Skoro svakodnevno u nekom gradu u Srbiji radnici nekog preduzeća su štrajkovali. Talas štrajkova koji je zahvatio Srbiju ove godine samo je odraz stanja većine.

Od početka godine, u Republici Srbiji je bilo 107 štrajkova, u kojima je učestvovalo preko 26.000 zaposlenih.

Najveći broj štrajkova zabeležen je u prvom kvartalu 2010. godine, da bi krajem drugog i početkom trećeg kvartala, njihov broj nešto opao.

U januaru, februaru i martu je bilo prosečno od 25 do 30 štrajkova u toku meseca, da bi se od sredine godine taj broj smanjio od 5 do 15 štrajkova u toku meseca.

Međutim, karakteristično je da od polovine godine štrajkuju veliki sistemi kao što su: „Zastava-oružje“ - Kragujevac, PIK „Bečej“ - Bečej, Sindikat policajaca Srbije, JKP „Stan“ – Novi Sad...

Od početka godine radnici su svoje nezadovoljstvo iskazivali na različite načine.

U pojedinim slučajevima zbog beznađa i nemogućnosti da reše svoju tešku situaciju, zaposleni su pribegavali radikalnim merama, kao što su: ležanje u prostorijama Poreske uprave u Kragujevcu (80 radnika „Metal sistema“ – Kragujevac, koji traže 8 neisplaćenih zarada i poništenje privatizacije); u „Iskra-Metalima“ – Novi Pazar, od početka štrajka, zbog stresa, jedan štrajkač je preminuo (štrajk je trajao 190 dana); „Mašinoteks“ i „Cvećar“ iz Leskovca – u štrajku su od 2004. godine, a do današnjeg dana im nisu rešeni njihovi problemi; IKL Beograd – nekada ugledna industrija kugličnih ležajeva, zaposleni godinama ne primaju zaradu, nemaju uplaćene doprinose i 730 radnika je otpušteno 2005. godine; preko 700 radnika Industrije prerađevina od kukuruza „IPOK“, GIK „Banat“ i Hemijske industrije „Luksol“ – Zrenjanin, protest će se radikalizovati ukoliko državni organi ne reše nagomilane probleme u njihovim fabrikama; deo radnika ovih preduzeća okupili su se 7.12.2010. godine ispred Narodne kuhinje u Zrenjaninu, tražeći da im se obezbedi besplatni obrok; neki su svoje nezadovoljstvo iskazivali blokadom saobraćajnica i državnih institucija.

Najčešći razlog štrajkova je taj što vlasnici preduzeća zaposlenima nisu isplaćivali zarade. Međutim, razlozi štrajkova su povezani. Ukoliko se zaposlenima ne isplaćuju zarade, najčešće im nisu uplaćeni ni doprinosi za zdravstveno i penzijsko osiguranje. Ovo u najvećem broju slučajeva prati i loša realizacija proizvoda na tržištu, izostanak proizvodnje, loša privatizacija, itd. 

Na drugom mestu, nalazi se loša privatizacija, nerealizovanje kupoprodajnih ugovora, potom dolazi neispunjenje zakonskih prava zaposlenih na socijalni program. Preostali razlozi su neplaćanje doprinosa, pitanje bezbednosti i zaštite na radu i druga pitanja.

 Kada su veći sistemi u pitanju, kao što je železnica, pošta, putna privreda, zaposleni u upravi, obrazovanju, zaposleni štrajkuju ili najavljuju štrajk tražeći povećanje zarada.

Značajno je pomenuti da je Savez samostalnih sindikata Srbije u više gradova u Srbiji (Kruševac, Bor, Novi Sad), organizovao masovne proteste u vezi sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, upravo iz razloga odsustva socijalnog dijaloga i usaglašavanja zakona sa socijalnim partnerima, kao i zbog teške materijalne i socijalne situacije u zemlji.