САВЕЗ САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТА СРБИЈЕ

Sve više aktivnih gradilišta širom Srbije svedoče o oporavku građevinske industrije, koja predstavlja zamajac za celokupnu privredu.

Građevinari su nosioci privrednog razvoja zemlje, a ono što vredni neimari izgrade ostaje budućim generacijama.

Zato je od velike važnosti nastaviti sa stalnim poboljšanjem uslova i ambijenta koji će omogućiti razvoj i rad ove važne grane, a radnicima dostojanstvene zarade i bezbedne uslove rada koji će sprečiti povrede na gradilištima.

Svim građevinskim radnicima čestitam Dan građevinara Srbije, a Sindikatu radnika građevinarsta i IGM Srbije poručujem da ćemo se zajedničkim snagama izboriti za poštovanje naših osnovnih prava, da radimo i od svog rada dostojanstveno živimo.

PREDSEDNIK SSSS
Ljubisav Orbović

Osmomesečni neuspešni pregovori sindikata i poslodavaca oko promene Kolektivnog ugovora, prilagođavanja iznosa nadnica porastu troškova života, kraćeg radnog vremena i boljih uslova rada na gradilištima, bili su uzrok trodnevnog štrajka građevinskih radnika koji je započeo 4. avgusta 1940. godine. Prihvatanje zahteva sindikata ostalo je u senci tragičnih dešavanja i represije nad građevinskim radnicima u mnogim gradovima u Srbiji. Politička, komorska i sindikalna rukovodstva tadašnje Srbije zajednički su odredila da 8. avgust bude Dan građevinara Srbije.

80 godina kasnije, nakon uspona i padova, višedecenijskog kontinuiranog propadanja građevinskog sektora, niskog standarda radnika, rada na crno i migracija građevinskih radnika u inostranstvo, pored nedostatka stručne i obučene radne snage građevinarstvo se suočava i sa pandemijom i novim opasnostima po bezbednost i zdravlje radnika i prava iz radnog odnosa. i dok ostale privredne grane stagniraju, neprekidne građevinske aktivnosti i rast udela građevinarstva u BDP-u ponovo dokazuju da su građevinski radnici najveća pokretačka snaga kojom privreda u Srbiji raspolaže. Činjenica da građevinska delatnost podstiče aktivnosti u još 27 privrednih grana, te da se na jedno novo radno mesto u građevinarstvu, otvaraju tri nova radna mesta u drugim delatnostima, ukazuje na neopravdanost niskih zarada građevinara koje su u proseku uvek bile niže od prosečne zarade u Republici Srbiji.

Zbog svega navedenog i sveopšteg interesa zaposlenih, kao najveći Sindikat građevinarstva u Srbiji i ubuduće ćemo se boriti za poboljšanje bezbednosti i zdravlja na radu, standarda građevinskih radnika i statusa građevinarstva kao delatnosti.

Svim građevinarima čestitam “Osmi avgust” - Dan građevinara Srbije!

Predsednik SGIGM
Saša Torlaković

Samopregornim radom, rudari Srbije daju nemerlјiv doprinos razvoju zemlјe i pokazuju da se i u teškim uslovima mogu postići dobri proizvodni rezultati. Ti uslovi su sada posebno otežani s obzirom na epidemiološku situaciju u zemlјi, zbog čega je od velike važnosti poštovanje zdravstvenih preporuka, kako poslodavaca, tako i samih izvršilaca posla. Sada je, naime, osnovni cilј sačuvati živote i zdravlјe radnika i njihovih porodica, kako bi, kada prođe ova pošast, svi zajedno dali doprinos oporavku privrede.
Ovim rečima predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović je, povodom 6. avgusta - Dana rudara Srbije, svim rudarima podzemnih i površinskih kopova uputio iskrene čestitke, sreću, zdravlјe i još više uspeha u odgovornom i teškom radu koji obavlјaju.
Savez samostalnih sindikata Srbije nastaviće borbu za pobolјšanje uslova rada, materijalnog i socijalnog statusa, podizanju životnog standarda, zaštiti životne sredine i većoj brizi za bezbednost rudara.

Sindikati ostaju pri stavu da treba izjednačiti minimalnu cenu rada sa minimalnom potrošačkom korpom, koja iznosi oko 37.500 dinara, ali ne pristaju na povećanje koje je niže od 17 odsto u odnosu na aktuelnu cenu.

Pregovori države, sindikata i poslodavaca o novoj minimalnoj ceni rada za 2021. godinu još nisu zvanično počeli, ali bi prvi neformalni sastanak o toj temi mogao da bude održan već krajem ove sedmice. Sindikati uveliko pripremaju svoje predloge, dok su u Savezu samostalnih sindikata Srbije čak prilično konkretni.

Već sada znaju da neće pristati na to da minimalac u narednoj godini bude ispod 35.000 dinara. Trenutno on iznosi 30.022 dinara, to jest 172,54 dinara (neto) po radnom satu.

Duško Vuković, potpredsednik ovog saveza, ističe da sindikat ostaje pri stavu da treba da se izjednači minimalna cena rada sa minimalnom potrošačkom korpom, koja iznosi oko 37.500 dinara.

– To je ono s čime ćemo sigurno istupiti u ovogodišnjim pregovorima, iako će biti teško za očekivati da se susretnu minimalac i korpa. Ipak, nešto ispod čega nećemo ići jeste 35.000 dinara, to jest tražićemo da se minimalna zarada poveća za najmanje 17 odsto – konkretan je Vuković.

U UGS „Nezavisnost” zasad ne istupaju u javnost sa konačnim idejama oko predloga nove cene minimalca. Ističu da su pripremili predlog koji još nije prošao organe sindikata, zbog čega ga i ne iznose u detalјe.

Kažu da se i dalјe stremi ka tome da u narednom periodu minimalna zarada bude izjednačena sa minimalnom potrošačkom korpom.

Zoran Ristić, ekonomski savetnik u UGS „Nezavisnost”, smatra da, iako je situacija u privredi pogoršana zbog pojave virusa korona, treba nastaviti istim putem kada je reč o njihovom izjednačavanju.

– Osnovna teza je da minimalna zarada treba da pokrije minimalnu potrošačku korpu, koja sada iznosi oko 37.500 dinara. Budući da je sada minimalac na oko 80 odsto u odnosu na korpu, ipak nije realno očekivati da se ove godine potrošačka korpa i minimalac izjednače, ali jeste ostvarivo da se nastavi rad na tome – dodaje Ristić.

Od 1. januara 2020. minimalna cena rada iznosi 30.022 dinara, to jest 172,54 dinara (neto) po radnom satu, čime je u odnosu na 2019. minimalac povećan za 11,1 odsto.

Ovaj mesečni iznos važiće do kraja ove godine, jer je Vlada Srbije još sredinom septembra prošle godine usvojila odluku o visini minimalne cene rada za 2020.

Inače, ovo je bilo najznačajnije povećanje minimalne zarade dosad, pohvalili su se tada predstavnici vlasti, dok povećanje minimalca za 3.000 dinara ipak nije previše obradovalo ni sindikate ni poslodavce, jer su prvi tražili povećanje za najmanje 20 odsto, a drugi pet do šest procenata. Od oko 2,1 miliona zaposlenih, na minimalnu zaradu u Srbiji zasad može da računa oko 350.000 radnika, koji čine više od 15 odsto ukupnog broja zaposlenih.

U prethodne četiri godine minimalac je porastao za oko 42 odsto, ali uprkos rastu iz godine u godinu, ipak je i dalјe nizak i ostaje ispod 500 evra. Prvi razlog za to je, kako smatraju u sindikatima, veoma niska osnovica, a drugi što prosečna plata raste sporije, i to uslovlјava niži minimalac.

Izvor: Politika

Vlada Srbije početkom aprila preporučila je poslodavcima da promene akta kako bi zaposlenima koji privremeno odsustvuju sa rada zbog potvrđenog kovida, mera izolacije ili samoizolacije, bila isplaćivana naknada zarade u visini od 100 procenata, i ta preporuka i dalјe važi, navodi se u odgovoru Tanjugu Ministarstva za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja.

Vlada Srbije je preporukom poslodavcima obuhvatila i bolovanje koje je nastupilo kao posledica neposrednog izlaganja riziku po osnovu obavlјanja poslova i radnih zadataka, službenih dužnosti i kontakta sa licima kojima je potvrđena bolest kovid, naložena mera izolacije ili samoizolacije.
„Odsustvo sa rada se dokazuje rešenjem nadležnog organa (sanitarnog inspektora, organa nadležnog za kontrolu prelaženja državne granice, carinskog organa, izvodom iz evidencije Ministarstva unutrašnjih poslova...) ili izveštajem lekara o privremenoj sprečenosti za rad - doznakom, u skladu sa zakonom”, navodi se u zaklјučku Vlade Srbije.

Ministarstvo naglašava da ovaj zaklјučak Vlade Srbije nije vremenski ograničen na period vanrednog stanja.

Kako se navodi na osnovu prava iz Zakona o radu, a u skladu sa preporukom koju je Vlada dala, izvršene su izmene i dopune posebnim kolektivnih ugovora za zdravstvene ustanove, socijalnu zaštitu, državnu upravu, lokalnu samoupravu, MUP, predškolsko obrazovanje, visoko obrazovanje, studentski standard...

Zakonom o radu je naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad za prvih 30 dana odsustva sa rada zaposlenog i to najmanje 65 odsto prosečne zarade zaposlenog u prethodnih 12 meseci, sa mogućnošću da se isto pravo utvrdi u većem iznosu kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu i ugovorom o radu.

Ministarstvo navodi da nema smetnji da poslodavci, svojim kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili ugovorom o radu, urede veću naknadu zarade za slučaj odsustva sa rada zbog privremene sprečenosti za rad, od naknade koja je uređena Zakonom o radu i Zakonom o zdravstvenom osiguranju.

Izvor: Tanjug

Samostalni sindikat kulture Srbije na zahtev svog premijera, a to je naše članstvo, diže svoj glas kako bi šira javnost imala uvid da jedino zaposleni u kulturi nisu potpisali dopunu PKU, iako smo prvi krenuli sa predlogom pre jedanaest meseci u pregovore, ali nažalost svi iz javnog sektora potpisaše sa nekim elementima iz našeg predloga, ali kultura je ostala bez potpisivanja.Ko je to ljut na kulturu? Ko se oglušio na bezbroj dopisa upućenih svim relevantnim učesnicima pregovora? Zašto samo zaposleni trpe posledice nemara,pa oboleli od korone primaju 65% kada su na bolovanju? Na ova pitanja da danas nismo dobili odgovore.

Samostalni sindikat kulture Srbije za ovih jedanaest meseci uradio je sve da do potpisivanja dođe, ali očigledna je namera da se sva odgovornost prebaci na nekog drugog a ne na Vladu Srbije, čija ministarstva su učestvovala u pregovorima.

Treba naglasiti da zaposleni u kulturi imaju najmanje plate, najmanji broj dana godišnjeg odmora, najmanja ostala prava koja imaju ostali zaposleni u javnom sektoru, pa verovatno je ovaj spisak umanjenih prava za kulturu bio model i da se ne potpiše dopuna PKU.

Pozivamo sve direktore institucija kulture da budu KREATIVNI, a šta to podrazumeva neka nas kontaktiraju putem mejla ili telefona.

Beograd, 30.07.2020.
Samostalni sindikat kulture Srbije
Predsednik
Dragana Đorđević

Radnici propalih preduzeća primorani da idu u prevremenu penziju: Radili četiri decenije, a sada im primanja neopravdano umanjena po nekoliko hiljada
Da ga ne bi nzbacili iz preduzeća bez ičega. Predrag Blagojević iz nadomak Rekovca je pre dve godine sa 58 leta otašao u penziju. U radnoj knjižici ubeležio je čak 40 godina staža, a na penzionom čeku tek 14.330 dinara! Prema njegovoj računici, penzija mu je umanjena čitavih 20 odsto, što je 3.700 dinara na mesečnom nivou. Radno mesto je morao da napusti, jer je imao samo osnovnu školu i plašio se otkaza.

Kivan je Blagojević na državu i nove propise, koji su u isti rang stavili njega i njegovog rođaka, koji sa samo 17 godina radnog staža i 65 go- dina života ima istu penziju.

- Znači, ja sam kažnjen zato što sam rano počeo da radim. Kao što će da budu kažnjeni građevinci, topioničari u livnicama i rudari koji kopaju ugalj 300 metara ispod zemlje - ogorčen je Blagojević.

Primer Predraga Blagojevića, nažalost, nije usamljen. Hiljade radnika u Srbiji danas sa radnim stažom od četiri decenije imaju umanjene penzije i plaćaju kaznene poene. Nekoliko puta je pokretana inicijativa za promenu člana 70 Zakona o PIO, ali je sve ostalo samo na obećanjima Savez samostalnih sindikata je predlagao da penali ostanu dok penzioner ne napuni 65, a da mu se od tog trenutka isplaćuje puna penzija. I pored mnogobrojnih obećanja sve je ostalo samo mrtvo slovo na papiru.

Opravdanje koje stiže iz Ministarstva za rad je da je životni vek u Srbiji produžen i da budžet to ne može da izdrži. U SSSS kažu da je odredba nekorektna, a naročito za veliki broj ljudi čije firme su propale, pa su ih novi propisi oterali u prevremenu penziju. Broj onih koji su se odlučili na ovaj na ovaj korak po donošenju zakona, tvrde u SSSS, znatno je manji.

- Niko nema pravo da kažnjava ljude zato što su radili 40 godina. Oni su sve te godine uplaćivali novac u PIO fond i sada je red da im se to vrati. Apsurd je da neko ko, recimo, ima 35 godina staža i 65 života sada ima veću penziju od onog ko je radio pet godi- na duže - kažu u SSSS.

On dodaje da je razgovarao sa predstavnicima beogradskog sindikata, a oni su mu odmah poslali dokumentaciju da formiraju sindikalnu organizaciju u koju će da se učlane svi iz Udruženja penzionera. Međutim, niko nije pristao, jer od penziJe ne mogu da plaćaju komunalije, a kamoli sindikalnu članarinu. Pogotovu što, kako Blagojević reče, "sada dede školuju unučiće, jer njihovi roditelji ne rade".

Počeo je Blagojević da radi u 17. godini u Preduzeću za puteve, potom se zaposlio u Industriji nameštaja "Blagotin", pa kao kurir u Opštinskoj upravi, iz koje je, posle 35 godina radnog staža i otišao u penziju.

Slične sudbine je i Mi-lovan Milovanović (64) iz Kavadara, nekadašnji radnik Fabrike "Kablova" u Rekovcu. Pune četiri decenije proveo je u istoj firmi, od davne 1979. Penzionisao se u 61. i preračunao je da mu je penzija zbog toga umanjena za 3.500 dinara. te sada prima 21.000.

- Uzeli smo socijalni program na silu. Morali smo, jer je fabrika propala. Onda su u jagodinske "Kablove” primili samo dva mlada radnika iz Rekovca, a druge nisu hteli. Tada sam imao 56 godina. Socijalni program je urađen s presekom od 31. decembra 2014. godine. Trebalo je da uzmemo socijalni program i da odemo u penziju po starom zakonu. Međutim, naše rukovodstvo to nije odradilo na vreme, već su dokumentaciju predali posle novogodišnjih praznika i uhvatio nas je novi zakon - kaže Milovanović.

Tako je Milovanović ni kriv ni dužan pao u nemilost novog zakona o PIO i plaća penale za svaki nedostajući mesec.

I Dragan Ristić iz Tečića (65), koji je penzionisan 2015, radni vek je proveo u "Kablovima" u Rekovcu. Zabeležio je 40 godina radnog staža i nepunih 60 leta. Iznos od 17.300 dinara, kako tvrdi, nepravedno je mesečno uskraćen za 5.000 dinara.

DUGOVANjA
Ristić kaže da mu jagodinska fabrika i danas duguje za putne troškove i jubilarnu nagradu.

- "Kablovi" svakom radniku, a bilo ih je 5.500, u proseku duguju po 8.000 evra na ime granske cene rada koja nam je oduzeta od 1997. do 2002. godine, kao i na ime neisplaćenih jubilarnih nagrada za 20 i 30 godina - navodi Ristić.

IZVOR: Večernje novosti

Epidemija COVID-a otvorila je pitanje iznosa naknade za bolovanje i odsustva sa posla kao i potrebu regulisanja sve češćeg rada od kuće, a sagovornici Tanjuga iz dve sindikalne centrale slažu se da je po tim pitanjima potrebno utvrditi pravila igre.

Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković u izjavi za Tanjug kaže da je iznos nadoknade najveći problem ako se neko zarazi.

U kompletnom javnom sektoru, kaže, nadoknada iznosi 100 posto zarade, osim u kulturi.

"Ovih dana vodimo sa ministarstvima finansija i kulture razgovore, da i radnicima u tom sektoru ako se zaraze virusom odsustvo sa posla ili bolovanje - bude nadoknađeno sa 100 posto", rekao je on.

Stav SSSS je da bi i samoizolaciju, koja traje između 14 i 21 dan trebalo da poslodavac tretira kao neku vrstu povrede na radu.

"Ne znamo gde se ko zarazio, a možda je i na poslu. Značajnije je i za finansijske efekte firme, i po ostale zaposlene, da poslodavac isplati kompletnu nadoknadu zarade zaposlenom koji je u samoizolaciji, nego da zarazi ostale i onda dođe u situaciju da nema radnike koji će obavljati posao", kaže on.

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić podseća da na početku epidemije nije bilo problema sa isplatom naknade od 100 posto za bolovanja jer su svi bili uplašeni i solidarni.

"Tada je 99,9 poslodavaca poštovalo isplatu od 100 posto, svima koji su bili kovid zaraženi, u samoizolaciji ili karantinu. U drugom delu epidemije počeli su da se pojavljuju problemi u praksi jer su pojedini računali takva bolovanja 65 odsto zarade, neki isplaćivali 100 procenata, a treći samoizolaciju retroaktivno tretirala kao korišćenje godišnjih odmora", kaže ona.

Dodaje da je bilo na stotine slučajeva izdavanja takvih rešenja za godišnji odmora i da se reagovalo parcijalno, upozoravajući poslodavce da krše Zakon o radu.

"Zbog ovakve situacije ASNS je uputio zahtev Ministarstvu rada da se donese obavezujući pravni akt kojim će se pravila igre jasno uspostaviti, ako je bolovanje onda je za sve, i nema nikakvih izuzetaka", kaže ona i dodaje da bi u tom aktu bilo poželjno da se navede da poslodavac koji je u mogućnosti može isplatiti nadoknadu u iznosu pune plate. I SSS i ASNS smatraju da se rad na daljinu - odnosno zbog epidemije sve učestaliji rad od kuće mora dodatno regulisati.

Vuković kaže da SSSS smatra rad od kuće u uslovima epidemije ne bi trebalo regulisati izmenama zakona već kolektivnim ugovorima, jer postoje specifičnosti, a da bi trebalo da bude plod dogovora sindikata i poslodavaca.

"Bilo bi dobro da Unija poslodavaca sa reprezentativnim sindikatima što pre napravi kolektivne ugovore za sve grane realnog privatnog sektora koje bi regulisale ovo pitanje", kaže Vuković.

Dodao je i da je sindikalni zahtev da ne budu smanjene zarade dok su ljudi na radu na daljinu, osim umanjena za troškove prevoza i možda toplog obroka.

Kako je potvrdio ovih dana je stigla inicijativa iz sektora ugostiteljstva i hotelijerstva da sindikati i poslodavci naprave kolektivni ugovor.

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije Ranka Savić kaže da je početkom krize postalo jasno da nema pravnog akta koji reguliše rad od kuće.

Dodaje da Zakon o radu poznaje rad van prostorija poslodavca i rad na udaljenosti, ali ne i rad od kuće pogotovo ne u vreme pandemije.

"Kad nema pravne regulativne, može da bude i ovako i onako, da od poslodavca zavisi kakva će rešenja doneti. Nije problem kada je poslodavac savestan, jer će funkcionisati po prirodi stvari, ali u mnogim drugim slučajevima, tu je niz problema", kaže ona.

Dodaje da bi Ministarstvo rada moralo što pre, čim se formira Vlada Srbije, da izmenama i dopunama Zakona o radu reguliše pitanje rada od kuće u uslovima pandemije.

Ona ističe da je to posebno važno jer ćemo još najmanje godinu dana morati da živimo na ovaj pandemijom izmenjen način i naglašava da je to isuviše dug period da bi rad od kuće imali neregulisan.

Izvor: DNEVNIK / TANJUG

Poštovana gospođo Brnabić,
Obraćam Vam se sa molbom i zahtevom, da Vlada Republike Srbije, donese Uredbu o izmenama i dopuni Uredbe o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem aktivnosti, iznosima naknada ("Sl. glasnik RS", br. 86/2019 i 89/2019), a kojim izmenama će iz Uredbe izuzeti - brisati delatnost sindikata.

Razlog mog obraćanja Vama je sledeći:
Navedenom Uredbom ("Sl. glasnik RS", br. 86/2019 i 89/2019), Vlada je regulisala kriterijume za određivanje negativnog uticaja aktivnosti koje utiču na životnu sredinu pravnih lica i preduzetnika i iznose naknada, a prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem aktivnosti u okviru pretežne delatnosti koju obavlja obveznik naknade. U Prilogu Uredbe, navedene su delatnosti razvrstane prema kriterijumima iz člana 2. stav 3, ove Uredbe. Dalje je u Prilogu Uredbe, odeljak III Delatnost koje imaju mali uticaj na životnu sredinu, Sektor S pod tačkom 94.20 navedena Delatnost sindikata.

Moram da Vam skrenem pažnju, da se sindikalne organizacije ne registruju u Agenciji za privredne registre, već upisom u Registar sindikalnih organizacija koji se vodi kod Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, obzirom da delatnost sindikata obuhvata: promovisanje interesa radničkih organizacija i sindikata zaposlenih, aktivnosti udruženja čiji su članovi zaposlena lica zainteresovana pre svega za zastupanje sopstvenih stavova u vezi sa zaradama i uslovima rada, i usklađeno delovanje kroz organizaciju, aktivnosti sindikalnih organizacija u pojedinačnim organizacijama, aktivnosti sindikalnih organizacija sastavljenih od povezanih sindikalnih podružnica, kao i asocijacije granskih sindikata na strukovnoj ili regionalnoj osnovi, prema tipu organizacione strukture ili drugim kriterijumima.

Takođe naglašavam, da se sindikalne organizacije, kao interesne organizacije zaposlenih, angažuju na zaštiti, ostvarivanju i unaprećenju prava na rad i po osnovu rada zaposlenih i njihovog materijalnog, socijalnog i društvenog položaja. Na osnovu ovakve delatnosti, smatram da ne postoji ni jedan razlog da se sindikalne organizacije i delatnost sindikata svrstaju u pravna lica, čija aktivnost ima negativni uticaj na životnu sredinu. Delatnost sindikata se zaista ne može svrstati čak ni u delatnost koja ima mali negativan uticaj na životnu sredinu, niti predstavlja zagađivača, jer se sindikalne organizacije, kroz kolektivne ugovore i tripartitni socijalni dijalog, između ostalog bore i za očuvanje životne sredine.

Veliki je broj sindikalnih organizacija kod poslodavca, koji imaju izuzetno mali prihod od članarine i koji članarinu koriste za pomoć za lekove najugroženijim članovima, za rehabilitaciju nakon povreda na radu, kao i za pomoć za rođenje deteta. Iako je poslodavac obavljanjem aktivnosti u okviru pretežne delatnosti, a prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu, obveznik naknade na osnovu predmetne Uredbe, smatram da aktivnosti sindikalne organizacije kod istog poslodavca, na osnovu delatnosti sindikata apsolutno ne predstavlja zagađivača životne sredine, te je apsurdno da ista bude obveznik naknade. Kada delatnost sindikata ne bi bila izuzeta iz ove Uredbe, Vlada bi ovakvim postupanjem dovela do toga da se mnoge sindikalne organizacije ugase, jer ne bi bile u stanju da obavljaju gore opisanu svoju delatnost.

U situaciji u kojoj se nalazi naša zemlja, kao uostalom i veliki broj drugih država na svetu, neizvesno je kako će teći oporavak srpske privrede, jer ako ne popusti pandemija, sledi talas otpuštanja, a sa istekom državne pomoći kroz davanje minimalca, privrednici će se suočiti sa pojačanim izazovom kako da pokriju troškove poslovanja. To bi nažalost dovelo do velike stope nezaposlenosti i velikog broja zaposlenih koji će primati minimalac, što ugrožava i opstanak sindikata kao socijalnog partnera.

Kao reprezentativna sindikalna centrala, Savez samostalnih sindikata Srbije, se uvek zalagao i boriće se i dalje kroz socijalni dijalog među socijalnim partnerima, počevši od vrha države u Socijalno ekonomskom Savetu, pa ka nižim nivoima (lokalnom nivou) do nivoa u preduzeću, da se prava zaposlenih ustanovljena Ustavom Republike Srbije, Zakonom o radu i svim Međunarodnim propisima, Konvencijama MOR-a i Revidirane Evropske socijalne povelje, poštuju i ne ugrožava opstanak sindikalnih organizacija, niti ugrožava njihova delatnost. Zajedničkom akcijom svih socijalnih partnera, stvara se i razvija svest svih učesnika u procesu kreiranja strateških pravaca, radi povećanja produktivnosti i ekonomskog prospperiteta naše zemlje, kao i razvijanju svesti svih učesnika u procesu zaštite životne sredine, zabrani uvođenja "prljavih" tehnologija.

Na osnovu svega navedenog, smatram da je neophodno da Vlada Republike Srbije izmeni predmetnu Uredbu, tako što će delatnost sindikata izuzeti, odnosno brisati iz delatnosti razvrstane u Prilogu prema kriterijumima iz člana 2. stav 3, ove Uredbe.

Predsednik SSSS
Ljubisav Orbović

PREUZMI ORIGINAL DOPISA

Vlada Republike Srbije
Ministarstvo finansija
Ministar, g-din Siniša Mali

Poštovani Ministre,
molim Vas da urgentno, u paketu mera za finansijsku pomoć privredi za ublažavanje negativnih posledica krize usled epidemije Kovid 19, uvrstite SAMOSTALNE ESTRADNE UMETNIKE I ESTRADNO-MUZIČKE IZVOĐAČE I SARADNIKE.

Pozdravljamo nameru Vlade Republike Srbije i Vas kao ministra finansija da država usvoji drugi paket mera i pomogne građanima i privredi Srbije.

Takođe, još jednom Vam se zahvaljujemo što su prvim paketom mera u vidu tri minimalne zarade bili obuhvaćeni i samostalni estradni umetnici, ali ujedno Vas podsećamo da tom pomoći nisu obuhvaćeni estradno-muzički izvođači i saradnici. U nekoliko dopisa i telefonskom razgovoru, koji smo vodili pre desetak dana, informisao sam Vas da su estradno-muzički izvođači i saradnici, možda, u još težem materijalnom položaju od mnogih drugih kojima je pružena pomoć, jer sami uplaćuju doprinose za socijalno osiguranje, a ne ostvaruju nikakve prihode.

Imajući u vidu da će ovih dana Ministarstvo finansija i Vlada Srbije iz budžeta Republike Srbije opredeliti finansijska sredstva za drugi paket mera finansijske pomoći, molimo Vas: da tim paketom budu obuhvaćeni svi SAMOSTALNI UMETNICI I SAMOSTALNI ESTRADNO-MUZIČKI IZVOĐAČI I SARADNICI.

Uvereni da ćete Vi lično, Vaše Ministarstvo i Vlada Republike Orbije ovog puta uvrstiti u spisak korisnika finansijske pomoći naše članove, estradne umetnike, izvođače i saradnike i pomoći im da prevaziđu višemesečnu krizu nemogućnošću da nastupaju i ostvaruju prihode, srdačno Vas pozdravljamo i u napred Vam se zahvaljujemo.

Dragiša Golubović

PREUZMI ORIGINAL DOPISA

Proizvodnja čelika u smerevskoj Železari nije smanjivana od kraja 2019. godine, a radi svih 5.000 radnika, rekao je danas predstavnik Saveza samostalnih sindikata Srbije u toj fabrici Siniša Prelić.

On je rekao za Betu da se ne planira gašenje druge peći i smanjenje proizvodnje čeličnih proizvoda od 100.000 tona mesečno, a maksimalna proizvodnja kada rade obe peći je oko 160.000 tona mesečno.

Kineska kompanija HBIS koja je vlasnik Železare u Smederevu ugasila je početkom jula ove godine, zbog uvođenja kvota EU na uvoz čelika i pandemije virusa COVID-19, peć broj jedan, a prema nezvaničnim informacijama planira se gašenje i peći broj dva.

„Peć broj dva radi bez smanjenja proizvodnje, a peć broj jedan je upalјena jer se očekivalo povećanje narudžbina, a pošto ih nema ugašena je i biće pripremlјena da se upali čim bude trebalo“, rekao je Prelić.

Dodao je da radnici rade u tri smene i da u fabrici ima posla bez obzira što jedna peć ne radi.

Istakao je da je HBIS početkom aprila u radni odnos primio 140 radnika koji su bili angažovani preko agencije za zapošlјavanje i da planira da primi još oko 40.

Prelić je rekao da železnica u Srbiji ima posla zahvalјujući Železari, a da Elektroprivreda Srbije (EPS) ostvaruje značajne prihode jer isporučuje struju toj fabrici.

„Od kada je HBIS došao u Železaru u industrijsku zonu u Smederevu je došlo nekoliko firmi iz inostranstva, a među njima jedna iz Japana, Indije, Belgije, a sprema se da dođe jedna kompanija i iz Nemačke i one će zapošlјavati, zajedno sa drugim kompanijama oko 3.500 radnika“, rekao je Prelić.

Dodao je da je u Smederevu pre 2.000. godine radilo 17.000 radnika i da su, osim onih u Železari, ostali bez posla.

EU je u februaru 2019. godine uvela globalnu kvotu za uvoz čelika iz drugih zemalјa na ukupno, maksimalno 3,3 miliona tona do juna te godine, a kasnije je kvota korigovana za pet odsto.

Smederevska Železara privatizovana je 2016. godine i za kratko vreme dostigla je maksimalnu godišnju pizvodnju od 2,2 miliona tona i sada je najveći izvoznik robe iz Srbije.

Piše:
Beta

Radnici kompanije "Fijat Krajsler automobili Srbija" od juče su na plaćenom odsustvu na koje će se nadovezati kolektivni godišnji odmor, tako da se u fabričke hale neće vraćati do početka septembra.

Kako piše "Politika", da li će se radnici odmarati i posle toga, još mesec dana, budući da menadžment ima saglasnost vlade za plaćeno odsustvo do kraja septembra, zavisi isklјučivo od tržišta automobilske industrije kojoj ne cvetaju ruže.

Zamenik predsednika Samostalnog sindikata Nebojša Mandarić objasnio je za "Politiku" objasnio da će zaposleni do 31. jula biti na plaćenom odsustvu, tokom kojeg će primati 65 odsto zarade. Potom od 3. do 21. avgusta sledi tradicionalni italijanski godišnji odmor "feragosto", koji svi radnici italijanskih preduzeća koriste u prve tri nedelјe avgusta. I najzad, poslednje sedmice avgusta radnici neće odlaziti na posao, a primaće 65 odsto zarade.

Razlog za prekid proizvodnje je usklađivanje sa potrebama tržišta, jer fabrika radi po porudžbini. Radnici su zbog epidemije kovida-19 već bili na plaćenom odsustvu od 16. marta do 7. jula, jer je tržište automobila stalo širom Evrope.

Sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović, koji je vodio sindikat kragujevačke fabrike automobila, kaže da je "Fijat" radio sa smanjenim kapacitetom tokom cele ove godine, delom zbog virusa korona, koji je žestoko pogodio tržište automobile, a delom i zato što "Fijat odavno nema tržište za model 500-L.

Statistika u Srbiji pokazuje da je u maju proizvodnja motornih vozila imala najveći međugodišnji pad od svih oblasti prerađivačke industrije, i to 70 odsto. Ovo je čak i napredak u odnosu na međugodišnji pad od 85 odsto u aprilu.

Ovogodišnja proizvodnja u "Fijatu" će casvim sigurno biti najmanja još od 2012. godine, kada je obnovlјena proizvodnja u kragujevačkim halama. Prema nekim procenama, u kragujevačkom "Fijatu" je proizvedeno između 15.000 i 20.000 automobila modela 500-L od početka godine, što je skoro šest puta manje nego 2013, kad je s montažnih proizvodnih traka "sišlo" rekordnih 117.000 vozila.

Izvor: Politika

Novi pravilnik o radu, koji moraju da poštuju i poslodavci i zaposleni, stupio je na snagu 11. jula. Kompanije sada imaju rok do 10. avgusta da usklade poslovanje, a sve to kontrolisaće inspekcija rada. Iako su zakonom predviđene i kazne do 20.000 dinara za radnike i milion dinara za poslodavce, inspektori će prvenstveno delovati preventivno i savetodavno.

"Pored smanjenja broja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i suzbijanja rada na crno, prioritet ministarstva i Inspektorata sada će biti davanje informacija poslodavcima i zaposlenima kako da se najbolje zaštite", rekli su nam u resornom ministarstvu.

Mladen Raonić, stručnjak za bezbednost i zdravlje na radu, kaže da se prve kontrole mogu očekivati krajem ovog meseca, i one će verovatno biti više preventivne ili u vidu podrške kompanijama. Na pitanje šta bi moglo da bude u fokusu kontrole, naš sagovornik kaže da će to sigurno biti nekoliko ključnih pitanja.

"Da li se meri temperatura na ulazu, da li su postavljene dezo barijere i dezinfekciona sredstva, koliki je razmak između stolova i slično... To je nešto što bi trebalo da kontrolišu, jer bi bilo besmisleno proveravati postojanje papira koje svako može da pripremi. Gledaće se praktična primena mera", ocenjuje Raonić.

U zakonu se navodi da inspektori imaju pravo, ali i obavezu da rade sve kako bi kontrolisali bezbednost i zdravlje na radu. U aktuelnom momentu u fokusu će praktično sigurno biti higijena, ali i ostali prateći neophodni koraci. Inspektor tako može da pregleda određenu dokumentaciju, poslovne prostorije, objekte, postrojenja, uređaje, sredstva i opremu za ličnu zaštitu, da utvrđuje da li su radnici na distanci...

Može da daje i obaveštenja i savete u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kao i o neophodnim merama.

S druge strane, poslodavac je u obavezi da inspektorima omogući da preduzme sve dozvoljene radnje, od toga da mu omogući ulazak u objekat do stavljanja neophodne dokumentacije na uvid.

Ukoliko inspektor utvrdi da su zdravlje i bezbednost radnika ugroženi, može da zabrani rad.

Ako primena mera zahteva veća investiciona ulaganja, a život i zdravlje zaposlenih nisu teže ugroženi, inspektor od poslodavca može da traži program o postepenom otklanjanju nedostataka.

Protiv rešenja inspektora poslodavac može izjaviti žalbu u roku od osam dana.

I ministar za rad Zoran Đorđević rekao je da je cilj da se na ovaj način dodatno unapredi bezbednost i zdravlje na radu, a ne kažnjavanje.

"Inspekcije će više imati savetodavnu ulogu, a kako bi nivo zaštite podigli na najviši zaštitni nivo", poručio je Đorđević.

Obaveza poslodavca je, kako je rekao Đorđević, i da se obezbede validne informacije za zaposlene, da prate mere koje predlažu Ministarstvo zdravlja i epidemiolozi i da se u skladu sa tim ponašaju. On je naveo da postoji i lična odgovornost zaposlenih kako treba da se ponašaju. U inspektoratu radi 231 inspektor.

Izvor: Blic

Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa je - koliko je kriza izazvana epidemijom korona virusa pogodila radnike i najsiromašnije slojeve stanovništva.

Sagovornici su bili Sakib Kopić, predsednik sindikata Solidarnost iz Bosne i Hercegovine, i Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Bilo je reči o masovnom otpuštanju tokom epidemije, od čega žive radnici koji su ostali bez posla, kako je rukovodstvo južnokorejske kompanije Jura, koja ima nekoliko fabrika u Srbiji, prisiljavalo zaposlene da rade iako im nije obezbedilo zaštitu od infekcije, kako su pojedine firme u Bosni i Hercegovini smanjile broj radnika pa onda preostale zaposlene terali da rade dvostruko više, kako je vlada Federacije Bosne i Hercegovine pokušala da za vreme epidemije progura zakon kojim se povećava moć poslodavaca nad radnicima.

Razgovaralo se i tome zašto je vlada Srbije podelila po sto eura svim punoletnim građanima umesto da je pomoć usmerila prema radnicima koji su najteže pogođeni epidemijom, kako političari jeftinim poklon paketima kupuju radničke glasove uoči izbora, kao i o tome da li strah od gubitka posla parališe radnički bunt.

Omer Karabeg Koliko je radnika u Srbiji i Bosni i Hercegovini ostalo bez posla zbog epidemije?

Duško Vuković: Ne znamo. Zvanični podaci u Srbiji govore negde između 15.000 i 20.000. Ali sigurno ih ima mnogo više jer nema evidencije o radnicima koji rade na crno. Naime, prema podacima Centralnog registra socijalnog osiguranja u Srbiji je zaposleno 2.200.000 ljudi. Međutim, prema anketi o radnoj snazi taj broj iznosi 2.900.000. Razlika je 700.000. To su najverovatnije ljudi koji rade na crno i najveći broj tih ljudi je ostao bez posla. Moja je procena da je ovog trenutka negde oko pola miliona ljudi u Srbiji izgubilo radno mesto.

Sakib Kopić: Govoriću samo o Federaciju Bosne i Hercegovine. U tom entitetu bez posla je ostalo 28.000 radnika.

Omer Karabeg: Od čega žive otpušteni radnici? Duško Vuković: Žive kao što su živeli i do sada - u siromaštvu. Procenjuje se da je četvrtina stanovništva Srbije na pragu siromaštva.

Sakib Kopić: Oni koji su ostali bez posla i nemaju nikakvih primanja žive od nadničarenja i od eventualne pomoći nekoga iz inostranstva, ako ga imaju.

Omer Karabeg: Kako se u vreme epidemije poslodavci ponašaju prema radnicima? Koliko znam u Srbiji se prema zaposlenima najgore ponaša rukovodstvo južnokorejske kompanije Jura koja ima nekoliko fabrika u Srbiji. Oni su pretili otkazima radnicima koji su na vrhuncu epidemije odbijali da rade strahujući za svoje zdravlje, a pošto nije bilo dovoljno radne snage nudili su bednih 500 dinara dnevno, to je oko 4 eura, onima koji su pristajali da rade minimum četiri sata prekovremeno. Oni su hteli da održe proizvodnju po cenu zdravlja radnika.

Duško Vuković: Ponašanje kompanije Jura je paradigma ne samo u Srbiji nego i u ovom delu Evrope. Kao sindikalac imam poruku za menadžere Jure i za sve kapitaliste koji misle da su radnici robovi, da radnik može da umre jer ima onih koji čekaju da ga zamene. Moja je poruka - nemojte da nas dovodite u situaciju da moramo zbog vas da ratujemo. Hoću da radim, ali hoću svoja prava i zaštitu. Hoću bezbedan i zdrav rad, da imam masku, da radim na distanci. Ti hoćeš profit, a ja zdravlje i zaradu.

Sakib Kopić: Slažem se sa kolegom da su radnici danas robovi. Preko puta našeg sindikata nalazi se jedan tržni centar. To je objekat površine 150 kvadratnih metara i u njemu rade samo dva ili tri radnika. Oni su preopterećeni, padaju na nos od posla, ali ne smiju da se žale jer se boje da će ostati bez bijedne plate od oko 500 maraka, to je 250 eura.

Pogledajte, kako se poslodavci u epidemiji ponašaju. Oni smanje broj radnika, pošalju ih na čekanje ili na neplaćeno odsustvo, a onda oni preostali moraju za njih da rade. Čim je krenula pandemija, naši poslodavci su odmah zakukali i počeli da otpušataju radnike. A ja se pitam kakvi su to poslodavci koji ne mogu da prebrode dva mjeseca krize. Ali, eto, živimo u takvoj državi. Krivi smo svi mi što to dozvoljavamo. Ne krivim ni političare, ni poslodavce. Krivim građane što se ne dignu, što ne protestuju, što se ne probude.

Duško Vuković: Ne slažem da nisu krivi političari. Krivi su. Oni su nas doveli u situaciju da jedni na druge ne gledamo kao na radnike, kao na građene. Važnije je ko je Srbin, Bošnjak, Hrvat, Crnogorac, Makedonac. Za to je odgovorna politička i poslodavačka elita. Teg je pretegnuo na stranu kapitala i poslodavaca. Država sve radi da zaštiti privatni kapital i kapitaliste. Zašto onda plaćamo tolike poreze - da pomažemo poslodavcima? A zašto ne pomažemo građanima?

Naša vlada je nedavno donela mere da bi, kako kaže, pomogla privredi. A ja smatram da bi bilo normalno da se u vreme pandemije pomaže građanima koji su ostali bez prihoda. To znači da ja koji plaćam poreze i doprinose pomažem nosioce kapitala, a ne građane Srbije.

Sakib Kopić: Ako mogu da odgovorim kolegi. Političari rade ono što im mi, narod, dopustimo. A mi smo im dopustili da nas terorišu, da uvedu diktaturu. Da li onda i mi snosimo dio krivice? U Bosni i Hercegovini ima oko 800.000 radnika i oko 650.000 penzionera. Većina spada u ugrožene kategorije. Niko od njih se ne suprotstavlja. S jedne strane imamo 1.400.000 nezadovoljnih ljudi, a s druge minoran broj političara koji nas terorišu. Znači, mi smo krivi. Narod, građani, radnici, penzioneri - svi smo krivi. Krivi smo što se ne pobunimo, što ne ustanemo protiv loše vlasti, protiv diktature.

Evo vam jednog primjera kako se vlast ponaša prema radnicima. U vrijeme pandemije, kada su bili zabranjena okupljanja i protesti, vlada Federacije BiH je pokušala da izmijeni zakon o radu tako da bude onakav kako to odgovara poslodavcima. Pa je tako predlagano da poslodavac može radniku smanjiti platu do minimalca, ako ima pad prihoda, da može poslati radnika na plaćemo odsustvo s tim da mu poslodavac određuje visinu nadoknade, da radnika tokom godine može poslati na neplaćeno odsustvo do dva mjeseca.

Srećom, to nije prošlo jer je uskoro ukinita vanredna situacija, pa se vlada uplašila da bi moglo doći do velikih protesta radnika. Biznismeni u Bosni i Hercegovini, koje podržava vlast, su većinom tajkuni koji su za vrijeme rata i u poratnom periodu došli do ogromne imovine o kojoj bi u normalnom društvu mogli samo da sanjaju.

Sjećate se sertifikata. Oni su za bezvrijedne papire kupovali firme sa kojima nisu znali šta da rade. A i dobar dio sindikata je pod direktnim političkim uticajem. Naš sindikat Solidarnost nije. Zbog toga nam u mnogim firmama ne dozvoljavaju da osnujemo svoje podružnice. Jedan radnik je htio da osnuje našu podružnicu u jednom rudniku. Kad je direktor to čuo, znate šta mu je rekao - ako odeš u taj sindikat, premjestiću te na niže plaćeno radno mjesto.

S jedne strane imamo 1.400.000 nezadovoljnih ljudi, a s druge minoran broj političara koji nas terorišu. Znači, mi smo krivi: Sakib Kopić

Omer Karabeg:Vlada Srbije je uoči nedavnih parlamentarnih izbora svim punoletnim građanima podelila po 100 evra pomoći zbog ekonomske krize izazvane pandemijom. Tako je to vlada obrazložila. Mnogi su kritikovali tu meru kao kupovinu glasača pred izbore. Da li bi bilo bilo pravednije da je pomoć, ali u znatno većem iznosu od 100 eura, dodeljena radnicima koji su rizikujući svoje zdravlje morali da rade za vreme epidemije. Ovako je novac otišao i onima koji uopšte nisu bili ugroženi.

Duško Vuković:U pravu su oni koji kažu da je to učinjeno zbog izbora. Predsednik države, predsednik vlade i izvršna vlast po Ustavu Srbije mogu da redistribuiraju pare koje svi mi kroz poreze i doprinose dajemo. Ali to nisu njihove pare. To su naše pare. Mislim da se preuranilo.

Poslednje izjave predsednika države da neće biti drugog paketa pomoći zvuče veoma loše. Država treba da obezbedi nadoknadu zaposlenima koji ne mogu da rade i koji su najugroženiji. A to su mnogi - ugostitelji, konobari, hoteli, drumski saobraćaj, avionski saobraćaj, pa pevači, muzičari. Svi oni ne mogu da rade. Moramo da im pomognemo jer su decenijama uplaćivali poreze i doprinose ovoj državi.

Omer Karabeg:Da li je u Bosni i Hercegovini vlada dala pomoć najugroženijima?

Sakib Kopić: Od države, ja to kažem vlastodržaca, nikakvu pomoć nismo dobili. Političari se apsolutno ničega nisu odrekli. Mjere koje je vlada Fedearcije BiH poduzela prelamaju se preko leđa najsiromašnijih slojeva društva - preko leđa radnika, penzionera, trudnica. Skresali su sva socijalna davanja. Uzeli su pare od trudnica, nema usklađivanja penzija sa rastom troškova života što je trebalo da se uradi aprila ove godine. Političari se nisu odrekli ničega, nikakvih naknada za odvojen život, topli obrok, troškove mobitela, iako se sjednice nisu odžavale u prostorijama parlamenta.

Sjednice su bile online, pa smo čak i na tim sjednicama vidjeli pojedince koji kod kuće za laptopom spavaju. Valjda su se umorili od ogromnog posla i tereta. A uredno su primali sve do posljednjeg pfeniga. To je sramotno. I ko je za to kriv? Pa, narod. Zato što se ne buni. Ko se pobunio? Jesu li se pobunili penzioneri? Jesu li se građani pobunili? Niko, apsolutno niko se nije pobunio. Znate šta će se desiti? Čim ova pandemija splasne, masa radnika će pohrliti prema Zapadu. Jer, u ovakvom ambijentu nemaju šta tražiti. Pogotovo mlađi naraštaji. Krenuće stampedo prema zemljama Zapadne Evrope, a kod nas će ostati nepismeni i oni s kupljenim diplomama, titulama, zvanjima.

Omer Karabeg: Da li su se u Srbiji funkcioneri bilo čega odrekli u vreme krize prouzrokovane epidemijom?

Duško Vuković: Ničega se nisu odrekli. Taman posla. Imaju sigurna primanja, kola, kabinete. Oni su nedodirljivi, imaju imunitet. Prema zvaničnim podacima žive od 1.000 evra, tvrde nam da niko u Srbiji nema veća primanja od 1.000 evra. A pogledajte kako lepo izgledaju - košulje, mašne, kravate, deca se školuju u privatnim gimnazijama i na stranim fakultetima. I sve to od 1.000 evra. Ma hajte, molim vas. Mi smo još u prvobitnoj akumulaciji. Postoje snage koje na to ukazuju, ali su još uvek slabe.

Ljudi su uplašeni, vode računa o sopstvenoj egzistenciji i zato nema većeg otpora. Sasvim je razumljivo da se ljudi plaše za svoju egzistenciju. Ali i tome će verovatno doći kraj. Ljudi će skupiti hrabost i javno reći - nemojte da nas lažete, nemojte da nam vređate inteligenciju.

Sakib Kopić: Ako je kriza u čitavoj državi onda hajmo, gospodo, svi na kazan. Hajmo, gospodo, svi na humanitarnu pomoć, na paketiće, na socijalnu pomoć, na minimalac. A ne da se sve prelama preko leđa najsiromašnijih.Država treba da obezbedi nadoknadu zaposlenima koji ne mogu da rade i koji su najugroženiji.

Duško Vuković: Oni to neće. Stvara se generacija političke elite. Ne znam kako je u Bosni i Hercegovini, ali ovde u Srbiji se stvara generacija koja je predodređena da se bavi politikom. Izdvajaju se segmenti društva. Izdvajaju se oni koji će biti karijerne diplomate, karijerni političari, karijerni poslanici, karijerni ministri, a ostali su običan narod, puk. Stvaramo generaciju bogatih koja će da kreira politiku u Srbiji.

Sakib Kopić:A zašto je to tako? Zato što je politika najisplativije zanimanje. Svi bježe u politiku. Zato što je tamo ogroman novac. Poslanička plata plus raznorazne komisije i naknade - nabere se tu desetak hiljada maraka. A njihov posao je samo da dižu ruku onako kako im kaže njihova politička stranka. Zato svi bježe u politiku, Bježe doktori, bježe inženjeri, najstručniji pobjegoše u politiku. Bježe sportisti, novinari, pjevači, glumci. Svima je politika izuzetno profitabilno zanimanje.

Svi se pitaju - zašto uvijek pobjeđuju jedni te isti. Pa, oni imaju glasačku mašineriju. Zaposlili su u javnim preduzećima i institucijama svoje uhljebe. Sve su to njihovi kadrovi i oni moraju za njih glasati sve to petog koljena. Izgubiće posao ako ne glasaju.

Duško Vuković: U društvu, u kome ja živim, prosečna plata je između 400 i 500 evra, a potrošačka korpa je 700 evra. To je, znači, neuspešno društva. Sve ostalo o čemu pričaju je običan politički marketing. Nije to ni marketing. To je propaganda. Društva na Zapadnom Balkanu nisu uspešna društva. Društvo u kojem stanovnik Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore, Makedonije ima prosečnu zaradu nižu od onoga sto je potrošačka korpa je neuspešno.

Šta da uradimo? Da kažemo našim političarima - vi ste neuspešni, bilo da je to Vučić, Tadić, ili ne znam ko. Da im kažemo - vi ste neuspešni kada ja ne mogu da prehranim svoju porodicu, da joj omogućim da jednom godišnje ode na odmor. U Srbiji 350.000 živi od minimalne zarade od 30.000 dinara. A minimalna potrošačka korpa je 40.000. Pa, o čemu mi pričamo?

Sakib Kopić: Kada je riječ o političarima, ispričaću vam jedno svoje iskustvo. Prije desetak godina pred opšte izbore u Bosni i Hercegovini moj kolega i ja bili smo u firmi u kojoj smo bili zaposleni, kad odjednom ulazi gospodin sa kravatom. Pozdravlja nas i stavlja pred nas dva kila meda. Kaže - ja pred svake izbore podijelim 300 kila meda. Tada je cijena meda bila 10 maraka.

Dakle, on u kampanju uloži 3.000 maraka, a kad prođe na izborima i uđe u skupštinu dobije 4.000 maraka mjesečno. Za četiri godine, koliko traje mandat, to je blizu 200.000 maraka. Nakon što smo mi bijesno reagirali, on je brže-bolje pobjegao ostavivši med. Tako nas kupuju, za 10 maraka nas žele kupiti. Ovih dana ponovo nas kupuju paketićima sa prehrambenih artiklima. Pojedine političke partije već su pripremile te paketiće za novembarske lokalne izbore.

Omer Karabeg: Vi ste, gospodine Kopiću, nedavno rekli da je radnik u vreme pandemije doveden pred izbor grob ili rob - to jeste da odbije da radi pod ropskim uslovima, koje diktiraju gazde, i umre od gladi ili da prihvati da bude rob da bi preživio.

Sakib Kopić: Da. I stojim iza te svoje izjave. Bolje grob nego rob. To je antifašistička parola iz Drugog svjetskog rata. Bolje se boriti pa časno izgubiti život u toj borbi nego služiti ovim vlastima. Trideset godina na političkoj sceni imamo jedne te iste. Trideset godina nam piju krv. Ja ne znam kako ovom narodu jednom ne dođe – oprostite - iz nečega u glavu, pa da lupe šakom o sto i kažu: dosta je, ovo se više ne može izdržati.

Omer Karabeg: Da li je u Srbiji radnik u vreme pandemije stavljen pred izbor grob ili rob?

Duško Vuković: Ne razmišljam u tako ekstremnim kategorijama, ali slažem se da pandemija postavlja takvo pitanje pred svako društvo, a ovog trenutka govorim o srpskom društvu. Ako političke elite i svet kapitala misle da će kompletnu krizu - i zdravstvenu i ekonomsku - da prebace na teret radnika strašno greše. Završiće na najgori mogući način. Nepoverenjem, gubitkom na izborima, gubitkom preduzeća.

Radnici i njihova egzistencija moraju biti predmet rasprave u vladama i skupštinama. Radnici apsolutno snose najveći teret krize izazvane pandemijom. U Srbiji 1.050.000 zaposlenih mogu da dobiju minimalac - 30.000 dinara. Eto, na šta nas svode. Svode nas na minimum, na mizeriju. Mi smo najveći gubitnici u ovoj pandemiji.

Sakib Kopić: Naravno da se teret ove krize prelama preko leđa najsiromašnijih slojeva društva - preko leđa radnika, penzionera, bijednika koji primaju socijalnu pomoć koju im vlast u ovom trenutku zbog korone ukida.

Izvor: Radio Slobodna Evropa

Savez samostalnih sindikata Srbije procenjuje da će na jesen zbog posledica pandemije virusa Covid-19 na privredu bez posla u Srbiji ostati od 250.000 do 300.000 radnika, rekao je sekretar Veća SSSS Zoran Mihajlović.

On je rekao da sve više firmi traži od Ministarstva rada i sindikata dozvolu za novi produžetak plaćenog odsustva sa posla od 45 dana, jer se smanjuje proizvodnja i oni će imati pravo na 65 odsto zarade.

“Veliki broj firmi je iskoristio pravo na plaćeno odsustvo radnika od 45 dana i traže dozvolu za produžetak od još 45 dana, a neke će verovatno slati zaposlene i na kolektivni odmor”, rekao je Mihajlović.

Dodao je da su radnici kragujevačke fabrike Fijat-Krajsler automobili Srbija pre nekoliko dana počeli da rade, ali se najavljuje da će već ove nedelje ponovo otići na odmor.

Automobilska industrija je, kako je rekao, među najpogođenijim sektorima u svetu, a najviše stranih investicija koje su došle u Srbiju su iz te oblasti i snosiće iste posledice kao i u svetu koje je na privredu ostavila pandemija.

Mihajlović je rekao da u kragujevačkoj fabrici automobila FCA radi 3.500 radnika i da će više od 3.000 otići ponovo na odmor, a da će mali broj ostati samo u službama, neophodnim za održavanje fabrike.

On je rekao da su podjednako ugrožene i fabrike koje proizvode komponente za industriju automobila i da neće biti iznenađenje da neki investitori zatvore fabrike i odu iz Srbije.

“Država nema novca za dodatnu pomoć, a fabrike ako se epidemija uskoro ne stavi pod kontrolu nemaju prihoda i neke će verovatno otići u stečaj”, rekao je Mihajlović.

Kompanije, prema njegovim rečima, imaju pravo na dva puta po 45 dana plaćenog odsustva i zahtevi za drugih 45 dana plaćenog odsustva su motivisani nadom da će se epidemija smiriti, a da imaju sredstva da to plate.

Problemi nisu samo, kako je rekao, finansijske prirode, već i zdravstvene jer je u kragujevačkoj fabrici Zastava oružje 26 obolelih od Covida-19, a oko 100 ih je u izolaciji.

Prema rečima Mihajlovića, epidemija se drži pod kontrolom u čeličani u Smederevu u vlasništvu HBIS grupe i Rudarsko-topioničarskom kombinatu u Boru kojim upravlja kineska kompanija Ziđin majning i da tamo nema zdravstvenih problema.

“Na jesen nas čeka crni scenario jer će se u kolapsu naći i lokalne samouprave koje su po raznim osnovama imale prihod od svih fabrika, a posebno od velikih”, upozorio je Mihajlović.

Izvor: Beta

Preminuo je Mihajlo Radović, predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije.

Ovog hrabrog i posvećenog sindikalca i u zrelim godinama, izdalo je srce.

Rođen 1947. godine u Beogradu, po struci ekonomista, ceo radni vek proveo je kao sindikalni aktivista, ali i rukovodeći brojnim sindikalnim organima. Bio je predsednik Sindikata opštine Voždovac, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda, od 1994. do 1998 i potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, od 1998. do 2000. godine.

Radović je jedan je od osnivača Udruženja sindikata penzionera Srbije i Udruženja sindikata penzionera Beograda, čiji je predsednik bio od 2015. do 2017. godine, kada je izabran za predsednika Udruženja sindikata penzionera Srbije za mandatni period 2017-2021.

Akcijaš od rane mladosti, učestvovao je u brojnim akcijama u izgradnji svog rodnog Beograda, a u tom stilu je nastavio da se bori i za prava radnika i penzionera.

Radović nije prihvatao objašnjenja da teret reformi moraju da snose penzioneri, oni koji su najviše ugroženi. Predvodeći Udruženje sindikata penzionera, bio je Miša spreman da ide do Strazbura, da traži pravdu i vrati oteto.

Donacija koju je Veće Saveza samostalnih sindikata Srbije za grad Smederevo, u znak solidarnosti, uručilo Veću Saveza samostalnih sindikata Novi Pazar, predata je JKP „Čistoća“.

Pomoć, koja se sastoji od 36 litara alkohola i 600 zaštitnih maski za više upotreba, isporučena je tom preduzeću zbog teške materijalne i ekonomske situacije u kojoj se nalazi, izjavio je za sajt Saveza Fikret Bejtović, predsednik novopazarskog veća.

Bejtović je dodao da su, uz posredovanje Sindikata, radnicima tog preduzeća posle četiri meseca overene zdravstvene knjižice.

Veće Saveza samostalnih sindikata Srbije za grad Smederevo je, u znak solidarnosti, uručilo pomoć Veću Saveza samostalnih sindikata Novi Pazar.

Pomoć, koja se sastoji od 36 litara alkohola i 600 zaštitnih maski za više upotreba, obezbeđena je zbog izuzetno teške epidemiološke situacije u kojoj su se našli žitelji Novog Pazara.

Tim povodom, Novi Pazar je posetio predsednik smederevskog veća Milanče Virijević, koji je pomoć uručio predsedniku novopazarskog veća, Fikretu Bejtoviću.

Virijević je, u izjavi za sajt Saveza, rekao da je ova humanitarna akcija organizovana na inicijativu predsednika Sindikata radnika građevinarstva i IGM Srbije, Saše Torlakovića, koji je nedavno, takođe, uručio zaštitnu opremu zaposlenima u novopazarskoj ciglani AD „Sloga“ IGM.

Virijević je dodao da će Veće Novog Pazara odlučiti kome će ta pomoć biti uručena.

Sindikat građevinarstva je ranije pozvao sve granske sindikate da se pridruže ovoj humanitarnoj akciji i tako pokažu neophodnu solidarnost u zajedničkoj borbi protiv korona virusa.

Savez samostalnih sindikata (SSS) Kragujevca zatražio je u otvorenom pismu od predsednice Vlade Ane Brnabić da se odmah preduzmu hitne mere i spreči dalje širenje zaraze korona virusom među radnicima u fabričkim halama i kancelarijama.

- Tražimo da se zabrani rad svim poslodavcima koji ne mogu da obezbede uslove za zaštitu od epidemije, napisao je SSS Kragujevca.

Sindikat je ukazao da „onaj ko voli ovaj narod, morao bi da donese odluku o prekidu rada svih delatnosti koje nisu bitne za obezbeđivanje osnovnih potreba za život građana“.

Takođe je rečeno da je „sramota“ što Vlada za tri meseca trajanja epidemije nije donela obavezujuće uslove za poslodavce i radnike koji moraju da rade.

- Kao posledica te neodgovornosti su desetine zaraženih radnika u našem gradu. Ukoliko to ne učinite, bićete odgovorni za sve zaražene, njihov bol i gubitak života, upozorio je sindikat.

Sindikat je naveo i da se „još niste dogovorili“ ko kontroliše primenu zaštitnih mera u proizvodnim halama i kancelarijama – da li inspekcija rada ili sanitarna inspekcija.

- Zapravo nemaju šta ni da kontrolišu, jer ništa obavezujuće niste doneli, navodi se u otvorenom pismu.

U SSS Kragujevca upozoravaju da se u vreme najvećeg širenja zaraze u Kragujevcu i mnogim drugim sredinama ne preduzimaju skoro nikakve mere, dok je ranije, pri znatno manjem širenju epidemije, uvođen policijski čas i prekidan rad fabrika.

SSS je ocenio da odluke Vlade „dele radnike na važne i nevažne“ jer su „vrata zatvorili sudovi, poreske uprave i druge državne službe, dok su fabrička vrata širom otvorena“.

U pismu sindikata je i pitanje o tome kako to da zabrana okupljanja do sto ljudi u zatvorenom prostoru ne važi za radnike u fabričkim halama.

- Prestanite više da brinete o kafićima i noćnim klubovima – tamo se ide radi obesti, ne mora se, a u fabrike da se zaradi za život. Razdvojite bitno od nebitnog“, zaključuje se u otvorenom pismu koje je potpisao predsednik SSS Kragujevca Jugoslav Ristić.

Izvor: Pressek.rs

Sindikat pravosuđa Srbije predložio je danas da se zaposlenima u sudovima, tužilaštvima i ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija, u što većoj meri omogući rad od kuće u cilju delotvornije prevencije od širenja korona virusa na radnim mestima.
Iz sindikata su ocenili da bi time bolje bili zaštićeni zaposleni koji ostaju i rade od kuće, zaposleni koji moraju posao da obavljaju na radnom mestu „ali sada u boljim uslovima sa manje prisutnih u skučenim kancelarijama, kao i građani i stranke“.

Prethodno je Društvo sudija Srbije apelovalo na Visoki savet sudstva da preduzme sve mere kako bi se zaposlenima u sudovima koji dolaze na radna mesta obezbedile zaštitne maske, dezinfekciona sredstva i po potrebi i druga zaštitna oprema u okviru rada u zgradi suda.

Zatraženo je i da Visoki savet sudstva preporuči predsednicima svih sudova da rad u sudu organizuju na taj način što bi svi zaposleni i sudije čije stalno prisustvo na radnom mestu nije neophodno, poput sudijskih pripravnika i pomoćnika, sudija koje nemaju zakazana ročišta ili odlučuju o pravnim lekovima, radili od kuće.

Oni bi kako se navodi, dolazili u sudsku zgradu po potrebi nedeljno radi zakazivanja i održavanja neophodnih ročišta, ekspedovanja odluka, zaduživanja novim predmetima, rešavanja pošte i obavljanja drugih administrativnih poslova koji ne trpe odlaganje.

Izvor: Beta/Danas

Sindikat radnika građevinarstva i IGM Srbije je, u znak solidarnosti, uručio pomoć Sindikalnoj organizaciji preduzeća AD "Sloga" u Novom Pazaru.

Pomoć, u vidu zaštitnih maski, vizira i dezinfekcionih sredstava, obezbeđena je zbog izuzetno teške epidemiološke situacije u kojoj su se našli žitelji Novog Pazara, kao i zaposleni u ciglani AD "Sloga" IGM.

Tim povodom, Novi Pazar su posetili predsednik Sindkata radnika građevinarstva I IGM Saša Torlaković i Milan MItrović, potpredsednik Sindikata i predsednik Odbora Centralne Srbije, koji su pomoć uručili Sindikalnoj organizaciji preduzeća AD "Sloga".

O teškoj situaciji i problemima u tom preduzeću I gradu, predstavnike Sindikata informisali su Cetin Enis, generalni direktor "Sloge" , Fikret Bejtović, predsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Novi Pazar i Mirsad Hasanagić, predsednik Sindikalne organizacije "Sloga" Novi Pazar.

Sindikat građevinarstva poziva sve granske sindikate da se pridruže ovoj humanitarnoj akciji I tako pokažu neophodnu solidarnost u zajedničkoj borbi protiv korona virusa.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević i predsednici reprezentativnih sindikata potpisali su danas Posebni kolektivni ugovor za zaposlene u ustanovama predškolskog vaspitanja i obrazovanja čiji je osnivač Republika Srbija, Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave.

Sporazum su potpisali predsednica Samostalnog sindikat predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije Bosilјka Jovanović, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije Valentina Ilić i predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“ Tomislav Živanović.

Ministar Šarčević je posle potpisivanja naveo je da su potpisivanjem PKU regulisana i unapređena prva i status zaposlenih u predškolskim ustanovama.

“Ovim kolektivnim ugovorom unapredili smo prava zaposlenih u predškolskim ustanovama. Dogradili smo odredbe koje se odnose na rad zaposlenih u doba pandemije, regulisali i druga pitanja u vezi sa zaštitom zaposlenih, kao i uslovima rada sindikata”, rekao je Šarčević.

Bosilјka Jovanović je ocenila da je PKU i aneks prethodnog Ugovora jako važan i da će zaposleni u predškolskim ustanovama dobiti nova prava koja, do sada, nezasluženo nisu imali.

“Dobili smo više dana godišnjeg odmora, solidarna davanja, više plaćenog odsustva, pravo na jubilarnu nagradu i neka druga sitnija prava koja su do sada imali naši osnivači – jedinice lokalne samouprave, a zaposleni u predškolskim ustanova su neopravdano bili diskriminisani”, navela je Jovanović.

Valentina Ilić je navela da je današnje potpisivanje PKU veoma značajno za zaposlene u predškolskim ustanovama.

“Samo pre tri godine PKU nije ni postojao. Ovaj PKU je ušao u sistem prava koje imaju i svi ostali zaposleni u obrazovanju. Predškolske ustanove su ovim zaokružile svoju ulogu u obrazovnom sistemu zemlјe”, kazala je Ilićeva.

Tomislav Živanović je rekao da je mnogo toga urađeno u oblasti predškolskog obrazovanja i dodao da u trenutku kada je postao predsednik sindikata nije postojao ni zakon koji reguliše ovu oblast.

“Dobro je da smo na centralnom nivou regulisali prava zaposlenih u predškolskim ustanovama, jer su prava bila različita od lokalne samouprave do lokalne samouprave. Potpisivanje PKU je korisno za kompletan system”, zaklјučio je Živanović.

Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije zatražio je da se obezbede neophodni uslovi za rad zaposlenima koji dobrovoljno prihvate da budu upućeni na izvršavanje radne obaveze u bilo koju zdravstvenu ustanovu ili kovid bolnicu, ukoliko je od mesta u kojem zaposleni radi do mesta u koje se upućuje udaljenost veća od 50 kilometara.

Takođe, neophodno je obezbediti zaštitnu opremu, prevoz, ishranu, smeštaj, naknadu za odvojen život, kao i da se u budžetu obezbede sredstva za isplatu stimulacije, navodi se u dopisu koji je taj sindikat uputio predsednici Vlade Sbije i ministru zdravlja.

(dopis u celini)

Vlada Republike Srbije je 26.juna 2020.godine, na predlog Ministarstva zdravlјa, donela Zaklјučak, broj 401-5282/2020, kojim se sredstva za plate zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika i nemedicinskih radnika, koji su tokom vanrednog stanja primlјeni u radni odnos radi ublažavanja posledica epidemije zarazne bolesti COVID-19, obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije, za period od pet meseci.

Na ovaj način usvojen je zahtev Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije da se i novoprimlјenim zaposlenima obezbede sredstva za isplatu plata.

U cilјu realizacije ovog zaklјučka, RFZO je uputio dopis svim filijalama i direktorima ustanova radi obračuna potrebnih sredstava za isplatu plata ovim zaposlenima, kao i da bi se izvršilo trebovanje potrebnih sredstava nadležnoj filijali.

(u prilogu zaključak Vlade Srbije)

Izborom predsednika, članova organa i usvojenim dokumentima, XVI Kongres Saveza samostalnih sindikata Srbije danas popodne je završio sa radom.

Sa Kongresa, kojem je prisustvovalo 296 delegata, kao i brojni gosti iz zemlje i inostranstva, upućena je zajednička poruka ISKUSTVO SA NAMA, BUDUĆNOST PRED NAMA.

Za predsednika Saveza je ponovo izabran Ljubisav Orbović, koji će i u narednom petogodišnjem periodu predvoditi organizaciju.

Na kongresu je usvojen Izveštaj o radu SSSS, izveštaji Nadzornog i Statutarnog odbora SSSS između dva kongresa, verifikovan izbor novih članova Veća SSSS i izabrani članovi Nadzornog i Statutarnog odbora Saveza.

Usvojena su kongresna dokumenta – Program SSSS, sedam rezolucija i dve deklaracije.

Delegati su usvojili prečišćen tekst Statuta SSSS, a data je i razrešnica dosadašnjim članovima Veća, Nadzornog i Statutarnog odbora SSSS.

Jednom broju članova Veća koji su otišli u penziju, u znak zahvalnosti za njihov dugogodišnji sindikalni rad, dodelјena su priznanja Saveza i uručeni prigodni pokloni.

Takođe, uručena su i priznanja Saveza „27. april“. Ovogodišnji dobitnici priznanja su Radomir Stević i Savez samostalnih sindikata za grad Niš.

Delegati su, minutom ćutanja, odali počast kolegama koji su preminuli u periodu između dva kongresa.

Delegati 16. Kongresa Saveza samostalnih sindikata Srbije, velikom većinom glasova, izabrali su danas Ljubisava Orbovića za predsednika Saveza u narednom petogodišnjem periodu.

Zahvalivši se na ukazanom poverenju da ponovo bude na čelu „najveće i najbolje sindikalne centrale, ne samo u Srbiji, već na Balkanu“, Orbović je rekao da je dobio čast i obavezu da nastavi borbu za veća prava i bolji životni standard zaposlenih, ali i da sprovede aktivnosti na organizacionoj reformi Saveza i jačanju njegove uloge u društvu.

„Hvala vam, ne što ste glasali za mene, već što ste imali hrabrosti da, uprkos opasnosti od korona virusa, danas dođete kako bi završili naše izborne aktivnosti“.

„Pored borbe za zdravlje i živote naših članova i svih građana Srbije, kao i na oporavku naše privrede, očekuje nas i da poradimo na našoj organizaciji, kako bi se poštovala pravila igre i kako bi se Statut Saveza poštovao u potpunosti“.

„Vrlo brzo ćemo početi rad na menjaju našeg statuta, ali i svi mi moramo da se menjamo“, rekao je Orbović, dodavši da ni problemi koji su se dešavali tokom izbora u sindikatima ne bi više smeli da se dogode.

„Sve te promene moraju da budu u interesu našeg članstva i svih nas“, zaključio je Orbović.

Delegati Šesnaestog kongresa Saveza samostalnih sindikata Srbije usvojili su sedam rezolucija i dve deklaracije.
Reč je o Rezoluciji o socijalnom dijalogu i kolektivnom pregovaranju, Rezoluciji o zaštiti imovine Saveza samostalnih sindikata Srbije, Rezoluciji „Bezbedno i zdravo radničko je pravo“, Rezoluciji o mladima i sindikalnom organizovanju, Rezoluciji „Nema poslova na mrtvoj planeti“, Rezoluciji o obrazovanјu i Rezoluciji o materijalnom, socijalnom i društvenom položaju penzionera. Usvojene su i Deklaracija „Gradimo društvo socijalne pravde i jednakosti“ i Deklaracija o zaštiti sindikalnih predstavnika.

Na osnovu Programa Saveza samostalnih sindikata Srbije, koji je usvojen na 16. Kongresu, Savez će zahtevati kvalitetna radna mesta uz sigurnost koju garantuje ugovor o radu na neodređeno vreme, dostojanstvene zarade i penzije i njihovu redovnu isplatu, povećanje minimalne zarade do nivoa od 65 procenata prosečne zarade, poštovanje prava zaposlenih, uklјučujući pravo na odmor, slobodno vreme i bezbedan rad u zdravom radnom ambijentu, zaštitu sindikalnih predstavnika izmenom zakonskih rešenja, redovnu uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, kao i rešenje problema nezaposlenosti u reindustrijalizaciji, podsticanju razvoja regionalne i lokalne politike zapošlјavanja, unapređenju kvaliteta radne snage i podsticanju zapošlјavanja i socijalnog uklјučivanja teže zapošlјivih lica.

Istovremeno, oštro će se suprotstavlјati umanjivanju zarada, kao osnovi za štednju i popunjavanje budžetskog deficita i neredovnim isplatama zarada, neopravdanim i dugotrajnim isplatama minimalnih zarada, neopravdanoj fleksibilizaciji radnih mesta koja znači nesigurnost, strah, neizvesnu budućnost, svim oblicima rada “na crno”, privatizaciji prirodnih i strateških resursa, klјučnih javnih usluga, kao I smanjenju doprinosa na zarade koje vode ka neodrživosti fondova, umanjenju penzija i kvaliteta zdravstvenih usluga.

Kongres Saveza samostalnih sindikata Srbije još je u toku i u popodnevnom delu očekuje se glasanje za izbor predsednika Saveza i usvajanje kongresnih dokumenata koji će opredeliti aktivnosti organizacije u narednom periodu.

Kongres je započeo performansom, a posle intoniranja himne Srbije i Internacionale, goste i delegate je pozdravio predsednik SSSS Ljubisav Orbović.

Pored delegata, članova i predstavnika organa na svim nivoima organizovanja samostalnih sindikata Srbije i Saveza samostalnih sindikata Srbija, prisustvuju i brojni gosti iz zemlje i inostranstva.

Na svečanom delu Kongresu prisustvovali su Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar inostranih poslova, Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja, Miloš Nenezić, predsednik Unije poslodavaca Srbije, Zoran Stojilјković, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“, Brankica Janković, poverenica za ravnopravnost, direktorke fondova PIO, Solidarnosti i zdravstvenog osiguranja, Dragana Kalinović, Milica Lukašević i Sanja Radojević Škodrić, Ranka Mišić iz Saveza sindikata Republike Srpske, Selvedin Šatorović i Fikret Alić iz Saveza sindikata Bosne i Hercegovine, Jovan Protić, predstavnik Međunarodne organizacije rada za Srbiju, Bojan Lađevac, fondacija Fridrih Ebert, Nikola Mikašinović i Olivera Stepanović iz Solidar-Svis Švajcarska, Emira Mešanović iz Olof Palme centra i Nataša Pjević iz Formaka.

Naglasivši da se prijatno iznenadio kada je na otvaranju Kongresa čuo zvuke Internacionale, prvi potpredsednik Vlade Srbije, Ivica Dačić se glasno zapitao “zašto mi, 150 godina posle Karla Marksa, danas isto govorimo o tri osmice“?

„Još malo pa će biti dva veka radničkog pokreta, a mi smo ponovo došli u vreme kada se sindikati i radnici ponovo bore za tri osmice“, ukazao je on.

Ogradivši se od toga da će govoriti kao predsednik političke partije, Dačić je podsetio na činjenicu da je, posle ukidanja jednopartijskog sistema i socijalizma, „privatizacija u Srbiji sprovedena na pljačkaški način, da su firme opljačkane, radnici ostali bez posla a država bez prihoda“, kao i da su „radnička prava vraćena na period prvobitne akumulacije kapitala“.

„Vi vrlo dobro znate da kada žena hoće da se zaposli kod privatnika, prvo će je pitati da li planira da ostaje u drugom stanju. To je današnja logika, poslodavci se bore za profit, a radnici za bolju platu. I zato nikada nemojte očekivati da će poslodavci biti na strani radnika“.

Prema njegovim rečima, sve priče o neoliberalnom kapitalizimu su tokom pandemije korona virusa „pale za tri minuta, jer bez javnog zdravstva mi ne bismo uspeli da pobedimo koronu“.

Dačić je istakao činjenicu da socijalni partneri imaju dobre odnose, „jer bez dijaloga ne postoji napredak, ali nema ni socijalne pravde ako nemate resurse“.

U tome je, kako je objasnio, suština kako naći model stvaranja jednog boljeg društva i socijalne pravde.

„Želim vam svima da budete negativni na koronu, a pozitivni u borbi za interese radnika“,zaključio je Daćić.

Ministar Zoran Đorđević je, u svoje i u ime predsednika Srbje Aleksandara Vučića, čestitao Savezu 117 godina postojanja i poželeo uspeh u radu Kongresa.

„Socijalni partneri su do sada imali dobre odnose i uspešan socijalni dijalog i nadam se da će tako biti i ubuduće, o čemu svedoči i vaš poziv da prisustvujem Kongresu“.

Prema njegovim rečima, država je uspela da uspešno odgovori na pandemiju - sačuvana su radna mesta i stvorili smo mogućnost za otvaranje novih, pomogli smo finansijski preduzećima, kako bi se očuvala postojeća radna mesta.

„I mi danas možemo da obećamo da će do 2025. godine prosečna plata biti 900 evra, a penzije 440 evra“, istakao je Đorđević.

Sada treba kao društvo da budemo spremni da nastavimo dalje. Na tome treba svi zajedno da radimo, kao partneri, i da donosimo zajednička kvalitetna rešenja.

„Tokom predsedavanja Socijalno ekonomskog saveta uveo sam praksu da se susrećemo jednom mesečno, jer je vrlo bitno da socijalni partneri stalno razgovaraju. Nedostaje nam još bolji dijalog, kao i da ministri budu prisutni na tim sednicama, da se ne boje da čuju različita mišljenja, jer samo to vodi napretku društva“, rekao je ministar.

Prema njegovim rečima, u narednom periodu nas očekuje puno promena i izmena radnog zakonodavstva, u čemu će, obećao je, učestvovati svi socijalni partneri.

„Ostaje nam da unapredimo kolektivno pregovaranje, položaj osoba sa invaliditetom, dalja borba protiv rada ’na crno’, a inspekcija rada će morati da izađe po svakoj prijavi“.

„Pozivam vas da budemo solidarni i da postižemo rezultate koji će biti zarad svih naših građana, jer zadatak svih nas treba da bude unaprešenje položaja zaposlenih“.

„Vaša prošlogodišnja prvomajska parola DA PLATE USTANU A MLADI OSTANU - jeste i parola Vlade Srbije i želim da nastavimo tim koracima i na dalje“, rekao je Đorđević, dodavši da „uspeh u radu jednog sindikata - predstavlja i uspeh države“.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić se zahvalio SSSS i predsedniku Orboviću na dosadašnjoj izuzetnoj saradnji, istakavši da se Savez „iskreno bori da se poboljšaju uslovi životnog standarda radnika“.

Prema njegovim rečima, samo zadovoljan radnik daje najbolji efekat na poslu, a to, osim zarade, podrazumeva i uslove rada, mogućnost napredovanja na poslu, kao i zapošljavanje prema kvalifikacionoj strukturi, što je osnovni razlog što mladi napuštaju zemlju.

On se zahvalio predsedniku Orboviću na pomoći oko zaključivanja kolektivnih ugovora, kao i vladi što je omogućila njihovo prošireno dejstvo, „bez kojih ugovori nemaju smisla“.

Navodeći prioritete SES-a u narednom periodu, Nenezić je naveo potpisivanje novih kolektivnih ugovora i dalje otvaranje lokalnih socijalno ekonomskih saveta, a kao zajednički cilj donošenje nacionalne strategije i smanjivanje birokratije.

„Samo kroz timski rad možemo da funkcionišemo, jer vrhunski cilj je prosperitet privrede i celog društva, bolji standard radnika i napredak Srbije“, zaključio je Nenezić.

Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ Zoran Stojiljković je upozorio na dramatično tešku zdravstvenu situaciju u Srbiji, tokom koje prvenstveno treba da sačuvamo zdravlje i živote građana.

„Iako sa koronom nismo završili, izvesno je da će doći do recesije i pada proizvodnje, u najboljem slučaju stagniranja zarada i penzija, dok se dužina krize ne zna i neće zavisi samo od nas“.

Stojiljković je ocenio da „rezultati parlamentarnih izbora u Srbiji nisu dobri ni za koga, pa ni za samu vlast, jer ostajemo bez opozicije u parlamentu, koja je instrument demokratije i čiji je zadatak da koriguje vlast“.

Prema njegovim rečima, u takvim okolnostima sada je ostao samo socijalni dijalog kao institucionalna mogućnost da se vlast koriguje.

Stojiljković je pozvao SSSS da zajedno sa UGS Nezavisnost nastavi zajedničku saradnju, kao i da dve reprezentativne centrale sklope sporazum o saradnji, u koji bi mogli da uđu i drugi sindikati, „oni koji to stvarno jesu“.

„To je garancija da ćemo nešto uspeti da uradimo za radnike“, zaključio je on.

Zahvalivši se na pozivu da prisustvuje Kongresu, Ranka Mišić je rekla da je važno da sindikat, kao i SSSS, budu jaki i budu solidarni.

„Sindikati moraju biti okupljeni oko čoveka, jer čovek će kapital stvarati svojim rukama i svojim znanjem. Nema promena na ovoj planeti bez čoveka i to sindikati moraju razumeti kao svoju šansu. Mi moramo da kreiramo promene po meri čoveka, za manje nejednakosti, za više slobode“.

„Želim vam da budemo solidarni i jaki, to treba radnicima i Srbije i regiona i Evrope. Ne dajmo kapitalu da u ovoj situaciji uzme poene za sebe, da postane još pohlepniji“, poručila je Mišićeva.

Brojni predstavnici sindikata iz inostranstva koji, takođe, zbog korona virusa nisu mogli da prisustvuju, poslali su čestitke.

Čestitke su uputili: Italijanska generalna konfederacija rada, Italijanska unija rada, Austrijski savez sindikata, Savez hrišćanskih sindikata Belgije, Generalna konfederacija portugalskih radnika CGTP-IN, Federacija nezavisnih sindikata Rusije, Savez sindikata Švedske, Savez sindikata Norveške, Švajcarska sindikalna unija, Pankiparska radnička konfederacija, Savez sindikata Gruzije, Savez sindikata Kazahstana, Sindikalna konfederacija Albanije, Evropski centar za radnička pitanja, Unija slobodnih sindikata Crne Gore, Savez sindikata Makedonije, Savez slobodnih sindikata Slovenije i Savez samostalnih sindikata Hrvatske.

Govoreći o istorijatu Saveza, voditeljka programa je rekla da ove godine obeležavamo 117 godina postojanja i da smo, sa vekovnom istorijom iza sebe, najdugovečnija i najveća sindikalna centrala u našoj zemlji.

„Jedinstvo je naša snaga, jer se zajedno borimo za bolji materijalni položaj zaposlenih, a protiv kršenja radničkih prava, produbljivanja nejednakosti i štitimo one koji ukazuju na nesavesno poslovanje i korupciju. Štitimo prava i ljudsko dostojanstvo i prednost dajemo socijalnom dijalogu, ne zaboravljajući sva zakonska sredstva sindikalne borbe. Naše najmoćnije oružje je solidarnost, a naši neprijatelji siromaštvo, nesigurnost, strah, eksploatacija, diskriminacija, pritisci na zaposlene i sindikalne predstavnike.

Iskustvo nam pomaže da brže razumemo promene koje donosi era digitalnih tehnologija, u kojoj nastavljamo da gradimo efikasnu i modernu organizaciju“, rekla je ona.

Tokom svečanog dela Kongresa, uručena su tradicionalna priznanja Saveza – „27. April“, koja su ove godine dobili Radomir Stević i Savez samostalnih sindikata grada Niša.

Predsednik Orbović je uručio priznanja Steviću i Oliveri Bobić, predsednici Saveza samostalnih sindikata grada Niša.

Zahvalivši se priznanju, Stević je naglasio da je „tri četvrtine svog radnog veka proveo pod ovim krovom i nikada nisam pomislio da mu skidam crep, već samo da sagradim još neki sprat“.

„Ko hoće da se bavi sindikalnim poslom, mora da se odrekne nečega, da se odrekne ličnih interesa i stavi interese zaposlenih ispred sebe“, zaključio je Stević.

Olivera Bobić se, u ime svih članova Sindikata Niša i sindikalnih aktivista, zahvalila na velikom priznanju, čime je prepoznat „jedan solidaran i jedinstven kolektiv, kojeg su svi doživaljavali kao svoju kuću“.

Kongres dalje nastavlja sa radnim delom.

Generalna sekretarka Međunarodne konfederacije sindikata, Šaran Barou, obratila se, video-porukom, delegatima 16. Kongresa Saveza samostalnih sindikata Srbije:

„Pozdravlјam predsednika, Radno predsedništvo i delegate Kongresa, svesna koliko je on za vas važan.

Kongres se odvija u jako važnom trenutku, kada pravimo planove za oporavak. I to planove koji neće samo doprineti otvaranju radnih mesta, i rešavanju problema nejednakosti, klimatskih promena, visoke stope nezaposlenosti mladih.

Moramo da radimo i na povećanju otpornosti. Otpornosti koja će nas osigurati od budućih potresa, bez obzira da li se radi o klimatskim promenama, ekonomskim padovima ili budućim pandemijama, a možda i o sledećem talasu ove sadašnje. Jer naše privrede i društva neće izdržati nove potrese ako ne stvorimo neki bolјi svet.

Nije više prihvatlјivo da radimo kako smo navikli. Jer kriza je počela ranije, na više frontova. Mi smo, u stvari, već imali krizu nejednakosti - zapanjujuću nejednakost između bogatih i siromašnih, koja nastavlјa da se produblјuje.

Vidimo da lјudi ne mogu da žive od minimalne zarade, da se udara na kolektivno pregovaranje. To mora da se promeni. Postoji ne samo opšta nejednakost u zaradama, već i rasna i rodna nejednakost, a ravnopravno učešće žena u privredi je od klјučnog značaja.

Tu je, naravno, i problem klimatskih promena čije se rešavanje ne može odlagati. Radi se o stvarnoj pretnji opstanku lјudske vrste, uništavanju života i sredstava za život - sa tim takođe treba da se izborimo.

U našim planovima oporavka moramo obezbediti da svaki sektor postane održiv i da tranzicija u tom pravcu bude pravedna.

Tu je, naravno, i problem nedovolјnog finansiranja naših javnih službi, zdravstva, obrazovanja i socijalnog osiguranja, problem koji je KOVID-19 samo ogoleo, pokazujući nam koliko smo malo ulagali u temelјe naše socijalne države, koja društva čini održivim, a lјudima pruža nadu da će biti uklјučeni u privredni život.

KOVID-19 nije doneo samo krizu u zdravstvu. Svedoci smo i najveće globalne akcije solidarnosti.

Ljudi traže svoje slobode, građanske slobode, čak rizikuju svoju zaradu kako bi sačuvali živote. Tako i treba da bude, ali uticaj svega ovoga ipak je razarajući.

300 ili više miliona radnih mesta može biti izgublјeno. 1,6 milijardi naše braće i sestara koji rade na crno već je suočeno sa nemaštinom. Gladuju, jer ne primaju zarade, dok naši sistemi socijalne zaštite nisu u stanju da se sa tim izbore.

Moramo obezbediti da radna mesta, podrška prihodima, socijalnoj zaštiti i otvaranje radnih mesta sa punim ili delimičnim radnim vremenom, uz maksimalno povećanje zarada, postanu tema dana.

Moramo obezbediti uklјučenje žena u društveni život i postarati se da svet oslobodimo rasizma. Ali moramo učvrstiti i veru u budućnost našeg sveta, stabilnost naših privreda i društava, bezbednost životne sredine.

Ljudima je potrebna nada. Kada živimo u demokratijama u kojima se ne sluša glas naroda, potrebna nam je bar nada.

Ova kriza je, naravno, nekim vladama omogućila da još više udare na radnička prava, tako da se sada nalazimo na prekretnici.

Moramo zahtevati da naša društva, privrede i životna sredina budu međusobno usklađeni. Moramo da obezbedimo da lјudi i okruženje žive u skladu sa ekonomskim razvojem.

Na skupu održanom 24. juna, gde smo bili domaćini najveće diskusije na planeti, razgovarali smo o tome kako da obezbedimo budućnost u kojoj će se štititi klima i radna mesta.

Sindikalisti bi u bazi trebalo da sednu za sto sa poslodavcima i razgovaraju o budućnosti poslovanja i o tome kako da se obezbedi ishod dobar kako za poslodavce, tako i za radnike i životnu sredinu. Nadam se da će nam se u ovom pohodu pridružiti i društvena zajednica“, zaključila je Šaran Barou, uz karakterističan pozdrav „Živela solidarnost“!

Pogledaj video

Generalni sekretar Evropske konfederacije sindikata, Luka Visinteni obratio se, video porukom, učesnicima 16. Kongresa Saveza samostalnih sindikata Srbije:

„Dragi prijatelјi, dragi drugovi, istinski mi je žao što danas nisam u stanju da lično prisustvujem vašem kongresu.

Uvek mi je zadovolјstvo da dolazim u vašu predivnu zemlјu i iskreno se nadam da ću posle završetka pandemije moći da vas posetim i direktno, lično razgovaram sa vama. U ovom trenutku mogu bar da pozdravim vas, učesnike kongresa i čestitam vam za sve ono što ste radili proteklih godina i za sve tešnju saradnju sa Evropskom konfederacijom sindikata i mrežom sindikata bivše Jugoslavije „Solidarnost“.

Živimo u jako teškim vremenima gde je pandemija poremetila sve naše sisteme prava i socijalne zaštite, naše privrede, društva i tržišta rada. Preživeli smo izolaciju i znamo koliko su ona i nevolјe koje je prate nanele štete vašoj zemlјi.

Kao evropski sindikalni pokret stali smo u odbranu onih koji su proglašeni herojima borbe protiv pandemije radnika u zdravstvu, koji su bili na prvoj liniji borbe s pandemijom, ali i zaposlenih u vitalnim službama koji su brinuli da je lјudi prežive. Trebalo je zaštititi njihovo zdravlјe, bezbednost na radu, ali i plate i uslove života i rada - što nije uvek bilo lako. Sem što su im aplaudirale, mnoge vlade nisu umele da vrednuju njihov herojski rad na prvoj liniji fronta, niti rad drugih naših heroja koji su gubili posao ili bili suspendovani, bez plate i socijalne zaštite. Svima njima je pomoć sindikata neophodna.

Znam koliko ste se u Srbiji trudili da u vreme pandemije i izolacije zaštitite radnike. Sada se polako i postepeno vraćamo na posao i najvažnije je da tu svako bude bezbedan da se u trenutku povratka na pravi način zaštite zdravlјe, uslovi rada, plate, bebednost i sva prava radnih lјudi koje predstavlјamo.

Ali, tu je još jedan zadatak koji za sindikate predstavlјa apsolutni prioritet, a to je kako osigurati da ova kriza ne uništi naše privrede, radna mesta, sisteme socijalnog osiguranja i prava. Takva opasnost svakako postoji. Opasnost da posle izolacije dođe do neverovatnog pada privrednih aktivnosti u EU i Srbiji i masovne nezaposlenosti da vlade mnogih zemalјa udare na naša radna i sindikalna prava, na mogućnost da se organizujemo na radnim mestima na istinski socijalni dijalog i kolektivno pregovaranje – da pandemiju iskoriste kao izgovor kako bi nam smanjili plate i nivoe socijalne zaštite.

Sve su to izazovi sa kojima se suočavamo posle povratka na posao, uz opasnost da poslodavci i vlade krenu da obnavlјaju stare oblike poslovanja primenjujući opet mere štednje uvedene posle finansijske krize. Ta opasnost neosporno postoji.

Zato sindikalni pokret u Evropi i Srbiji mora biti na oprezu, snažno se odupireti takvim pokušajima i nastaviti da štiti radnike, kako u vašoj zemlјi, tako i u ostatku Evrope.

U tom kontekstu ima i stvari koje obećavaju. Pre svega, radi se o hitnim merama pomoći koje je EU usvojila, a odnose se i na Srbiju. Tako vam je u jeku pandemije hitno upućena namenska pomoć od 86 miliona evra. Sada se, u okviru plana oporavka koji primenjuje Unija, govori već o milijardama evra, čak više od 90 milijardi namenjenih tom oporavku, i to ne samo zemalјa-članica EU, nego i zemalјa koje su u procesu pridruživanja ili sa Unijom privredno sarađuju.

Srbija je na toj listi, naravno, na prvom mestu, ali mi iz evropskog i srpskog sindikalnog pokreta moramo da osiguramo da se taj novac troši na pravi način da ne ode samo poslodavcima, nego i radnicima i javnim službama, kako bi se zaštitile radničke plate, prihodi i prava, i obezbedila njihova socijalna zaštita. To neće ići automatski, samo od sebe, to nije nešto što se podrazumeva. Ako ne intervenišemo snažno prema vladi i ne izborimo se da taj novac ne iščezne kroz korupciju ili mimo pravnih propisa, socijalnog dijaloga, kolektivnog pregovaranja i radničkih prava.

To je naša misija u mesecima pred nama. Da se postaramo da se novac troši na pravi način, kako bi oporavak bio socijalno održiv, a «Zeleni dogovor» koji će Evropska unija sprovesti u saradnji sa Srbijom od koristi radnicima - kako bi se u svim zemlјama interesi industrijske proizvodnje uskladili sa interesima životne sredine i zdravlјem građana. Takav treba da bude naš odgovor na krizu, tako treba da se ponašamo u prvim redovima borbe za oporavak.

Uveren sam da smo u proteklih nekoliko godina, u okviru mreže «Solidarnost», ali i kroz direktnu saradnju sa EKS preko evropskih projekata koje smo razvijali u vašoj zemlјi odlično sarađivali. Ta saradnja, kao i podrška kancelariji koju smo zajednički osnovali u Srbiji, kako bismo se borili sa različitim problemima Zapadnog Balkana, naročito bivših jugoslovenskih republika i Srbije koja je na vrhu liste zemalјa-kandidata za članstvo u EU, moraju da se nastave i to ne samo u smislu finansijske i operativne saradnje, već i u smislu institucionalnog i političkog lobiranja.

Moramo da nastavimo da utičemo na vaše vlasti. Čekamo da vidimo šta će se dogoditi posle objavlјivanja rezultata parlamentarnih izbora, ali smo uvereni da će manje-više biti reč o istoj vladi.

Sada je prilika da obnovimo naše predloge vezane za istinski socijalni dijalog u Srbiji, istinsko kolektivno pregovaranje, zaštitu sindikalnih i radničkih prava, socijalnu zaštitu, pristojne penzije i plate. Sada kada je politički kontekst kod vas obnovlјen, moramo biti još aktivniji i glasniji, i osigurati da se naši zahtevi uzimaju u obzir.

Budite uvereni da će EKS uvek biti na vašoj strani, da će imati sluha za vaše potrebe, jačati saradnju i podržavati vas. Uvek ćemo biti spremni da dođemo kod vas i pomognemo svojim organizacijama-članicama, a posebno vašem Savezu.

Voleo bih da vam još jednom čestitam zbog svega što ste u proteklih nekoliko godina uradili na jačanju naše, već odlične, saradnje, a posebno da vam poželim uspeha, i to ne samo na Kongresu, nego i dalјe. Naravno, ovo je važan trenutak za vašu unutar-sindikalnu demokratiju, ali su još važnije poruke koje će izaći sa Kongresa, informacije koje ćete u ovim teškim trenucima poslati nama i evropskom sindikalnom pokretu, a posebno vaše aktivnosti u Srbiji i u Evropi u narednim mesecima i godinama.

Veliko vam hvala i želim vam svakog uspeha i sreću“, zaključio je Visentini.

Pogledaj video

Dragi Predsedniče, dragi delegati i gosti!

Pošto zbog opšte poznatih okolnosti Nemački savez sindikata, nažalost, ne može biti fizički prisutan na vašem kongresu, moraću da vam se obratim ovom video porukom.

Naš DGB je uvek, a i sada, bio blizak sindikatima iz država nastalih raspadom Jugoslavije, inače članovima evropske i međunarodne konfederacije sindikata – EKS i MKS.

Mi pažlјivo pratimo i podržavamo vaše zajedničke napore, ne samo na izgradnji međusobnih odnosa, nego i na uspostavlјanju i dalјem razvoju regionalne platforme za saradnju ,,Solidarnost’’, koju podržava EKS-a i koja u vašoj zgradi ima kancelariju.

U svetlu evropskih integracija, ovakav vid saradnje je sredstvo razmene iskustava i znanja između onih koji su već članovi Unije i onih koji su - kao što je to slučaj sa Srbijom - na putu da to postanu.

Sadašnja kriza izazvana virusom KOVID-19 pogodila je čitav svet, pa i Evropu, i predstavlјa izazov za sve nas. U vremenima ekonomske krize i nezaposlenosti, neophodna je međudržavna solidarnost. U naporu da se se izbori sa posledicama krize, Evropa mora imati u vidu i one koji još nisu u EU, ali su na putu ka njoj. Moramo zajednički deliti odgovornosti.

Slogan maja 1990. godine, neposredno posle početka procesa ujedinjenja Nemačke, glasio je ,,Delјenjem se stvari umnožavaju’’. To u narednom periodu mora biti i evropski lajt-motiv. Put u Evropu je sve samo ne lak. U tom procesu svoju ulogu moraju imati i sindikati. Vlade to moraju shvatiti i prihvatiti da u pomenuti proces uklјuče i socijalne partnere.

Lista onoga što bi još trebalo uraditi je prilično duga. Zemlјe kandidati moraju prihvatiti osnovne zajedničke vrednosti Unije, kao što su nezavisno pravosuđe i vladavina prava, sloboda izražavanja i medija, i kažnjavanje korupcije i utaje poreza. Za društvo, ali i za sindikate kao temelјe građanskog društva, to predstavlјa svojevrsan izazov.

Na dnevnom redu sindikata u celoj Evropi dominiraće opasnosti kao što su visoka socijalna nejednakost, porast siromaštva, nesigurna radna mesta i socijalni damping. Postoji i politički rizik - jačanje desnog ekstremizma i povratak nacionalizama.

Moramo zbiti svoje redove. Sidnikalni pluralizam ne isklјučuje saradnju i zajedničke akcije. Potreba postoji upravo za tim.

Želim da u ovim u teškim vremenima vaš kongres bude uspešan. Pred nama je zajednička budućnost. DGB ostaje posvećen dalјoj saradnji, u kojoj će biti još prostora za unapređenja.

Radimo skupa, razmenjujmo iskustva i učimo jedni od drugih!

To je naša poruka solidarnosti iz Berlina.

Pogledaj video

U vremenima tehnološkog razvoja i nove industrijske revolucije, koja je pred nama, ali i poučeni iskustvom krize koju je donela pandemija, očekuje nas velika borba za očuvanje standardnog zapošlјavanja, protiv zloupotreba tehnološkog razvoja, digitalizacije, sve dublјeg raslojavanja i sve veće diskriminacije.

Naš zadatak je da se prilagođavamo promenama i dajemo doprinos u izgradnji srećnije, uspešnije i razvijenije Srbije, a nje nema bez zadovolјnih radnika i građana, izjavio je danas predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ljubisav Orbović.

„Jer, i u promenjenim uslovima, rad će ostati, nažalost i eksploatacija, pa je naš zadatak da još odlučnije štitimo prava i dostojanstvo rada i radnika“, rekao je Orbović na otvaranju 16. Kongresa SSSS.

Prema njegovim rečima, „promocijom naših zalaganja i naših uspeha, dokazaćemo da su u preduzećima, fabrikama i ustanovama gde su zaposleni sindikalno organizovani, ređa kršenja prava, uslovi rada povolјniji, a bezbednost na višem nivou“.

Moramo naše delovanje prilagoditi zahtevima novog doba, ali ono što je bilo i ostalo nepromenjeno, jeste činjenica da naša snaga zavisi od jedinstva, solidarnosti, upornosti i doslednosti u zahtevima, kao i naše brojnosti, ukazao je Orbović.

Preuzmi integralnu verziju

Performansom, a zatim intoniranjem himne Srbije i Internacionale, danas je u beogradskoj Kombank dvorani počeo 16. Kongres Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Sa Kongresa najstarije i najveće sindikalne centrale u Republici, koja ove godine obeležava 117 godina postojanja, biće upućena zajednička poruka ISKUSTVO SA NAMA, BUDUĆNOST PRED NAMA!

Pored delegata, članova i predstavnika organa na svim nivoima organizovanja samostalnih sindikata Srbije i Saveza samostalnih sindikata Srbija, prisustvuju i brojni gosti iz zemlje i inostranstva.

Dobrodošlicu im je poželeo predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović, koji je izrazio zadovoljstvo što smo, samo sa mesec dana zakašnjenja zbog epidemije i vanrednog stanja, uspeli da se organizujemo i, održavanjem Kongresa, završimo izborni proces, utvrdimo pravce delovanja i usvojimo programska dokumenta.

On je, u uvodnom izlaganju, ukazao da nas, u novim okolnostima, očekuje velika borba za očuvanje standardnog zapošlјavanja, protiv zloupotreba tehnološkog razvoja, digitalizacije, sve dublјeg raslojavanja i sve veće diskriminacije.

“Naš zadatak je da se prilagođavamo promenama i dajemo doprinos u izgradnji srećnije, uspešnije i razvijenije Srbije, a nje nema bez zadovolјnih radnika i građana“, izjavio je Orbović.

„Jer, i u promenjenim uslovima, rad će ostati, nažalost i eksploatacija, pa je naš zadatak da još odlučnije štitimo prava i dostojanstvo rada i radnika“.

Prema njegovim rečima, „promocijom naših zalaganja i naših uspeha, dokazaćemo da su u preduzećima, fabrikama i ustanovama gde su zaposleni sindikalno organizovani, ređa kršenja prava, uslovi rada povolјniji, a bezbednost na višem nivou“.

„Moramo naše delovanje prilagoditi zahtevima novog doba, ali ono što je bilo i ostalo nepromenjeno, jeste činjenica da naša snaga zavisi od jedinstva, solidarnosti, upornosti i doslednosti u zahtevima, kao i naše brojnosti, zaključio je Orbović.

Kongresu su se obratili i Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spolјnih poslova, Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić i predsednik Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ Zoran Stojiljković.

Video porukama, koje su pročitane, obratili su se Luka Visentini, generalni sekretar Evropske konfederacije sindikata, Šaran Barou, generalna sekretarka Međunarodne konfederacije sindikata i predsednika DGB Rajner Hofman, dok se uživo obratila Ranka Mišić, predsednica Saveza sindikata Republike Srpske.

U beogradskoj Kombank dvorani danas će biti održan 16. Kongres Saveza samostalnih sindikata Srbije, sa početkom u 11 časova.
Sa Kongresa najstarije i najveće sindikalne centrale u Republici, koja ove godine obeležava 117 godina postojanja, biće upućena zajednička poruka ISKUSTVO SA NAMA, BUDUĆNOST PRED NAMA!
Očekuje se da će na Kongresu biti oko 600 učesnika - delegata, predstavnika državnih organa i drugih institucija, kao i gosti iz inostranstva.
Na Kongresu će biti izabrano novo rukovodstvo Saveza i usvojena kongresna dokumenta koja će utvrditi pravce delovanja naše organizacije u budućem periodu.

Predsednik SSSS Ljubisav Orbović uputio je u petak, 26. juna, dopis ministru finansija Siniši Malom u kojem apeluje da država pruži pomoć i samostalnim estradno-muzičkim izvođačima, koji takođe plaćaju porez za obavljanje svoje delatnosti, a država ih nije obuhvatila svojim programom pomoći:

U skladu sa juče vođenim razgovorima kada je iskazana potreba da se pruže određena pojašnjenja povodom zahteva da se isplati finansijska pomoć određenoj grupi samostalnih umetnika obaveštavamo Vas o argumentima koji po našem mišljenju opravdavaju naše zahteve i čine ih osnovanim.

U vezi nedoumice o tome da li se i na koji način može finansijski pomoći „Samostalnim estradno-muzičkim izvođačima i saradnicima, odnosno stručnjacima u kulturi", a sve u skladu sa uredbom o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti KOVID-19 (u daljem tekstu: uredba), ukazujemo na sledeće.

Država je primenom pomenute uredbe isplatila odgovarajuća novčana sredstva licima koja su „Samostalni umetnici", dok to nije učinila licima koja su navedeno „Samostalni estradno-muzički izvođači...". Razlika između lica koja pripadaju navedenim grupama jeste u tome, što u prvom slučaju lokalna samouprava uplaćuje u njihovo ime i za njihov račun doprinose, dok u drugom slučaju to čine sama ta lica prema poreskim rešenjima. Zajedničko za obe grupe lica jeste da i jedni i drugi obavljaju posao kao jedino zanimanje i da im je to jedini izvor egzistencije.

Iz napred navedenog se može zaključiti. da je grupa lica u vezi kojih intervenišemo u težem materijalnom položaju od grupe lica kojima je pružena materijalna pomoć. Naime, oni moraju zaraditi i za poreze i doprinose.

Shodno napred navedenom, apelujemo da se i ovoj grupi lica (ima ih oko 1.000 organizovanih u nekoliko reprezentativnih umetničkih udruženja) materijalno pomogne tako što će udruženja koja ih okupljaju dostaviti spiskove tih lica, a isplata vršiti namenski preko tih udruženja. Ako je prva grupa mogla biti upodobljena članu 9. Uredbe i dobiti materijalnu pomoć smatramo da bi neisplaćivanje materijalne pomoći ovoj drugoj grupi lica bila jedna vrsta diskriminacije i to, prema onim licima koja su u težem položaju od onih kojima je već pružena pomoć. A da ponovimo i jednim i drugima to je jedino zanimanje. Verujemo da će ova nepravda biti ispravljena.

S poštovanjem,
PREDSEDNIK
Ljubisav Orbović

Savez samostalnih sindikata Beograda ostaje pri stavu, na osnovu mišlјenja Ministarstva finansija iz 2015. i 2016, da računovodstvena isprava jeste spisak zaposlenih, izvod iz banke, nalog blagajni za isplatu...
Najnovije mišlјenje Ministarstva finansija u vezi s naknadom troškova prevoza za dolazak i odlazak s posla stvorilo je veliku dilemu u tumačenju samog izraza „verodostojna računovodstvena isprava”.

U Savezu samostalnih sindikata Beograda podsećaju na različito viđenje primene propisa, i to Zakona o računovodstvu, Zakona o porezu na dohodak građana, Zakona o porezu na dobit pravnih lica, ali skreću pažnju i na nekoliko ranijih mišlјenja Ministarstva finansija na koji način se reguliše naknada troškova za prevoz.

Smatraju da se ovih dana s pravom postavlјa pitanje koje inače ne bi trebalo da se postavlјa, a to je da li postupiti po zakonu ili po mišlјenju nadležnog ministarstva kada je reč o tome šta je verodostojna računovodstvena isprava koja inače predstavlјa osnov za isplatu naknade za dolazak i odlazak s rada zaposlenima. U savezu ističu da nisu proizvolјno izneli svoj stav o tome da se pod takvom ispravom ne podrazumevaju i računi za prevoz ili gorivo.

– Uzeli smo u obzir sva prethodna mišlјenja Ministarstva finansija, a posebno ona iz 2015. i 2016. godine, iz kojih se nedvosmisleno ukazuje na to šta je verodostojna računovodstvena isprava. Ministarstvo finansija je dalo mišlјenje još 7. juna 2016. u kome se pozvalo na mišlјenje od 17. septembra 2015. kao i dopunu istog od 18. decembra 2015.

U tim mišlјenjima se, između ostalog, navodi sledeće: „Isplate naknada zaposlenima za dolazak i odlazak s rada moraju biti dokumentovane verodostojnim računovodstvenim ispravama, bez obzira na to da li su u pitanju fakture, ugovori o radu ili neki drugi dokumenti (spisak zaposlenih koji sadrži sve podatke neophodne za isplatu), a koji se u skladu sa Zakonom o računovodstvu i opštim aktom poslodavca mogu smatrati verodostojnim računovodstvenim ispravama”, precizira Dragan Todorović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda.

Zbog toga, dodaje on, na osnovu tumačenja pravnih i finansijskih eksperata, ovaj savez ostaje pri stavu, a na osnovu mišlјenja Ministarstva finansija iz 2015. i 2016, da verodostojna računovodstvena isprava jeste zbirni spisak zaposlenih, izvod iz banke, nalog blagajni za isplatu.

Sve je to, podseća on, u skladu sa Zakonom o računovodstvu, po kom se kao verodostojna računovodstvena isprava smatra pisani dokument ili elektronski zapis o nastaloj poslovnoj promeni koja obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama.

Tako se iz nje nedvosmisleno može saznati osnov, vrsta i sadržaj poslovne promene što je uostalom i navedeno u samom mišlјenju Ministarstva finansija od 3. juna ove godine, zaklјučuje Todorović.

Izvor: Politika

U beogradskoj Kombank dvorani sutra će biti održan 16. Kongres Saveza samostalnih sindikata Srbije, sa početkom u 11 časova.
Sa Kongresa najstarije i najveće sindikalne centrale u Republici, koja ove godine obeležava 117 godina postojanja, biće upućena zajednička poruka ISKUSTVO SA NAMA, BUDUĆNOST PRED NAMA!
Očekuje se da će na Kongresu biti oko 600 učesnika - delegata, predstavnika državnih organa i drugih institucija, kao i gosti iz inostranstva.
Na Kongresu će biti izabrano novo rukovodstvo Saveza i usvojena kongresna dokumenta koja će utvrditi pravce delovanja naše organizacije u budućem periodu.

Ministarstvo finansija
Kao ovlašćenom predlagaču, dostavljamo vam Inicijativu za podnošenje predloga Narodnoj skupštini za donošenje autentičnog tumačenja odredbe člana 18. stav 1. tačka 1) Zakona o porezu na dohodak građana. Neophodno je rastumačiti šta se podrazumeva pod “dokumentovanim troškovima prevoza za dolazak i odlazak sa rada”, odnosno koji je smisao ove odredbe i cilj zakonodavca.

Zbog nedovoljno jasne odredbe, dosadašnja primena ove odredbe u praksi izazvala je neodumice prilikom tumačenja. Smatramo da bi se donošenjem autentičnog tumačenja od strane Narodne skupštine sprečile negativne posledice, odnosno smanjile bi se zloupotrebe na štetu zaposlenih. Zloupotreba se ogleda u tome što zaposleni koji ne pravda svoj dolazak na posao računima ne ostvaruje pravo na naknadu putnih troškova.

Naglašavamo da je pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada garantovano zakonom, kao i to da nepodnošenje računa nije od uticaja na ostvarivanje tog prava. Međutim, bez obzira na zakonske garancije, događa se u praksi da se zaposlenom uskraćuje pravo na ovu naknadu ukoliko ne preda račun za gorivo ili kupljenu kartu, jer je rukovodiocima isplativije da zaposlenom uskrate to pravo nego da plate porez. U svakom slučaju, lakše je zameriti se ucenjenom radniku nego državi.

Pored toga, do usvajanja ove izmene Zakona, evidencija o prisutnosti zaposlenog na poslu uz odluku rukovodioca o isplati bilo je dovoljno za pravdanje tih troškova. Odjednom, menja se zakon, pa se stiče utisak da država ne veruje ni radnicima ni rukovodiocima. Istovremeno, sa druge strane, veruje se narodnim poslanicima kojima se putni troškovi priznaju i isplaćuju samo na osnovu njihove izjave bez prilaganja dokaza u vidu računa? Kako je moguće da su oni, donosioci i kreatori tog zakona, privilegovani u odnosu na sve ostale u Srbiji?

Umesto da popravi status radnika i obezbedi im makar za nijansu više sigurnosti, novi Zakon o agencijskom zapošljavanju koji je počeo da se primenjuje od marta doveo je do novih nelogičnosti i otvorio vrata poslodavcima da nastave sa starom praksom.

Nov zakonski okvir izrodio je nove ideje za njegovo izbegavanje, tako je deo radnika koji su u Henkelu radili preko agencije koja iznajmljuje radnike Manpouer biznis solušn, od marta “prebačen” u drugu firmu MPS Integration. Firma je registrovana u Beogradu, na istoj adresi kao i agencija koja je iznajmljivala radnike ovoj kruševačkoj kompaniji, ali ovoga puta radnici nisu iznajmljeni Henkelu, već rade za preduzeće koje se bavi uslužnim pakovanjem.

“Gotovo svi koji su imali ugovore sa agencijom MBS pozvani su u martu da potpišu nove ugovore. Niko nam nije objasnio kakvi su to novi ugovori, ni za koga sada radimo. Ljudi su bili ubeđeni da je to isto, jer su obe firme na istoj adresi, da je samo ime drugo, ali smo posle videli da nije. Ne da nismo dobili veća prava, već smo odjednom u firmi postali treće lice. Umesto crvenih, dobili smo zelene majice koje moramo da nosimo”, priča jedan od zaposlenih.

I dok su radili preko agencije radnici su, kako kažu, bili u neizvesnosti za dalje produženje ugovora o radu i nisu imali ni približno ista prava kao radnici zaposleni u firmi, a ni približno iste zarade za isti rad, već daleko manje. Novi Zakon o agencijskom zapošljavanju im je doneo malo nade, ali je ona, napominju, kratko trajala.

“Kako je počela primena novog Zakona pozvani su svi koji su radili preko agencije Manspower da potpišu ugovor sa novom firmom MPS Integration. Nijednom radniku nije rečeno, niti objašnjeno, zašto se potpisuju novi ugovori o radu, koja je razlika u odnosu na prethodne, čime se bavi firma MPS Integration koja je osnovana krajem januara i zašto su propisana nova, mnogo stroža pravila ponašanja na radnom mestu, a sve, navodno, u cilju bezbednosti na radu”, ističu.

Ustvari, kako im je objašnjeno oni ne rade u Henkelu, već za firmu koja radi uslužno pakovanje za ovu poznatu kompaniju.

U Henkelu su nam juče rekli da će nam pripremiti odgovore na pitanja koliko je zaposlenih preko ovih firmi u njihovoj kompaniji, kao i kakva su prava i obaveze tih radnika. Odgovore nismo dobili od Manpower biznis solušn ni od MPS Integration.

U kompaniji Henkel Srbija za Danas kažu da imaju zaključen komercijalni ugovor o pružanju usluga sa kompanijom MPS Integration.

“Pomenuta kompanija određuje sva prava svojih zaposlenih na osnovu internih akata njihovog privrednog društva. Henkel Srbija ne ulazi u uslove poslovanja drugih kompanija, niti na to ima pravo”, ističu u Henkelu.

Iako je nov zakon napravljen da bi prava radnika koja se zapošljavaju preko agencija bila izjednačena sa pravima onih koji rade na neodređeno očigledno je da je na ovaj način pronađena rupa u zakonu.

Zakonom, koji je usvojen krajem prošle godine, predviđeno je, a to je i ministar rada Zoran Đorđević objašnjavao da se agencijski zaposlenima obezbedi jednaka zarada i drugi osnovni uslovi rada poput radnog vremena i odmora, kao i bezbednost i zdravlje na radu i drugi uslovi rada koji se primenjuju na zaposlene koje neposredno zapošljava poslodavac.

“Odmore ne znamo kada ćemo imati, nekada se dešava da saznamo danas da su nam slobodna naredna dva dana. Tu nema pravila i ne može ništa da se planira”, napominju zaposleni.

Ono na čemu su insistirali sindikati, a što nije uvaženo i nije se na kraju našlo u ovom Zakonu, sada stiže na naplatu. Sindikati su tražili još prošle godine u ovo vreme da se ograniči broj angažovanja agencijski zaposlenih na 10 odsto u odnosu na ukupan broj zaposlenih kod poslodavca. To, međutim, nije uvaženo.

Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Duško Vuković kaže da su oni upozoravali da bi ovako nešto moglo da se desi.

“Ako ljude koji rade u agencijama zaposlite na neodređeno onda vi možete da ih ustupite nekoj drugoj firmi i to bez obzira na broj zaposlenih, ograničenja nema. Ovde su se dosetili i doakali Zakonu, napravili su novu firmu, dogovorili se sa poslodavcem. Da je Zakon napravljen bolje, ovoga ne bi moglo da bude”, ističe Vuković za Danas. Ovo nije, napominje on, mimo zakona, ali je svakako manipulativno i devijantno ponašanje koje su sindikati želeli da izbegnu boljim zakonskim rešenjem.

On kaže da i u ovoj situaciji poslodavac mora da obezbedi u takvim preduzećima svim zaposlenima pravo na jednaku zaradu za isti posao, da im garantuje bezbednost i zdravlje na radu, omogući sindikalno organizovanje. Međutim, kako kaže, i u ovom slučaju može da se “izvrda” jer preduzeća mogu da zbog toga menjaju svoja akta, uvedu minimalnu zaradu.

“Zato apelujemo na sve radnike koji primete da problemi postoje, da obaveste sindikate kako bismo mogli da im pomognemo”, naglašava Duško Vuković.

Prema podacima sindikata tokom prošle godine je preko agencija u Srbiji radilo između 80.000 i 100.000 ljudi, a više od 100 agencija ima dozvolu za rad. Sindikati su insistirali da se, osim ograničenja na 10 odsto, uvede i bankarska garancija od 50.000 evra koja bi omogućila radnicima da budu zaštićeni u slučaju da agencija prestane da radi. To nije usvojeno, kao ni zahtev da se prekršajne kazne predviđene ovim Zakonom izjednače sa onima iz Zakona o radu. Ono što jeste predviđeno ovim Zakonom jeste ograničenje broja agencijskih zaposlenih, ali samo onih koji imaju ugovor na određeno, ne i na neodređeno vreme. Tako poslodavac ne može angažovati više od 10 odsto agencijskih zaposlenih u radnom odnosu na određeno vreme u odnosu na ukupan broj zaposlenih.

Savić: Ovo je primer koliko su radnici zaštićeni
Predsednica ASNS Ranka Savić kaže da i ovaj primer samo govori u prilog onome što su sindikati tražili, a što nije usvojeno.

“Zakon je napravljen tako da sada oni koji imaju agencije mogu radnika kod sebe za stalno da zaposle i da posle u dogovoru sa kompanijom naprave novu firmu. I ovo kao i pandemija pokazuju koliko su radnici zaštićeni, prvi su na udaru”, ističe Savić. Sindikati bi zato trebalo da se bore protiv agencijskog zapošljavanja ili makar na tome da se limitira broj zapošljavanja preko agencije u jednoj firmi na 10 odsto kao što je i traženo.

Izvor: DANAS

Ministarstvo finansija je 3. juna donelo preporuku prema kojoj se trošak prevoza koji nije dokumentovan odgovarajućom verodostojnom računovodstvenom ispravom priznaje kao rashod u poreskom bilansu, shodno Zakonu o porezu na dobit pravnih lica.

To zapravo znači da preduzeća više neće morati računima od karte u javnom saobraćaju ili goriva da pravdaju troškove prevoza radnika do posla, kako bi ostvarili pravo da ne plaćaju porez, bez obzira na to na koji način oni dolaze na posao.

I sami zaposleni ubuduće neće imati obavezu da sakuplјaju računa iako je, kako podsećaju u Savezu samostalnih sindikata Beograda, izmenama Zakona o porezu na dohodak građana iz decembra 2019, predviđeno da naknada troškova za prevoz mora da bude dokumentovana, pa su radnici morali da imaju fiskalni račun sa kioska o uplaćenoj kartu za javni prevoz ili račun za gorivo ako su dolazili na posao svojim automobilom.

“Odgovarajuće računovodstvene isprave su jedino merodavne, a ne računi. Naknada za troškove prevoza neoporeziva je do sume od 3.988 dinara, pa se opštim aktom: dopunom postojećeg ili nekim novim, kao računovodstvene isprave za isplatu naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada u novcu mogu utvrditi: pojedinačni obračuni za zaposlene koji sadrže obračun sa podacima neophodnim za isplatu (ili zbirni spisak zaposlenih sa obračunima koji sadrže podatke neophodne za isplatu), izvodi banke (ako se isplata ostvaruje na tekući račun), nalozi blagajni za isplatu potpisani od zaposlenih (ako se isplata obavlјa u gotovom novcu)”, nabrajaju u Savezu samostalnih sindikata Beograda.

Da nije postojala nijedna zakonska odredba koja je zaposlene donedavno primoravala da na takav način pravdaju troškove dolaska i odlaska na posao pre nekoliko meseci podsetio je i Sindikat pravosuđa Srbije, koji je čak uputio molbu Vrhovnom kasacionom sudu za objavlјivanje stava o pravdanju putnih troškova zaposlenih.

Iz ovog sindikata poručuju da je pravdanje troškova prevoza bila besmislena obaveza, a tadašnje mišlјenje Ministarstva finansija o pravdanju tih troškova neobavezujuće. “Dobro je da je to pravilo ukinuto, jer zaposleni ionako nisu uopšte bili dužni da prikuplјaju račune za dolazak i odlazak sa rada. Imali su pravo na putne troškove, u skladu sa zakonom, bez obzira na to da li su dolazili na posao peške, na metli ili se teleportovali... To pravo im je priznato samim prisustvom na poslu, što proizilazi i iz ranije presude kasacionog suda”, uverava Slađanka Milošević, predsednica Sindikata pravosuđa, posećajući da nije bilo potrebe ni da zaposleni podnose zahteve za isplatu putnih troškova, što se u praksi nažalost dešavalo.

“Prethodno mišlјenje Ministarstva finansija o pravdanju tih troškova samo je stvorilo više obaveza radnicima, ali i dodatni posao računovođama ukoliko su proveravali račune koje su im zaposleni dostavlјali”, podseća predsednica Sindikata pravosuđa.

Neoporeziva osnovica koja se usklađuje 1. februara svake godine sada iznosi 3.988 dinara. Svi zaposleni imaju pravo na tu naknadu, bez obzira na to koji način dolaze na posao: da li autobusom, sopstvenim vozilom, sa komšijom, peške... Ipak, poslodavac može da traži da se računi donesu ili da javnom prevozniku uplati karte.

Za isplaćene naknade preko neoporezivog iznosa, to jest deo naknade koji prelazi iznos od 3.988 dinara, poslodavac je dužan da obračuna i plati porez na zarade po stopi od deset odsto.

Izvor: Politika

U prostorijama Saveza samostalnih sindikata Grada Pirota danas je održana druga sednica Veća SSS za Grad Pirot, kojoj su prisustvovali i predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ljubisav Orbović, potpredsednica Veća SSSS, Olivera Bobić i predsednik Samostalnog sindikata hemije i nemetala Srbije, Ljubiša Nestorović.

Predsednik pirotskog sindikata Jovan Mijalković rekao je da će to veće u narednom petogodišnjem mandatu imati tesnu saradnju sa Savezom samostalnih sindikata Srbije i stručnim službama Saveza.

Mijalković je ukazao da je gorući problem tokom pandemije bio isplata radnicima koji su bili na plaćenom odsustvu ili na radu od kuće.

Prema njegovim rečima, zbog mnogih nepravilnosti radnici su dolazili u sindikat koji, kako je objasnio, ne može da reaguje tamo gde nema sindikalnih organizacija, zbog čega predlaže da se unese u zakon da, ako neko želi da osnuje preduzeće, u obavezi je da ima i sindikat.

Ljubisav Orbović je članovima pirotskog veća predstavio aktivnosti na održavanju Kongresa SSS Srbije, koji je planiran za 30. jun, ali će njihova realizacija zavisiti I od situacije sa koronavirusom.

Govoreći o merama koje je vlada preduzela da bi sanirala štetu nakon pandemije i vanrednog stanja u zemlji, Orbović je istakao da je pomoć za mala i srednja preduzeća, pa i velike sisteme bila veoma korektna i korisna, što je omogućilo da se zaštite radna mesta i omogućili da ljudi primaju redovno zarade.

U daljem periodu, SSSS će, kako je naveo, pratiti najvaljeni program vlade da plate za pet godina budu 900 evra.

“To najavljeno povećanje je vrlo pristojno i to bi značilo da plate rastu godišnje oko 13 odsto. Mi ćemo pratiti realizaciju tog obećanja i vršiti pritisak na vladu i firme da ono bude ispunjeno”, rekao je Orbović.

Ljubiša Nestorović je istakao nedavno potpisivanje Granskog kolektivnog ugovora koji je Sindikat hemije I nemetala potpisao sa Unijom poslodavaca Srbije.

“Taj ugovor garantuje socijalni dijalog, a što je još važnije, ugovor je plod dogovora Unije poslodavaca i Sindikata hemije i nemetala bez učešća NALED-a i Američke privredne komore, koji su bili akteri izrade Zakona o radu koji je katastrofalan za radnike”, kazao je Nestorović.

Novinari, koji su prisustvovali sednici, iskoristili su priliku da goste iz Beograda pitaju o situaciji u Tigru AD i daljim aktivnostima na putu oporavka te kompanije.

Nestorović je istakao da je Tigar AD krenuo putem oporavka, ali je taj put težak jer postoje ogromna dugovanja i da nisu sva izmirena.

Država i Ministarstvo privrede su bili njihovi sagovornici sve vreme i uspeli su da obezbede određena sredstva i da Tigar AD polako počne da radi sa profitom, rekao je Nestorović.

On je dodao da se sada ubrzano rešava problem privatizacije i da je bitno da Tigar nije ostavljen jer je država preuzela sve aktivnosti oko privatizacije.

Orbović je o ovoj temi rekao da je bitno da Tigar traži svog kupca.

Poenta cele priče je da dođe do strateškog partnera, a firma ostane u kondiciji, zadrži radnike i bude konkurentna na tržistu, u čemu za sada uspeva, zaključio je Orbović.

Izvor: Pirot plus

Novoizabrani predsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije Zoran Marković izjavio je da će se zalagati za jačanje materijalnog položaja metalaca, koji sada „dominantno“ primaju minimalne zarade.
On je, u izjavi za agenciju Beta, ocenio da “nije dovoljno samo da metalac bude zaposlen, ako sa primanjima ne može da izdržava svoju porodicu”.
“Od države, koja je i najveći poslodavac u Srbiji, tražićemo da stvori realne uslove da minimalac bude iznad granice siromaštva, odnosno iznad minimalne potrošačke korpe”, rekao je Marković.
On je naveo da će se insistirati i na tome da svi poslodavci u Srbiji ispunjavaju zakonske obaveze o uslovima rada i bezbednosti i zdravlju na radu.
Prema rečima Markovića, Sindikat metalaca će pojačati zakonodavnu aktivnost i uticaj na vladu i ministarstva, kako bi zakoni prolazili i javne rasprave i Socijalno-ekonomski savet.
Prema rečima Markovića, u realnom sektoru u Srbiji je zaposleno oko 140.000 metalaca. U 110 fabrika metalskog sektora Samostalni sindikat je većinski, sa više od 50 odsto članova.
Marković, koji je i predsednik Samostalnog sindikata kragujevačke fabrike Fijat Krajsler automobili Srbija, izabran je za predsednika Sindikata metalaca na period od pet godina I na toj funkciji je zamenio dosadašnjeg dugogodišnjeg predsednika Zorana Vujovića.
Izvor: Pressek

Samostalni sindikat estradnih umetnika i izvođača Srbije, Unija poslodavaca Srbije i Savez estradno-muzičkih umetnika Srbije organizovali su, 18. juna u Beogradu, svečanost povodom godišnjice Odluke o proširenom dejstvu granskog kolektivnog ugovora.
I ovaj, sad već tradicionalni susret, održan je u zemunskom restoranu „Stara kapetanija“, uz prigodan estradno-muzički program, u kojem su učestvovali naši poznati pevači i izvođači narodne muzike.
Domaćin skupa Dragiša Golubović je pozdravio goste, među kojima su bili predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović, državni sekretar u Ministarstvu rada Bojana Stanić, direktor Inspektorata rada Stevan Đurović i Zoran Lazić, sekretar Ministarstva odbane.
Ljubisav Orbović je izrazio divljenje Sindikatu estradnih umetnika i Savezu estradno-muzičkih umetnika, jer su u svom esnafu uspeli da se ujedine, artikulišu zahteve i istraju u njima.
„Vi ste jedini od grana koji ste uspeli da sa Unijom poslodavaca potpišete granski kolektivni ugovor i da dobijete prošireno dejstvo“, istakao je Orbović.

Zoran Radoman je novi predsednik Samostalnog sindikata šumarstva i prerade drveta Srbije.
Tako je odlučeno na Petoj skupštini tog sindikata, održanoj danas u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Na Skupštini su izabrani i članovi Nadzornog i Statutarnog odbora, a predloženo je da predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović i u narednom mandatu predvodi Savez.
Skupštini su prisustvovali predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović, potpredsednik i sekretar Veća SSSS, Duško Vuković i Zoran Mihajlović, Maja Ilić iz Inspekcije rada, predsednik Samostalnog sindikata estradnih umetnika i izvođača Srbije, Dragiša Golubović, predsednik Sindikata tekstila, kože i obuće Srbije, Radojko Jovanović i Milan Jeftić, predstavnik Fondacije Fridrih Ebert.
Osvrnuvši se na prethodni petogodišnji period, predsednik Orbović je rekao da su to bile veoma teške godine za sindikat i sve građane Srbije, period kada su plate bile smanjene, a radnička i sindikalna prava ugrožena.
„Sada nam vlast za naredni period obećava da će do 2025. godine prosečna plata biti 900 evra. Naš zadatak je da svake godine pratimo taj rast, koji bi trebalo da bude 13 odsto godišnje i da reagujemo ako se to ne ostvari“, naglasio je on.
Orbović se zahvalio dosadašnjem predsedniku tog sindikata Radomiru Steviću na zajedničkom radu, poželevši mu mirne penzionerske dane.
„Od plejade lјudi koji su prošli kroz ovaj sindikat, malo je onih koji su imali karakterne osobine kao što to ima Stević. Reč je o čoveku od koga smo svi mogli puno da naučimo, koji je obeležio jedan vremenski period i biće zauvek zapamćen u sindikalnom pokretu“, zaključio je Orbović.

Povodom Svetskog dana borbe protiv dečjeg rada - 12. juna, Međunarodna organizacija rada je ove godine stavila fokus na posledice tekuće krize na dečji rad.

Pandemija virusa korona uzrokovala je šokove na privredu i tržište rada koji već imaju velike posledice na živote ljudi i njihove prihode. Nažalost, deca su često prve žrtve.

Kriza bi mogla milione dece u rizičnom položaju da gurne u dečji rad. Trenutne procene su da je 152 miliona dece angažovano u dečjem radu, od kojih 72 miliona u rizičkim i poslovima opasnim po njihovo zdravlje. Ta deca su pod još većim rizikom od teškog rada i dužim angažovanjem na poslu.

Ove godine Svetski dan sprovodiće se kroz virtuelnu kampanju s obzirom na to da se izbegava održavanje javnih skupova.

U Republici Srbiji Međunarodna organizacija rada sprovodi projekat “Merenje, podizanje svesti i angažovanje politika radi unapređenja borbe protiv zloupotrebe dečjeg rada i prinudnog rada“.

Dragiša Golubović će i narednih pet godina biti na čelu Samostalnog sindikata estradnih umetnika i izvođača Srbije.

On je, jednoglasno, izabran na Četvrtom kongresu tog sindikata, koji je danas održan u beogradskoj Kombank dvorani.

Kongresu su prisustvovali predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović, potpredsednik Veća SSSS Duško Vuković, Miloš Nenezić, predsednik Unije poslodavaca Srbije, Bojana Stanić, državni sekretar Ministarstva rada, Igor Jovičić, sekretar u Ministarstvu kulture, Stevan Đurović, direktor inspektorata za rad i počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.

Predsednik Orbović je pohvalio velike uspehe koje je taj sindikat ostvario u poslednje vreme, kao i izuzetno dobru saradnju koju je ostvario sa Unijom poslodavaca.

„Ubrzano rastete i razvijate svoj sindikat i očekujem da ćete tako i nastaviti“, istakao je Orbović.

Kongres je izabrao članove Nadzornog i Statutarnog odbora tog sindikata i predložio Ljubisava Orbovića da i u narednom periodu predvodi Savez.

Samostalni sindikat metalaca Srbije predvodiće Zoran Marković u narednom petogodišnjem periodu.

On je, ogromnom većinom glasova, izabran na Šestom kongresu tog sindikata, održanom danas u beogradskom hotelu „M“.

Kongresu su prisustvovali predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović, potpredsednica Veća SSSS Olivera Bobić i sekretar Veća Zoran Mihajlović.

Dosadašnji predsednik Zoran Vujović je otvorio Kongres, nakon čega je prikazana video prezentacija o istorijatu i radu tog sindikata između dva kongresa.

Član Izvršnog odbora Unije poslodavaca Srbije Marko Bjelatić je pozdravio skup i najavio skorašnje pregovore sa Sindikatom metalaca oko potpisavanja novog kolektivnog ugovora.

Predsednik Orbović je rekao da se, gledajući film o istorijatu tog sindikata, podsetio devedesetih godina prošlog veka, kada je u „Rekordu“ započeo svoju sindikalnu karijeru, tokom koje je uvek bio i ostao deo metalskog sektora.

„Nažalost, sve te fabrike i veliki sistemi su uništeni, ali se metalska grana polako oporavlja, raste i razvija, što je velika stvar za ceokupnu privredu Srbije, jer se njihovim oporavkom stiču uslovi i za razvoj drugih grana“, naglasio je Orbović.

Prema njegovim rečima, nema sindikata bez metalaca, koji su oličenje revolta, spremnosti i energije u sindikalnoj borbi.
Orbović je podsetio da su prosečne plate u prethodnom periodu porasle za 22 odsto, dok je minimalna zarada veća za 42 odsto i prima je čak 350.000 radnika, među kojima su mnogi iz metalskog sektora.

Naglasivši da je visina plate i dalje nedovoljna za pristojan život, on je rekao da je Savez pozdravio vladin plan da one do 2025. godine dostignu 950 evra.
„I mi treba, svojim radom, da doprinesemo da se taj cilj i ostvari, ali ćemo i pratiti njegovo izvršenje, odnosno godišnji rast zarada od 13 odsto, koliko bi one trebalo da se uvećavaju“.

„Zato budimo spremni da se za to borimo ukoliko se ne ostvari dato obećanje“, dodao je Orbović.

On se zahvalio Zoranu Vujoviću, koji odlazi u penziju, na dosadašnjem radu i velikom doprinosu koji je dao matičnom sindikatu i Savezu samostalnih sindikata Srbije.

Vujović je predsedniku Orboviću i sekretaru Mihajloviću uručio plakete za posebne zasluge na unapređenju ugleda i efikasnosti rada Sindikata metalaca Srbije.

Bosiljka Jovanović će i u narednom periodu predvoditi Samostalni sindikat predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije.

Ona je, jednoglasno, izabrana na čelo tog sindikata na Petoj skupštini, održanoj danas u beogradskoj Kombank dvorani.

Na Skupštini je usvojen Program rada za naredni period tog sindikata, izabrani članovi Nadzornog i Statutarnog odbora i delegati 16. Kongresa Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Takođe, dosadašnjem predsedniku SSSS Ljubisavu Orboviću je pružena podrška da i u narednom periodu predvodi Savez.

Zahvalivši se na ukazanom poverenju, predsednica Bosiljka Jovanović je rekla da je to za nju velika čast, ali i još veća odgovornost da ubuduće radi još više, zajedno sa članovima Republičkog odbora, „koji treba da mi budete podrška“.

„Važno je da nastavimo sa edukacijom, jer je znanje naše oruđe, kako bismo znali koja su naša prava i to preneli na naše zaposlene. Svaki sindikat čini njegov pojedinac i, ukoliko je pojedinac bolјe edukovan - sindikat je jači i bolјi“, zaključila je Bosiljka Jovanović.

Savez samostalnih sindikata Srbije i Samostalni sindikat estradnih umetnika i izvođača Srbije najoštrije osuđuju napad na inspektorku rada u Smederevu koju je, tokom vanrednog inspekcijskog nadzora, napao vlasnik neregistrovanog ugostiteljskog objekta.

Za sindikate je nedopustivo takvo nasilničko ponašanje, posebno na službeno lice u obavljanju državnog posla, s obzirom na to da je inspektorki rada vlasnik objekta, u kojem je obavljala nadzor, dva puta pocepao zapisnik, vređao je i gađao pepeljarom.

Osim obavljanja delatnosti u neregistrovanom objektu, što je kažnjivo samo po sebi i napada na službeno lice koje, takođe, podleže strogoj zakonskoj proceduri, jasno je da tu nema govora o poštovanju Posebnog kolektivnog ugovora za radno angažovanje estradnih umetnika i izvođača u ugostiteljstvu, čiju primenu kontroliše Inspektorat rada već nekoliko godina.

Neophodno je da država inspektorima rada hitno obezbedi asistenciju pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, kako bi posao mogli da obavljaju na bezbedan način, odgovorno i savesno, imajući u vidu da je cilj inspekcijskog nadzora upravo nalaganje mera za zakonitost poslovanja nadziranih subjekata, kao i sprečavanje ili otklanjanje štetnih posledica.

Sindikati smatraju da je, takođe, potrebno da država obezbedi mehanizme za blagovremeno i efikasno kažnjavanje pred nadležnim sudovima počinioce napada na inspektore rada, s obzirom na to da u većini slučajeva izostaje pokretanje krivičnih postupka i prekršioci ostaju nekažnjeni.

Savez samostalnih sindikata Srbije i Samostalni sindikat estradnih umetnika i izvođača Srbije ističu da je presudno da inspektori rada mogu da obavljaju posao bez straha i pritisaka, jer je jedino na taj način moguće suzbijanje sive ekonomije, dostojanstvo na radu, zaštita prava radnika i primena zakona i kolektivnih ugovora za koje se sindikati posebno zalažu.

Inspektorima su na raspolaganju i sindikalni kontrolori, kako bi zajednički pojačali nadzor nad radom ugostiteljskih objekata i legalnost radnog angažovanja muzičara i izvođača.

Peti Kongres Sindikata zaposlenih u komunalno stambenoj delatnosti Srbije izabrao je danas Aleksandra Radojevića za predsednika tog sindikata.

On je na Kongresu, održanom u Dvorani doma sindikata u Beogradu, izabran velikom većinom glasova prisutnih delegata, a izbrani su i novi članovi Nadzornog i Statutarnog odbora.

U uvodnom izlaganju, Radojević je istakao da ne postoji ni jedna druga usluga u državi koja se koristi 365 dana u godini, kao što je to komunalna.

„Komunalna usluga je proizvod teškog rada oko 60.000 zaposlenih u Srbiji. Potrebna je promena stava u odnosu na komunalnu uslugu i oko toga nas čega puno posla. Trebaju nam strateška dugoročna rešenja, a ne lekovi koji će kratkoročno pomoći. Potrebni su veliki i teški koraci kako bi naš sindikat išao napred, a sa razvojem komunalne usluge dobija i cela država. Ali, potrebno je da i naši zaposleni i njihovi članovi porodica osete boljitak u svom standardu“, naglasio je Radojević.

Poželevši uspešan rad Kongresa, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović je rekao da je komunalni sistem srce svakog grada i opštine, a da zaposleni u tom sistemu vrlo dobro rade svoj posao i da će, uveren je, i u buduće tako nastaviti.

On se osvrnuo i na prethodni petogodišnji period, koji je za zaposlene u tom sektoru bio izuzetno težak, i u kojem je došlo do zamrzavanja i time i smanjenja zarada.

„Savez se borio da prevaziđemo brojne probleme, koje smo u dobrom delu uspeli da rešavamo, zahvaljajući i vama, komunalcima, ali i predstavnicima države sa kojima smo uspevali da nađemo zajednički jezik. Bilo je dosta teško u pregovorima sa brojnim samoupravama koje, ili nisu imale razumevanja ili nisu bili u mogućnosti da sagledaju probleme. Ali, vaša upornost i aktivnost su doprinele da u većini lokalnih samouprava to rešimo. Međutim, osnovne zarade su ostale na vrlo niskom nivou u mnogim opštinama i to će biti zadatak vašem novom rukovodstvu da uspešna rešenja u Beogradu, Novom Sadu i drugim velikim gradovima pokuša da ih preslika i u drugim opštinama“.

„Kada nas je pogodio virus koji je napravio pravu pometnju, pokazalo se da smo kao država i narod uspeli da se dosta dobro izborimo, u čemu su pomogle dobre mere vlade da se prevaziđe trenutna kriza i da, posle ukidanja vanrednog stanja, počnemo da funkcionišemo“, naglasio je Orbović.

On je izrazio očekivanja da će problem koje je taj sindikat imao sa komunalcima Vojvodine biti prevaziđen, u čemu bi trebalo da doprinese novo republičko i pokrajinsko rukovodostvo komunalaca.

Delegatima Kongresa su se obratili i zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, državni sekretar Ministarstva finansija Gojko Stanivuković, pomoćnica ministra građevine Jovanka Atanacković i direktor Vodovoda Beograda Dragan Đorđević.

Nakon što su saopšteni rezultati glasanja, novoizabrani predsednik Aleksandar Radojević se zahvalio na ogromnoj podršci i poverenju, rekavši da nije pobedio on, već „jedinstvena komunalna Srbija“.

„Nadam se da ćemo imati snage, volje i energije da pravimo ovaj sindikat za buduće generacije, ali ćemo se prvenstveno boriti za prava zaposlenih“, zaključio je Radojević.

Ljubiša Nestorović će i u narednom mandatnom periodu predvoditi Samostalni sindikat hemije i nemetala Srbije.

Tako su, jednoglasno, odlučili delegati Petog kongresa tog sindikata, koji je održan 5. juna u Kladovu.

Tokom obraćanja, Nestorović je istakao da su, od ukupnog broja zaposlenih u delatnosti hemije i nemetala Srbije, tri četvrtine članovi tog sindikata, dok je kod poslodavaca kroz zaključene kolektivne ugovore obuhvaćeno više od 80 odsto zaposlenih u ovoj delatnosti.

Prema njegovim rečima, Sindikat hemije će, „kao i do sada, inicirati i učestvovati u svim protestnim aktivnostima koje bude organizovao SSSS“. „Takve akcije će biti neophodne ukoliko se ostvare najave donošenja novog zakona o radu, kojim se derogiraju prava radnika i poništava ono dobro što smo ugradili u taj zakon“.

„U narednom periodu je neophodno da utvrdimo koncept razvoja SSSS, te da sa 16. Kongresom definitivno razrešimo sva otvorena pitanja, poput usvajanja novog Statuta, koji će jasno i precizno definisati organizovanost SSSS, jasnog i preciznog definisanja uslova formiranja i nadležnosti organa SSS na teritoriji, rešavanja pitanja finansiranja SSSS i njegovih organa na teritoriji i definisanja uslova formiranja granskih sindikata i njihovo ukrupnjavanje“, zaključio je Nestorović.

Ljubiša Nestorović je, tokom Kongresa, sa predstavnikom Unije poslodavaca potpisao novi Poseban kolektivni ugovor za tu granu, najavivši da će ubrzano raditi na dobijanju proširenog dejstva tog ugovora.

Pozdravivši taj čin, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović je podsetio da je Zakon o radu eliminisao kolektivne ugovore u realnom sektoru, pa je potpisivanje ovog ugovora veliki pomak za taj sektor.

On je naglasio da su zarade u poslednjih pet godina uvećane 22 odsto, da je sadašnji prosek 510 evra, kao i da je minimalna zarada u isto vreme uvećana 42 odsto. Ipak smo i dalje na začelju Evrope, zbog čega je naša obaveza da se i dalje borimo za bolje uslove rada i više zarade, kako naši građani ne bi odlazili za boljim životom u inostranstvo. Komentarišući najavu vlasti da će prosečna plata do 2025. godine dostići 900 evra, Orbović je rekao da će sindikat stalno podsećati na to obećanje i da će pratiti da li će godišnji rast biti 12-13 odsto, koliko je neophodno da bi se to i ostvarilo.

Osvrnuvši se na posledice korona virusa i vanrednog stanja, uvedenog zbog toga, Orbović je rekao da je to ostavilo velikog traga na privredu i zaposlene. Iako je izgubljeno oko 15.000 radnih mesta, mnoga su sačuvana zahvaljujući dobrim merama vlade koje su predvidele podsticajna sredstva za male i srednje preduzetnike.

Kongres je dao punu podršku Ljubisavu Orboviću da i u narednom periodu predvodi Savez.

Povodom 25 godina postojanja Samostalnog sindikata hemije i nemetala Srbije, Nestorović je predsedniku Orboviću uručio plaketu za doprinos razvoju i afirmaciji tog sindikata.

Aktuelni predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić, odlukom delegata 22. Konferencije SSSV, ponovo je izabran na tu funkciju i narednih pet godina biće na čelu najveće sindikalne centrale na teritoriji AP Vojvodine.

Konferenciji, održanoj 4. juna u Novom Sadu, pored delegata iz Sindikata APV i SSS na teritoriji APV, prisustvovali su i predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ljubisav Orbović i potpredsednici Veća SSSS, Olivera Bobić i Njegoš Potežica, predsednici granskih sindikata i teritorijalnih organizacija SSS Srbije, kao i potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za privredu i turizam, Ivan Đoković.

Na Izbornoj konferenciji usvojena su dokumenta SSSV i verifikovan mandat izabranih članova Veća, Nadzornog i Statutarnog odbora SSSV saziva 2020-2025. godine.

Konferencija Saveza samostalnih sindikata Vojvodine jednoglasno je predložila Ljubisava Orbovića za kandidata za predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije i u narednom periodu.

Predsednik SSSV Goran Milić je naglasio da se delovanje Saveza samostalnih sindikata Vojvodine i njegovih organa u proteklom periodu odvijalo u složenim socijalno-ekonomskim i društveno-političkim uslovima, u okolnostima reformi, zakasnele tranzicije i privatizacije državnih preduzeća i resursa i svih teškoća i problema koje ti procesi nose, a koji su karakterisali nepovoljan privredni i socijalni ambijent.

„Srbija je i u 2019. godini, prema oceni Međunarodne konfederacije sindikata, bila zemlja u kojoj se sistematično krše prava radnika, tj. u kojoj preduzeća i ustanove ulažu aktivan napor da slome kolektivni glas radnika putem ugrožavanja osnovnih prava“, rekao je Milić i dodao da je u ovom periodu usvojeno više stotina zakona, a mnogi zakoni iz radnog odnosa derogirali su već postojeća prava.

Milić je govorio i o stanju socijalnog dijaloga i kolektivnom pregovaranju, istakavši da sektorski dijalog na nacionalnom nivou u privatnom sektoru gotovo da i ne postoji. Takođe, on je istakao ključne implementacione aktivnosti u petogodišnjem periodu i buduće ciljeve Saveza samostalnog sindikata Vojvodine.

Predsednik Orbović je, u svom izlaganju, rekao da su skupovi poput ovog, prilika da sagledamo šta smo uradili u prethodnom periodu i da isplaniramo buduće korake. On je naglasio da su zarade u poslednjih pet godina uvećane 22 odsto, da je sadašnji prosek 510 evra, kao i da je minimalna zarada u isto vreme uvećana 42 odsto. Ipak smo i dalje na začelju Evrope, zbog čega je naša obaveza da se i dalje borimo za bolje uslove rada i više zarade, kako naši građani ne bi odlazili za boljim životom u inostranstvo. Komentarišući najavu vlasti da će prosečna plata do 2025. Godine dostići 900 evra, Orbović je rekao da će sindikat stalno podsećati na to obećanje i da će pratiti da li će godišnji rast biti 12-13 odsto, koliko je neophodno da bi se to i ostvarilo. On se osvrnuo i na pandemiju koja je napravila pravu pometnju u našim životima i privredi Srbije, istakavši veliki doprinos zdravstvenih radnika, ali i svih zaposlenih, koji su doprineli da privreda funkcioniše. Procena je da je tokom vanrednog stanja izgubljeno 13.000-15.000 radnih mesta, ali da sada postoji veliki strah od mogućih novih oblika rada, poput rada od kuće, koji je zaživeo tokom pandemije.

Prisutnim zvanicama obratio se potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za privredu i turizam Ivan Đoković i izrazio zadovoljstvo što između Vlade i SSS Vojvodine postoji dobra saradnja i visok stepen razumevanja, sa posebnim osvrtom na postavljene ciljeve i postignute rezultate Pokrajinskog socijalno-ekonomskog saveta u proteklom periodu.

Na Konstitutivnoj sednici Veća SSSV, koja je održana nakon završene 22. Konferencije, na predlog predsednika SSSV, za sekretara Veća SSSV izabran je Tomislav Stajić.

U Savezu samostalnih sindikata Vojvodine danas će biti održani izbori za novi petogodišnji period.

Na 22. Konferenciji SSS Vojvodine, koja će početi u 11 sati u novosadskom Radničkom domu, biće izabran predsednik, članovi Veća, Statutarnog i Nadzornog odbora SSSV, kao i usvojeni izveštaji o radu SSSV, Nadzornog i Statutarnog odbora i Programa SSSV za naredni mandatni period.

Jedini kandidat za predsednika SSS Vojvodine je aktuelni predsednik Goran Milić.

Konferencija je bila planirana za mart, ali je odložena zbog pandemije Covid-19 virusa i vanrednog stanja uvedenog u zemlji.

Pored delegata, Konferenciji će prisustvovati i predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ljubisav Orbović, kao I brojni gosti.

Predstavnici Sindikata JKP Gornji Milanovac potpisali su sa predsednikom te opštine pojedinačni kolektivni ugovor, kojim se radnicima obezbeđuju dodatni benefiti koji nisu obuhvaćeni osnovnim ugovorom o radu.

„Na ovaj način u zakonske okvire stavlјene su sve isplate radnicima, poput toplog obroka, regresa i solidarne pomoći, od koje će prva polovina biti isplaćena već 19. Juna“, rekao je predsednik opštine Dejan Kovačević i dodao da nakon potpisivanja ovog ugovora UO JKP mora da potvrdi odluku o Kolektivnom ugovoru, nakon čega će moći da se primenjuju svi akti koji su njime obuhvaćeni.

Nije prvi put da opština na ovakav način izlazi u susret JKP ali oni su to zaslužili posebno tokom trajanja pandemije Kovid 19”, istakao je Kovačević
„Moram da napomenem da su tokom trajanja pandemije radnici Komunalnog preduzeća bili maksimalno angažovani na dezinfikciji javnih površina, Opšte bolnice, Doma zdravlјa, kao i na održavanju gradskih ulica, dezinfekciju više od 200 zgrada za kolektivno stanovanje, a tokom obavlјanja ovog posla utrošili su 660 cisterni natrijum hiperlorida. JKP Gornji Milanovac je u predhodnom periodu dalo nemerlјiv značaj razvoju komunalne infrastrukture na području opštine Gornji Milanovac. Bili su angažovani i na radovima koji se odnose na rzavski vodovod ka Rudniku, gde je u toku završna faza radova, očekujemo da Kancelarija za javna ulaganja uplati dodatna sredstva u narednih mesec dana kako bi do kraja godine mogli da završimo taj projekat, čime će planina Rudnik i naselјeno mesto Rudnik dobiti zdravu pijaću vodu i neprekidno snabdevanje”, naglasio je Kovačević.

Prema rečima Jelene Kovačević, predsednice Sindikata zaposlenih u komunalno stambenoj delatnosti, pregovori sa rukovodstvom firme u vezi sa Kolektivnim ugovorom trajali su poslednjih meseci, ali se konačno stiglo do toga da se na ovaj način za radnike obezbede veća prava, a u narednom periodu nastaviće sa angažovanjem za još bolјe uslove rada koji će podrazumevati povećanje osnovice za minuli rad i topli obrok.

Mirko Pantović, član Odbora indikata zaposlenih u komunalno stambenoj delatnosti, kaže da će potpisivanjem ugovora biti povećana lična primanja svakog zaposlenog u JKP.

„Imajući u vidu situaciju u samom preduzeću, ali i u državi, sada nismo mogli više da dobijemo, ali u narednom periodu nastavićemo pregovore o povećanju prava zaposlenih, benefitima i uslovima rada za svakog zaposlenog u JKP Gornji Milanovac”, naglasio je Pantović. Izvor: GZS

Saša Torlaković će i u narednom petogodišnjem periodu predvoditi Sindikat radnika građevinarstva i IGM Srbije.

On je jednoglasno izabran na 5. Kongresu tog sindikata, koji je održan 2. juna 2020. godine u Smederevu.

Kongresu su prisustvovali predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović, potpredsednici Veća SSSS Duško Vuković i Goran Milić, sekretar Veća Zoran Mihajlović i Maja Ilić iz Inspektorata za rad.

Predsednik Orbović se, u svom izlaganju, osvrnuo na pandemiju koja je napravila pravu pometnju u našim životima i privredi Srbije, istakavši veliki doprinos zdravstvenih radnika, ali i svih zaposlenih, koji su doprineli da privreda funkcioniše.

On je naglasio da su zarade u poslednjih pet godina uvećane 22 odsto, da je sadašnji prosek 510 evra, kao i da je minimalna zarada u isto vreme uvećana 42 odsto. Ipak smo i dalje na začelju Evrope, zbog čega je naša obaveza da se i dalje borimo za bolje uslove rada i više zarade, kako naši građani ne bi odlazili za boljim životom u inostranstvo. Naš je interes da što više uključimo mlade u sindikat, jer će nam trebati snaga i energija za težak period koji je pred nama, zaključio je Orbović.

Maja Ilić je podsetila da je tokom prošle godine na svom radnom mestu stradalo 54 osobe, od kojih je 23 radilo u oblasti građevinarstva, da je Inspektorat za rad obavio 133 nadzora zbog teških povreda, kao i da je pronađeno 2.341 lice koje je radilo „na crno“.

Saša Torlaković se zahvalio predsedniku Orboviću što je uvek bio tu za građevinare i pomagao u rešavanju problema, kao i Inspektoratu za rad, bez čije pomoći ne bi mogli da zaštitimo radnike.

Zahvaliviši se svojim članovima na izboru, Torlaković je rekao da će se truditi da ih ne izneveri, ali da u tom poslu nije sam, već da samo zajedničkim i solidarnim radom se može postići bolji uslovi rada i veće plate za građevinske radnike.

Kongres je jednoglasno podržao kandidaturu Ljubisava Orbovića da i u novom mandatu predvodi SSSS.

Savez samostalnih sindikata Beograda je 2. juna 2020. godine održao radno-svečanu sednica Veća, sa dnevnim redom koji je bio planiran za kraj marta, ali je odložen zbog pandemije Kovid-a 19 i uvođenja vanrednog stanja.

Na sednici je usvojen Poslovnik o radu Veća SSS Beograda, Izveštaj o radu Fonda za solidarnu materijalnu pomoć članovima tog sindikata, Orijentacioni plan rada Veća i Predsedništva za 2020. godinu. Takođe, izabrani su članovi Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije iz Sindikata Beograda, delegati XVI Kongresa SSSS i kandidat za Statutarni odbor Saveza.

U drugom, svečanom delu, pročitan je referat povodom 22. marta - Dana Saveza samostalnih sindikata Beograda i uručene Prvomajske nagrade SSS Beograda – “Majski cvet“ u 2020. godini, koje se svake godine povodom 1. maja dodelјuju sindikalnim organizacijama i aktivistima sindikalnih organizacija samostalnih sindikata za izuzetnu saradnju sa Savezom samostalnih sindikata Beograda.

Plakete, koje je uručio predsednik SSS Beograda Dragan Todorović, dobili su Sindikalna organizacija Samostalnog sindikata PU „Naša radost“ Sopot, Sindikalna organizacija Samostalnog sindikata „Galenika“ A.D, Šišović Anđela, predsednica Sindikalne organizacije samostalnog sindikata Direkcije za građevinsko zemlјište i izgradnju Beograda JP, Spasojević-Šantić Tea, predsednica Sindikalne organizacije samostalnog sindikata Instituta IMS A.D, Gojović Dragan, predsednik Sindikalne organizacije samostalnog sindikata Policijske brigade MUP-a Beograd i Babović Branislav, predsednik Sindikalne organizacije samostalnog sindikata Instituta za puteve.

Na Šestoj Skupštini Samostalnog sindikata radnika Srbije, održanoj 2.06.2020. u Novom Sadu, jednoglasno je za predsednika tog sindikata izabran Veljko Milošević.

Na Skupštini su izabrani I potpredsednik Boža Dostić, Nadzorni odbor, Statutarni odbor, Izvršni odbor Sekcije žena, Sekcija mladih i delegati predstojećeg Kongresa SSSS.

Skupština je usvojila i Regionalnu dekleraciju 2020 o radničkim pravima na Zapadnom Balkanu, zaštite radničkih prava od posledica ekonomske krize izazvane pandemijom COVID19.

Ponovo je pokrenuta Inicijativa za izmenu i dopunu člana 70A Zakona o PIO, kojim se zahteva ukidanje kaznenih poena za prevremeno penzionisanje kada se napuni 65 godina života.

Skupština je jednoglasno podržala kandidaturu Ljubisava Orbovića da i u novom mandatu predvodi SSSS.

Savez samostalnih sindikata Srbije se, na poziv organizacija civilnog društva iz regiona Zapadnog Balkana, pridružio inicijativi lokalnih i regionalnih organizacija i podržao Regionalnu deklaraciju 2020. o radničkim pravima.

Deklaracija utvrđuje cijeve i principe saradnje između sindikata i organizacija civilnog društva koji služe da se poboljša nivo radnih prava u regiji Zapadnog Balkana i da se radnici i osetljive grupe građana zaštite od posledica ekonomske krize izazvane pandemijom COVID19.

Do sada Deklaraciju je solidarno podržalo 50 organizacija civilnog društva, odnosno sindikati i nevladine organizacije iz Srbije, Federacije Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, sa Kosova, iz Severne Makedonije i Švedske. Uskoro će se pridružiti i organizacije iz Albanije i proširiće se i na organizacije na evropskom nivou.

Tim dokumentom se u prvi plan ističu problemi radnika i mere zaštite, koje bi trebalo da se sprovedu na sistematičan način uz socijalni dijalog, kao i komunikaciju sa ostalim zainteresovanim stranama. Pojačavaju se individualni napori organizacija da zaštite članstvo i radnike, uz postizanje šireg konsenzusa i mogućnosti za saradnju deljenjem zajedničkih vrednosti i ciljeva.

Deklaracija sadrži set mera po državama, pa je za Srbiju preporučeno: socijalni dijalog o merama za borbu protiv posledica epidemije korona virusa, posvećenost dostojanstvenom radu, ukidanja dualizma između rada u radnom odnosu i rada van radnog odnosa i propisivanja standarda, hitno jačanje inspekcijskih službi u oblasti zdravstva, rada i socijalne zaštite, dodatno oporezivanje onih koji su u uslovima pandemije stekli ekstra profit na trgovanju zaštitnom opremom, i drugo.

Dokument su, pored Saveza, podržali i SSS Vojvodine, SSS Kragujevca, Novog Sada, kao i Samostalni sindikat zaposlenih u poljoprivredi, prehrambenoj, duvanskoj industriji i vodoprivredi Srbije.

Tekst Deklaracije i pun spisak potpisnika dostupni su na sajtu www.deklaracija2020.com

Prema još uvek nezvaničnim procenama, u poslednja dva meseca, usled pandemije koronavirusa, više od 400 radnika ostalo je bez posla u Industrujskoj zoni u Malom Bajmoku, u okviru koje posluje nekoliko stranih kompanija. Najveća otpuštanja bila su u nemačkoj kompaniji Norma Grupa zbog smanjenog obima posla u automobilskoj industriji.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata grada Subotice Ištvan Huđi rekao je za portal Magločistač da je Sindikat na osnovu procena zatražio zvanične podatke o ukupnom broju otpuštenih radnika u periodu od 15. marta do 15. maja, nezavisno od toga da li su radnici ostali bez pola na osnovu ugovora na određeno vreme ili na osnovu sporazuma o prestanku radnog odnosa. Takođe, pitanja će uputiti i Nacionalnom fondu za zapošljavanje.

Prema njegovim rečima, ova godina će sigurno biti teška, a delom i sledeća godina, a normalizacija tržišta očekuje se tek u drugoj polovini 2021. godine.

“Situacija u tekstilnoj industriji, koži, obući je veoma teška. Kada je u pitanju automobilska industrija, stabilizacija tržišta neće zavisiti od Srbije, nego od tržišta Evropske unije, to jest, najviše od Nemačke i drugih vodećih evropskih zemalja. I to, naravno, samo ukoliko se pandemija korona virusa ne vrati, zato što bi to ponovo moglo da izazove poremećaje na tržištu”, kazao je Huđi.

U nemačkoj kompaniji Norma Grupa je pre 10-tak dana oko 60-tak radnika, koji su bili stalno zaposleni, sporazumno napustilo kompaniju uz određenu otpremninu koju su dobili kao ponudu od poslodavca.

“Ako su potpisali sporazum, nemaju naknadu na tržištu rada, ali imaju pravo na jednu trećinu otpremnine pomnoženo sa godinama radnog staža. Dobili su više i na osnovu toga je većina prihvatila taj sporazum”, naveo je Huđi.

Dodao je da je veliki broj ljudi otišao na plaćeno odsustvo, nisu dobili rešenje o otkazu, ali su kući, čekaju posao, dok su pojedini u neizvesnosti, takođe čekaju da ih pozovu nazad, kad se ponovo nađe posao za njih.

Da podsetimo, početkom aprila Norma Grupa je, prema nezvaničnim informacijama, otpustila više od 100 radnika koji su bili zaposleni na određeno vreme ili preko agencija, a kada je im je ugovor istekao, jednostavno im ugovor nije produžen i automatski im je prestao radni odnos, preneo je tada portal Magločistač.

Otpušteni radnici su tvrdili da se prilikom otkaza nije vodilo računa o kriterijumima, već samo o brojevima.

Otpušteni radnici, koji su želeli da ostanu anonimni, rekli su tada za Magločistač da su im otkazi saopšteni preko telefona, da niko nije bio na listi za otkaz, nego je moralo tako jer je takvo bilo naređenje. Rečeno im je i da zadrže svoju uniformu zato što imaju u planu da ih najverovatnije nakon završetka vanrednog stanja vrate na posao, međutim, to niko nije mogao da potvrdi ili da im obeća.

Izvor: Nova