramzivi bankari, enormnog bogaćenja manjine i naglog siromašenja širokih slojeva, visokih profita stranih kompanija kojima država Srbija subvencioniše radna mesta, niskih plata i odredaba Zakona o radu koji je pisan po meri poslodavaca , čak i oni sindikalci koji su u to i verovali više ne kupuju priču o "fleskibilnom zapošlјavanju".
Tačnije rečeno o onom obliku zapošlјavanja koji vlasnicima omogućava enormni profit, menadžerima velike bonuse a sve na račun jeftine radne snage koja "fleksibilno" može biti otpuštena i zamenjena istom takvom iz reda armije nezaposlenih. Neoliberalni teoretičari će biti prinuđeni da promene retoriku u borbi za svoju "stvar" jer čak i uz naklonost centara moći njihove parole postaju sve neubedlјivije.
Da beogradski radnici postaju osvešćeniji potvrđuje i to što se ovih dana Udruženim sindikatima Srbije "Sloga" javila grupa zaposlenih u Mekdonaldsu zainteresovanih za osnivanje sindikalne podružnice.
U mojim dvadesetim neki poznanici su se hvalili zaposlenjem u "Meku" i prilikom da napreduju u hijerarhiji, a današnje generacije smatraju da treba da iskoriste svoje pravo na sindikalno organizovanje.
Činjenica da su naši sugrađani sindikalci spremni da solidarno i konkretno štite prava zaposlenih treba da raduje sve dobronamerne, jer je upravo to trend u svim razvijenim zemlјama čije standarde želimo da dostignemo.
Izvor: Danas

MINISTARSTVO PROSVETE PREBROJAVA SINDIKALCE ?

5. oktobar 2016  • 1278 Opširnije

Sindikat obrazovanja Srbije (SOS), Sindikat radnika u prosveti Srbije (SRPS) i Granski sindikat prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost” uputili su juče dopis Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u kome protestuju zbog, kako kažu, grubog kršenja Zakona o zaštiti tajnosti podataka i Zakona o radu.
Naime, ministarstvo je pre nekoliko dana poslalo dopis u kome se direktorima škola nalaže da dostave spiskove svih članova sindikata sa matičnim brojevima.
Predsednik Foruma beogradskih gimnazija Miodrag Sokić kaže da je obrazloženje ministarstva da su podaci potrebni radi unosa u informacioni sistem.
“Time su grubo prekršena prava radnika koji su sindikalno organizovani, kao i prava pojedinaca iz domena zaštite tajnosti podataka. Jasno je da pomenuti podaci postoje u školama, ali je takođe jasno u kojim slučajevima i na koji način se oni mogu koristiti”, navodi se u dopisu koji su potpisali Slobodan Brajković (SRPS), mr Valentina Ilić (SOS) i prof. dr Tomislav Živanović („Nezavisnost”).
Izvor: Politika

RADNIKE MUČE NEISPLAĆENE ZARADE,
POSLODOVCE BIROKRATIJA

3. oktobar 2016  • 1277 Opširnije

Pokrajinski socijalno-ekonomski savet izbarao je šest novih članove iz redova Pokrajinske vlade, koji će u novom sastavu raditi do 2020, ali problemi i poslodavaca i radnika uglavnom su stari.
I novopostavlјenji članovi koje predvodi potpredsednik i sekretar za privredu Ivan Đoković, ali i članovi SES-a iz redova sindikata i poslodavaca, nadaju se konstruktivnijoj saradnji koja će u krajnjem doprineti sa jedne strane bolјem poslovnom ambijentu, a sa druge bolјem položaju radnika u Vojvodini.
Pokrajinski sekretar za privredu Ivan Đoković je optimista kada je reč o socijalnom dijalu, jer kako kaže, već u startu imaju bolјu polaznu osnovu.
"Već sama pretpostavka da imamo saradnju sa republičkom vladom, što nije bio slučaj u prethodnom period, dokaz je da ćemo moći na jedan konstruktivniji način pristupimo problemu socijalnog pregovaranja iz reda pokrajine, jer imamo u tome veću podršku republičkog nivoa.", objašnjava Đoković.
Kada je reč o problemima radnika, pre svega sa nepovezanim radnim stažom ili neisplaćenim zaradama, Đoković podseća da iako nemaju zakonska ovlašćenja, mogu vršti neku vrstu političkog pritiska kako bi se u rešavanje uklјučili svi nadležni, ali i kroz lične kontakte ubrzao dijalog.
Pokrajinski sekretar najavlјuje i dalјi rad na merama koje će dovesti do osnaživanja preduzetništva, samozapošlјavanja, razvoja porodičnog biznisa i njihovog umrežavanja sa većim korporacijama.
Dijalogu koji će voditi do rešenja nadaju se i u sindikatima.
Predsednik Saveza samostalnog sindikata Vojvodine Goran Milić kaže da njihovi zahtevi nisu nerealni i da traže da u Srbiji bude normalno ono što je normalno u svakoj drugoj državi.
"Znate kako mi nemamo tu mnogo šta da predlažemo, sem da se poštuju zakoni. To je prva stvar koju mi očekujemo od svake vlade do sada, pa i ove. Prosto je nemoguće da se nekim stvarima gleda kroz prste – da se lјudima ne uplaćuju doprinosi za zdravstveno osiguranje, penziono osiguranje, da im se ne isplaćuje zarada koju su oni korektno zaradili radići za taj mesec kod korektnog poslodavca", objašnajva Milić.
Bolјi poslovni ambijent očekuju i poslodavci, pa je na sednici Pokrajinskog SES-a, Unija poslodavaca Vojvodine predstavila svoje predloge.
"Šta mi tražimo? Tražimo smanjivanje nameta, smanjivanje birokratije, sve to ćemo mi tražiti da se radi kroz socijalni dijalog. Danas ćemo predstaviti naš predlog, predlog Unije poslodavaca Vojvodine za unapređenje privrednog ambijenta koji sadrži u sebi sve smanjenje kamatnih stopa, smanjenje nameta, fiskalnih, parafiskalnih davanja, ali ono što hoćemo da kažemo mi tražimo da se to radi kroz socijalni dijalog. Mi poslodavci daćemo predlog. Naravno, da naš predlog neće u svakom delu odgovarati našim zaposlenima. Zato su tu sindikati kao drugi socijalni parnter i vlada kao treći socijalni partner koji će dati svoje predloge, tako da sa našim predlogom idemo zajedno", izjavio je za RTV predsednik Unije poslodavaca Vojvodine Stanko Krstin.
Iako goruće probleme radnika poput neisplaćenih zarada, nepovezanog radnog staža, nepoštovanja različitih prava, ali i probleme koji tište poslodavce, u prvom redu visoke fiskalne i parafiskalne namete, ne mogu rešavati zakonima, onima koji odlučuju, kažu u Porajinskom SES-u predlagaće rešenja.
U tom smislu, kako najavlјuju radiće sva tri partnera: pokrajina kako bi obezbedila veće podsticaje, poslodavci smanjenje nameta, a sindikati veće zarade i prava radnika.
Izvor: RTV

PRELIĆ: UGOVOR U HESTEELU UPRKOS PRITISCIMA

3. oktobar 2016  • 1276 Opširnije

U kineskom „Hestilu“ (Hesteel Serbia) u Smederevu potpisan je kolektvni ugovor, saopštio je predsednik Samostalnog sindikata u toj železari Siniša Prelić.
U četvrtak, 29. septembra, potpisan je Kolektivni ugovor sa predstavnikom kompanije Hesteel Serbia, posle konstruktivnih i efikasnih pregovora koje su, nažalost, pratili veliki pritisci iznutra i spolja, od onih koji su imali želju da „izbrišu“ sindikat u Hesteel Sebia, ne birajući sredstva, navedeno je u saopštenju.
Kolektivni ugovor potpisan je pre isteka zakonskog roka za pregovore, zahvaljujući podršci većine naših članova, velikom iskustvu pregovaračkog tima sindikata, dobroj volji, razumevanju i kompromisima oba pregovarčka tima – poslodavca i sindikata.
Ovaj značajan akt zajedno sa investicijama poslodavca u nove tehnologije i opremu, treba da nas povede u bolju i svetliju budućnost, navedeno je u saopštenju Samostalnog sindikata.

DA LI AGENCIJE LJUDE TRETIRAJU KAO ROBU?

3. oktobar 2016  • 1275 Opširnije

Iako oblast angažovanja radne snage preko agencija za zapošljavanje još uvek nije dovoljno regulisana u Srbiji, postoji određeni broj aktivnih agencija za zapošljavanja.
U aktuelnoj debati o reformama tržišta rada prisutna su različita mišljenja i viđenja načina na koji treba regulisati rad agencija za zapošljavanje. Iako jedan deo stručne javnosti afirmativno govori o takvom vidu zapošljavanja sindikati izražavaju ozbiljnu zabrinutost zbog brojnih nepoznanica i nejasnoća koji ona sa sobom nosi, zaključak je sa rasprave o pravu radnika angažovanih preko agencija za zapošljavanja, koju su organizovali Savez samostalnih sindikata Beograda i Fondacija Fridirh Ebert u Beogradu.
Dragan Todorović, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda, tokom svoje diskusije zapitao se da li je uopšte nužno postojanje agencija za zapošljavanje kada već postoji Nacionalna služba za zapošljavanje i da li se egzistiranjem takvih agencija obesmišljava njen rad.
Iako zvanični podaci pokazuju da u Srbiji ima 60.000 zaposlenih preko agencija, Todorović je naglasio da je prema saznanjima sindikalaca ta cifra znatno veća i da svoju egzistenciju na taj način obezbeđuje oko 100.000 građana.
“Postavlja se pitanje kakva se poruka šalje mladima u Srbiji, promovisanjem tzv. fleksibilnih načina zapošljavanja. Drugim rečima, da li se sprovođenjem takvog projekta faktički stvara robovlasničko društvo, gde se ljudi tretiraju kao roba čiji se rad može iznajmiti”, istakao je Todorović.
Zoran Lazić, pomoćnik ministra za rad, naglasio je da u Srbiji trenutno postoje agencije za zapošljavanje koje poštuju prava svojih zaposlenika ali i da, nažalost, postoje i one koje iskorišćavaju radnike, odnosno uskraćuju im zarade kako bi smanjili cenu svojih usluga i na taj način predstavljaju i nelojalnu konkurenciju.
“Baš zbog toga je nužno donošenje zakona o agencijama za privremeno zapošljavanje kojim će se precizno definisati njihove obaveze i prava i sprečiti sve vrste zloupotreba. U tom cilju formirana je i radna grupa, koju sačinjavaju predstavnici države, sindikata i agencija za zapošljavanje koja priprema predlog teksta zakona. Kada taj posao bude završen, ići će se na javnu raspravu, a nakon toga predlog zakona bi mogao da se nađe u skupštinskoj proceduri do aprila sledeće godine”, rekao je Lazić.
Nikola Milosavljević, predstavnik agencije Adeko outsourcing je rekao da agencija u kojoj on radi insistira na striktnoj zaštiti zaposlenih koji se upućuju na privremeni rad kod poslodavca kome je potrebna zamena odsutne radne snage.
“To znači da agencija za zapošljavanje poslodvcu mora da ponudi fleksibilnu uslugu zapošljavanja, odnosno zamene. Ta fleksibilnost ne znači da se poslodavcu omogućava da lako otpusti ili iskorišćava radnika na zameni, već da dobije adekvatnu i stručnu radnu snagu na brz i efikasan način. Takođe, naša firma insistira na tome da radnika na zameni kojeg agencija upućuje poslodavcu za svoj posao dobija istu novčanu nadoknadu kao odsutni radnik koga privremeno menja kod tog poslodavca”, naglasio je Milosavljević.
On je dodao da postoje brojni razlozi za postojanje agencija za zapošljavanje kao vid podrške kompanijama kojima je potrebna zamena ili dodatna radna snaga.
U tom smislu, kao primer Milosavljević je naveo sezonske radove, kao i angažovanje radne snage po potrebi na onim radnim mestima koja zbog prirode posla ne postoje u sistematizaciji zapošljavanja kod tog poslodavca.
“Da bi sistem angažovanja radnika preko agencija funkcionisao na zadovoljavajući način potrebno je primenjivati uspešnu praksu koja postoji u razvijenim zemljama Evrope. Baš zbog toga izuzetno bitno je da se obezbedi odgovorajuća i kvalitetna zakonska regulativa na tom polju, koja će zaštiti radnike angažovane na taj način. Upravo to je i osnovni zadatak koji treba da ispuni radna grupa angažovana na pisanju predloga zakona”, zaključio je Milosavljević.
Izvor: DANAS

POTPISAN KU U SMEDEREVSKOM HESTILU

30. septembar 2016  • 1274 Opširnije

Predstavnici tri reprezentativna sindikata u smederevskoj Železari, Samostalnog, ASNS i Nezavisnog sindikata metalaca, potpisali su kolektivni ugovor, koji reguliše prava i obaveze oko pet hiljada zaposlenih i poslodavca, kineske kompanije „HeStil“.
Pored sindikalnih predstavnika potpis na ugovor je stavio i generalni direktor „HeStil Srbija“ Sihai Song.
- Potpisani kolektivni ugovor u je rezultat teških, ali fer pregovora koje su sindikati vodili sa predstavnicima ’HeStil Srbija’ više od četrdeset dana. Ovo je prvi put da smo pregovarali sa kineskim menadžmentom, ali krajnji rezultat i sadržina ugovora odražavaju fer odnos i uvažavanje koje smo imali u toku pregovora. Radnici železare mogu biti bezbrižni i naredne tri godine, kolika je njegova važnost - kaže Mileta Gujaničić, predsednik Nezavisnog sindikata metalaca „HeStil Srbija“.
Ni sindikalci ni predstavnici poslodavca nisu izneli detalje ugovora, ali kažu da su najavljena investiciona ulaganja koja bi trebalo da garantuju punu uposlenost, sigurnost posla i kvalitetne, održive zarade zaposlenih u Železari.
Za događanja u Železari zainteresovani su i evropski sindikati (IndustriAll Evropa), koji su indirektno pratili tok pregovaranja.
Potpisani dokument je, kažu u smederevskoj fabrici, izuzetno važan za buduću poziciju Železare na tržištu EU, jer Evropa traži da u kineskim kompanijama na tlu Starog kontinenta deluju slobodni i demokratski sindikati, i da prava radnika budu ozvaničena ovakvim kolektivnim ugovori. Izvor: BLIC