posetite:   http://www.edukacijasindikata.com

31.januar 2012.

ZA ZEMLJE U RAZVOJU U EVROPI I CENTRALNOJ AZIJI 27 MILIJARDI DOLARA

Svetska banka je nedavno objavila da je spremno 27 milijardi dolara u naredne dve godine za zemlje u razvoju u Evropi i centralnoj Aziji (ECA), koje su se našle na udaru krize evrozone.

“Dok efekti krize u evrozoni u najjačim ekonomijama zapadne Evrope dobijaju najveću svetsku pažnju, kriza pogađa i ljude u zemljama istočne Evrope koje se razvijaju, naročito najsiromašnije u srednjoj i jugoistočnoj Evropi,” rekao je predsednik Svetske banke Robert Zoellick.

“Grupa Svetske banke povećava sredstva za region tako da se i te zemlje mogu osloniti na ta sredstva kako bi prevazišli krizu.”

Dužnička kriza evrozone nanosi štetu zemljama ECA kroz tri kanala – finansije, trgovina i naknade za radnike – a važnost svakog od kanala zavisi o pojedinačnom karakteru zemlje.

"Zbog bliskih veza sa evrozonom, zemlje centralne i jugoistočne Evrope će se suočiti sa ekonomskim padom u 2012. godini," rekao je Philippe Le Houérou, potpredsednik za zemlje u razvoju Evrope i centralne Azije pri Svetskoj banci.

“Dodatna pomoć banke će pomoći zemljama da održe stabilan makrofiskalni okvir, sprovedu potrebne strukturalne reforme, osiguraju protok kredita za mala i srednja preduzeća i zaštite najranjivije delove stanovništva putem jačih i usmerenijih mreža socijalne zaštite.”

Odgovor Grupe Svetske banke u ECA regionu će biti usmeren na strukturalne reforme i podršku privatnom sektoru radi očuvanja investicija, dobiti i rasta broja radnih mesta, savetodavnu i finansijsku podršku zemljama sa nestabilnim bankarskim sistemom i  zaštitu najosetljivijih putem jačanja mreža socijalne zaštite.

30.januar 2012.

BELGIJU ZAHVATIO GENERALNI ŠTRAJK

Belgija je danas paralisana jednodnevnim generalnim štrajkom koji organizuju sve tri sindikalne centrale u cilju suprotstavljanja  pokušaju vlade Di  Rupa da nametne mere štednje. U situaciji kada politička vlast i poslodavci, računajući na izvesnu rezignaciju stanovništva, žele da  nemetnu reforme bez pregovaranja i ne uzimajući u obzir socijalnu realnost, ovakav štrajk u Belgiji bio je neizbežan. I ne slučajno  održava se danas, baš u vreme održavanja samita lidera EU u Briselu.

Od sinoć je kompletan drumski i železnički saobraćaj u kolapsu i brojni međunarodni polasci vozova su otkazani. Avioni na aerodromu Šarlroa čekaju na poletanje. Zatvorene su mnoge vladine ustanove, škole, a i poštanski saobraćaj je obustavljen. Većina Belgijanaca danas nije na svojim radnim mestima.

Sindikalni lideri An Demelen, generalni sekretar Generalne federacije radnika Belgije (FGTB) i Klod Rolan, generalni sekretar Saveza hrišćanskih sindikata tvrde da će budžetski rezovi gurnuti zemlju u još dublju recesiju.

Na drugoj strani, većina ministara Vlade Belgije, zagovarajući mere koje se razlikuju od „surove štednje“ sprovedene u Velikoj Britaniji, smatra da bi to bila mešavina između surove  i blaže forme štednje.

„Ukoliko se vlada bude oglušavala o naše zahteve, biće još socijalnih nemira“, poručuju čelnici sindikata.

26.januar 2012.

MOR upozorava:

GLOBALNI TRENDOVI ZAPOŠLJAVANJA - SVET SE SUOČAVA SA IZAZOVOM OTVARANJA 600 MILIONA RADNIH MESTA,

Svet se suočava sa “hitnim izazovom” otvaranja 600 miliona produktivnih radnih mesta u narednoj deceniji, kako bi se ostvarili održiv razvoj i socijalna kohezija - stoji u godišnjem izveštaju Međunarodne organizacije rada (MOR) o „Globalnim trendovima zapošljavanja u 2012 i prevenciji dublje krize zaposlenosti“. Tri godine kontinuirane krize na globalnim tržištima rada i izgledi daljeg pada ekonomske aktivnosti prozrokovali su “zaostatak” od oko 200 miliona nezaposlenih. A u narednoj deceniji biće potrebno još  400 miliona novih radnih mesta kako bi se zaposlilo 40 miliona radnika, koliko ih se prema procenama svake godine pojavljuje na tržištu rada.

Izveštaj govori da će se svet suočiti sa dodatnim izazovom: otvaranjem kvalitetnih radnih mesta za oko 900 miliona radnika, koji zajedno sa svojim porodicama žive ispod granice siromaštva, trošeći do 2 dolara dnevno i to uglavnom u zemljama u razvoju. Od tih 900 miliona siromašnih radnika, polovina živi sa manje od 1,25 dolara dnevno, što znači na granici ekstremnog siromaštva.

Izveštaj skicira tri moguća scenarija za nezaposlenost u budućnosti. Osnovne prognoze govore da će se broj nezaposlenih povećati za 3 miliona u 2012. godini, pa će ih do 2016-te ukupno biti 206 miliona. Ukoliko stopa globalnog rasta padne ispod 2% godišnje, nezaposlenost će se u 2012-toj povećati na 204 miliona. U povoljnijem slučaju, uz pretpostavku brzog razrešenja dužničke evro-krize, globalna nezaposlenost bi u 2012-toj mogla opasti za 1 milion.

Primećeno je da se razlika u produktivnosti radne snage između razvijenih i zemalja u razvoju tokom protekle dve decenije smanjila, mada ostaje značajna: proizvod po radniku u razvijenim privredama i regionu Evropske unije iznosio je u 2011-toj godini 72 900 dolara, dok je u regionima u razvoju bio svega 13,600 dolara. “Ove poslednje brojke odražavaju veliku nejednakost i stalnu marginalizaciju sa kojom se milioni radnika i njihovih porodica suočavaju” rekao je generalni direktor MOR, Huan Somavija. “Da li ćemo se oporaviti od ove krize ili ne, zavisi od efikasnosti mera vlada koje ih preduzimaju. One će biti efikasne jedino ako budu pozitivno uticale na živote ljudi”.

25.januar 2012.

ITALIJANSKI VOZAČI KAMIONA BLOKIRAJU PUTEVE

Zbog poskupljenja goriva kamiondžije su blokirale puteve Italije od Đoje Tauro, na severu Kalabtrije do Torina. Istovremeno, u Rimu i drugim većim gradovima nastavljaju se protesti taksista kao odgovor na mere gradskih vlasti da poveća broj taksi vozila. Protesti su usmereni i protiv planova premijera Marija Montija da dereguliše pojedine sektore italijanske privrede kako bi povećao konkurenciju.

Blokada puteva i gradskog saobraćaja, kao i aktuelna situacija u „Fijatu“ i nezadovoljstvo radnika širom Italije zbog restriktivne štednje, najava novih otpuštanja i uvođenja dalje fleksibilizacije rada zahtevaju, prema rečima ministarke unutrašnjih poslova, dodatne mere opreza.

„Ne možemo zanemariti mogućnost da nagomilano nezadovoljstve preraste u šire proteste različite vrste“, izjavila je Anamarija Končiljeri na državnoj radio stanici RAI.

25.januar 2012.

PROTESTI U SAD SE NE SMIRUJU

Velikom sveameričkom manifestacijom obeleženo je četiri meseca od nastanka pokreta „Zauzmimo Vol strit“. Demonstranti koji su se okupili u Njujorku i ostalih šesnaest velikih gradova od Atlantika do Tihog okeana, optužili su Kongres i vladu da su se „prodali“ bankarima i velikim korporacijama i da više ne uživaju podršku većeg dela stanovništva. Posebna manifestacija je održana ispred „Federalnih rezervi“, američke centralne banke koja snosi posebnu odgovornost za stanje u kome su se našli zemlja, ali i svet.

Navodeći da ni jedan sastav Kongresa nije uživao tako malo poverenja birača i oštro kritikujući činjenicu da zakoni koji se donose idu, uglavnom, u korist najbogatijih slojeva stanovništva, demonstranti su još jednom digli glas protiv faktičkog imuniteta predstavnika finansijskog kapitala koji su uspeli da izbegnu sve oblike krivične odgovornosti. Ovo posebno pada u oči u vreme kada su sudovi vrlo ažurni u isterivanju iz kuća stotina hiljada porodica, nesposobnih da bankama vrate dugove.

Istaknuto je da više od šest miliona, uglavnom siromašnih građana, nije upisano u biračke spiskove, dok budući senatori i kongresmeni svoja mesta u najvišim organima vlasti kupuju novcem Vol strita - finansijskog srca SAD. Takvi ljudi onda ne mogu biti u stanju da odgovore na izazove koje pred njih postavlja trenutna kriza, niti da uđu u dublje reforme koje su zemlji itekako potrebne.

Zalažući se za veća ekonomska i socijalna prava i tražeći više mesta za sindikate, demonstranti su u više navrata tražili povratak istinskim vrednostima američkog društva, pozivajući se na Linkolna i njegovo shvatanje demokratije kao „vlasti koja proističe iz naroda, koju narod sprovodi i koja radi u njegovom interesu“.

19.januar 2012.

U NEMAČKOJ 25 ODSTO MLADIH RADI NA NESIGURNIM RADNIM MESTIMA

U borbi za izlazak iz krize „preko leđa“ zaposlenih, nemačka vlada je institucionalizovala nesigurna radna mesta, tako da sada 7,3 miliona građana, većinom mladih, preživljava zahvaljujući takozvanim „mini poslovima“ koji se baziraju na ugovorima na određeno vreme. Mesečne plate su od 230 do 400 evra, a poslodavac je oslobođen obaveze plaćanja poreza i jedino dužan da Fondu  socijalnog osiguranja svakog meseca uplaćuje 120 evra po zaposlenom. Uplata radničkog dela doprinosa je na dobrovoljnoj osnovi.

Sindikati su uvereni da će sve veća zastupljenost ovakvih oblika zapošljavanja dovesti do porasta broja siromašnih i produbljivanja jaza između tog dela populacije i dobrostojećih građana. Nedavno je objavljen podatak da se samo u Berlinu broj onih koji žive u siromaštvu u poslednjih šest godina povećao za 13 odsto, a svaki peti Berlinac se približio granici siromaštva. I prihodi onih koji rade su toliko niski da su prinuđeni da traže porodični socijalni dodatak.

Posebno je uznemirujući podatak koji je nedavno objavilo nemačko ministarstvo rada, a koji se odnosi na mogućnost povećanja zaposlenosti žena: mimo očekivanja koja su ulagana u projekt „malih poslova“ oni nisu uspeli (kako se očekivalo) da postanu sredstvo bržeg zapošljavanja žena na neodređeno vreme.

Očigledno je da su vremena Vilija Branta i nemačke države blagostanja koja je predstavljala uzor za ceo svet – daleko iza nas. Na delu je urušavanje istinskog socijalnog dijaloga i ideje solidarnosti - krivci za današnju krizu očigledno su namereni da sistem koji je do svega ovoga doveo i dalje „unapređuju i produbljuju“. Radnicima ostaje samo da rade na svojim alternativama i gledaju kako i gde da ih ostvare. Raspon mogućnosti je širok – od socijalno ekonomskih saveta do ulica i fabričkih hala. Sve zavisi od odnosa snaga koji, bar za sada, ne ide u korist sveta rada.

16.januar 2012.

U SUSRET DAVOSU

Ova godina neće biti „kraj sveta“ kako se tumače stara proročanstva, ali će, kako izgleda,  biti godina beznađa, protesta i nemira. U sedmom „Izveštaju o rizicima“, koji će biti prezentovan na ekonomskom forumu u Davosu krajem januara, tim stručnjaka je ozbiljno ukazao na probleme koji predstoje, kako zemljama u razvoju, tako i najrazvijenijima. Od Drugog svetskog rata ovo je najveća recesija, demokratija je potpuno zakazala, a naraslo nezadovoljstvo moglo bi u ovoj deceniji da inspiriše nacionalizme, socijalne nemire globalnih razmera i konflikte.

Živimo u vremenu kada je raskorak između bogatih i siromašnih dostigao enormnu dimenziju, a nezadovoljstvo širokih slojeva građana i radnika u svetu dostiglo „kritičnu masu“, tako da se posredstvom savremenih društvenih mreža ogroman broj nevoljnika može brzo mobilisati. Autori izveštaja upozoravaju da su krizom posebno zahvaćene i najrazvijenije zemlje, te pozivaju privatni i javni sektor da izađu sa kreativnim idejama i razbiju začarani krug opšteg potonuća. U protivnom, razvijenom svetu preti takozvana distopija, kada društvo zapada u kolektivno beznađe i ruše se svi pozitivni efekti dosadašnjeg razvoja.

Dijagnoza i ocena stanja nije nova, jer radnici i sindikati to ističu godinama u svojim brojnim protestima i štrajkovima. Na to ukazuju i socijalni pokreti širom sveta ustajući protiv lažne demokratije i diktata finansijskih institucija koje poput „nadčoveka“ prete novim merama i nalozima. Međutim, novo je što je izveštaj pokazao i zabrinutost svetske elite, kojoj svakako neće biti prijatno da se u Davosu suoči sa sumornim prognozama. Stoga, ovog puta ekspertima „svetske kreativnosti“ nije lako da simuliraju ljudsku savest u globalnoj društvenosti.

16.januar 2012.

Grčka:

STANJE I DALJE KRITIČNO

Grčka je i dalje na „veštačkim plućima“, čekajući „Trojku“ koju čine Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond. Dijagnoza velike i duboke krize je ustanovljena, ali očigledno je da terapija nije bila adekvatna. Po mišljenju bankarskih stručnjaka, mere štednje su bile drakonske, te prekomerna terapija kao i obično pokazala se neuspešnom i ne dozvoljava Grčkoj da stane „na noge“.

U situaciji kada je ekonomski rast veoma slab i kada svaki drugi Grk mlađi od 24 godine nema posla, tradicionalna porodica ne može da podnese nove terete i poreze kako bi pomogla svojim nezaposlenim ili penzionisam članovima, a radnici i sindikati ne mogu da prihvate nova ukidanja prava i podnesu ogromnu žrtvu. Stoga je malo verovatno da će „Trojka“ danas konstatovati poboljšanje. Vlada u Atini očekuje tranšu od 130 milijardi evra, ali zaposleni i svi građani moraju da prihvate ukidanje minimalne zarade, masovna otpuštanja i smanjivanja penzija.

Za uspostavljanje stabilnog stanja ili opstanak potrebne su dugoročne reforme koje će imati efekat i koje će biti prihvaćene od većine građana, a evropski partneri za to nemaju strpljenja. Do polovine marta Grčkoj je potrebno 89 milijardi evra, a stari krediti se moraju zameniti novim. Ukoliko novac ne stigne „aparati za veštačko disanje“ se isključuju i Grčka će bankrotirati.

13.januar 2012.

Borba kineskih radnika protiv nasilja stranog kapitala:

ISPLATA ZAOSTALIH PLATA TEK POSLE PRETNJE SAMOUBISTVOM

Oko 300 zaposlenih u kineskoj filijali firme „Fokskon“, specijalizovanoj za proizvodnju Mikrosoftovih video-igara, zapretilo je da će izvršiti kolektivno samoubistvo ukoliko poslodavci nastave sa odugovlačenjem isplate socijalnog programa namenjenog onima koji su se opredelili za dobrovoljan odlazak.

Radnici su se još ranije žalili na izuzetno nekorektne radne odnose koji su doveli do toga da je samo u prošloj godini njih 14 izvršilo samoubistvo.

Situacija je smirena tek posle intervencije načelnika okruga Vuhan koji je uspeo da ubrza isplatu zaostalih prinadležnosti. Na sreću ni jedan radnik nije povređen.

Veliko ogorčenje sindikata i građana izazvalo je naknadno saopštenje uprave preduzeća u kojem su se pominjali briga za bezbezdnost i pravedan tretman zaposlenih.

Tako se velika priča o čarima globalizacije svela na iseljenje radnih mesta sa Zapada na Istok – tamo gde radnici koštaju mnogo manje, a ponekad izgleda i ne moraju da se isplaćuju. U toj priči su gubitnici svi sem onih koji su bili njeni pokretači i uspeli da nas ubede u „korisnost naše sopstvene štete“.

12.januar 2012.

Kraj evropskog socijalnog modela?

UPRAVA FIAT-A POKUŠAVA DA UKLONI SINDIKAT METALACA FIOM-CGIL

Uprava FIAT-a pokušava da ukloni Sindikat metalaca FIOM-CGIL, koji je  reprezentativan sindikat u toj fabrici i ima najveći uticaj na zaposlene. Takva namera ima za cilj ubrzano ograničavanje radnih i sindikalnih prava za koje su se zaposleni decenijama borili.

Konkretan povod bilo je odbijanje FIOM-a da, za razliku od druga dva „kooperativnija“ sindikata, potpiše nove pojedinačne kolektivne ugovora koji idu znatno ispod nivoa prethodnih, ali i ispod nivoa granskog kolektivnog ugovora, važećeg u celoj zemlji. Odluci je prethodio dug proces kolektivnog pregovaranja koji su sindikalisti definisali kao „čistu farsu“. Odredbe novog ugovora svakako će ići na štetu 86.000 FIAT-ovih radnika koji rade u Italiji.

Da bi olakšalo sebi ovakvo antiradničko ponašanje,  rukovodstvo firme je nedavno  napustilo asocijaciju poslodavaca (KONFINDUSTRIJA), čime je pokazalo nameru da izbegne ispunjavanje odredbi granskog kolektivnog ugovora za metalski sektor. Najnovija odluka da se onemogući delovanje FIOM-a u preduzeću samo je nastavak ovakve politike.

Od radnika je zatraženo da se iz najjače sindikalne organizacije iščlane, a u slučaju da to ne učine, uprava će upotrebiti svoje najnovije oružje - prestaće da sa platnih lista skida sredstva za sindikalnu članarinu. Radnici, osim toga, neće moći da biraju svoje predstavnike u savete preduzeća ukoliko su oni na izbornoj listi FIOM-a, a kao vrhunac se nagoveštava i mogućnost otkaza za „tvrdoglave“.

Radnicima se pokušavaju nametnuti uslovi rada kakvi ne postoje nigde u Italiji. Smene i režim radnog vremena utvrđivaće poslodavac samostalno, bez prethodnih pregovora sa zaposlenima. Prekovremeni rad na godišnjem nivou koji je obavezan moći će da dostigne 200 radnih sati, što će predstavljati čitav dodatni mesec. Ukidaju se desetominutne pauze i uobičajeni obroci premeštaju u vreme posle završetka smena. Pravo na štrajk se ograničava, a sindikalni predstavnici faktički pretvaraju u puke kontrolore pravila koja je poslodavac doneo bez konsultovanja sa zaposlenima. Ovim socijalni dijalog postaje stvar prošlosti i polako se vraćaju surova vremena prvobitne akumulacije kapitala.

FIOM je čvrst u odluci da ne odstupi od odbrane granskog i pojedinačnih kolektivnih ugovora, a kao potvrda toga je za sledeću nedelju zakazan štrajk u svim FIAT-ovim fabrikama u Italiji i velika sveitalijanska manifestacija u Rimu za 11. februar.

11.januar 2012.

Problemi Evrozone:

AGENCIJE ZA PROCENU HRLE SVE DALJE

Evropski analitičar agencije „Standard i Pur“ Moric Kramer dao je prilično sumornu sliku stanja u kome će se od Nove godine naći finansijski sektor Evropske unije. On govori o “naporu“ međunarodnih rejting agencija koje su se u decembru baš „potrudile i uspele da dovedu do toga da vodeće banke počnu da padaju kao prezreli plodovi“. Gubitke trpe i stubovi finansijskog sveta kao što su nemačka „Dojče bank“, francuska „Sosijete ženeral“, švajcarski „Kredi suis“ i britanski „Barklej“. Pritom strada i sam imidž država. Zloglasni „Mud“ kažnjava Belgiju, „SiP“ Mađarsku i Sloveniju, a „Fič“ se ograničava samo na pravljenje spiskova za „streljanje“ – u njih je već upisao šest država-kandidata kojima preti smanjenje kreditnog rejtinga.

Svojim potencijalnim žrtvama, a radi se o petnaest država Evrozone, „SiP“ je počeo da prilazi još početkom decembra, ali se tada ograničio samo na prognoze. Perspektive svih kandidata su po oceni agencije „negativne“. A takva ocena je samo prvi korak ka snižavanju rejtinga.

Analitičari su ipak odlučili da sačekaju i vide kako će se u praksi realizovati antikrizne mere, koje su sa velikom pompom objavljene na poslednjem samitu EU. Međutim, „pod lupu“ su stavljene i zemlje koje su u finansijskom svetu donedavno uživale veliki ugled, kao što je Nemačka. To znači da postoji mogućnost da i one budu proglašene za „ne sasvim sigurne“.

„Poziv na egzekuciju“ je predviđen za januar. Najneprijatnija za Evrozonu je mogućnost smanjenja rejtinga ekonomskih „lokomotiva“ Unije - Nemačke i Francuske. I u Berlinu i u Parizu to je svakako uticalo na budžet. Sa sličnim problemima bi mogao da se suoči i Evropski stabilizacioni fond. Ovo, međutim, još jednom aktualizuje predlog evropskih sindikata da posao procene preuzmu nove, javne agencije čiji će rad biti mnogo manje u funkciji interesa krupnog nadnacionalnog kapitala, a mnogo više u interesu celog društva.

11.januar 2012.

DALJI RAST NEZAPOSLENOSTI U EVROPSKOJ UNIJI

I pored svih napora da se kriza pobedi primenom neoliberalnih strategija, recesija i nezaposlenost u EU i dalje napreduju.

Britanski premijer Kameron najavio je godinu još težu od prethodne - ekonomski rast biće verovatno ispod jedan posto. On je upozorio da će to sa sobom doneti mnogo toga negativnog, a pre svega rast nezaposlenosti i siromaštva. Za poslednja tri meseca stopa nezaposlenosti u zemlji je sa 7,9 skočila na 8,1 posto, što znači da je pomoć na biroima rada potražilo novih 114.000 ljudi. Tako je trenutno u Britaniji više od dva i po miliona nezaposlenih, što je najveći broj u zadnjih 17 godina. Posebno je teško stanje među mladima, uzrasta između 16 i 24 godine: ne radi njih 990.000, što predstavlja stopu nezaposlenosti od 21 posto. Pogođeni su i radnici stariji od 60 godina, dok je od svih sektora najviše stradao javni, u kojem je došlo do velikih otpuštanja. Zbog svega ovoga u zemlji je registrovano više od dva miliona malih Britanaca koji žive u siromaštvu, a ukoliko se kriza nastavi ovim tempom, predviđa se da bi njihov broj mogao da dostigne 22 posto od ukupnog broja dece.

U Španiji je stanje još teže. U novu godinu ona ulazi sa četiri i po miliona nezaposlenih, što je u odnosu na 2010. povećanje od 7,8 posto. Stopa nezaposlenosti na nacionalnom nivou dostigla je gotovo 22 posto, dok je kod mladih ona dosegla neverovatnih 46 posto! Najstrašnije je to što novi premijer Rahoj, uprkos lošim rezultatima prethodne vlade, namerava da za izlazak iz krize primeni slične, ali još restriktivnije mere. Antiradničkim vladama je izgleda teško da shvate da restrikcije nisu rešenje već deo problema.

10.januar 2012.

POTPISAN ISTORIJSKI SRPSKO-ITALIJANSKI PROTOKOL O SINDIKALNOJ SARADNJI

U Beogradu je krajem prošle godine potpisan Protokol o saradnji između SSSS i Saveznog nacionalnog instituta za pomoć Generalne konfederacije radnika Italije.

Potpisivanjem Protokola o saradnji naši članovi su stekli pravo da se u slučaju kada su njihova prava iz tih oblasti ugrožena, obrate nekoj od filijala Instituta – bilo u Italiji, bilo u nekoj drugoj zemlji Evropske unije u kojoj je INCA prisutna. Oni više neće biti prinuđeni da se o tome brinu sami, već će moći da računaju na pomoć vrhunskih stručnjaka. Saznanje o mogućnosti korišćenja ovakvih dodatnih usluga moglo bi u perspektivi uticati na povećanje broja naših članova.      

Institut je stvoren 1945. i od tada uspešno pomaže zaposlenima, Italijanima i građanima drugih država, u ostvarivanju njihovih prava iz oblasti rada i socijalnog osiguranja. Ima 21 regionalni, 105 opštinskih i 895 lokalnih centara u samoj Italiji, ali i 82 predstavništva u Evropi i svetu. Zapošljava gotovo 2.000 profesionalaca i ima ugovor sa 600 lekara i pravnika specijalizovanih za aktivnosti kojima se bavi.

Najveći broj intervencija vezan je za sferu rada, nezaposlenosti i penzijskog osiguranja, ali i za domen profesionalnih oboljenja i nesreća na radnom mestu, invalidnosti, materinskih odsustava i problema koji nastaju zbog statusa stranog radnika. Svaki zaposleni koji se obrati za pomoć Institutu može da računa sa dobijanjem detaljnih informacija, stručnim konsultacijama, praktičnom pomoći i proverom rezultata intervencija u tim oblastima. S obzirom na ugled i popularnost koju uživa, Institutu se svake godine za pomoć obrati više od pet miliona Italijana i 600 stranaca.

30.decembar 2011.

GRČKA – NOVA GODINA U ŠTRAJKU

Grci će i 2012. godinu dočekati tradicionalno – u štrajku. Grčka privremena koaliciona vlada obećala je otvaranje 150 hiljada novih radnih mesta u prvom kvartalu naredne godine i jačanje sistema socijalne zaštite, ali najavila i nove restrikcije u javnom sektoru kroz značajno smanjenje plata zaposlenih.

Zaposleni u poreskim službama napustili su juče svoje kancelarije i započeli 48-časovni štrajk kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo novim merama štednje. Oni će se vratiti na posao u januaru 2012.

Grčka privreda je već četvrtu godinu u recesiji, a nezaposlenost je dostigla rekordnih 17,5 odsto. Stvaranje novih radnih mesta više se smatra psihološkim efektom i lokalnom anestezijom, imajući u vidu da je u pitanju društveni rad gde su lokalnim vlastima data sredstva da angažuju nezaposlene radnike, od kojih i 5 hiljada starosti od 55 do 65 godina.

U Atini se sredinom januara očekuje i dolazak “trojke” (MMF-a, Evropske centralen banke i EU), koja bi trebalo da proceni da li je Grčka ispunila preduslove za dobijanje novog zajma, a što podrazumeva novu štednju i nove otkaze.

Štrajk u poreskim službama izazvao je i pravu opsadu poreskih kancelarija, pošto građani u poslednjem času pokušavaju da regulišu svoje obaveze jer su u narednoj godini predviđena povećanja fiskalnih izdataka. U Grčkoj, koja je pogođena najvećom krizom posle Drugog svetskog rata, gotovo da nije bilo radnog mesta ili sektora gde se nije štrajkovalo, čime su nastojali da izraze svoje nezadovoljstvo zbog drastičnih mera koje će im još više pogoršati ionako loš položaj.

23.decembar 2011.

FIČ SMANJUJE KREDITNE REJTINGE

Međunarodna agencija za kreditne rejtinge Fič ne prestaje da ljuti zemlje članice Evropske unije. Pod svoju lupu stavila je na preispitivanje šest zemalja, među kojima je i Italija, kojoj se predviđa gubitak najvišeg rejtinga koji se kvalifikuje kao /AAA/. Pored preispitivanja boniteta Italije kao celine, preispituju se i boniteti 40 lokalnih i regionalnih vlada, među kojima su Rim, Milano i najbogatija severna oblast Lombardija. Preispituje se i 11 javnih preduzeća u koja je uvršćena i italijanska pošta.

I dok se bes ionako ojađenih građana Italije samo za trenutak sa nacionalnog preneo na međunarodni nivo, Fič je nakon odbijanja odbora Kongresa SAD da usvoji restriktivne mere štednje čime bi se premostio ogroman deficit u budžetu, najavio da bi do 2013. godine moglo doći i do smanjivanja kreditnog rejtinga Sjedinjenih Država. Po proceni te agencije, ukoliko se i u narednoj izbornoj godini ne donesu konkretne mere i poveća porez, SAD bi do kraja decenije mogla da dostigne javni dug koji premašuje 90 odsto BDP-a. Do polovine ove, nimalo lake dekade za američku privredu, Fič smatra da se mora rešiti pitanje 3,5 biliona dolara, kako bi se krhka ravnoteža ogromnog budžetskog deficita održala na nivou od 90 odsto.

23.decembar 2011.

Španija:

IGRE SU TU, HLEB MOZDA

Novu špansku vladu konzervativni krugovi nazivaju spasilačkom, dok sindikati i radnici vide premijera Rohoja kao tehnokratu u « vladi prijatelja i lojalista », koja svakako neće znatnije uticati na povećanje ekonomskog rasta, a još manje na otvaranje novih radnih mesta koja Španiji toliko nedostaju. Razlog za sumnju je i što se među trinaest odabranih, na ključnoj funkciji ministra ekonomije nalazi Luis de Gindos, bivši menadžer propale banke «Liman braders », čijom je propašću i otpočela svetska ekonomska kriza.

I dok se prognoze koliko će nova vlada biti uspešna u sređivanju haotične privrede razlikuju, mada se svi slažu da predstojeći period neće biti lak pogotovu za nezaposlene, mlade i penzionere, Španci su na trenutak zaboravili sumornu svakodnevicu predajući se igrama na sreću, od kojih je najpopularniji loto « El Gordo » (Debeli), koji funkcioniše po principu podele dobitka, a ne kao jedan džekpot. Ove krizne godine, igra koja postoji tačno dva veka, ima rekordni broj uplata iako su tiketi prilično skupi. Tako će srećni dobitnici moći da podele 2,52 milijarde evra. Šta će biti sa onima koji nisu ništa dobili, a i kad se potroši novac dobijen na lutriji, niko ne zna pa ni spasilačka vlada premijera Marijana Rohoja. Možda je naki odgovor, ali svakako ne pravi da je sledeće izvlačnje druge igre na sreću « El Ninjo » (Dete), 6. januara, koji će obradovati neke nove srećnike i sve tako dok traje recesija.

22.decembar 2011.

ŠPANIJA PRED TEŠKIM VREMENIMA

Za radnike i sindikate u Španiji budućnost nije nimalo ružičasta. Novoizabrani premijer Marijano Rahoj upozorio je da toj zemlji predstoje teška vremena i obelodanio cilj nove vlade da budžetski deficit sledeće godine smanji za 16,5 milijardi evra, odnosno svede ga na 4,4 odsto bruto društvenog proizvoda. U ovom trenutku deficit je dostigao 9,2 odsto, a prognoze privrednog rasta nisu ni malo optimističke - MMF, EU i mnogi nezavisni stručnjaci su predviđenu stopu rasta od 1,3 već sveli na skromnih 0,8 odsto. Ukupni španski dug je u prošloj godini uvećan za dodatnih 15 odsto i trenutno iznosi 706 milijardi evra.

Kriza je pogodila sektore građevinarstva i trgovine nepokretnostima, koji su dotle decenijama bili zamajac privrednog razvoja zemlje. Procenjuje se da u Španiji trenutno ima oko 700.000 neprodatih novih stambenih jedinica. Pogođen je i sektor bankarstva - u poslednje dve godine zbog krize je došlo do daljeg ukrupnjavanja banaka, pa se njihov broj sa 45 smanjio na 20. I industrija nekadašnje osme ekonomske sile sveta prolazi kroz velike teškoće.

Sva ova pomeranja moraće da se odraze i na tržište rada. Stopa nezaposlenosti već je dostigla nivo od 23 odsto, pri čemu je među mlađim od 25 godina ona dostigla 46 odsto. Premijer je, doduše, najavio da će nivo penzija ponovo moći da se prilagođava rastu troškova života, ali da će svi drugi vidovi državnih troškova biti ponovo razmotreni. Tako da, osim u snagama bezbednosti i osnovnim javnim službama, radna mesta u državnoj službi koja zbog penzionisanja ostanu upražnjena, neće biti ponovo popunjavana.

Problem je što u slučaju potrebe Fond za pomoć zemljama EU pogođenim krizom jednostavno neće biti dovoljan da Španiju izvuče. Ona mora da osmisli sopstveni program spasavanja. Premijer je napomenuo da je glavnom španskom savezu poslodavaca i sindikatima ostavio da do sredine januara predlože reforme, a da će vlada, ako oni to ne učine, biti prinuđena da primeni svoj plan oporavka. Sigurno restriktivan i anti-radnički.

22.decembar 2011.

NASTAVAK SOCIJALNIH NEMIRA U FRANCUSKOJ

Postavši meta zloglasnih privatnih agencija za procenu i priterana uza zid, vlada predsednika Sarkozija nastavlja sa restrikcijama. Novi paket mera, nastao kao proizvod zajedničkog rada njegove vlade, Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske centralne banke, predviđa pomeranje starosnog minimuma za odlazak u penziju sa 60 na 62 godine i smanjenje plate državnih službenika. Zato je zemlja ovih dana potresena novim nemirima kojima se teško nazire kraj.

Kao odgovor na svojevrsnu provokaciju predsednika, koga sledeće godine očekuju izbori sa krajnje neizvesnim ishodom i koji se svojski trudi da pre mogućeg odlaska sa scene iza sebe ostavi uzornu, liberalno ustrojenu državu, sindikati su organizovali svojevrsnu blokadu zemlje. Paralisani su glavni aerodromi, železnički i drumski prevoz. Nepregledne kolone kamiona (kamiondžije su se, takođe, priključile protestu) sporom vožnjom ometaju normalno obavljanje saobraćaja. Zatvoren je veliki broj (više od 3.500) benzinskih stanica.

Protest su se pridružili i studenti koji su izašli na ulice i zahtevaju promenu vladine politike čiji cilj više ne sme biti sužavanje prava zaposenih, nego sankcionisanje i regulisanje finasijskog sektora. U Nanteru kraj Pariza, gde je 1968. počeo sveevropski studentski bunt, studenti su se opet našli na meti policajaca koji su ih napali pendrecima, koristeći obilato suzavac i gumene metke. Oko tri stotine mladih je uhapšeno, a mnogo ih je povređeno. Veliki broj studenata protestovao je i u Bordou, na jugu zemlje.

20.decembar 2011.

Saopštenje Evropske konfederacije sindikata (EKS)

KRIZA ĆE PROĆI TEK KADA SE OKONČA SA ŠPEKULACIJAMA

Saopštenje sa ovim naslovom EKS je izdala u vreme održavanja evropskog samita na kome se odlučivalo o budućnosti evra i evropske ekonomije u celini. Organizacija u kojoj SSSS već duže vreme ima status posmatrača oštro komentariše restriktivne mere vlada koje vode u recesiju i zalažu se za neku vrstu „novog društvenog ugovora“ koji će garantovati rast i nova radna mesta.

U saopštenju se dodaje da se deficiti ne mogu izlečiti uništavanjem ekonomije, niti se novi polet u privredi može temeljiti na reformama zasnovanim na smanjenju izdataka za socijalu, povećanju konkurentnosti oslonjenom pre svega na smanjenje plata, marginalizacijom procesa kolektivnog pregovaranja i umanjenjem uloge sindikata. Saopštenje su lično potpisali predsednici i generalni sekretari najvećih evropskih centrala: francuskih CGT i CFDT, španskih Radničkih komisija i UGT-a, nemačkog DGB-a, italijanskog CGIL-a, i belgijskih CSC-a i FGTB-a. Svesni da mnoge države EU imaju problema sa finansijama, oni upozoravaju na mogućnost lančane reakcije koja bi evropsku ekonomiju mogla da  baci u višegodišnju recesiju. Otuda i zahtev da se problem finasiranja država trajno reši.

Preokret u pravcu restriktivne ekonomske politike primetan je, po njima, od sednice Evropskog saveta održane u maju 2010-te. On se odigrao pod firmom vraćanja poverenja finasijera u nacionalne privrede, a pratila ga je obaveza država da se zadužuju samo kod privatnih banaka, „po razumnim kamatama“. Evropska komisija i Evropska centralna banka su sledile ove odluke, a sve se završilo katastrofalno: raspirivanjem budžetskih kriza, zaustavljanjem rasta, novim otkazima, padom kvaliteta obrazovanja i zdravstva, sužavanjem socijalne zaštite... što nije moglo a da se ne odrazi na veću učestalost nesigurnih oblika zapošljavanja, rast nejednakosti i siromaštva i slabljenje društvene kohezije.

Na delu je ukidanje velikog društvenog pakta koji je u vremenima posle Drugog svetskog rata omogućio stvaranje država blagostanja i pripremio nastanak same Evropske unije. Aludirajući na „postavljanje“ premijera Grčke i Italije, evropski sindikati kažu da nije vreme za tehnokratske vlade, nego za jačanje ekonomske i socijalne demokratije, kao i za veće učešće građana u procesima odlučivanja.

17.decembar 2011.

DELEGACIJA SSSS U STUDIJSKOJ POSETI BRISELU

Delegacija SSSS boravila je od 6. do 9. decembra u studijskoj poseti Briselu tokom koje je učestvovala na seminaru o „Evropskoj integraciji sa fokusom na evropsko tržište rada i evropski socijalni dijalog“.

Domaćini i organizatori seminara bili su Savez hrišćanskih sindikata Belgije (ACV/CSC) i Generalna konfederacija liberalnih sindikata Belgije (CGSLB). Finansijsku podršku realizaciji seminara obezbedilo je Ministarstvo rada Belgije, odnosno Sektor za rad, zapošljavanje i socijalno pregovaranje.

Dvodnevni seminar održan u sedištu CGSLB bio je prilika da se sindikalni predstavnici grana i teritorije bliže upoznaju sa evropskom strategijom zapošljavanja i njenom primenom u Belgiji (Europe 2020),  evropskim socijalnim dijalogom, socijalnim fondovima kao instrumentima EU u borbi protiv siromaštva, a za stimulisanje socijalnog uključenja „ranjivih kategorija“ zaposlenih i pravnim dostignućima EU (Acquis communautaires).

Imajući u vidu strateško opredeljenje naše zemlje za priključenje Evropskoj uniji, seminar je od posebnog značaja za sindikat i njegovo funkcionisanje u procesu integracija. Nova saznanja i razmena iskustava među sindikatima Belgije i Srbije otvorila su nova polja aktivne saradnje na jačanju evropskog socijalnog modela i evropskog socijalnog dijaloga. Solidarnost i povezivanje sindikata u Evropi danas su više nego potrebni i predstavljaju obostrani interes - zajednički je zaključak i poruka seminara održanog u Briselu.

16.decembar 2011.

Ćorsokaci liberalizacije

USPORAVANJE BRAZILSKOG PRIVREDNOG RAZVOJA

Odlazak sa prededničke funkcije Ignasija „Lule“ da Silve (inače bivšeg sindikalca) i dolazak na to mesto njegove partijske koleginice Dilme Rusef, nije mogao da ostane bez posledica: iako su  oboje iz Radničke partije činjenica je da nova predsednica vodi politiku koja se u određenoj meri razlikuje od politike njenog slavnog prethodnika. To izaziva reakciju brazilskih sindikalnih centrala koje oslanjajući se na najnovije podatke kritikuju ekonomsku koncepciju nove vlade koji je zemlji obezbedio rast od svega 2,8%. Vlada je naime, uticala na Centralnu banku da poveća kamatne stope i domaćim preduzećima oteža uslove kreditiranja, da bi zatim dodatno liberalizovala uvoz. Sindikalci predviđaju da će do kraja godine samo zbog ove zadnje mere biti izgubljeno oko 2 miliona radnih mesta. Oni nikako ne pristaju na vladino objašnjenje koje krivicu za trenutno stanje prebacuje na svetsku ekonomsku krizu.

Vlada po njima nikako nije smela da preduzme mere „hlađenja“ zahuktale brazilske ekonomije (tako nešto je savetovao bivši direktor MMF-a Stros Kan), posebno sada kada se oseća približavanje novog kriznog talasa. Ona je morala da gleda kako da smanji troškove energije, spusti kamate i poveća investicije u infrastrukturu. Njen primarni cilj je moralo da bude povećanje produktivnosti. Pomenuto usporavanje rasta moraće da se negativno odrazi na očuvanje starih i otvaranje novih radnih mesta. Politika favorizovanja brazilske industrije (slična onoj koja je doskoro vođena) sigurno bi dala bolje rezultate.

Ironija je da su u istom periodu brazilske banke, zahvaljujući politici visokih kamatnih stopa, zabeležile rast profita od 41% u odnosu na isti trimestar prošle godine, zbog čega je sektor bankarstva postao najprofitabilniji deo brazilske ekonomije! Paralelno se odvijao proces postepenog usporavanja građevinskih aktivnosti: zbog mera budžetske štednje ova grana koja je u prethodnom periodu doživela pravi bum, prolazi sada kroz svojevrsnu krizu (pad od 13,5% u odnosu na isti period prošle godine). I što je najgore predviđa se dalji pad od 6,9%, a radi se o sektoru koji stvara 5% brazilskog bruto društvenog proizvoda i zapošljava 8% stanovništva.

15.decembar 2011.

GENERALNI ŠTRAJK U ITALIJI ZBOG NOVIH USLOVA PENZIONISANJA

U ponedeljak 12. decembra milioni italijanskih radnika su na poziv najvećih sindikalnih centrala CGIL, CISL i UIL paralisali privredni život zemlje. Štrajk je trajao tri sata i dopunjen je brojnim uličnim manifestacijama na kojima se protestovalo protiv odluka vlade da se produži radni vek zaposlenih, zamrznu određene beneficije i nametne novi porez na nekretnine. Kako bi se pritisak na vlast povećao metalski i štamparski radnici su zaustavili proizvodnju tokom osam sati, a radnici u transportu najavili svoj protest protiv privatizacije javnih službi za danas i sutra.

 „Paket“ koji su napravili Međunarodni monetarni fond (MMF) i Centralna evropska banka (CEB) predviđa da se tokom 2012. godine radni staž muškaraca produži do 42-ge, a žena do 41-ve godine. U penziju neće moći da se ode pre navršene 62-ge (za muškarce) i 60-te (za žene), pri čemu je cilj da se do 2018-te starosna granica za oba pola produži do 66-te godina!.

Umesto vladinog plana „poreskog prilagođavanja“, čiju bi težinu osetili pre svega radnici i penzioneri, sindikati predlažu svoj u kome prioritet zauzima „privredni razvoj praćen otvaranjem novih radnih mesta“. Novog premijera Montija koga su svetske finasijske strukture Italiji prosto nametnule oni optužuju za sukob interesa: godinama je bio na platnom spisku banke „Goldman Saks“ umešane u skandal sa hipotekarnim kreditima. Možda je iskustvo iz prošlosti i inspirisalo njegovu odluku da sredstva iz budžeta namenjena socijalnoj sferi (31 milion evra) preusmeri - u vidu nekakve „pomoći“ - bankama.  

Generalni sekretar CGIL Suzana Kamuso je Montijevu priču o „strogosti i  rastu“ nazvala farsom. Dodajući da će se o strogosti moći govoriti tek onda kada pod udar poreskih organa budu dospeli ne oni sa najmanjim primanjima, nego oni koji plaćanje poreza izbegavaju, ona je vladinu koncepciju beskrajnih restrikcija nazvala „potpuno pogrešnom“.

15.decembar 2011.

PRIPADNICI POKRETA „OKUPIRAJMO VOL STRIT“

BLOKIRALI LUKE NA ZAPADNOJ OBALI SAD

U najnovijoj akciji blokirane su najveće američke luke, od Long Biča, San Dijega i Oklanda na jugu, preko Portlanda i Sijetla, sve do Ankoridža na Aljasci. Slične vesti, međutim, stižu i iz drugih krajeva zemlje: Hjustona – pa čak i Vankuvera, gde su se kanadski radnici solidarisali sa svojim američkim kolegama.

U Oklandu su protesti počeli rano ujutru kada je velika masa ljudi krenula gradom skandirajući: „Čije su ulice? Naše! Čije su luke? Naše!“. Luka je blokirana u vreme kada su radnici iz jutarnje smene zamenjivali one iz noćne. I pored jakih policijskih snaga uprava je jednostavno bila prinuđena da to učini zbog „nedostatka normalnih uslova za rad“.

U Long Biču se na meti demonstranata našao terminal koji je u vlasništvu zloglasne banke „Goldman Saks“, jednog od glavnih kreatora finasijskog kraha koji je ceo svet gurnuo u krizu. I pored jake kiše gnevni ljudi su uspeli da nekoliko sati blokiraju taj deo luke. Povukli su se tek posle napada policije i hapšenja.

U San Dijegu blokirana je ulica koja vodi do luke. Policija je u napadu koristila pendreke i suzavac.

Ovo je samo mali segment pokreta koji postaje sve masovniji i pod sloganom „Mi smo onih 99%“ svaki dan širom zemlje organizuje nove akcije protesta. Uživajući podršku sindikata on je sebi za cilj postavio promenu aktuelne američke politike koja je decenijama – bez obzira na to koja je stranka bila na vlasti – sprečavala sistemske promene koje bi sa zemlje skinule etiketu tvrđave ultraliberalizma i unele novine u „američki socijalni model“ - simbol razgradnje svega socijalnog.

5.decembar 2011.

POLICIJA DEMONSTRIRALA ULICAMA SIDNEJA

PROTIV LIBERALNOG ZAKONA O PENZIJAMA

Više od 10.000 pripadnika policije izašlo je na ulice najvećeg australijskog grada kako bi izrazili protest protiv projekta zakona kojim se predviđa smanjenje invalidskih penzija. Policajci nastradali na dužnosti bili bi tako stavljeni u znatno nepovoljniji položaj. A uslovi zaštite na radu sve su slabiji, broj policajaca sve manji, trening sve slabiji, što sve utiče na veću izloženost opasnostima i češće povrede na radu. 

Pored zahteva vezanih za invalidske penzije, sindikat će pokušati da izdejstvuje i povlačenje odluke o prevremenom odlasku u penziju (uz nadoknadu) određenog broja operativaca. On je najavio širenje protesta i redukciju usluga, tako da će se intervenisati samo u hitnim slučajevima i kada su u pitanju životi građana.

Policajci su demonstrirali u uniformama, ali bez oružja. Njihov nastup je organizovan uprkos izričitoj zabrani pretpostavljenih i vlade.

4.decembar 2011.

VELIKI USPEH ČILEANSKIH STUDENATA I SINDIKATA

Čileanski parlament je odbacio vladin predlog budžeta za 2012. zbog toga što je suviše restriktivan u sferi obrazovanja i time dao za pravo stotinama hiljada studenata i građana koji su danima štrajkovali i demonstrirali tražeći da prosveta dobije mesto koje zaslužuje. Predlog je odbijen posle dvanaestočasovne sednice – protiv je glasalo 58 poslanika, a za 54.

Učesnici protesta su tražili da obrazovanje mnogo više nego do sada bude u nadležnosti države, da bude kvalitetno i besplatno. Vlada je ponudila predlog po kojem bi država pokrivala samo 60 odsto troškova studiranja, dok bi lično učešće iznosilo 40 odsto. Opozicija je predlagala pokriće u visini od 70 odsto, a studenti su oba predloga odbacili. Veliki deo čileanskog društva podržao je zahteve koji su se proteklih meseci čuli na ulicama. Bilo je i mišljenja da bi najbolje bilo napraviti komisiju mešovitog sastava, jer bi tako problem bio rešen na najbrži i najpravedniji način.

Zbivanja u toj zemlji, u kojoj još ima dekana koji su bili funkcioneri diktatorskog Pinočeovog režima i u kojoj su ultraliberalne vlade godinama pokušavale sve kako bi obrazovanje (posebno više) u što većoj meri privatizovale, pokazala su da uspeh može da ima samo socijalni dijalog koji iza sebe ima istinsku snagu spremnu da se pokaže u praksi.

2.decembar 2011.

NAJVEĆI ŠTRAJK U BRITANIJI U POSLEDNJIH 30 GODINA

Veliku Britaniju pogodio je talas nezadovoljstva . Odmah po objavljivanju vlade da se za narednu godinu predviđa skroman rast manji od jedan odsto, te da će se povećati doprinos za penziono osiguranje koji se izdvaja iz zarade, a godine starosti za penzionisanje na 67, pet najvećih sindikata javnih službi, predvođenih UNISONOM stupilo je u štrajk.

Predstavnici sindikata pozvali su svoje članove i zaposlene na protesne marševe širom zemlje. Oko 60 odsto škola ne radi, dok je u 15 odsto skraćena nastava. Otežan je transport, rad sudova i biblioteka, pružanje zdravstvenih usluga, a na aerodromima kasne letovi.

Ujedno, ovo je najveći štrajk u Velikoj Britaniji nakon ”zime nezadovoljstva” 1979. godine koja je najavila dolazak premijerke Margaret Tačer. Aktuelni premijer Dejvid Kamerun izjavio je da ne želi štrajkove, da želi škole koje rade, a aerodromi besprekorno funkcionišu. Jednostavno, mora da se štedi i popuni rupa u bužetu nastala usled debalansa prihoda i rashoda.

Na poziv premijera i ministra finansija da se urazume i da ne slede projekte koji dovode u pitanje kredibilitet zemlje, radnici i sindikati odgovaraju da ih je razumevanje i dovelo do zamrzavanja zarada, najave otkaza i  produženja godina života za odlazak u penziju.

2.decembar 2011.

GENERALNI ŠTRAJK U GRČKOJ

Nakon što je formirana samo pre tri nedelje, nova vlada Lukasa Papademosa suočila se sa generalnim štrajkom. Štrajk su organizovali grčki sindikti GSEE i ADEDI zbog najave prinudne naplate poreza, koja se vezuje za naplatu struje. Neizmirivanje poreskih obaveza povlači isključenje struje, što je posebno razbesnelo Grke.

Dok premijer najavljuje ubrzavanje reformi kako bi se bolan period što pre prevazišao, sindikati smatraju  da teškoće za radnike tek dolaze i da se sa svakom novom tranšom kredita svet rada nalazi u lošijem položaju. To potvrđuju najave novih otpuštanja i smanjivanje zarada zaposlenih u javnom sektoru.

2.decembar 2011.

BUGARSKI ŽELEZNIČARI U ŠTRAJKU

Zaposleni na železnici u Bugarskoj ušli su u štrajk koji će trajati svaki dan do 16 časova dok se ne ispune zahtevi. Razlog je otpuštanje 2.000 zaposlenih i ukidanje brojnih nerentabilnih linija. Prema izjavama predstavnika Sindikata železničara, u okviru centrale KNSB zaustavljeno je sedamdeset odsto vozova. Stoga je uprava železnice uvela novi red vožnje za teretne vozove – posle 16 časova i tokom noći.

25. novembar 2011.

BORBA ITALIJANA ZA VODU MIMO NALOGA EU

U subotu će rimske ulice ponovo biti preplavljene demonstrantima koji će ovaj put pokušati da odbrane jedno od osnovnih ljudskih prava – pravo na vodu.

Letos je, naime, sproveden referendum na kojem su Italijani velikom većinom odlučili da ne dopuste privatizaciju vodosnabdevanja. Evropska unija je, međutim, zatražila od italijanske vlade da rezultate svenarodnog izjašnjavanja ne uvaži. Italijanska vlada je na to pristala, donoseći po hitnom postupku takozvani „Zakon o stabilizaciji“, kojim se zbog obaveza preuzetih na evropskom nivou, nalaže privatizacija javne svojine na komunalnom nivou. Na taj način je vlada pokušala da vitalne interese građana otvoreno podredi interesima velikih kompanija koje su u mnogim zemljama sveta već uspostavile monopol na vodu i postale svojevrsni „gospodari života i smrti“.   

Sindikati i organizacije građanskog društva sada se bore da kao neustavan obore zakon koji, negirajući volju naroda, očigledno udara u same temelje demokratije. Tim pre što se procenjuje da je više od četiri miliona građana delilo letke koji su pozivali na referendum i referendumsko „ne“ i što je njih 27 miliona glasalo u skladu sa tom preporukom. Ovaj put, međutim, neće kao obično biti u pitanju kampanja građanske neposlušnosti, već će se oni upravo pozivati na svoj Ustav. Velika većina je odlučna da ne dopusti „privatizaciju“ svojih glasova i bude svedena na marionete multinacionalnih kompanija i briselske birokratije.

Sva dosadašnja iskustva govore da su privatizacije vodnih resursa bile neuspešne ili predstavljale pretnju po zdravlje i slobodu naroda. Bolivija je bila prinuđena da protera kompanije koje su pod svoju kontrolu stavile ovo osnovno dobro i stanovnike pretvorile u neku vrstu taoca, dok je u zemljama u kojima su privatizacije „uspele“ cena vode povećavana, a kvalitet smanjivan. Vlasnici gledaju samo na to da izvuku profit, pa se malo brinu za održavanje i nove investicije. Uz to se trude da otpuste sve „viškove“ zaposlenih.

Posle svega, nije nikakvo čudo da su italijanski radnici i građani odlučni da konačno stave branu ekspanziji ultraliberalizma koji, odlazeći sa istorijske scene, i dalje gleda da ukloni sve elemente socijalne države.

25. novembar 2011.

NOVA HAPŠENJA SINDIKALACA U GRČKOJ

Specijalne jedinice policije upale su u zgradu direkcije Elektroprivrede Grčke (DEI), koju su pre četiri dana zauzeli sindikalisti, i uhapsile 15 sindikalista, uključujući i predsednika sindikata.

Sindikalisti su izveli tu akciju kako bi protestovali protiv odluke grčke vlade da se novi porez na kuće i stanove prosleđuje preko uplatnica DEI, a neposlušni građani kažnjavaju isključenjem struje. Policija se pozvala na kršenje člana zakona koji zabranjuje ometanje rada javnih službi. Suđenje je odloženo do 30. novembra, a svi uhapšeni su do tada pušteni na slobodu.

Novi porez na kuće i stanove koji su Grci popularno nazvali „harač“, predmet je diskusija i osuda. Nije izostalo ni kritičko mišljenje Zaštitinika građana koji je osudio isključenja struje vezana za neizvršavanje poreskih obaveza.

U Grčkoj sve veći broj pristalica stiče pokret „Neću da plaćam“. Organizovani vrlo fleksibilno, putem interneta, njegovi članovi pokušavaju (i u dobroj meri uspevaju) da Grcima približe ideju kako normalni građani nisu dužni da plaćaju troškove izlaska iz krize za koju nisu krivi oni nego bogati i moćni. Nedavno su na mnogim mestima organizovali i spaljivanje uplatnica Elektroprivrede na kojima je bio i iznos poreza.

Uplašena razmerama protesta, grčka vlada je objavila da će odluka o ovakvom vidu oporezivanja biti donekle izmenjena i da će oni koji dokažu da porez ne mogu da plate dobiti određene olakšice.

Situacija se, međutim, ne smiruje. Novi sukobi mogli bi da izbiju zbog odluke ministra ekonomije da novembarske plate u jedanaest najvećih javnih preduzeća smanji za 25 odsto u odnosu na oktobarske. Ministar je spreman i da u 2012. uđe sa smanjenjem od 35 odsto u odnosu na 2010. Znajući Grke ne treba sumnjati da će nastupajuća zima biti vruća.

24. novembar 2011.

PORTUGALSKI SINDIKATI STUPAJU DANAS U GENERALNI ŠTRAJK

Stari rivali na portugalskoj sindikalnoj sceni, CGTP i UGT, ujedinili su se u otporu vladi koju optužuju za nekritičku poslušnost organima Evropske unije, Evropskoj centralnoj banci i Međunarodnom monetarnom fondu. Sindikati su uvereni da vladina politika zemlju vodi u „lišavanja, recesiju i siromaštvo“, a u krajnjoj liniji u povećanje zaduženosti i sve veću zavisnost od inostranstva.

Pored ukidanja (i to najmanje tokom sledeće dve godine) 13. i 14. plate državnim službenicima, penzionerima i svima ostalima čije plate prelaze 1.000 evra, vlada je najavila i generalno smanjenje plata za pet do 30 odsto, produženje radnog dana za pola sata i umanjenje božićnog dodatka za 50 odsto.

Kontrolori EU predviđaju se da će stroga primena restriktivnih mera, diktiranih sa strane, u 2012. dovesti do pada društvenog bruto proizvoda za više od četiri odsto. Stoga sindikati i tvrde da „ono što vlada naziva jačanjem konkurentnosti i rastom, mi nazivamo agresijom i društvenim nazadovanjem“. Odgovor radničkih organizacija mora biti u skladu sa tim - otpor svim silama neoliberalnoj politici, kako u Portugaliji, tako i u Evropi i svetu.

Umesto da se raduju novoj tranši „pomoći“ u iznosu od osam milijardi evra, sindikati pozivaju na definisanje nove politike koja će uvažiti domaće tržište i mesto radnika u društvu, akcenat staviti na povećanje produktivnosti i založiti se za ostvarenje alternativnog ekonomskog modela, utemeljenog na modernizaciji preduzeća, razvoju, stalnosti radnih mesta i pravednijoj raspodeli dobiti.

23. novembar 2011.

UPRAVA FIJAT-A OTKAZALA SVE KOLEKTIVNE UGOVORE

Posle izlaska FIJAT-a iz Udruženja poslodavaca uprava najvećeg italijanskog prizvođača automobila odlučila se i na otkazivanje svih važećih kolektivnih ugovora. Ova mera koja bi trebalo da stupi na snagu 1. januara 2012. je među sindikalistima i zaposlenima izazvala talas nezadovoljstva. Nije pomoglo ni uveravanje rukovodstva da će se u najskorijoj budućnosti pristupiti sklapanju novih ugovora koji će biti slični ili čak bolji od prethodnih.

Sindikati zahtevaju da se što pre sedne za pregovarački sto i dođe do sporazuma koji će sačuvati dostignuća višedecenijske borbe radnika, ukloniti razlike koje postoje između minimalne plate u različitim delovima sistema i povećati njen iznos. Traži se i unapređenje sistema nagrađivanja za povećanje produktivnosti, napredovanja u karijeri, informisanja i dogovaranja. Za sindikate je od velike važnosti i dogovor oko novih investicija i zapošljavanja.

Sigurno je da će čitava italijanska javnost s pažnjom pratiti razvoj događaj u automobilskom gigantu. Pitanje je koliko će i najveći sindikat metalaca FIOM, inače član Generalne italijanske konfederacije radnika (CGIL) koji se dosad distancirao od nepovoljnih kolektivnih ugovora, moći ostati izolovan od fabričke stvarnosti. Italijanski Zakon o radu nalaže da u savetima zaposlenih u preduzeću, koji su važan organ indistrijske demokratije, mogu sedeti samo predstavnici sindikata koji su potpisali kolektivni ugovor. FIOM će morati da se odluči da li će nastaviti da bojkotuje druge „oportunističke“ sindikate i potpisivanje novog kolektivnog ugovora ili će s njima, u interesu zaposlenih, pokušati da nađe zajednički jezik.

22. novembar 2011.

FRANCUSKA DOPRINOSI SOCIJALNOM DIJALOGU U SRBIJI

Institut za međunarodnu socijalnu saradnju Francuske (ICOSI) i Konfederacija sindikata Francuske, Radnička snaga (FO), uz finansijsku podršku Ministarstva rada, zapošljavanja i zdravlja Francuske, započeo je realizaciju pilot-projekta u Srbiji radi jačanja socijalnog dijaloga i osposobljavanja sindikata da aktivnije učestvuju u socijalnom dijalogu u kontekstu pristupanja Evropskoj uniji.

 U tom cilju, u poseti Savezu samostalnih sindikata Srbije 22-25. novembra 2011. godine borave direktor Instituta za socijalnu saradnju Arno Brej i savetnik  za evropska i međunarodna pitanja u Konfederaciji sindikata FO i tehnički savetnik Instituta, Sebastijan Dipuš.

U okviru projekta planirano je održavanje seminara za predstavnike SSSS na temu „Jačanje socijalnog dijaloga i kolektivnog pregovaranja u Srbiji u saradnji sa francuskim sindikatima i iskustva evropskog socijalnog dijaloga“.

Tokom boravka u Beogradu, gosti iz Francuske će se sastati s rukovodstvom Saveza, a posetiće i Ministarstvo rada i socijalne politike i Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije.

16. novembar 2011.

SAD: OKUPACIJOM PROTIV OKUPATORA

Izgleda da je američkoj administraciji dojadilo da više toleriše demonstrante, koji pod parolom “Nas je 99 odsto” i “Okupirajmo Vol strit” mesecima protestuju i zauzimaju zelene površine i parkove u gotovo svim većim gradovima SAD.

Nakon obračuna policije i demonstranata u Ouklandu i Portlandu, “operacija isterivanja” iz Zukoti parka u Njujorku, gde su protesti počeli zbog socijalne nejednakosti, siromaštva, nezaposlenosti i pohlepe finansijskog kapitala, preti da uguši ovaj socijalni pokret, o kojem mediji i dalje stidljivo izveštavaju.

I dok nevoljnici i nezaposleni nastoje da očuvaju svoje pozicije, grad Njujork i njegova policija razmišlja kako da bez upotrebe prekomerne sile reši pitanje “raščišćavanja javnih površina u interesu zdravlja građana”, kako se navodi u pismu gradonačelnika i vlasnika parka.

Zabrana ponovnog montiranja šatora, unošenja ležaljki i vreća za spavanje najupornijih protestanata preti da ugrozi “američku jesen”, jer je malo verovatno da će bez obzira na socijalno nezadovoljstvo i nagomilan bes učesnici višemesečnih okupljanja izdržati i početak zime.

16. novembar 2011.

GRČKA: SINDIKATI SU NEZADOVOLJNI NOVIM PREMIJEROM

Grčki parlament danas treba da glasa o poverenju novoj vladi. Po procenama analitičara, očekuje se da će premijer Lukas Papadimos dobiti većinu glasova pošto njegov koalicioni kabinet, nastao pod pritiskom EU, podržavaju dve vodeće stranke u zemlji - PASOK i opoziciona Nova demokratija.

Koaliciona vlada sada bije bitku da dobije novu tranšu kredita od osam milijardi evra do sredine decembra, jer u protivnom neće moći da ispunjava svoje finansijske obaveze . Ovo je samo deo od 80 milijardi evra koliko je Atini potrebno da u idućoj godini izbegne ekonomski kolaps.

Rigorozne mere štednje koje su preduslov za dobijanje finansijske pomoći od evropskih  finansijskih institucija i MMF-a i dalje izazivaju nezadovoljstvo sindikata koji najavljuju nove štrajkove. Sindikat zaposlenih u javnim službama (ADEDI) juče je održao tročasovnu obustavu rada u Atini i marš do zgrade parlamenta u kojoj se rasparavlja o planu mera za izlazak iz najveće krize koja je pogodila Grčku posle Drugog svetskog rata. Predsednik ADEDI-a Kostas Cikrikas izjavio je da će sindikati braniti posao u javnom i  privatnom sektoru, prenosi agencija ANA.

U Grčkoj se 17. novembra održavaju tradicionalni marševi kojima se označava godišnjica pobune protiv vojne hunte 1974. godine. Studentima će se ovaj put pridružiti i brojni radnici i ostali građani kako bi izrazili nezadovoljstvo padom standarda.

16. novembar 2011.

FRANCUSKI RADNICI U PETROHEMIJI I ŽELEZNIČARI ŠTRAJKUJU PROTIV RESTRIKCIJA I PRIVATIZACIJE

Štrajk je izazvan najavama novih budžetskih restrikcija i „strukturnih prilagođavanja“ koja bi trebalo da nadmaše, kako se rečito izrazio predsednik vlade Fijon, „sve do sada viđeno od 1945.“.

Predviđena je „seča“ u vrednosti od 75 milijardi evra, uz povećanje PDV-a za 1,5 odsto, što će najviše pogoditi socijalno najslabije. Posebno stoga što je najavljeno smanjenje izdataka za socijalno osiguranje i ukidanje „pokretne skale“ koja je plate godinama automatski usklađivala sa rastom inflacije.

 Zbog štrajka je saobraćala samo trećina super-brzih vozova, dok su u klasičnom železničkom saobraćaju radnici uspeli da zaustave 40 odsto kompozicija. A sve je počelo najavama Evropske komisije koja je dala zeleno svetlo za privatizaciju železnica - kao da je javna svojina, a ne krupni privatni kapital, kriva za krizu koja i dalje besni širom kontinenta i sveta. Sednica na kojoj bi se podrobnije raspravljalo o rasprodaji dobara koja su generacije Evropljana decenijama stvarale trebalo bi da ovih dana bude održana u Briselu.

Kapije je zatvorila i polovina francuskih rafinerija, u kojima su zaposleni štrajkovali ne samo zbog najavljenih restrikcija, nego i zbog Sarkozijevog zakona o penzijskom osiguranju kojim je penzionisanje predviđeno u 65. godini, a ne kao do sada u 62. godini života. Ovaj zakon je usvojen i pored protivljenja svih sindikalnih centrala koje su  se tim povodom prvi put ujedinile u jednoj zajedničkoj akciji.

Opšte je mišljenje sindikalaca da se radi o svesnoj provokaciji vlasti koja i dalje uverava Francuze da se kriza može zaustaviti restriktivnim, a ne podsticajnim merama. S obzirom na to da sve ukazuje na početak nove recesije, radnički prestavnici su građane pozvali na otpor ovoj politici koja zemlju očigledno vodi u ćorsokak.

15. novembar 2011.

ŠTRAJK PARALISAO ŽELEZNIČKI SAOBRAĆAJ U PORTUGALIJI

Protestujući protiv politike daljeg stezanja kaiša radnici su uspeli da železnički saobraćaj u zemlji i metro u prestonici gotovo sasvim zaustave. Ovom akcijom oni su želeli da izraze protivljenje politici smanjenja plata,  produžavanja (za pola sata) radnog vremena, ukidanja određenog broja neophodnih linija i zatvaranja velikog broja radnih mesta.

Sve ovo je samo uvod u generalni štrajk koji je predviđen za 24. novembar. Generalna konfederacija portugalskih radnika (CGTP) sa ogorčenjem ukazuje na činjenicu da predlog novog budžeta zemlju vodi u još veće siromaštvo. Jer kako može, pitaju se sindikalci, biti drugačije ako će on „samo produbiti recesiju i dovesti do smanjenja plata, novih otpuštanja, smanjenja radničkih prava i još intenzivnijeg izrabljivanja“.

Portugalija se nalazi na ivici finansijskog ambisa i nije daleko od Grčke. Pitanje je koliko će, nedavno dodeljene desetine milijardi evra i kontrola MMF-a i Evropske centralne banke pod koju je zemlja stavljena, uspeti da je spasu.

14. novembar 2011.

VELIKE DEMONSTACIJE ENGLESKIH STUDENATA

Novi protesti izazvani su neoliberalnom politikom konzervativno-liberalne vlade predsednika Kamerona, koja je najavila znatno smanjenje izdataka za obrazovanje. Institut za poreske studije je izračunao da će za visoko obrazovanje ubuduće biti izdvajano 40 odsto manje sredstava. Ne treba zaboraviti da je prethodna vlada školarine na univerzitetima već utrostručila (sa 1.300 na 3.900 funti godišnje), a da se sada govori i o tome da bi one mogle dostići nivo od 9.000 funti!

Sindikati ocenjuju da se, s obzirom na sve veći broj nezaposlenih i smanjenje plata, visoko obrazovanje pretvara u domen rezervisan samo za bogate, čime se potpuno obesmišljava pojam države kao zajednice ustanovljene radi boljeg života svih. Oni tvrde da se iza vladinih izjava o tome da nova reforma ima za cilj „prilagođavanje novom dobu“ i stvaranje jednog novog „dinamičnog i konkurentnog sektora“, krije namera da se i obrazovanje prepusti hirovima tržišta koje će ga onda oblikovati u skladu sa interesima kapitala.

Studenti su postavili šatore u centru Londona i tako se priključili protestu mladih i radnika koji danima protestuju protiv finansijkog i ekonomskog sistema koji nastavlja da uništava zemlju. U „odgovoru“ policije „novo naselje“ je uklonjeno, a dvadesetak demonstranata uhapšeno. Odlučni u nameri da istraju u nenasilju i uvereni da je većina građana uz njih, studenti i radnici rešeni su da sa protestima nastave sve do ispunjenja svojih zahteva.

7. novembar 2011.

PROTEST U ITALIJI

Nekoliko desetina hiljada Italijana na protestu u Rimu tražilo je ostavku premijera Berluskonija. Iako je Berluskoni nedavno u Pralamentu preživeo i pedesetprvo glasanje poverenja Vladi, po čemu je rekorder, nezadovoljstvo građana je sve veće. Uprkos tome što je sedma ekonomija u svetu i treća u evrozoni, Italija je druga je po visini duga od 120 odsto BDP-a, a ako nastavi sa neefikasnim merama, po mišljenju analitičara, sledi joj “grčki scenario”.

Za sada premijer sindikatima i opoziciji poručuje da njegova vlada nema alternative do 2013. godine kada su redovni izbori, te da bi stvaranjem proširene vladajuće koalicije uvođenjem novih predstavnika stranaka sa centra, razočarao birače. Suprotno od stava premijera, sindikati i opozicija smatraju da je razočarenje radnika i nacije potpuno, a nezadovoljni su i neki članovi Berluskonijeve stranke, kao i lideri Evropske unije. Naime, na upravo završenom samitu najrazvijenih zemalja sveta (G20) u Kanu, premijer Italije je morao da prihvati nadzor MMF-a u sprovođenju reformi i mera štednje.

3. novembar 2011.

U KANU POČINJE SAMIT G20

U Kanu danas počinje dvodnevni samit Grupe 20 najbogatijih zemalja, na kojem će se raspravljati o globalnoj privredi i dužničkoj krizi u evrozoni. Od članica G20 očekuje se da dograde plan od 26. oktobra, kojim je predviđeno spašavanje evra i povećanje Evropskog fonda za finansijsku stabilnost na bilion evra, čime bi se izbegao grčki scenario za druge „posrnule zemlje“, poput Portugalije, Španije i Italije.

Samit se održava u pregrejanoj ekonomskoj, socijalnoj i političkoj atmosferi u kojoj su varnice sevale na relaciji Grčka-Nemačka, kao i nesloga među liderima oko traženja izlaska iz krize i sprečavanja bankrota Grčke. Predah nakon donošenja zajedničkog rešenja 26. oktobra je trajao samo nekoliko dana, jer je grčki premijer Papandreu uneo novi nemir najavom referenduma o ekonomskom paketu pomoći.

Dok je domaćin samita, predsednik Francuske Nikola Sarkozi upozorio Grčku da poštuje pravila evrozone, nemačka kancelarka Angela Merkel je izjavila da je stabilizacija evrozone značajnija od spašavanja jedne zemlje. Predsedavajući evrogrupe koju čine ministri finansija zone evra, Žan Klod Junker, u intervjuu za nemačku televiziju ZDF najavio je da Grčku neće držati po svaku cenu u evrozoni, jer postoji opasnost od „zaraze“ drugih zemalja, te da se trenutno radi na analizi kako bi eventualno istupanje Grčke prošlo bez veće štete po druge. U spašavanju evra oči su uprte i u Kinu, koja je najavila ulaganja u evropske hartije od vrednosti, ali za verovatno određene ustupke vezane za juan i dalji prodor kineske robe na evropsko i svetsko tržište.

Pregrejanoj atmosferi samita G20 posebno doprinosi nezadovoljstvo poreskih obveznika koji ne žele da finansiraju banke u akciji spašavanja, kao i nezadovoljni radnici i građani koji su najavili velike proteste u Kanu, a koji skoro dva meseca traju od Njujorka, preko Londona do Frankfurta. Njihovo nezadovoljstvo i bes je još veći, jer je za samit izabrano mondensko letovalište i što će se iz poreza izdvojiti i sredstva za dvodnevni boravak lidera G20 i njihovih saradnika, a da paradoks bude još veći oni će morati da snose i trošak 12.000 policajaca, koji su angažovani da obezbeđuju samit od građanskog nezadovoljstva.

2. novembar 2011.

GRČKE MUKE I EVROPSKE PARE

Oduševljenje zbog uspešnog završetka prošlonedeljnog evro-susreta na kome je postignut dogovor o smanjivanju spoljnog duga Grčke, sada je polako počelo da opada. Grčki premijer Jorgos Papandreu najavio je referendum za januar naredne godine na kojem bi se narod izjasnio o ekonomskim merama i evropskom ekonomskom paketu pomoći.

„To je najviši oblik demokratije i zato treba prepustiti narodu da donese konačnu odluku“, izjavio je Papandreu.

Najava premijera izazvala je pravu buru i u zemlji i u EU. Šest visokih zvaničnika PASOK-a pozvalo ga je da podnese ostavku, a mediji su ocenili da bi održavanje referenduma bilo prilično rizično. Rizik bi, možda, najbolje mogao da se objasni komentarom da ukoliko se glasa za MMF Grčka je osuđena na propast, a ukoliko se vrati na drahmu, takođe, joj se ne piše dobro, jer sama ne može da reši problem.

Sudeći po stalnim protestima poslednjih meseci, najavi novih štrajkova i sve većem nezadovoljstvu Evropskom unijom, koja stavlja u različite pozicije zemlje članice, kao i  tenzija na relaciji Grčka-Nemačka, finansijski paket pomoći bi mogao da bude odbačen.

Prema rečima političkog komentatora Kostasa Raptisa, reč je o neizbalansiranim ekonomskim odnosima unutar Evropske unije, a koja se odražava i u politici da velike zemlje u evrozoni diktiraju perifernim zemljama kako da se ponašaju, pa je sve više Grka protiv EU.

Ukoliko referendum bude pozitivan, mere štednje i otplata kredita imaće široku podršku, u suprotnom, to bi značilo i izlazak Grčke iz evrozone. Radnici i sindikati su protiv mera štednje, daljeg smanjivanja zarada i velikih otpuštanja koja idu i uz paket pomoći. Stoga vladi predstoje nove muke da razreši problem i premosti jaz između stranih kreditora i Evropske unije sa jedne strane i sopstvenih građana, koji je sve veći, dok je strpljenje dve suprotstavljenje strane sve manje.

1. novembar 2011.

ORBOVIĆ RAZGOVARAO SA PREDSTAVNICIMA SINDIKATA MAĐARSKE I ŠVEDSKE

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović razgovarao je u Beogradu 28. oktobra s predstavnicima Saveza sindikata Mađarske (MSZOSZ) i LO Švedske.

U razgovoru su razmenjene informacije o aktuelnoj političkoj, ekonomskoj i socijalnoj situaciji, kao i položaju sindikata u uslovima ekonomske krize.

Neoliberalni pritisak, rastuća nezaposlenost i pogoršanje položaja radnika, kao i sve restriktivnije zakonodavstvo od sindikata traži nove izlazne strategije kako bi se njihovi zahtevi, ne samo čuli, već i bili uvaženi.

Sličnost problema sa kojima se sindikati u gotovo svim zemljama suočavaju zahteva globalni sindikalni odgovor, razmenu informacija i zajedničko delovanje na evropskom i međunarodnom planu, ocenjeno je na sastanku.

27. oktobar 2011.

SINDIKATI GRČKE NAJAVLJUJU NOVE PROTESTE

Lideri zemalja članica evro zone odlučili su, nakon maratonskog sastanka, da Grčkoj otpišu 50 odsto spoljnog duga. Time bi Grčka 2020. godine imala spoljni dug koji iznosi 120 odsto BDP-a, a u saradnji sa MMF-om otpočelo bi početkom 2012. godine pružanje pomoći Grčkoj u reprogramiranju 100 miliradi evra duga. U pokušaju spašavanja evropske valute, na skup je odlučeno da se poveća investiranje u Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFFS) na bilion evra, što je više nego duplo u odnosu na 440 milijardi sa koliko je Fond raspolagao. 

Ova dobra vest uklonila je sumnju da je postizanje dogovora kada su finansije u pitanju na nivou EU nemoguće i donela olakšanje vladi Jorgosa Papandreua. Međutim, otpisivanje dela duga nije olakšanje i za grčki narod i radnike. Naime, vlada je uvela nove drakonske mere štednje i faktički zakonom od 14. oktobra potpuno suspendovala kolektivne ugovore.

Generalni sekretar sindikata zaposlenih u javnim službama (ADEDI) Ilijas Iliopulos je poručio da mere neće biti primenjene, te da vladi nije mesto u Grčkoj, jer je ignorisala narodnu pobunu, koja traje mesecima.

Član Glavnog odbora Generalne konfederacije rada Grčke (GSEE) Statis Anestis je najavio permanentne proteste kako „nakazne mere kreditora-ajkula ne bi stupile na snagu“.

25. oktobar 2011.

Protest brazilskih sindikata zbog rasta kamatnih stopa

HOĆE LI BANKE ZAUSTAVITI RAZVOJ ZEMLJE?

Na velikom protestnom okupljanju pred Centralnom bankom, koje su najveće sindikalne centrale organizovale u Braziliji, upućene su oštre kritike rukovodstvu te finasijske institucije zbog upornog insistiranja na kamatnoj stopi koja je nekoliko puta veća nego u drugim zemljama BRIK (grupi koja okuplja Kinu, Rusiju, Indiju i Brazil). Konstatovano je da se ta banka pretvorila u zaštitnika špekulantskog kapitala i da će njena politika neizbežno dovesti do pada proizvodnje, produktivnosti i zaposlenosti čime će biti ugrožen razvoj zemlje u celini. Sindikati tvrde da će samo obaranje kamatne stope moći da ojača unutrašnje tržište i nacionalnu industriju,  poveća stopu zaposlenosti i nivo zarada. Banka je optužena da vodi monetarističku politiku, potpuno nazavisnu od volje naroda i politike vlade.

Cela zemlja pamti period vladavine bivšeg predsednika Ignasija Lule, čija je politika zemlju izbavila iz nerazvijenosti i uspela da je kroz krizu provede sa stopama rasta koje su se na godišnjem nivou kretale između pet i 10 odsto. Dolazak na vlast predsednice Rusef, pored rasta kamatne stope, obeležilo je i smanjenje budžeta i ograničenje kreditiranja realne ekonomije, sve u cilju usporavanja „zabrinjavajućeg, preteranog rasta privrede“. Sve to učinjeno je i pored negativnih posledica koje su takve mere imale u EU, SAD i Japanu.

Sindikat je objavio manifest „Za Brazil sa niskim kamatama – za veću prizvodnju i zaposlenost“. U njemu se navodi alarmantan podatak da je u ovoj godini bankama dato 80 puta više sredstva nego za reformu obrazovanja koja je zalog budućeg ubrzanog razvoja zemlje. 

Ovakva politika nije mogla da ostane bez negativnih posledica: industrijska proizvodnja u avgustu je zabeležila pad od 0,2, trgovina na veliko od 0,4 osto, dok je  BDP bio za 0,53 odsto niži od julskog. Postoji realna opasnost da bi u 2011. on mogao da bude 2,7 osto, a u 2013. čak ispod nule.

Radi zaustavljanja ovih negativnih trendova i „sprečavanja birokrata da s našim životima rade što im je volja“, sindikati su pozvali na generalni štrajk.

25. oktobar 2011.

REJTING KOMPANIJE SNOSE KRIVICU ZA RASPIRIVANJE DUŽNIČKE KRIZE U EU

Rasprave i sastanci na najvišem nivou u Evropskoj uniji oko suzbijanja efekata ekonomske krize, pomoći „posrnulim“ članicama, a uglavnom, spašavanju evra - ne prestaju. Umesto da preispita zašto su se evropske finansijske institucije pridružile spekulativnom kapitalu sve do njegovog kraha i zašto su „negovale“ dozu neiskrenosti u kontaktima sa čelnicima EU, za novonastalu situaciju i dalje opadanje kreditnog rejtinga zemalja i banaka Brisel je optužio rejting kuće.

„Standard“,„Mudiz“ i „Fič“, tri najznačajnije kuće za utvrđivanje rejtinga i kredibiliteta, proglašene su nepoželjnim i glavnim potpirivačima dalje dužničke krize. Ulje na vatru i odbojan stav izazvali su i najnovije ocene rejtinga Italije i Španije, koji je opao za jedno, odnosno za dva mesta.

Kako je najavio evropski sekretar za unutrašnje tržište Mišel Barnije, strane agencije za rejting ubuduće će tražiti dozvolu od Evropske agencije za uređenje rada finansijskih tržišta (ESME). Sledeći korak koji se planira početkom novembra EU bio bi suspenzija i zabrana objavljivanja ocena ovih kuća o finansijskom stanju članica evrozone koje imaju finansijske teškoće. Velika trojka, kako nazivaju ove tri rejting kuće, izrazila je žaljenje i nevericu da perjanica demokratije Evropska unija, primenjuje stari oprobani metod totalitarnih režima – cenzuru.

24. oktobar 2011.

PROTEST U PARIZU ZAKAZAN ZA 29.OKTOBAR

Proteklog vikenda širom sveta stotine hiljada građana izrazilo je nezadovoljstvo liberalnim kapitalizmom i nezavidnom ekonomskom situacijom koja je bacila na kolena običnog čoveka. Kanadski časopis „Edbaster“, koji je svojim tekstovima od pre dva meseca i porukom čitaocima „Okupirajmo Vol strit“ pokrenuo proteste, sada je pozvao na još veća okupljanja i izražavanja protesta. Datum za akciju je 29. oktobar, a mesto Pariz kada će biti održan samit 20 najbogatijih zemalja.

Ovaj put se traži „Robin Hud“, kako su ga nazvali urednici „Edbastera“, odnosno porez od jedan odsto na sve bankarske i finansijske transakcije.

Mađarski filozof Gašpar Mikloš Tomaš ocenio je ova događanja kao pojavu nove levice, koja se sada ne rađa u fabričkim krugovima, već na univerzitetima i ulicama. On je istakao da su ideje u protestima veoma dobre, kao i ciljevi i uostalom nisu nepoznati civilizaciji koja već odavno propada, ali da je duši protesta, potrebna forma, odnosno kolektivno telo koje će se usmeriti na stvaranje neke nove vizije, a ne na spašavanje onog što se odavno nalazi na veštačkim plućima.

21. oktobar 2011.

SPASAVANJE FRANCUSKO-BELGIJSKE „DEKSIJA BANKE“:

U Belgiji je poslednjih dana veliku zabrinutost izazvala kriza jedne od najvećih zapadnih banaka – „Deksija banke“. I pored toga što su joj pre svega nekoliko meseci specijalizovane agencije Evropske unije dale najvišu ocenu, početkom meseca njene su akcije, posle vesti da je u posedu grčkih hartija od vrednosti, počele vrtoglavo da padaju (30 odsto za samo jedan dan). U svetlu vesti o nadolazećem drugom talasu krize, taj pad je izazvao pravi juriš štediša namerenih da spasu svoje mukotrpno stečene ušteđevine. Stanje se nije mnogo popravilo ni kad se saznalo da je udeo grčkih papira (4,8 milijardi evra) minimalan u odnosu na ukupnih 700 milijardi koliko iznosi vrednost „Deksijine“ aktive.

Zbog svega ovoga banka je počela da ima problema sa likvidnošću – druge banke sve manje su bile spremne da joj prebace bilo kakva sredstva. Time je „Deksija“ dovedena na rub bankrotstva. Problem je bar za sada rešen političkim susretom predsednika Sarkozija i kancelarke Merkel koji su od najviših finasijskih vlasti Francuske i Belgije izdejstvovali garancije u vrednosti od 90 milijardi evra i tako spasili banku. Reč je o sumi koja je približne visine Grcima odobrena tek pošto su usvojili rigorozne mere štednje i obavezali se na rasprodaju svoje javne svojine.

Najinteresantnije od svega je da je banka pritom nacionalizovana. Ali, čim ozdravi ona će ponovo biti prodata privatnim investitorima i moći eventualno opet da se kocka sudbinama ljudi, pokrivajući pritom moguće nove gubitke svežim budžetskim transfuzijama. I ovo nije kraj – već se govori o dodatnih 200 milijardi evra za stabilizaciju drugih evropskih banaka.

Jedna od posledica ovakve politike su i zahtevi da se banke zaista trajno nacionalizuju i pod kontrolom države stave u funkciju oporavka i rasta proizvodnje.

21. oktobar 2011.

PRVA ŽRTVA RADNIČKIH PROTESTA U GRČKOJ

Pedesetotrogodišnji Dimitris Kocaridis, sekretara opštinskog odbora Sindikata građevinara Grčke preminuo je u bolnici od posledica napada maskiranih osoba na mirnu sindikalnu manifestaciju.

Sindikalci su nameravali da svojim telima naprave „živi zid“ oko zdanja Parlamenta na trgu Sintagma kako bi sprečili ulazak u zgradu poslanika koji su bili rešeni da izglasaju restriktivne zakone neophodne za dobijanje nove, šeste tranše kredita. Predsedavajuća „Trojka“ Evropske unije, Međunarodni monetarni fond i Evropska centralna banka ultimativno su zahtevali da zakoni budu izglasani u celini. Ukupan iznos kredita ovaj put bi trebalo da iznosi 110 milijardi evra.

Predlog vlade je prošao s tesnom većinom i teško da će zaposlenima doneti išta dobro. Svesni toga, oni su u velikom broju, oko 80.000, izašli da demonstriraju, da bi se sve završilo napadom grupe od oko 300 mladih koji za sebe tvrde da su anarhisti, mada postoje indicije da se iza maski često skrivaju huligani, a prema tvrdnjama sindikalista i policijski provokatori. Napad na sindikalno obezbeđenje je izveden uz korišćenje suzavca, molotov-koktela i kamenja. Obezbeđenje je pružilo otpor, pa je povređeno oko 80 osoba, a uhapšeno njih 24. Za to vreme je u drugim delovima Atine došlo do novih izliva nasilja u kojima su stradale prodavnice i luksuzna vozila.

U međuvremenu traju beskrajne rasprave o tome da li se u stvari radi o pokušaju sindikalista da spreče prodor naroda ka parlamentu (kako tvrde anarhisti), ili o napadu grupe koja je neposredno ili posredno u službi interesa vlasti i kapitala (kako tvrde predstavnici radnika).

19. oktobar 2011.

OPET GENERALNI ŠTRAJK U GRČKOJ

Na poziv obe sindikalne centrale Generalne konfederacije rada (GSEE) i Sindikata javnih službi (ADEDI), u Grčkoj je počeo novi generalni štrajk. Ovo je najveći protest u poslednje dve godine od početka finansijske krize. ADEDI je pozvao članove na zauzimanje parlamenta, odnosno blokiranje donošenja zakona koji predviđa još drastičnije mere štednje.

Kako je najavio ministar finansija i potpredsednik vlade, predviđa se smanjivanje neoporezovane sume na 8.000 evra godišnjih prihoda, honorarci će plaćati 300 evra poreza, a za nekretnine će se, takođe, izdvajati ogromna sredstva koja bi trebalo da se sliju u državnu kasu. Procena analitačara je da će nove mere potpuno uništititi grčka domaćinstva, a mnogi vlasnici stanova otići će u potstanare.

Ova zemlja već je izgubila 800.000 radnih mesta, a u javnom sektoru predviđa se otpuštanje novih 30.000 zaposlenih. Pri tome u budžetu i dalje postoji rupa koju je teško zakrpiti, pogotovo što ekonomski rast beleži u ovoj godini pad od više od pet odsto.

Rejting Grčke je sve lošiji, a u želji da obezbedi novu tranšu kredita od 110 milijardi evra vlada Jorgosa Papandreua poziva građane na strpljenje, a sindikate da se urazume i pacifikuju svoje članstvo.

Sindikati odgovaraju da je to nemoguće pošto nezaposleni, siromašni i gladni na to ne pristaju. Poslanici koji tako lako donose odluke i krupni kapital moraju, takođe, snositi teret štednje. Grčki narod neće više da plaća za druge.

17. oktobar 2011.

ZABRINUTOST SINDIKATA ZBOG ZAOŠTRAVANJA FINANSIJSKE KRIZE U EVROPI

Evropski sindikati pokazuju veliku zabrinutost zbog alarmantnih izveštaja agencija za procenu kreditne sposobnosti kojima se aktiva 12 vodećih britanskih i devet portugalskih banaka proglašava za „sumnjivu“. Slično mišljenje izrečeno je i na račun finansijskih sistema Španije i Italije.

Dosada se aktivnost ovih agencija pokazala kao izuzetno štetna. Njihova negativna mišljenja uticala su na uvećanje obaveza zemalja-dužnika i otežavala isplatu dugova. Upravo je sumnja da rade u funkciji interesa krupnog kapitala i navela neke evropske sindikate da zahtevaju osnivanje državnih agencija te vrste.

Portugalija je, inače, do sada povećanjem poreza i smanjenjem budžetskih izdataka već prikupila 78 milijardi evra. Ta sredstva su dobijena između ostalog i otpuštanjem velikog broja zaposlenih u državnim službama, smanjenjem plata preostalih, sužavanjem socijalnih usluga i odustajanjem od finasiranja infrastrukturnih radova. 

Što se Španije i Italije tiče, one se u svetlu nadolazeće krize u evro-zoni smatraju nestabilnim na duži rok. Takav stav će tamo sigurno ojačati zahteve za sprovođenje restriktivnije ekonomske politike.

17. oktobar 2011.

SAD:

STIHIJA KOJU NIJE LAKO ZAUSTAVITI

Pokret „Zauzmimo Vol strit“ već se proširio na 45 od 50 američkih saveznih država, tako da su demonstracije održane u 900 gradova širom zemlje. Protest je stigao i do prestonice gde se demonstrira pod sloganom „Zauzmimo Vašington“. A tu su i Miniapolis, Los Anđelos, Portland... Građani su već pokrenuli i list pod nazivom „Zauzmimo Vol strit džornal“.

Sada polako izlazi na videlo da je ne samo štampa – koja je relativno  malo pažnje posvetila ovim događanjima - nego i Yahoo učestvovao u „smirivanju“ protesta. On je na samom početku demonstracija u Nju Jorku filtrirao poruke koje su se odnosile na njih. Sada mediji pokušavaju da sve predstave kao piknik koji hipicima pruža priliku da se dobro zabave, skrivajući od javnosti istinu da veliki deo manifestanata čine metalci, vozači, medicinske sestre, profesori, penzioneri, ratni veterani, sveštenici. Malo se govori i o podršci koju im pružaju sindikati, studentska udruženja, ali i ličnosti poput dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju Džozefa Štiglica.

Demonstranti su uvereni da, kako kažu, „u leglu divljih zveri otvaraju nove demokratske prostore“. Zahtevi ostaju isti - povlačenje američkih vojnika sa svih ratišta, ukidanje poreskih olakšica velikim korporacijama, zaustavljanje procesa smanjenja socijalnih usluga i sprovođenje aktivne politike zapošljavanja.

Najvećim dostignućem protesta smatra se to što je američku javnost otvoreno suočio sa činjenicom da su upravo bankari svojim špekulacijama uništili ekonomski rast zemlje, da niko od njih nije završio u zatvoru, da su banke sanirane novcem građana  i da je glavna žrtva posle svega upravo narod. On se žrtvovao dvaput - onda kada je finasirao oporavak onih koji su ga doveli na rub propasti i sada kada trpi ogromnu nezaposlenost, kada mu se oduzimaju kuće, kad gubi godinama sticane ušteđevine, a sve bez istinskog sistema opšte zdravstvene zaštite i uz rastuće siromaštvo. Da ne govorimo o novim restriktivnim merama kojima treba popuniti već ispražnjeni budžet.

13. oktobar 2011.

BANKARI SE IZVUKLI - OSTALI JOŠ PLAĆAJU ZA NJIHOVE GREŠKE

Tek sada, kada se na miru analiziraju uzroci i posledice ekonomske krize, postaje jasno koja su silna sredstva širom sveta potrošena za spasavanje banaka. U uslovima kada godišnji bruto društveni proizvod SAD iznosi oko 14.000 milijardi dolara (Nemački je oko 3.600, a srpski 50 milijardi), za izbavljenje bankarskog sektora potrošeno je 9.700 milijardi! Ova cifra postaje još upečatljivija ako se zna da je vrednost celokupnog Maršalovog plana za obnovu Evrope posle Drugog svetskog rata bila „tričavih“ 110 milijardi ili da je za spas finansijskih sistema prosečno izdvajano onoliko koliko se u Evropskoj uniji prosečno izdvaja za obrazovanje, odnosno 6,3 odsto bruto nacionalnih dohodaka.

Privatni preduzetnici koji posluju u sferi realne (proizvodne) ekonomije ni u kom slučaju ne mogu da računaju na takvu vrstu državne podrške. Oni su dužni da trpe posledice svojih pogrešnih odluka, što očigledno pokazuje da je program spasavanja banaka izveden po principima koji su potpuno suprotni principu neograničene slobode tržišta. Tu se očigledno radilo o tome da se dobit privatizuje, a gubici socijalizuju – na račun radnika, građana, društveno korisnih poslodavaca...

Spasavanje banaka obavljeno je novcem poreskih obveznika, a rezultat čitave operacije bio je ogroman rast državnih dugova. Malo je poznato da je najzaduženija među visokorazvijenim zemljama – Japan (oko 200 odsto BDP-a), za kojim slede Grčka (oko 150 odsto) i SAD (oko 120 odsto). U Evropi su pored Grčke, Irske i Portugalije najproblematičnije Italija i Španija. Evropska centralna banka je počela da otkupljuje obveznice ove dve zemlje, ali se stiče utisak da je to urađeno sa zakašnjenjem. Za izbavljenje samo Španije trebalo bi uložiti šest puta više sredstava nego što je dosad uloženo u spasavanje Grčke, Portugalije i Irske zajedno, a tih sredstava jednostavno nema.

12. oktobar 2011.

PROTESTI U SAD

Pobuna u Sjedinjenim američkim državama, pod nazivom „Okupirajmo Volstrit“ i dalje se širi. Broj gradova se povećava, broj učesnika takođe, a raste i lista zahteva. Od borbe protiv korporacijske pohlepe i nejednakosti, preko socijalne pravde do okretanja istinskom ekonomskom razvoju, čiji značajni deo čini i aktivna politika zapošljavanja.

U početku mala šarolika grupa, krajem septembra, koja je zbunila i političare i medije, jer i dalje sporadično i slabo o njoj izveštavaju, očigledno je vremenom postala ozbiljan i aktuelan društveni događaj. Zamišljen kao nenasilan protest,  skup čudnih i zanimljivih maski uz zvučne efekte, počeo je da izražava bes i nezadovoljstvo 14 miliona nezaposlenih Amerikanaca, bez nade da posao pronađu do kraja ove godine, a možda i naredne, kao i svih nevoljnika koji trpe promašaje ekonomske politike. Uz poruku “Nas je 99“ ističe se sav paradoks da sudbinom 99 odsto građana, upravlja jedan odsto vlasnika krupnog kapitala. Traži se neadekvatna razmera i balans, samo skromna proporcija. Svu ozbiljnost protesta shvatili su i sindikati, koji su se pridružili stavljajući na raspolaganje svoju opremu i prostorije, nastojeći da u opošte nezadovoljstvo ugrade i zahteve svog članstva.

Kakav će ishod ove mirne pobune biti, koju sve češće nazivaju “američka jesen”, videće se u narednom periodu. Tako ova godina, burna po socijalnim pokretima,  pored arapskog proleća, leta u Izraelu ima i američku jesen. Destinacije do ove godine potpuno nezamislive za ovakva događanja. Proleće je bilo veoma burno i još uvek vida svoje rane. Leto i jesen još su na svojim neispunjenim zahtevima. Ostaje da se vidi ko će kapitalizovati i profitirati  iz ovakvih pokreta bez lidera i nagomilanog nezadovoljstva koje tinja godinama. Gde će biti sledeća destinacija za socijalne proteste i da li će kraj 2011. godine biti još jedna “zima našeg nezadovoljstva”?

11. oktobar 2011.

NOVI NAMETI ZA RADNIKE I GRAĐANE GRČKE

Grci su inspektore Međunarodnog monetarnog fonda koji su došli da potvrde poštovanje postignutih dogovora pozdravili natpisima na kojim je stajalo:“Uzmite otkupninu i odlazite“. Naime, da bi dobila novu tranšu (8 milijardi evra) kredita od MMF-a i Centralne evropske banke, grčka vlada je morala da obeća sprovođenje novog paketa mera koje su narod dodatno opteretile.

Najnepopularniji je svakako novi porez na nekretnine koji je i izazvao najžešće reakcije sindikata i javnosti u celini. Porez se odnosi na kuće i stanove koji su u ovoj zemlju 70 odsto u privatnom vlasništvu. Vlada se nada da će na taj način uspeti da godišnje ubere dodatne 2,4 milijarde evra, a da bi se porez uspešno ubirao naplaćivaće se uz račune za struju! Smatra se da će pretnja isključenjem struje omogućiti da se neposlušni lakše nateraju na poštovanje zakona. Mnogi građani su rešeni da račune iz protesta cepaju, dok su se oni radikalniji tokom prošlonedeljnih protesta  čak sukobili sa policijom.

Dodatni gnev izazvalo je obelodanjivanje detalja vezanih za privatizaciju državne lutrije. Ona je godišnje budžetu zemlje doprinosila sa 2,6 milijarde evra i taj novac je korišćen za zadovoljavanje različitih socijalnih potreba. Sada treba da bude prodata za sedam milijardi evra, što znači da će se novom vlasniku sva sredstva vratiti kroz tri godine, posle čega će ogromni profiti ostajati u privatnim rukama.

7. oktobar 2011.

VRUĆA JESEN U FRANCUSKOJ VEĆ POČELA

Kako bi skrenuli pažnju javnosti na problem mogućeg otpuštanja 14 000 svojih kolega, sindikati francuskih prosvetnih radnika nedavno su organizovali generalni štrajk i velike demonstracije. Odziv je bio oko 60%, a iznenađuje i činjenica da je učestvovalo i dosta profesora koji predaju u privatnom sektoru. Manifestacije su iskorišćene i da se skrene pažnja na pokušaj demontiranja sistema javnog obrazovanja koji je već doveo do toga da je Francuska danas zemlja sa najvećim brojem učenika po odeljenjima u Evropskoj uniji.

Vlada je predvidela da ne zamenjuje profesore koji odlaze u penziju, što će dodatno opteretiti odeljenja i postaviti nove zahteve pred nastavno osoblje. Ovo je nastavak politike koju je predsednik Sarkozi najavio još 2007. a koja predviđa smanjenje broja prosvetara za 52 000.

Istovremeno, predsednik Generalne konfederacije rada (CGT), Bernar Tibo najavio je za 11. oktobar „nacionalni marš“ tokom koga će sindikalisti zahtevati „kraj diktature finasijskih tržišta“. On je istakao da je apsurdno da se u Evropi, gde trenutno ima 23 miliona nezaposlenih, politika oporavka koju vlade sprovode, uglavnom svodi na mere koje do tog oporavka nikada neće dovesti: pritisak na plate, demontiranje socijalnih službi i javnih preduzeća i pogoršanje uslova penzionisanja. Posebne kritike on je uputio planu ministra finasija Fijona koji radi smanjenja budžetskog deficita predviđa novi sistem oporezivanja koji će mnogo više pogoditi zaposlene nego vlasnike velikh bogatstava.

6. oktobar 2011.

PROTESTI U SAD DOBIJAJU NA MASOVNOSTI I SNAZI

Najveći američki savez AFL-CIO i zvanično je stao na stranu sve brojnijeg pokreta „Okupirajmo Vol Strit!“. U svom saopštenju predsednik te organizacije  Ričard Trumka ističe da je taj pokret osvojio misli i srca miliona Amerikanaca koji su već izgubili nadu da će domaći političari ikada progovoriti u njihovo ime. On je podržao zahteve učesnika protesta da američke korporacije i Berza čije je sedište upravo u njujorškom Vol Stritu u svom delovanju počnu da se ponašaju odgovorno, kao i da se konačno nešto preduzme u vezi sa otvaranjem novih radnih mesta. Ovo je sasvim u skladu sa zahtevom sindikata da se bar deo armije nezaposlenih koja čini već 9,1 % stanovništva zaposli na javnim radovima (samo mostova je zemlji potrebno oko 70 000!) i njegovim Planom u šest tačaka za izlazak iz krize.

Juče uveče su se sindikalisti pridružili demonstrantima koji već treću nedelju kampuju u blizini centra američke finasijske moći. Vozači, medicinske sestre, radnici u komunalnim preduzećim i mnogi drugi zaposleni pružili su tako konkretnu podršku studenatima, nezaposlenima i onima kojima su zbog neplaćenih dugovanja bankama oduzete kuće. Protest se inače proširio i na druge gradove, a sindikat je doneo odluku da učesnicima protesta „koji traže neku bolju Ameriku“ na raspolaganje stavi sve svoje zgrade i stručne službe.

5. oktobar 2011.

NOVI GENERALNI ŠTRAJK U GRČKOJ

Grčku će danas po ko zna koji put paralisati štrajk zaposlenih u ključnim javnim službama. Zatvorene će biti škole, sudovi, domovi zdravlja luke i muzeji. Štrajku će se pridružiti i železničari, kontrolori letenja i advokati, dok će na mimimumu procesa rad biti bolnice i javni prevoz. Štrajk zajednički organizuju dva najveća grčka saveza, GSEE i ADEDI, u pokušaju da utiču na promenu ekonomske politike vlade rešene da dugove stranim poveriocima isplaćuje uglavnom preko leđa radnika.

Na dva trga u centru Atine predviđeni su i protestni skupovi sindikalista i građana koji će podići glas protiv namera stranih poverioca da Grčku u celosti stave „pod svoje“. U poslednje vreme posebno se govori o privatizaciji državne lutrije iz koje se u budžet ulivalo gotovo 3 milijarde evra godišnje, kao i o mogućnosti prodaje državnog zemljišta vrednog 43 milijarde evra i javnih preduzeća koja su jedno od uporišta grčkog modela „države blagostanja“.

Donekle ohrabruje vest da je u svom govoru u Magdenburgu nemačka kancelarka Angela Merkel izrazila protivljenje planu o kontrolisanom bankrotu Grčke i prvi put pomenula mogućnost otpisivanja njenih dugova. Sindikati i pored svih akcija, do sada nisu imali mnogo uspeha u očuvanju stečenih esnafskih prava, ali su očigledno nešto postigli: ukazali su na spremnost Grka da ne prihvatajući ekstremne zahteve krupnog kapitala oličenog u MMF-u i Evropskoj centralnoj banci - idu „do kraja“ . A to će u nastavku pregovora svakako imati svoju težinu.

3. oktobar 2011.

AMERIKANCI PROTESTUJU PROTIV ŠPEKULANATA I TRAŽE NOVA RADNA MESTA

Hiljade Amerikanaca koji su u Njujork došli iz svih krajeva SAD već dve nedelje „kampuju“ u neposrednoj blizini njujorške Berze zahtevajući da ta finansijska institucija prestane sa beskrupuloznom trkom za profitom i položi račune pred američkim pravosuđem.

Demonstranti traže da se preduzmu hitne mere za otvaranje novih radnih mesta i obustavi prinudno iseljavanje ogromnog broja građana iz kuća na koje je stavljena hipoteka. Protest se već proširio na Los Anđeles, Čikago, Boston i još pedesetak američkih gradova.

Do sada je uhapšeno 1.200 ljudi, ali to nije uticalo na zaustavljanje pokreta, za koji poznati režiser Majkl Mur kaže da je „ustanak do kojeg je moralo doći i koji od danas može samo da se širi“. Protesti uživaju podršku najveće američke sindikalne centrale AFL-CIO, tako da su sindikati javnih službi, metalskih i transportnih radnika već organizovali prateće demonstracije.  

Od vlasti se zahteva povećanje poreza na dobit korporacija i poreza na bogatstva; okončanje svih ratova koje SAD trenutno vode i povratak vojnika kućama; smanjenje vojnog budžeta; zaštita sistema socijalne sigurnosti i poboljšanje zdravstvene zaštite koja mora postati dostupna svima; razvoj novih oblasti ekonomije, pre svega onih koje su ekološki čiste; zaštita prava zaposlenih, pre svega prava na kolektivno pregovaranje; otvaranje novih radnih mesta i povećanje plata.

Kako je ukazano, vlada ne sme da bude predstavnik superbogate manjine, već svih građana i stoga raspoložive resurse mora da koristi za optimalno zadovoljenje potreba ljudi i zaštitu životne sredine, a ne za ratove i izrabljivanje.

3. oktobar 2011.

PROTESTNI MARŠ U MANČESTERU PROTIV RESTRIKTIVNIH MERA VLADE

Nacionalna konferencija Konzervativne partije koja je na vlasti u Velikoj Britaniji bila je povod da britanski sindikati organizuju protestni marš u Mančesteru i ukažu na neodrživost vladine restriktivne politike.

U povorci je bilo oko 35.000 članova najvećeg britanskog saveza (TUC), ali i studenata i penzionera čija su prava u poslednje vreme, takođe, na udaru. Oni traže efikasniju borbu u sprečavanju ogromnih poreskih utaja kojima bogati Britanci izbegavaju obaveze prema državi, ali i veće izdatke iz budžeta za ubrzanje ekonomskog razvoja.

Posle protestne šetnje održan je miting na kojem su govornici kritikovali vladin plan izlaska iz krize.

Demonstracije su prošle bez sukoba s policijom i predstavljaju samo uvod u generalni štraj koji se priprema već duže vreme, a zakazan je za 30 novembar. Računa se da bi učešće više miliona britanskih radnika moglo paralisati zemlju i uticati na promene u torijevskoj politici.

30. septembar 2011.

Socijalni bunt u Mađarskoj

PROTESTI ZA OČUVANJE LJUDSKIH, SOCIJALNIH I RADNIČKIH PRAVA

Na protestu, koji će biti održan 1. oktobra pod motom „Za jedinstvo sindikalne akcije“, očekuju se desetine hiljada radnika, sindikalista i građana nezadovoljnih antidemokratskom politikom vlade i njenim ignorisanjem mišljenja većine zaposlenih.

Tokom protekle godine vlada je dvotrećinskom većinom u parlamentu izglasavala zakone bez konsultacija i uvažavanja drugih mišljenja. Stavovi sindikata o mogućem razaranju mađarske ekonomije i njenog socijalnog sistema, do čega bi takva politika vlade mogla da dovede, nisu uzimani u obzir. Mnogo je, međutim, činjenica koje ukazuju upravo na to: retroaktivno oporezivanje otpremnina, drastično smanjenje radničkih prava usled izmena Zakona o radu (onemogućavanje čak i zakonitih štrajkova, nepravedna preraspodele tereta i umanjenje šansi za ekonomski oporavak zemlje), loš zakon o medijima, usvajanje novog Ustava koji ne sadrži osnovna socijalna prava, ukidanje tripartizma i promene politike oporezivanja.

Sindikati i druge organizacije građanskog društva su proteklih meseci organizovali proteste. Najavljivana „vruća jesen“ je očigledno na pragu - 12. septembra, posle otvaranja jesenjeg zasedanja parlamenta, četiri sindikalne centrale su opkolile skupštinsko zdanje i zahtevale vođenje drugačije, pravednije politike, 29. septembra počeo je protest u centru Budimpešte, 1. oktobra opet će biti organizovane demonstracije ispred parlamenta, posle čega sledi čitava serija protesta širom zemlje.

29. septembar 2011.

IZRAEL SUOČEN SA SOCIJALNIM PROTESTIMA

U septembru se u Tel Avivu na centralnom trgu okupilo 400 hiljada ljudi, koji zahtevaju socijalnu pravdu i smanjivanje troškova života. Već više od dva meseca Izrael potresaju najveći socijalni protesti od nastanka ove države. Sve je počelo 14. jula podizanjem šatora u elitnom delu Tel Aviva i zahteva za smanjivanje cena nekretnina, da bi šatori počeli da niču i u drugim gradovima a lista zahteva se proširila. Sada se zahteva smanjivanje cena hrane, goriva, školarina, socijalnih razlika. Protestvuje srednja klasa – profesori protiv restriktivnih ugovora o radu, lekari protiv teških uslova, studenti i njihovi roditelji zahtevaju smanjivanje školarina, a podstanari protiv visokih cena nekretnina. Cilj organizatora je da pored srednje klase mobilišu i siromašne.

Iako Izrael nije u lošoj ekonomskoj suituaciji – za ovu godinu predviđen je ekonomski rast od 4,8 odsto, a stopa nezaposlenosti je 5,7 odsto – problem je izražena nejadnakost gde 10 najbogatijih porodica poseduje 30 odsto akcija na berzi. Prosečna plata Izraelca je 2500 dolara, u državnim službama oko 2000 dolara, ali za iznajmljivanje stana mora da se izdvoji 1500 dolara, dok je cena stana u jednom od boljih kvartova Tel Aviva ili Jerusalima dostigla nezamislivih 600 hiljada dolara. Uz to, porez na promet iznosi 16 odsto što značajno povećava troškove.

Prema rezultatima ankete, koju je sprovela ugledna medijska kuća 80 odsto Izraelaca podržava demonstracije, a čak i pripadnici desničarskog Likuda i brojni članovi Kneseta zahtevaju od vlade premijera Natanijahua da sprovede socijalne reforme. Očigledno da će fotelja premijera biti ove jeseni izuzetno neudobna, jer pored zahteva za punopravno članstvo palestinske države u UN i brojnim bezbednosnim problemima, moraće da se posveti i rešavanju socijalnih pitanja. Stoga je Natanijahu formirao posebnu komisiju na čelu sa uglednim ekonomistom Manuelom Trajtenbergom, naklonjenom levici, da ponudi konkretna rešenja. Međutim, opozicija i organizatori protesta smatraju da se ovim samo kupuje vreme, a to im potvrđuje i izjava premijera da je od Tajtenberga zatražio konkretne ali ne i prebrze predloge. Zato će protestvovati do ispunjenja zahteva, a očekuju izlaznost od milion nezadovoljnih građana.

28. septembar 2011.

NEZAPOSLENOST U GRČKOJ DOSTIŽE 26 ODSTO

Stopa nezaposlenosti u Grčkoj će u 2012. godini iznositi čitavih 26 odsto, predviđa Institut za istraživanje rada, koji deluje u sastavu Generalne konfederacije grčkih radnika (GSEE). Po oceni Instituta i sindikata ovako visoka nezaposlenost u potpunosti ugrožava socijalni mir, koji je već na ivici pucanja. „Govorimo o 1,3 miliona nezaposlenih u zemlji koja ima 11,3 miliona stanovnika“, precizirao je direktor Institta, Savas Robolis.

Grčku već više od godinu dana potresaju žestoki štrajkoivi nezadovoljnih radnika i penzionera. Odkako je Grčka, kao prva zemlja evrozone, zatražila pomoć međunarodne zajednice zbog ogromnog državnog duga, nastale su muke po vladu Andreasa Papandreua i stanovništvo koje se suočilo sa najrestriktivnijim merama štednje i odijumom neodobravanja jednog broja zemalja evrozone na čelu sa Nemačkom, koji uslovljavaju pružanje pomoći dodatnim zahtevima i kratkim rokovima, koji su faktički neispunjivi.

Kako je Grčka i u ovoj godini zabeležila pad ekonomskog rasta od 5,3 odsto, a novim merama se predviđa privatizacija državnih firmi, nova otpuštanja, smanjenja zarada i penzija i povećanje poreza, što sve utiče na pad privredne proizvodnje, eventualni oporavak moga bi se tek očekivati 2015. godine. A do tada, ko preživi pisaće.

27. septembar 2011.

ŠTA JE ITALIJANSKI CGIL TRAŽIO OD VLADE SVOJE ZEMLJE?

Mediji u svetu svojski su se potrudili da od očiju javnosti sakriju zahteve Generalne konfederacije radnika Italije (CGIL), promovisane tokom nedavnog generalnog štrajka. Pod sloganom „Neka plaćaju oni koji imaju više i oni koji nikada nisu plaćali“, taj savez koji broji više od pet miliona članova založio se za alternativnu poresku politiku koja bi sprečila dalji pad privrednog rasta, osiromašenje, sve naglašenije socijalne nejednakosti i sve veće podele u društvu. Sindikat želi Italiju koja ide putem ekonomskog i socijalnog razvoja, u kojoj su privilegije pojedinaca ukinute, a prava zaposlenih zaštićena. Od vlade se zahteva:

- plan borbe protiv izbegavanja plaćanja poreza i sive ekonomije (što bi prema procenama sindikalnih analitičara budžet zemlje moglo obogatiti za dodatnih 130 milijardi evra),

- uvođenje vanrednog poreza od 1 odsto na nepokretnu imovinu čija vrednost prelazi 800.000 evra (što bi zemlji donelo još 12 milijardi evra),

- uvođenje redovnog poreza na bogatstva čija vrednost prelazi 800.000 evra (čime bi se došlo do novih 15 milijardi evra),

- povratak u zemlju sredstava od oporezivanja koja se još zadržavaju u inostranstvu (dodatnih 9 milijardi evra),

- uvođenje progresivnog poreza na nasledstva (novih dve milijarde evra),

- smanjenje troškova funkcionisanja političkog sistema (ukidanje svih dodatnih primanja političara i „savetnika“, ukidanje velikog broja rukovodećih mesta u administraciji i ograničenje plata preostalih kadrova – što bi budžetu donelo još 8,5 milijardi evra).

CGIL uz to predlaže:

 - da se dobijena sredstva preusmere u javni fond za inovacije i razvoj, od čega bi bar milijarda evra bila uložena u programe uključenja mladih u tržište rada,

- da se smanjenjem poreza na plate i penzije poveća njihova kupovna moć.

Predlozi sindikata naišli su na veliku podršku radnika i ostalih građana koji su u velikom broju učestvovali kako u štrajku tako i u brojnim manifestacijama na trgovima svih italijanskih gradova.

27. septembar 2011.

KO JE ISTINSKI DOBITNIK U GLOBALIZACIJI?

Predstavnici belgijskog saveza CSC nedavno su se vratili iz Kambodže donoseći vesti koje ne mogu a da ne izazovu zgražavanje sindikalaca i zaposlenih. Radi se o zemlji koja predstavlja samo jednu od manje važnih tačaka na kojima se bije bitka za konačan trijumf globalizma. Ali je dovoljno videti šta se tamo zbiva, pa da se shvati priroda i veličina eksploatacije i neslobode koju je globalizacija donela velikom delu sveta. Stanje u toj zemlji najbolje se odslikava u tamošnjoj tekstilnoj industriji.

Na ogromnim prostranstvima osnovano je za samo nekoliko godina veliki broj malih i srednjih preduzeća u kojima trenutno radi više stotina hiljada zaposlenih. Za osam sati rada radnik-tekstilac zaradi oko jedan dolar (80 dinara), onaj ko želi da radi dva sata duže 100, a ko je spreman da radi od jutra do mraka i do 120 dinara. Radi se i subotom, a ko je raspoložen - i nedeljom.

Prevoz nije problem pošto su poslodavci u neposrednoj blizini industrijske zone izgradili čitav niz stambenih jedinica. Ali plaćanje stanarine jeste. Ona dnevno iznosi dolar po sobi i radnici je obično dele na četiri dela, čime gube približno četvrtinu plate, ali sebi bar obezbeđuju kakav-takav krov nad glavom. Pokrivanje troškova ishrane je, takođe, u potpunosti prepušteno radnicima. Suvišno je reći da su prava zaposlenih svedena na minimum i da se sindikat po svaku cenu želi zadržati van kapija preduzeća.

Većina zaposlenih su bivši seljaci koji su, umorni od gajenja pirinča i privučeni snovima o boljem životu, rasprodali svoja imanja i krenuli u potragu za poslovima u gradu. Sada im, zarobljenim u sobama i lišenim svega što čini dostojanstven život, ostaje samo da razmišljaju jesu li prelaskom u grad išta stvarno dobili.

Preduzeća su uglavnom u rukama najvećih zapadnih korporacija koje čitav svet snabdevaju odevnim predmetima i obućom. Uobičajena je praksa da se proizvodi, dobijeni eksploatacijom rada koji se malo razlikuje od robovskog i čija cena ne prelazi dolar, na Zapadu prodaju od 20 do 50 evra. S obzirom na to da su plate fiksirane, sav ekstra-profit odlazi poslodavcima.

Očigledno je da je jedini pravi dobitnik u globalizaciji krupni kapital koji je oslobođen svake državne i nad-državne kontrole stekao slobodu da veliku većinu čovečanstva eksploatiše do krajnjih granica.

22. septembar 2011.

PREDSTAVNICI FRANCUSKOG MINISTARSTVA U POSETI SAVEZU

Savez samostalnih sindikata Srbije posetila je delegacija Ministarstva rada, zapošljavanja i zdravlja Francuske, koje je glavni partner u projektu „Priprema institucija tržišta rada u republici Srbiji za Evropsku strategiju zapošljavanja“, sa osnovnim ciljem ubrzanja reformi tržišta rada u skladu sa evropskim standardima.  

SSSS je socijalni partner u tom projektu, čije su pripreme u toku.

Tim povodom u poseti našem sindikatu boravila je četvoročlana delegacija francuskog ministarstva, a u razgovorima su učestvovali i predstavnici Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Srbije.

Potpredsednik Veća SSSS Vlada Andrić je sa saradnicima upoznao goste sa   ekonomskom situacijom u zemlji i položajem zaposlenih.

On je naglasio da razrešenje problema zapošljavanja predstavlja jedno od najvažnijih ekonomskih i socijalnih pitanja, osnovnih za dalji razvoj.

Andrić je istakao da se mora unaprediti sistem obrazovanja, smanjiti administriranje, ali i znatno povećati nivo investicionih ulaganja u nova radna mesta.

19. septembar 2011.

Protest mladih sindikata UNI:

POSAO ZA MLADE, PENZIJA ZA STARIJE

Mladi u međunarodnom sindikatu uslužnih delatnosti UNI održaće protest protiv nezaposlenosti mladih 19. septembra 2011. ispred Evropske komisije u Briselu.

Nezaposlenost mladih u EU dostiže rekordne razmere.

opširnije

19. septembar 2011.

PROBLEMI SA PRIVATIZOVANIM JAVNIM PREDUZEĆIMA U BRAZILU

Javni tužilac u Rio de Žaneiru podneo je tužbu protiv privatne kompanije za prenos električne energije „Lajt“ zbog nedavnih eksplozija transformatora u ovom gradu koje su izazvale paniku među stanovništvom i mnogobrojnim turistima. Brazilski krivični zakon predviđa stroge kazne za sve koji „živote ili zdravlje drugih osoba posredno ili neposredno izlažu opasnosti“. Trideset eksplozija u zadnjih godinu dana navele su neke medije da grad oslikaju kao svojevrsno „minsko polje“.

Suština problema je u tome da kompanija koja je pre 15 godina od države  kupila ovo javno preduzeće nije za svo to vreme u održavanje i unapređenje mreže uložila ništa. Prodaja je bila pripremana višegodišnjom propagandom koja je u prvi plan stavljala poboljšanje kvaliteta i pad cena električne energije u vremenima kada firma bude privatizovana. Pokazalo se, međutim, da je „Lajt“ radila isključivo na uvećanju profita koji je rastao upravo na račun kvaliteta – usluge koje se danas pružaju građanima daleko su ispod nivoa koji je obezbeđivalo  javno preduzeće.

Kompanija je pre nekog vremena pristala na ugovor po kome je dužna da plati za svaku novu moguću eksploziju, ali vlasti nisu bile spremne da iz ugovora izbace klauzulu kojom bi se u tom slučaju „Lajt“ oslobađala svake dalje prekršajne ili krivične odgovornosti.

16. septembar 2011.

CGT TRAŽI POVEĆANJE MINIMALNE ZARADE U FRANCUSKOJ

Generalna konfederacija rada Francuske (CGT) založila se za hitno povećanje minimalne cene rada i da ona iznosi 1.700 evra. Sindikalisti smatraju da samo taj iznos može da odgovori očekivanjima i potrebama velikog broja zaposlenih Francuza čiji su uslovi života sve teži. CGT se poziva na činjenicu da je od 2008. godine inflacija povećana za četiri odsto, a da je „minimalac“ pritom stagnirao.

Ovaj zahtev samo je jedan u nizu zahteva koji za cilj imaju zaustavljanje pada kupovne moći zaposlenih i daljeg urušavanja radničkih prava – na čemu vlada predsednika Sarkozija svojski radi. Odana idejama ekonomskog ultraliberalizma ona izlaz iz krize vidi pre svega u donošenju restriktivnih mera koje bi trebalo da povećaju konkurentnost francuske privrede i olakšaju prodaju francuskih proizvoda na svetskim tržištima. Radna snaga tu se ne doživljava kao faktor povećanja produktivnosti, nego kao čist proizvodni trošak.

Sindakat isto tako traži da se povećaju poreske stope na dobit preduzeća pošto smatra da je neprirodno da firme koje ostvaruju ogromne profite plaćaju relativno  mali porez.

15. septembar 2011.

GRČKA OPET U ŠTRAJKU

Tradicionalni govor grčkog premijera Jorgosa Papandreua, tokom prethodnog vikenda u Solunu bio je propraćen velikim protestom nezadovoljnih Grka, uglavnom zaposlenih u javnim službama. Prisutne, lekare, carinike, nastavnike i taksiste, koje je kotrolisalo preko sedam hiljada policajaca posebno su razbesnele reči Papandreua na međunarodnom sajmu: „Nemamo pravo da odustanemo od tog napora na pola puta, jer ako stanemo naše žrtve će biti uzaludne“. To znači da će, uprkos velikim protestima koji milione Grka drže mesecima na ulicama, Vlada dosledno sprovoditi mere štednje uz sve veću recesiju kako bi sprečila bankrot i očuvala državu na nogama.

14. septembar 2011.

Italija:

CIGL – OŠTRO PROTIV VLADE

Generalna konfederacija rada Italije (CIGL) stupila je u prvoj nedelji septembra u generalni osmočasovni štrajk zbog vladinog plana štednje od 45,5 milijardi evra. Ovim spornim peketom mera o kome se rasprava u Parlamentu vodi još od 22. avgusta, Italija bi u skladu sa zahtevima EU i Evropske centralne banke do 2013. godine trebalo da izbalansira nacionalni budžet i predupredi grčki scenario. Štednja podrazumeva da će biti otpušteno i oko 140 hiljada zaposlenih u lokalnoj samoupravi i vladinoj administraciji, a zaposleni u javnom sektoru ostati bez novogodišnjih dodataka i drugih bonusa. Kako nacionalni dug iznosi 120 odsto BDP-a, najveći italijanski sindikat se protivi da se poželjna budžetska ravnoteža ostvari preko pleća najniže plaćenih i srednje klase. Predsednica CIGL-a, Suzana Kamuzo upozorila je premijera Berluskonija da odustane od tzv. „solidarnog poreza“ i uvede porez na bogatstvo i ekstra profit, te sprovede restriktivne mere za sve one koji izbegavaju plaćanje poreza.

Ne samo sindikalna statistika, već i ekonomski eksperti upozoravaju da je budžet zbog utaje poreza oštećen za 120 milijardi evra, te da će nova politika koja kažnjava najrevnosnije poreske obveznike samo povećati broj ugovora o radu na određeno vreme (sada je to već 47,5 odsto ukupno sklopljenih ugovora), kao i rad na crno čime će se povećati i rupa u budžetu i dovesti u pitanje istorijski ciljevi radničke i sindikalne borbe.

13. septembar 2011.

ČILE: DUH ALJENDEOVIH VREMENA OPET NA ULICAMA SANTJAGA

U Čileu su nedavno, povodom namere vlasti da dodatno privatizuje visoko školstvo, organizovani štrajk i protestna šetnja u kojima je učestvovalo 700.000 studenata, profesora, zaposlenih i ostalih građana.

Najvažniju ulogu u svemu odigrali su Unija čileanskih studenata, Sindikat profesora i najveća sindikalna organizacija u zemlji – Jedinstvena radnička centrala (CUT), koji se već godinama bore za zaustavljanje privatizacije i odbranu javnog finansiranja obrazovanja. Glavna gradska avenija bila je tesna da primi ogroman broj ljudi koji je želeo da iskaže negodovanje nagoveštenim merama vlade, a povorka je prošla i pored sedišta izvršne vlasti u kojem je pre mnogo godina u borbi s pučistima poginuo popularni predsednik Aljende.

Interesantno je da je studentski pokret do ovako velikih razmera porastao za samo nekoliko nedelja, čemu su najviše doprineli zauzimanje fakulteta i redovne protestne šetnje. Zahtev mladih da se izdvajanja za obrazovanje podignu do nivoa od četiri odsto BDP-a i da se za pokrivanje tih izdataka iskoriste sredstva dobijena nacionalizacijom prirodnih resursa koji su u rukama privatnih vlasnika, naišli su na snažnu podršku građana čija egzistencija nije vezana za posedovanje nego za rad. Prvi korak na tom putu trebalo bi da bude organizovanje plebiscita o vraćanju javnih dobara narodu, a onda i promena Ustava koji potiče još iz vremena zloglasne Pinočeove diktature. Sindikat posebno insistira na promeni Zakona o radu, povećanju poreza na dobit preduzeća i nadogradnji postojećeg obrazovnog i zdravstvenog sistema.

Predsednica Studentske unije Kamila Valjehos izrazila je nezadovoljstvo mladih namerama vlade da visoko obrazovanje podrži stvaranjem posebnog fonda iz koga bi trebalo da se nadoknade dugovanja studenata i založila se za potpuno podržavljenje visokoškolskih institucija, što bi jedino bilo u stanju da ih približi svima koji svojim kvalitetima zaslužuju da steknu najviše kvalifikacije. Protestima su se pridružili i srednjoškolci koji su zatražili ostavku ministra obrazovanja, izjavljujući da je svojevremeno podržavao diktaturu, da je nekompetentan i da je u sukobu interesa.

U sukobima do kojih je tokom šetnje došlo policija je bacala suzavac, a demonstranti kamenje tako da je bilo povređenih i uhapšenih.

9. septembar 2011.

Australija

UZALUDNI PROTESTI

Više od 40 hiljada radnika javnih službi protestovalo je u Sidneju zbog novih restrikcija i najava za ukidanje pet hiljada radnih mesta. Predsednik sindikata pokrajine Novi Južni Vels, Mark Levin izjavio je da je ovo jasna poruka premijeru Beriju O' Farelu da Vlada promeni anti-radničku politiku. Na ove najveće proteste u Sidneju poslednjih godina premijer je odgovorio da se ništa neće značajnije promeniti i da učesnici demonstracija, kao i organizatori samo nastoje da izazovu nerede i haos.

9. septembar 2011.

SAD

PRAZNIK RADA U SAD OBELEŽEN NEZADOVOLJSTVOM

Parade povodom Praznika rada u SAD-u prilika za uživanje u poslednjim danima leta i slavljenje rada, u ovoj godini su propraćene nezadovoljstvom i ogorčenjem. Po rečima ekonomskog stručnjaka Garija Bartlesa razlog za slavlje nema 24 miliona Amerikanaca koji su nedovoljno zaposleni ili teško dolaze do posla. Uz to nezaposlenost je dostigla rekordnih 14 miliona, sa izgledom da se do kraja godine poveća.

Ekonomisti kažu da američka ekonomija jednostavno ne raste dovoljno brzo da bi nadoknadila više od osam miliona radnih mesta koliko je izgubljeno od početka krize, a za odlučan stav da sačuvaju realne nadnice optužuju se i sindikati, jer poslovi odlaze u inostranstvo. Sindikati su pre nekoliko decenija okupljali gotovo trećinu zaposlenih, ali nakon godina osipanja članstva i nedavnih pokušaja pojedinih saveznih država da im oduzmu pravo na kolektivno pregovaranje stopa učlanjenosti je jedva dvanaest odsto. Na učestale napade odgovorio je i predsednik Američke konfederacije rada i Kongresa industrijskih organizacija (AFL-CIO) Ričard Trumka – „sindikati u najbogatijoj zemlji sveta ne mogu da odustanu od zdravstvenog osiguranja, obezbeđivanja penzija i ukinu radnicima američki san.“

opširnije