САВЕЗ САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТА СРБИЈЕ

„Ima među ženama više heroja nego što ih ima među ljudima, ali su ljudi celu istoriju prigrabili za sebe, i za priče o sebi. Međutim, mi smo heroji u bojnoj vatri, a žene u hladnoj svakidašnjici, i mi smo hrabri pred smrću, a one pred životom, mi pred drugim čovekom, a one pred celom sudbinom“.

Ove velike misli Jovana Dučića, koje posvećujem našim članicama i svim ženama u Srbiji, svedoče o veličini i značaju žene u našem društvu.

Njihov položaj, međutim, nije u skladu sa našim željama i htenjima, zbog čega i na ovaj, Međunarodni dan žena, pozivam sve aktere društva da daju svoj doprinos borbi za ženska prava, kao i za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca.

Srbija mora da bude humano i socijalno pravedno društvo, koje će osuditi i kazniti svako nasilje i diskriminaciju nad ženama i omogućiti jednake mogućnosti oba pola u svim oblastima.

Na ovaj dan, osim cveća i poklona, ženi treba dati priznanje za hrabrost, borbu, doprinos čovečanstvu i sagledati je u svim njenim lepotama i veličini, u njenoj nežnosti i u njenoj snazi.

PREDSEDNIK
Ljubisav Orbović

Preuzmi čestitku

STOP NASILJU NAD ŽENAMA NA POSLU, KOD KUĆE, BILO GDE!!!

U Srbiji, kao i širom sveta, rezultat dugogodišnje borbe za prava i jednakost žena mora biti stvaranje humanog i pravednog društva koje će se izboriti za ravnopravnost polova i strogo kažnjavati svaki vid nasilja i diskriminacije.

Sprečavanje nasilja i uznemiravanja žena na poslu, kod kuće i njihova zaštita jeste prioritet i odgovornost celokupnog društva.

Zaštita osnovnih prava i ljudskog dostojanstva jeste i uloga Saveza samostalnih sindikata Srbije, koji poziva sve aktere društva na odgovorno ponašanje i stalnu borbu za poboljšanje položaja žena i svih građana Srbije.

Mi verujemo da je život bez nasilja osnovno ljudsko pravo i, u skladu sa tim, dajemo svoj doprinos kroz obezbeđenje pravne, psihološke i socijalne pomoći i podrške ženama.

Naš zadatak, koji treba da bude zajednički, jeste prevencija svih tipova nasilja nad ženama, promocija ženskih ljudskih prava na individualnom, pravnom i institucionalnom nivou, pružanje pravne pomoći i psihološko osnaživanje

žena da izađu iz situacije nasilja.

U tom cilju, tražimo da se u što kraćem roku ratifikuje Konvencija broj 190 Međunarodne organizacije rada o ukidanju nasilja i uznemiravanja u svetu rada.

SAVEZ SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE

Preuzmi flajer

Savez samostalnih sindikata Srbije je, povodom Međunarodnog dana žena, svim nadležnim organima u Srbiji uputio inicijativu za ratifikovanje Konvencije br. 190 o ukidanju nasilјa i uznemiravanja u svetu rada.

Imajući u vidu da su žene često žrtve nasilјa i uznemiravanja – na poslu, na ulici, kod kuće, Savez samostalnih sindikata Srbije traži da se, u što kraćem roku, ratifikuje Konvencija broj 190 Međunarodne organizacije rada o ukidanju nasilјa i uznemiravanja u svetu rada.

Borba protiv različitih oblika nasilјa i uznemiravanja na radu u fokusu je, kako međunarodnih organizacija - posebno Međunarodne organizacije rada, Evropske sindikalne konfederacije i sindikata mnogih zemalјa, tako i domaćih organizacija civilnog društva, socijalnih partnera, a naročito sindikata.

Briga o materijalno-socijalnom položaju radnika, ekonomskoj sigurnosti, dostojanstvu na radu, bezbednosti i jednakim mogućnostima svih radnika u Srbiji, u osnovi je delovanja institucije SSSS i svih njegovih članova.

Konvencija br. 190 Međunarodne organizacije rada o ukidanju nasilјa i uznemiravanja u svetu rada prvi je sveobuhvatni međunarodni dokument koji se celovito bavi problemom nasilјa i uznemiravanja na radu, ukazujući na specifične karakteristike, oblike i negativne posledice nasilјa u svetu rada.

Imajući u vidu brojne međunarodne instrumente, kao što su:

• Univerzalna deklaracija o lјudskim pravima,
• Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima,
• Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima,
• Međunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije,
• Konvencija o ukidanju svih oblika nasilјa nad ženama,
• Međunarodna konvencija o zaštiti prava svih radnika migranata i članova njihovih porodica i
• Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, i brojne druge, svesni smo svoje uloge i obaveze u društvu da se zajednički, sa svim zainteresovanim akterima, založimo za poštovanje osnovnih lјudska prava i ukidanje nasilјa.

U toku ove sedmice predstavnici poslovodstva tri železnička preduzeća u Srbiji bi trebalo da održe sastanak sa predstavnicima reprezentativnih sindikata o minimalnoj ceni rada na koju zaposleni imaju prigovore jer je niža od zakonom previđene minimalne zarade.

“Dobili smo obaveštenje od poslodavca da su otkazane sporne tačke kolektivnog ugovora, a jedna od njih je i o minimalnoj ceni rada, te da će se o njima ponovo pregovarati. Kolektivnim ugovorom je naime propisana niža minimalna cena rada od važeće propisane minimalne zarade u Srbiji. Naš sindikat je bio protiv toga ali smo ipak potpisali kolektivni ugovor koji to predviđa a jedini razlog je bio da na taj način zaštitimo interese zaposlenih na železnici. Kolektivni ugovor smo potpisali ne zato što se slažemo sa njegovim odredbama već isključivo zbog toga jer je isticao zakonski rok u kome mora da se potpiše. Da ga nismo potpisali, poslodavac bi doneo svoj pravilnik o radu a zaposleni ne bi imali pravo na dodatke na primanja koja im kolektivni ugovor omogućava”, kaže za Danas Dragan Ranđelović, predsednik Sindikata železničara Srbije.

On dodaje da će sindikalna organizacija kojoj je na čelu na pregovorima sa poslovodstvom insistirati da se minimalna cena rada u kolektivnim ugovorima za železničkim preduzećem dovede na nivo koji predviđa zakon.

I Saša Jocić, predsednik Glavnog štrajkačkog odbora, koji su formirali sindikati koji su odbili da potpišu kolektivne ugovore zbog minimalne cene rada ispod propisanog republičkog nivoa, potvrđuje za Danas da je poziv poslovodstva železnica za razgovor o spornim pitanjima došao i da će ga te sindikalne organizacije prihvatiti.

Prema njegovim rečima sindikati koji su najavili štrajk, na novim pregovorima će insistirati na poštovanju zakonskog nivoa cene radnog časa od 183,93 dinara, koji mora biti ugrađen u Kolektivni ugovor zaposlenih u železničkim društvima.

Savez sindikata železničara Srbije, Sindikat „Srbija Kargo“, Nezavisni sindikat železničara Srbije i Sindikat železničkog saobraćaja „Nezavisnost“, nezadovoljni minimalnom cenom rada koju predviđaju kolektivni ugovori u preduzećima, Infrastrukture železnice Srbije, Srbija Kargo i Srbija Voz, najavili su da će organizovati prvo protest a nakon toga i jednočasovne štrajkove upozorenja i generalni štrajk tim povodom.

Sindikalci koji najavljuju štrajk ističu da su zarade velikog broja zaposlenih, čak oko 50 odsto njih, ispod iznosa minimalnih zarada koji je propisan na Socijalno-ekonomskom savetu.

Naime, na železnici postoje radnici čiji su plate u rasponu od 16. do 26.000 dinara što je niže od zakonom propisanog minimalca na republičkom nivou koji iznosi 32.000 dinara. Takođe, primanja mašinovođa, koji rade odgovoran i važan posao, su svega oko 36.400 dinara.

Pored nezadovoljstva zbog loše materijalne situacije zaposlenih na železnici Glavni štrajkački odbor je formiran i zbog drugih problema poput onih da su u poslednjih šest godina na železnici smanjivane zarade i da se pred sudovima vodi veliki broj postupaka zbog neplaćenog smenskog rada, toplog obroka i regresa, sindikati u protestu hteli da razgovaraju sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, premijerkom Anom Brnabić i ministrom infrastrukture Tomislavom Momirovićem ali niko od njih od 10. februara, kada je dopis za sastanak upućen, nije odgovorio na njihov zahtev.

Za probleme na železnici u Glavnom štrajkačkom odboru prvenstveno krive bivšu resornu ministarku Zoranu Mihajlović, savetnicu potpredsednice Vlade Srbije Mišelu Nikolić ali, između ostalih, i sindikate koji su potpisali po radnike štetan Kolektivni ugovor „zarad privilegija i dobijanja mesta u skupštinama, određenog broja zaposlenja kao i mogućnosti premeštanja svojih članova na bolje plaćena radna mesta“.

Sa druge strane, izvor blizak srpskim železničkim preduzećima tvrdi za Danas da nisu tačne tvrdnje sindikata koji najavljuju štrajk, da je čak 50 odsto zaposlenih na železnici sa platama ispod zakonskog iznosa minimalca.

U Srbija Kargo nam je rečeno da u pogledu svih zaposlenih čija je osnovna zarada ispod zakonskog minimuma to preduzeće vrši doplatu do zakonski utvrđenog iznosa.

“Samim tim, naša kompanija nema zaposlenih čija su primanja ispod zakonski utvrđene zarade”, naglašavaju u Srbija Kargo.

Da svojim zaposlenima doplaćuju iznos do zakonskog nivoa minimalne zarade potvrđeno nam je i u preduzeću Srbija Voz.

Izvor: Danas

I Samostalni sindikat ugostiteljstva i turizma Srbije pridružio se zahtevu Saveza samostalnih sindikata Srbije da se iz procedure povuče Nacrt zakona o pojednostavlјenom radnom angažovanju na sezonskim i drugim povremenim poslovima u određenim delatnostima.

U pismu predsednici Vlade Srbije navodi se da je neshvatljivo da dostojanstvo i ponos ugostiteljskih radnika Srbije ovim Nacrtom zakona urušavaju oni koji bi trebalo upravo suprotno da čine.

„Radnici Srbije ne zaslužuju ovakav tretman od predstavnika koji se izgleda samo deklarativno promovišu za izgradnju evropskih, humanih i dostojanstvenih uslova rada“, navodi se u pismu.

Preuzmi dopis

Savez samostalnih sindikata Srbije ukazao je da se Nacrtom zakona o pojednostavlјenom radnom angažovanju na sezonskim i drugim povremenim poslovima u određenim delatnostima u potpunosti ukidaju osnovna prava radnika iz radnog odnosa, dovodi u besmisao postojanje Zakona o radu i većina radno angažovanih pretvara u trajne sezonske, odnosno povremene radnike.

U pismu ministarki rada, Savez je zatražio da se odustane od ovog nacrta, a da na novom tekstu, bez žurbe, počnu da rade stručne službe tog ministarstva, u saradnji sa reprezentativnim sindikatima i Unijom poslodavaca, kako bi dobili zakon koji će na pravi način rešiti pitanje angažovanja sezonskih radnika, a da pri tome obezbedi njihovu zaštitu, pravičnu naknadu i uslove rada.
Preuzmi dopis

U prostorijama Veća zaveza Samostalnih sindikata Pirotskog okruga danas će biti održan sastanak predstavnika sindikata radnika zaposlenih u stambeno komunalnoj delatnosti Srbije, na kojem će biti razmatran socijalno ekonomski položaj radnika i potpisivanje kolektivnih ugovora, kaže, Dejan Filipović, predsednik Okružnog odbora.

”Pored razmatranja izveštaja o radu sindikata radnika u stambeno komunalnoj delatnosti, s obzirom na to da se dugo nismo sastajali zbog epidemije covid – 19, najvažnije teme su, svakako, socijalno materijalni položaj radnika i potpisivanje kolektivnih ugovora u javnim preduzećima na nivou gradova i Republike. To su najvažnija pitanja za same radnike, ali i lokalne zajednice, jer su ovo preduzeća od velikog interesa za građane. Videćemo kako možemo da pomognemo jedni drugima, jer ima preduzeća koja kubure sa isplatama zarada”.

“U Pirotskom okrugu je situacija relativno stabilna. Važno je da potpišemo kolektivne ugovore jer su nam u tom slučaju prava zagarantovana uz ispunjenje obaveza koje preuzimamo. U toku je i potpisivanje granskog kolektivnog ugovora i očekujem da će u toku narednih desetak dana biti potpisani ugovori i na nivou gradova i opština i Republike”, izjavio je Filipović.

Filipović je dodao da su u toku pregovori oko potpisivanja kolektivnog ugovora u pirotskim javnim preduzećima. Kolektivni ugovor potpisan je sa Javnim preduzećem “Vodovod i kanalizacija” i Gradskom toplanom Pirot.

Izvor: Pirotske vesti

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović čestitao je mitropolitu Zagrebačko-ljubljanskom Porfiriju na izboru za poglavara Srpske pravoslavne crkve.

„U svoje i u ime članova Saveza samostalnih sindikata Srbije, čestitam mitropolitu Zagrebačko-lјublјanskom Porfiriju, Sinodu, vernicima i celom srpskom narodu na izboru novog Patrijarha Srpske pravoslavne crkve.

Od Nјegove Svetosti Gospodina Porfirija očekujemo da će, mudrom politikom i sa istinskom verom, predstavlјati putokaz srpskom narodu u njegovim budućim iskušenjima“, navodi se u čestitki predsednika Orbovića.

Tokom korona krize naštampano je nekoliko hilјada milijardi dolara, globalni dug je povećan za čak 20.000 milijardi dolara i prvi put je premašio ukupnu svetsku proizvodnju. Kamate na nove pozajmice su na istorijskom minimumu, vrte se oko nule, baš kao i globalna inflacija. Mogu li, ipak, globalne cene da porastu? Ima li za inflaciju života i posle smrti?

Pre nekoliko nedelјa londonski Ekonomist, sa zaglavlјem crvenim kao karanfil, objavio je naslovnu stranu sa slikom Bendžamina Frenklina, jednog od „očeva osnivača" SAD, na novčanici od 100 dolara. Na njoj je osvanulo pitanje: Hoće li se inflacija vratiti?

„Ekonomisti vole da se ne slažu, ali će vam skoro svi danas reći da je inflacija mrtva", početak je Ekonomistovog teksta.

Inflacija još od krize 2008. godine u svetu skoro da više nije bila tema, pa su ekonomisti čak smislili novu reč, i sve češće koriste termin lowflation. Što u bukvalnom prevodu sa engleskog znači „niska inflacija". Srbija je dvocifrenu inflaciju poslednji put imala 2011. godine (11 odsto), a od 2014. naovamo inflacija nijednom nije prešla tri odsto.

Ako smo decenijama od ekonomista slušali da svako štampanje para izaziva inflaciju, kako se dogodilo da se u svetu uspostavi novi ekonomski poredak u kome više ne važi teorija Miltona Fridmana prema kojoj previše novca u sistemu izaziva rast cena? Kako to da uprkos činjenici da je od početka korona krize naštampano nekoliko hilјada milijardi dolara to nije uticalo na ubrzanje inflatorne spirale?

Samo u prvoj polovini prošle godine američke Federalne rezerve (Fed) naštampale su 3.000 milijardi dolara, pa je tako ukupna vrednost bilansa Feda dostigla 7.000 milijardi dolara. Reč je, dakle o naštampanim parama, a koliko je to veliki novac govori podatak da predstavlјa skoro trećinu ukupnog američkog bruto domaćeg proizvoda (21.500 milijardi dolara). Uprkos tome, inflacija u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) na kraju 2020. godine ostala je niska i iznosila svega 0,62 odsto. Što je čak manje nego prethodne 2019. godine, dakle pre štampanja velike količine novca, kada je inflacija iznosila 1,81 odsto.

Uz to, američki Fed naravno nije bila jedina monetarna institucija koja je tokom korona krize vodila ovakvu monetarnu politiku. Kao odgovor ne ekonomsku krizu, to je činila i kineska, ali i Evropska centralna banka (ECB). Rezultat takve politike ECB-a je oko 2.000 milijardi odštampanih evra, i to što je novčana masa u evrozoni prošle godine porasla za nešto više od 10 odsto. A inflacija u evrozoni bila je tek nešto malo veća od nule (0,4 odsto, dok je u Nemačkoj međugodišnja inflacija u januaru sa 0,7 povećana na 1,6 odsto.

Da ne bude zabune, mogućnost da na ovaj način kreiraju novčanu masu ima svega nekoliko centralnih banaka u svetu. Čak je i štampanje para privilegija bogatih.

U Srbiji, na primer, Narodna banka svako jutro šalјe MMF-u saldo sa računa. Fond ima tekući uvid u stanje novca u našoj zemlјi. Svaki odštampani dinar mora da ima realnu podlogu u devizama. Primarna novčana masa mora biti potpuno pokrivena deviznim rezervama. Jer, ovakav eksperiment kod nas bi zaista izazvao inflaciju. I to smo videli devedesetih. Teorija Miltona Fridmana u Srbiji i malim ekonomijama širom sveta „radi". Jer, Srbija više uvozi nego što izvozi, proizvodi u dinarima a zadužuje se u evrima, pa bi to stvorilo šok na strani ponude koji izaziva rast cena.

Mnogi ekonomisti čak misle da Zapad i evrozona idu putem Japana koji je devedesetih pao u deflaciju, što znači da je inflacija bila ispod nule i od tada se kreatori monetarne i ekonomske politike u Japanu bore da podignu rast cena. Japanska centralna banka, na primer, namerno slabi svoju valutu, kako bi preko rasta cena pokrenula privredni rast. A Japan je ove krizne godine, naravno, u deflaciji.

Ipak, pitanje je kako ovolika količina viška para koja se pojavila na globalnom nivou nije izazvala rast cena. Jer, novac koji naštampa ECB stiže širom Evrope, pa i u Srbiju. Bilo preko kredita koje nude banke, bilo preko zaduživanja države.

A ceo svet su mere protiv korone prošle godine koštale više od 20.000 milijardi dolara. Toliko je porastao globalni javni dug. Kreatori ekonomske politike su pakete pomoći finansirali novim zaduživanjem ili dodatnim štampanjem novca.

Rezultat je da je ukupan globalni dug dostigao 125 odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što svi građani sveta i sva svetska privreda stvore za godinu dana. I rezultat je, opet, da inflacije nema.

U razvijenim ekonomijama inflacija je prošle godine u proseku iznosila 0,8 odsto, a u zemlјama u razvoju oko pet odsto.

Zašto činjenica da je globalni dug premašio globalnu proizvodnju kreatorima ekonomske politike širom sveta ne bora čelo i ne podiže obrve, i skoro da nikoga ne zabrinjava?

Ceo svet dužan je 277.000 milijardi dolara, što je znatno više od godišnje globalne proizvodnje. A kamate kojima se ovaj dug servisira i dalјe su niske. Ovih dana, na primer desetogodišnje dužničke papire, Nemačka emituje po kamati od minus 0,45 odsto, Francuska minus 0,22, Holandija minus 0,38, Švajcarska -0,33 odsto. Po negativnoj kamatnoj stopi (što znači da ne moraju da vrate celu glavnicu) na međunarodnom finansijskom tržištu zadužuju se još i Slovenija (- 0,06), Slovačka (-0,39), Austrija (-0,26). Zanimlјivo je i to da se po kamati nešto malo većoj od nule zadužuju zemlјe koje i dalјe imaju probleme u budžetu, poput Italije (0,50) ili Grčke (0,79 odsto).

Ako su državna dugovanja u mnogim zemlјama širom sveta posle kovida na istorijskom maksimumu, kako to da su kamate na minimumu?

I kako to da je prošle godine indeks američke berze dostigao nove maksimume i to baš u vreme kada je više od 100.000 Amerikanaca bilo u kovid bolnicama?

Na sva ova pitanja postoji samo jedan odgovor. Tržište računa na nisku inflaciju.

Nјujorška berza je možda najbolјi primer za to. Američko tržište kapitala je, kažu analitičari, bilo vrelo jer se u 2021. godini očekuje snažan ekonomski rast. I to bez inflacije. Međunarodni monetarni fond (MMF), na primer, za globalnu privredu ove godine prognozira rast od 5,2 odsto. Istovremeno, cene u celom svetu će ove godine u proseku porasti za 0,9 odsto, očekuje MMF.

I u Srbiji, u kojoj svako od nas ima svoju inflacionu traumu iz devedesetih godina, tržište takođe računa da inflacije neće biti.

U izveštaju Narodne banke o inflaciji navodi se da su za ovu godinu inflatorni pritisci niski, a tome doprinose niže svetske cene nafte, niski troškovi proizvodnje hrane, stabilnost deviznog kursa. Inflatorna očekivanja ne rastu uprkos činjenici da je NBS svoju kamatnu stopu, koja je neka vrsta dirigentske palice za kamate na kredite komercijalnih banaka, smanjila na minimalnih 1,25 odsto. To što je novac bio jeftiniji nije povećalo kreditnu aktivnost a samim tim ni ponudu novca.

A državni paket pomoći privredi u Srbiji je dostigao više od 12 odsto BDP-a, što je oko šest milijardi evra. Ovih dana najavlјen je novi, treći paket pomoći privredi veći od dve milijarde evra.

Rezultati agencije Ipsos pokazuju da su očekivanja finansijskog sektora da će inflacija ove godine biti na nivou od dva odsto. Za sledeću 2022. godinu NBS predviđa da će inflacija biti bliža stopi od tri odsto, jer u srednjem roku klјučni rizici za ostvarenje projekcije zavise od međunarodnog okruženja. Kratkoročna očekivanja privrednika u junu su bila na nivou od 1,5 odsto, dok su se u septembru i oktobru povećala na 1,9 odsto.

A koliko su u Srbiji duboke inflatorne traume pokazuju očekivanja stanovništva koja su znatno pesimističnija. Nјihova je procena da će se inflacija ove godine kretati u rasponu od pet do sedam odsto, navodi se u izveštaju NBS.

„To očekivanje je verovatno bilo pod uticajem neizvesnosti u vezi s trajanjem novoga talasa širenja korona virusa", piše u ovom dokumentu centralne banke.

To znači da Srbi još ne veruju da je inflacija na globalnom nivou umrla. Sve naštampane pare ovog sveta koje su praćene niskim cenama robe i usluga nisu dovolјan argument za narod koji je, recimo, u januaru 1994. godine svedočio mesečnoj inflaciji od 313.563.558 odsto. Tog meseca dinar je na svakih sat gubio 2,03 odsto svoje vrednosti, a pre nego što je na snagu stupio program Dragoslava Avramovića dnevne novine Politika koštale su, recimo, dva miliona dinara.

Ovo očekivanje građana Srbije nije novo. U izveštajima NBS o inflaciji stanovništvo je uvek pesimističnije od menadžera u bankama i privredi.

Ali, može li, ipak, inflacija da se povampiri? Novi američki predsednik Džozef Bajden već je najavio novi program kvantitativnih olakšica od 1.900 milijardi dolara, kako ekonomisti stručno nazivaju štampanje para. Uz to, prognozira se i da će do kraja ove godine bilansi Feda dostići čak 10.000 milijardi dolara, a pre kovid krize bili su na nivou od oko 4.000 milijardi dolara. Za ovu godinu prognozira se da će inflacija u SAD iznositi 2,24 odsto. Što je, iako nešto više od inflatornog cilјa koji gađa Fed (dva odsto) i dalјe manje u odnosu na inflaciju iz 2018. godine od 2,44 odsto. Ali ipak predstavlјa neko ubrzanje. Uz to i cena nafte je prvi put poskupela od početka krize i sada dostiže 60 dolara za barel.

Ima ekonomista u Americi koji smatraju da bi Bajdenov finansijski paket mogao da pregreje privredu, pre nego što vakcina omogući uslužnoj industriji da se ponovo otvori. Fed može da dođe u situaciju da pregrejanu američku privredu gasi hladnom vodom. Odnosno povećanjem kamata. A kad Fed poveća kamate, onda se dolarski kapital povlači iz zemalјa u razvoju. Jer ulaganje u američke dužničke papire postaje mnogo isplativije.

Tako bivši američki ministar finasija Lari Samers upozorava da ovakve količine para u američku privredu nisu upumpane još od Drugog svetskog rata i da to može da izazove inflatorni pritisak kakav nismo videli za života.

Nobelovac Pol Krugman smatra da Lari Samers nije u pravu. „Da, paket pomoći može da dovede do pregrejavanja privrede, ali šta je loše u tome?", napisao je Krugman na Tviteru i dodao da će to uticati na povećanje privrednog rasta i smanjenje nezaposlenosti. U svojoj kolumni u Nјujork tajmsu pre nekoliko dana Krugman navodi i da se opasnost od rasta duga precenjuje, kao i da javni dug nikada, pa ni sada, nije predstavlјao pretnju za američku naciju.

Ipak, Olivije Blanšar, nekadašnji glavni ekonomista MMF-a ne misli tako. On čak upozorava da zemlјe u razvoju, a Srbija je jedna od njih, ne mogu prihvatlјivom granicom javnog duga smatrati nivo od 60 odsto BDP-a, već taj prag mora biti niži. Upravo na tom stanovištu u Srbiji je, na primer, i Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta.

Zanimlјivo je još i to da je prošlogodišnji bum za tehničkom opremom izazvao probleme u proizvodnji automobila, računara i pametnih telefona, te da je iznajmlјivanje takozvanih „brodova kontejnera" na kojima se roba transportuje, neretko i sklapa, ove godine 180 odsto skuplјe nego prošle.

I da, ruže su ovih dana u Evropi su poskupele. U Britaniji su čak skuplјe 10 do 15 odsto. Ali bar za to znamo da je jedini krivac praznik Sveti Valentin.

A da li je sve prethodno pobrojano zapravo signal poslednjih inflatornih trzaja? Ili se inflacija polako budi iz kome?

Jesu li inflatorna očekivanja danas potcenjena? Baš kao i karanfili.

Izvor: Politika

Zaposleni u “Fijat plastici”, koja proizvodi branike za automobil Fijat 500L, uprkos ranijim najavama sutra neće stupiti u generalni štrajk zbog smanjenja zarada, rekao je “Beti” predsednik Štrajkačkog odbora u toj firmi Zoran Miljković.

On je još rekao da se „menja taktika“ i da će štrajk otpočeti onog dana kada bude nastavljena proizvodnja 500L u sestrinskoj kompaniji ”Fijat Krajsler automobili Srbija” u Kragujevcu (FCA).

„Zaposlenima u FCA je rečeno da sutra ne dolaze na posao u obe smene, a razlog je štrajk koji smo najavili u `Fijat plastici`. Ako sutra budemo štrajkovali, to neće imati efekta, pa smo odlučili da aktiviramo generalni štrajk onog dana kada se nastavi proizvodnja 500L u FCA“, rekao je Miljković.

Po njegovim rečima, kada u ”Fijat plastici” bude obustavljena proizvodnja branika i radnici FCA će zbog toga morati da idu kući, odnosno staće proizvodnja 500L.

Miljković kaže da će radnici ”Fijat plastike” sutra će raditi uobičajeno u dve smene.

Zaposleni u ”Fijat plastici” započeli su 12. januara održavanje jednočasovnog štrajka upozorenja, jer im je poslodavac, smatraju neopravdano, smanjio zarade.
Regres je umanjen za više od 50 odsto, dok se za dane plaćenog odsustva isplaćuje naknada 60 odsto, što je manje nego za kolege u fijatovoj fabrici automobila, gde je ta naknada 65 odsto.

Kako su ranije naveli u Štrajkačkom odboru, to je ukupno oko 15.000 dinara manje mesečno za radnike u ”Fijat plastike”.

Zaposleni ne traže veće plate niti bolje uslove rada, već samo da im vrate ono što su im uzeli od 1. januara 2021. godine.

Početkom februara propali su pregovori sa poslodavcem u vezi za zahtevima Štrajkačkog odbora.

Kako su tada naveli u Štrajkačkom odboru, za poslodavca je, pre svega, bilo neprihvatljivo da regres bude vraćen na „staro“.

Sindikati RGZ-a Jedinstvena organizacija sindikata, Sindikat Nezavisnost i Sindikat zaposlenih RGZ- ASNS najavili su za danas u 11 časova protest pred zgradom predsedništva Srbije, gde će predati zahtev za hitan prijem kod predsednika Aleksandra Vučića.

U 12 časova protest će biti održan i ispred zgrade Vlade Srbije, gde će biti predati zahtevi za prijem kod premijerke i ministra građevinarstva Tomislava Momirovića.

Osnovna ideja i zahtevi sindikata su da se očuva Republički geodetski zavod i da se obezbede uslovi za njegov napredak i unapređenje poslovanja, navodi se u saopštenju.

Kako se dalјe precizira, sindikati već dve godine ukazuju na kontinuirano i nekontrolisano uništavanje Republičkog geodetskog zavoda kao institucije od posebnog značaja za Republiku Srbiju.

Zabrinutost zaposlenih i sindikata je uzrokovana sve slabijim rezultatima koje ostvaruje zavod pod rukovodstvom, koje predvodi direktor Borko Drašković.

Mnoge štetne odluke i brojna kršenja lјudskih prava i sindikalnih sloboda službenika u RGZ-u do sada nisu naišla na zaštitu od strane nadležnih a pre svega Vlade RS i resornih ministarstava.

Dva potpisana Sporazuma sa Vladom RS i garancije premijerke Ane Brnabić nisu dovolјna da se obezbedi zaštita jednog broja zaposlenih koji su uzeli učešće u štrajku u 2019-oj godini.

Ni brojne kritike javnosti pa i samog predsednika Aleksandra Vučića o problemima i korupciji u RGZ-u nisu dovolјan razlog da Vlada stavi na dnevni red situaciju i stanje u RGZ-u.

Činjenica da RGZ još jednom funkcioniše bez prethodno usaglašene i na zakonit način donete Strategije razvoja za period 2021-2025 samo ilustruje razmere samovolјe i neprofesionalizma koje su na delu.

Na osnovu kojih se planova troše sredstva iz budžeta i ona koja su dobijen aod kredita sa Svetskom bankom. Na primeru korišćenja aplikativnog softvera HONESTY u 2020 i 2021 mogu se sagledati razmere neplanskog i nepotrebnog rasipanja budžetskih sredstava.

Sva ova i mnoga druga pitanja sindikati RGZ-a su pokretali nebrojeno puta u svojim obraćanjima Vladi, predsedniku Republike i resornim ministarstvima. Kako je velika većina tih pitanja ostala bez odgovora a situacija je sve složenija i rezultati RGZ-a idu u negativnom pravcu sindikati su prinuđeni da održe proteste ispred nadležnih institucija, zaklјučuje se u saopštenju.

Novi Poseban kolektivni ugovor za radno angažovanje estradno-muzičkih umetnika i izvođača u ugostiteljstvu, hotelijerstvu i turizmu upisan je u Registar kolektivnih ugovora Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Rešenje o tome stiglo je juče u Samostalni sindikat estradnih umetnika i izvođača Srbije, kao zvanična potvrda da je ovaj ugovor, zaključen 14. januara ove godine između Samostalnog sindikata estradnih umetnika i izvođača Srbije i Unije poslodavaca Srbije, upisan u Registar kolektivnih ugovora, dana 1. februara 2021. godine.

PKU, koji su potpisali predsednik tog sindikata i Unije poslodavaca, Dragiša Golubović i Miloš Nenezić, jeste jedan od retkih ugovora u realnom sektoru, koji već šestu godinu uređuje međusobna prava i obaveze poslodavaca i estradno muzičkih umetnika i izvođača.

Ovim ugovorom utvrđuju se prava i obaveze iz rada i po osnovu rada, odnosno radnog angažovanja lica koja obavljaju umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture: izvođenje narodne, zabavne, džez, pop i rok muzike, folklornih i drugih igračkih programa, odnosno ostalih muzičkih, govornih i scenskih izvođenja kulturnih programa, kao i poslova stručnjaka i saradnika u estradno-muzičkoj delatnosti i poslodavaca u ugostiteljstvu, hotelijerstvu i turizmu.

Sastavni deo PKU-a je i tipski ugovor o izvođačkom radu, koji potpisuju izvođač i poslodavac i koji detaljno reguliše njihove međusobne obaveze i prava.

Preuzmi Rešenje

Samostalni sindikat Kragujevca obratio se otvorenim pismom ministru zdravlja Srbije Zlatiboru Lončaru u kojem, u ime više desetina hiljada članova, naglašava da je stanje u toj oblasti neprihvatljivo, jer građani trpe zbog neorganizovanosti resora kojim ministar upravlja.

U pismu, koje je potpisao predsednik tog sindikata Jugoslav Ristić, ukazano je da, u ovim uslovima pandemije, aplikacija za zakazivanje pregleda, za pojedine ambulante, ne radi mesecima.

“Time su građani prinuđeni da, satima u grupi, čekaju ispred vrata lekara. Telefonskim putem nas upućuju da dođemo i čekamo kod izabranog lekara. Doprinosi li to poboljšanju situacije? Nama laicima se čini da bi bilo bolje da svaki građanin ima svoj termin kod lekara i da ima što manje kontakata”, navodi se u pismu.

U kragujevačkom sindikatu se pitaju i zašto Klinički centar u Kragujevcu vraća pacijente upućene na specijalističke preglede, uz obrazloženje da im nije napisano da je „hitno” iako nema pacijenata ispred ambulanti?

“Da li bolest treba da dođe do te faze i postane hitna da bi neko ko decenijama plaća doprinose za zdravstveno osiguranje zaslužio pregled? Zašto se na telefone za zakazivanje u Kliničkom centru Kragujevac, niko ne javlja? Zašto Klinički centar u Kragujevcu pomoćnim radnicima angažovanim na određeno vreme nije isplatio i onako nisku decembarsku zaradu”, neka su od pitanja ovog sindikata.

Sindikalci su pozvali ministra Lončara da pomogne u rešavanju ovih problema u Kliničkom centru u Kragujevcu, uopšteno u zdravstvu, i da olakša građanima tešku situaciju.

Samostalni sindikat poštanskih radnika Srbije organizovao je protest ispred sedišta Pošte Srbije, sa zahtevom da se povećaju zarade zaposlenima, kao i da se povećaju naknade za obolele od kovida.

Zaposleni u tom javnom preduzeću traže da plate radnika u tom preduzeću, koje su manje od 60.000 dinara, budu povećane za 10 odsto, kao i da se ostalim zaposlenima, osim poslovodstvu, plate povećaju za tri odsto.

Predsednik sindikalnog odbora Zemun Samostalnog sindikata poštanskih radnika Aleksandar Janić rekao je da je prosečna neto zarada u Srbiji za oktobar 2020. godine bila 60.109 dinara, a u JP "Pošta Srbije" 54.856 dinara.

On je naveo da je plata većine zaposlenih u JP "Pošta Srbije" ispod prosečne zarade u Srbiji.

Zaposleni u ovom preduzeću traže da im se isplati zarada iz dobiti po usvajanju završnog računa, a ukoliko dobiti nema da se od Vlade Srbije zahteva isplata jednokratne pomoći od 45.000 dinara.

Oni zahtevaju od Vlade Srbije da po hitnom postupku uzme u razmatranje situaciju u JP "Pošta Srbije", da finansijski i stručno pomogne kao što je pomagala mnogim javnim preduzećima do sada.

Traže i da se zaposleni koji rade duže od 24 meseca zaposle po ugovoru na neodređeno vreme, da se bolovanje obolelima od korona virusa isplaćuje 100 odsto i da se onima kojima je smanjena plata po ovom osnovu vrati novac.

Zaposleni u JP "Pošta Srbije" traže od Vlade i resornog ministarstva da se u što hitnijem roku uradi revizija poslovanja u ovom preduzeću i da se dovede stručan menadžment, jer je, kako tvrde, na čelu ovog preduzeća nestručno poslovodstvo.

Predsednica Samostalnog sindikata poštanskih radnika Jadranka Stankov rekla je da traže da sadašnja direktorka Mira Petrović bude smenjena, kao i da bude doveden nov direktor koji će ovo preduzeća dići na noge.

Stankov je rekla da je protest prvi u nizu i da će uskoro organizovati nov protest ukoliko njihovi zahtevi ne budu ispunjeni.

Na protestu su, osim radnika iz Pošte u Beogradu, došli i zaposleni tog preduzeća iz Novog Sada, Valјeva, Kragujevca i drugih gradova.

Još nije poznato da li je sve bilo po zakonu kada je poslodavac radnicima u niškoj fabrici "Šinvon" poslao SMS poruke da im neće produžiti ugovore o radu. Informacija da je blizu 200 zaposlenih obavešteno da prestaje potreba za njihovim angažovanjem "zbog smanjenog obima posla", pojavila se u trenutku kada je Šinvon "unajveće" tražio nove radnike.

Sindikat ukazuje na zloupotrebu institucije privremenog rada, dok načelnica resorne niške inspekcije kaže da nije ovlašćena da daje podatke.

Fabrika kablova Šinvon u Nišu otvorena je pre manje od 10 godina, kao rezultat „privlačenja velikih stranih investicija u našu zemlju“. Radnici sa isteklim ugovorima, za koje više tamo nema mesta – danas anonimno potvrđuju da su ostali na ulici.

Ukupno 188 radnika u Šinvonu u Nišu ostalo je bez posla, o tome su obavešteni putem SMS poruke koja je nekima stizala i na putu do posla. To je sa javnošću podelio Miodrag Stanković, opozicioni odbornik koji još podseća da je Šivon, kao i „majka-firma“ ove fabrike, Jura, korisnik državnih subvencija.

Obaveza o „neotpuštanju“ radnika iz ugovora sa Srbijom je istekla, ali bi, smatraju sindikati, obaveze iz domaćeg zakonodavstva i za njih trebalo da važe. Treba proveriti, kaže Olivera Bobić iz Samostalnog sindikata u Nišu, ne samo da li su im ugovori u skladu zakonom istekli, već koliko su puta na po mesec dana produžavani, jer upravo na to skreću pažnju radnici u južnokorejskim fabrikama koji rade „na određeno“.

„Ovde, ako jedna ozbiljna kompanija na mesec dana produžava (ugovore o radu), prosto je neverovatno da ona tako haotično posluje i da od meseca do meseca ne zna svoje planove“, kaže Olivera Bobić iz Samostalnog sidikata.

Ili je u pitanju, navodi, kod nas neretka pojava – zloupotreba zakonske mogućnosti sklapanja ugovora na određeno, za šta moraju da postoje opravdani razlozi. Na to je, gostujući u Novom Danu na N1, ukazala i Sarita Bradaš, psihološkinja i autorka više radova u oblasti rada.

„Ja sam gledala finansijske izveštaje ove firme za 2019. godinu i vidi se da je prosečan broj radnika i radnica tek nešto više od 600. To znači da ovih „otpuštenih“ 200 je oko trećina radnika i radnica. Ja se pitam kako taj poslodavac posluje, kako previđa. Da li je on ove ljude angažovao na određeno za one poslove koji su trajni“, navodi Bradaš. Iz tog razloga i prva žena Saveza samostalnih sindikata Niša poziva inspekciju rada da dublje uđe u kontrolu i da se ne zadržava samo na formalnostima:

„Tu imamo izjavu nekog radnika da je on radio u jednom mesecu 28 dana. Sa prekovremenim radom to je nemoguće…“, ocenjuje Olivera Bobić.

Na pitanje da li veruje da će nadležni organi zaista to ispitati, kaže:

„Pa, ako smo ozbiljna država i zalažemo se za zaštitu svojih građana i prava zaposlenih, to bi moralo da se ispita: da li je rađena preraspodela (radnog vremena), šta je urađeno i da li su ti ljudi, ipak, na neki način oštećeni“,

Već šest godina je, dodaje, oštećen bivši radnik „majke“ Šinvona, Jura-korporacije iz Niša, koji je pokušao da osnuje Samostalni sindikat u toj fabrici. „Naš poverenik sindikata i član inicijativnog odbora su dobili otkaze“, objašnjava Bobić.

A sudovi odugovlače – druga revizija presude Osnovnog suda u korist otpuštenog, ishod, kaže, i dalje na čekanju.

„Strah je preveliki zato što smatraju da su njihovi poslodavci zaštićeni i da, ukoliko to pokušaju, završiće kao mnoge kolege pre njih“, ocenila je Bobić.

Da li će Šinvon ovde završiti sa smanjenjem broja zaposlenih, pitanje je od milion dolara u Nišu, gradu u kome nije moguće zvanično saznati od načelnice inspekcije rada – šta je pokazala kontrola u fabrici. Za informacije upućuje isključivo na Ministarstvo za rad, odakle još nema odgovora na poslat imejl.

Izvor: N1

Rad od kuće u Srbiji jeste prilično iznuđena opcija koja se desila zbog pandemije, ali dok je opravdan kao zaštita od oboljevanja, sve više zaposlenih smatra da poslodavci očekuju da budu neprestano dostupni, kaže za biznis.rs predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Ljubisav Orbović.

On je naveo da SSSS brine da li će rad od kuće postati uobičajen i nakon što pandemija prođe, dodavši da se u ovo vreme pokazalo da mnoge delatnosti zaposleni mogu da obavljaju iz svog doma.

„Jedan broj poslodavaca je već procenio da im se ne isplati da plaćaju prostor, njegovo održavanje i slično i to je za neke poslove i u redu. Međutim, problem predstavlja činjenica da većina zaposlenih nemaju u stanu mogućnosti da odvoje poseban, radni prostor“, konstatuje Orbović.

Ono što predstavnike sindikata brine je i mogućnost koja se pominje prema delom onih koji danas zapošljavaju radnike u Srbiji.

„Postoji opasnost da jedan deo poslova poslodavci više neće želeti da zadrže, već će od zaposlenih tražiti da osnuju sopstvene firme koje će sa njima ubuduće sarađivati. To može delu zaposlenih napraviti ogromne probleme, jer postoje ljudi koji rade svoj posao dobro, ali nisu dovoljno preduzimljivi i sposobni da započnu sopstveni biznis. S druge strane, oni koji te veštine imaju tu priliku će u narednom periodu verovatno i iskoristiti, zaključio je Orbović.

Prema poslednjim procenama, polovina aktivnog radnog stanovništva u svetu će i u 2021. godini uglavnom raditi od kuće.

Da u Srbiji postaje praksa da firme "preko noći" zatvaraju pogone, i radnike o otkazima obaveštavaju porukama i mejlovima, dokaz je i firma "Šinvon", druga "Jurina" fabrika.

Njeno rukovodstvo je putem SMS poruka obavestilo 188 radnika da zbog smanjenog obima poslovanja nisu u mogućnosti da im produže ugovore. I to je još jedan dokaz da SMS, mejl ili jednostavno, otkaz bez ikakvog obrazloženja i očekivanja radnika, nije novina u Srbiji. Naprotiv, više od 2.000 radnika u nekoliko firmi našlo se na ulici na ovakav, volšeban, način.

Prethodno je takvu sudbinu radnicima priredio turski lanac pekara Simit Saraj, dok je i kompanija Home plus, pre dva meseca, na cedilu ostavila i radnike i potrošače.

Simit Saraj
Posle tri godine poslovanja, svečanog otvaranja i dobrih uslova za radnike, turski lanac pekara Simit Saraj, više nema nijedan lokal u Beogradu. Poslednja tri, koja su radila u samom centru prestonice, zatvorena su, početkom prošle godine navodno, zbog kovida. Zbog dugovanja za zakup privatnim vlasnicima i gradu, u međuvremenu su ostali i bez prava na korišćenje prostora. Danas su u blokadi više od 12 miliona dinara, pokazuju podaci NBS.

U jednom momentu imali su 9 lokala na najboljim lokacijama u prestonici i ukupno 120 radnika. Svi oni ostali su bez posla, bez ikakvog zvaničnog obaveštenja vlasnika.

Na cedilu i radnici i potrošači
Kompanija Home plus, koja prodaje kućne potrepštine, reklo bi se da je radila kao "švajcarski sat" do samog zatvaranja. Lokali po tržnim centrima i centralnim lokacijama po Srbiji, složni radnici... redovne plate. I sve to do odjednom. Krajem prošle godine, vlasnik je zatvorio sve lokale, a na cedilu su ostali i radnici i potrošači koji su poručili robu, platili je, i nisu je dobili. Firma je pre dve nedelje i zvanično otišla u stečaj, račun je u blokadi za 55 miliona dinara.

Radnike o otkazu obavestili mejlom
I bugarski lanac prodavnica mobilnih telefona, opreme i tehnike "Hendi" zatvorio svoje radnje širom Srbije - sve u jednom danu, ukupno oko 200 objekata. Oko 900 radnika, o otkazima, je obavestio elektronskom poštom.

"Hendi" je došao u Srbiju 5. marta 2007. godine, a 1. juna 2018. godine, radnici su dobili mejl da više nemaju posao, dok je na sajtu preduzeća istaknuto obaveštenje: "Poštovani kupci, saradnici i prijatelji, posle 10 godina poslovanja u Srbiji, obaveštavamo Vas da HENDI-TEL prestaje da radi. Želimo da vam se zahvalimo na decenijskom poverenju, saradnji i podršci".

Posle vesti da je poznati lanac mobilnih telefona iznenada propao u Srbiji čulo se da je ista sudbina prethodno zatekla radnike i Bugarskoj i to u martu 2018. godine.

Pobegli preko noći
Nekako se čini da je najjače, kao bomba, odjeknula informacija da je ruska kompanija "Spilit" napustila Srbiju i bez posla u dve fabrike na jugu i severu Srbije, ostavila oko 500 radnika.

Nekoliko dana, nakon zatvaranja fabrika u Vranju i Somboru, kao i ukupno 34 prodajna salona, od direktora nije bilo ni traga ni glasa, da bi se potom oglasio vlasnik Andrej Hodasevič.

Radnicima i oštećenim kupcima obećao je isplatu dugova, što je i uradio, ali delatnost i proizvodnju nije zanovio. Vlasnik je kasnije tvrdio i da je oštećen za 200.000 evra, te da će se sa radnicima koji su uzimali robu razjasniti na sudu.

O zatvaranju preko Vajbera
Nemačkoj fabrici za preradu i konzerviranje ribe "Servfud" u Smederevu, stavljen je katanac u novembru 2018, samo dve godine nakon otvaranja pogona u Srbiji. Desetak radnika je protestovalo ispred zaključane kapije tražeći objašnjenje jer im je, kako su tvrdili, preko vajber grupe saopšteno da je firma zatvorena.

Prethodno im se nije niko obratio, a ni na telefone bivših nadređenih se nije niko javljao. Iako je na početku rada najavljeno zaposlenje za čak 300 radnika, nemačka kompanija za dve i po godine uposlila je oko 60 radnika, a nesrećan kraj dočekalo je njih 25.

Ključ na 90 zlatara
Hrvatska firma "Gold exchange" koja se bavi otkupom zlata, 2013. godine doslovno je preko noći zatvorila svih 90 zlatara u Srbiji, a 180 zaposlenih ostavila bez dve poslednje plate i doprinosa. Sve zlatare zatvorene su 12. septembra te godine, nepunih godinu dana nakon što su počele sa radom.

Zanimljivo je da je "Gold exchange" prethodno po identičnom scenariju naprasno zatvorio zlatare u Bosni i Hercegovini, a radnike takođe ostavio bez plata i doprinosa. Usred noći su zatvorene poslovnice u Sarajevu, Zenici i Tuzli. Vlasnici ove firme bili su hrvatski državljani Kristijan Kopić i Gordan Skočilić.

Kopić, koji je u Srbiji imao udeo od 99 odsto vlasništva u Goldu, zapao je u probleme u našoj zemlji nakon što je Direkcija za mere i plemenite metale ustanovila da preduzeće ne ispunjava uslove za dobijanje znaka proizvođača predmeta od dragocenih metala.

Leonardo
"Leonardo", pogon italijanske fabrike za proizvodnju dela obuće, dospela je u žižu javnosti pre pola godine kada je oko 60 radnika sasvim slučajno saznalo da više nisu zaposleni i to nakon što je jedna radnica zatražila medicinsku pomoć. Plate su već kasnile i dugovanja prema njima su rasla.

Ipak, fabrika u Subotici ponovo je pokrenula proizvodnju i na posao se vratilo 33 radnika.

Ištvan Huđi, predsednik Saveza samostalnih sindikata u Subotici, rekao je nedavno za "Blic" da je poslodavac ipak ispoštovao sve što je obećao. Sve zaostale zarade su radnicima isplaćene, još je jedino preostala isplata otpremnina onim radnicima koji se nisu vratili na posao.

Izvor: Blic

Rok važenja Posebnog kolektivnog ugovora (PKU) za delatnost putne privrede Srbije produžen je za još tri godine.

Sporazum o tome potpisan je danas u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Sporazum su, u ime Samostalnog sindikata putara Srbije i reprezentativnog Udruženja poslodavaca putne privrede Republike Srbije „PUTAR“, potpisali predsednici Duško Bošković i Zvonimir Marković.

Time je važenje PKU za tu delatnost, koji je isticao u martu ove godine, produženo do marta 2024. godine.

Reč je o jedinom važećem ugovoru u realnom sektoru, koji se odnosi na oko 10.000 zaposlenih u putnoj privredi Srbije.

Električna energija za domaćinstva i vlasnike malih radnji od danas će biti skuplja za 3,4 odsto. Da li je ovo poskupljenje opravdano?

Analiza Agencije za energetiku pokazuje da će februarski račun za prosečnu mesečnu potrošnju od 450 kilovata, a takvih domaćinstava je najviše, biti uvećan za oko 150 dinara. Oni koji se greju na struju sa potrošnjom do 1.600 kilovata, platiće 350 dinara više.

U Agenciji obrazlažu da je povećanje opravdano, jer je cena struje dosta niža od troškova proizvodnje.

“Apsolutno je opravdano. I sa ovakvim poskupljenjem, cena električne energije u Srbiji, za garantovano snabdevanje je ubedljivo najeftinija u Evropi”, navodi Dejan Popović, predsednik Agencije za energetiku.

Ovo, međutim, nije neočekivano poskupljenje.

“Najavljivano je još ranije. U okviru ovih naših aranžmana koje imamo sa MMF-om je i da se postepeno povećavaju cene struje, dok ne dođemo do nivoa koji je prosečan na nivou Evropske unije”, kaže Radojka Nikolić iz Ekonometra i Biznis magazine.

Efekti poskupljenja realno će se videti u martu, jer je i januarski račun, koji uskoro stiže, već uvećala naknada za podsticanje obnovljive energije u proseku za 150 dinara.

Taj namet se nije menjao pet godina i sada iznosi 0,437 dinara po kilovat satu.

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović objašnjava šta je dovelo do povećanja naknade koja se plaća povlašćenom proizvođaču.

“Neko bi sada rekao – pa dugo se nije menjala ta Uredba, ja neću to da kažem. U odnosu na prethodni period, došlo je do porasta instalisane snage u obnovljivim izvorima i to je dovelo do toga da se prosto poveća iznos koji će se plaćati povlašćenom proizvođaču električne energije. To je u tom smislu bilo neminovno”, ističe Mihajlovićeva.

Izvor: RTS

Da bi se stalo na put radu “na crno” i u oblastima kao što su građevinarstvo, turizam, ugostiteljstvo, poslovi u kući i kreativna industrija, po uzoru na postojeći Zakon o pojednostavljenom angažovanju na sezonskim poslovima u poljoprivredi, država uskoro planira proširenje obuhvata postojećeg zakona.

Prvi nacrt izmena mogao bi da bude spreman već u februaru, ali je cilj, ističu u NALED-u, da se radnici zaštite i bude im plaćeno penziono i deo zdravstvenog osiguranja, da se poslodavcima olakša prijava putem portala ili mobilne aplikacije, za konkretne dane rada, uz plaćanje stimulativnog fiksnog iznosa za poreze i doprinose, i na kraju – da država bude u dobitku.

Jer, kako je nedavno podsetila Darija Kisić Tepavčević, ministarka za rad, u prvoj godini primene zakona, u slučaju registracije sezonaca u poljoprivredi, za ukupno 820.000 dana angažovanja za njih su plaćeni porezi i doprinosi u iznosu od 250 miliona dinara.

U Savezu samostalnih sindikata Beograda oštro reaguju na usvajanje izmena ovog zakona, pitajući se zašto NALED, kako dodaju, „želi od radnika u Srbiji da napravi robove”.

„Na prvi pogled sve ovo izgleda humano i bajkovito, ali kada se te lepe brojke prevedu u realnost, to izgleda ovako: ako je 26.600 radnika radilo 820.000 dana, to znači da je svako od njih u toj godini radio 31 dan ili jedan mesec! Dalje, to znači da je svakom od njih na ime doprinosa za svaki radni dan uplaćeno 303 dinara na ime zdravstvenog i penzionog osiguranja, što je paradoksalno. Jer, ako je prijavljeni sezonac za godinu dana rada zaradio mesec dana staža, to znači da bi godinu dana staža mogao da zaradi tek posle 12 godina rada, a da bi došao do minimalnih 15 godina staža što je uslov za penziju trebalo bi na ovaj način da bude angažovan 180 godina“, ističe Dragan Todorović, predsednik ovog sindikata.

Kada je ovaj zakon donet pre nekoliko godina, ideja je bila da se zaštite takozvani nadničari, radnici u poljoprivredi, oni koji prvenstveno rade za ljude koji imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva, ali nisu firma, nemaju pravnika, računovođu, da se pomogne i jednima i drugima kroz prijavu po pojednostavljeno elektronskoj proceduri.

„Ovim novim projektom NALED zapravo hoće da ozvaniči rad na crno, da doprinosima u visini cene kutije cigareta legalizuje robovlasnički odnos. Zamislite u građevinarstvu nekog ko zida stambeni objekat, cena troškova izgradnje po kvadratu košta 400 do 500 evra, a prodajna cena na tržištu je 1.500 do 2.000 evra. Da li će onda kada se ozvaniči ovaj robovlasnički odnos i legalizuje rad građevinskih preduzimača nastati blagostanje? Država će dobiti tih 303 dinara dnevno po radniku-robu, a građevinska mafija gde su ljudi radili na crno preći će u legalne tokove po damping ceni za takvog radnika“, slikovit je Todorović.

Podseća i da građevinarstvo i ugostiteljstvo već dugo nisu sezonski poslovi, kao i da ovde nije cilj da se pojednostavi radno angažovanje, već da se onima koji rade u sivoj zoni da legalitet, tako što će se izmisliti novi oblik rada, sve da bi se omogućilo bogaćenje malog broja ljudi.

„Sve ovo je očigledan primer da država nema jasnu strategiju za borbu protiv rada na crno, ne zato što ju je teško napraviti, već zato što njeno sprovođenje znači zameranje nekim ljudima iz sive zone koji, očigledno, uživaju zaštitu moćnika. Cilj je da se ,cementira, poruka da je ovo zemlja jeftine radne snage, prekarnog rada, legalizovane eksploatacije radnika“, zaključuje Dragan Todorović.

Izvor: Politika

Duško Vuković ispred Saveza samostalnih sindikata Srbije i Božidar Dakić bivši direktor Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, gosti su večerašnje emisije "Među nama", a sa voditeljkom i novinarkom Radom Đurić razgovarali su o socijalnim kartama.

Zakon o socijalnoj karti, čiji je pedlog dostavljen skupštini trebalo bi da bude u primeni od marta 2022. godine. Za njegovo sprovođenje iz budžeta biće izdvojeno 130miliona dinara, podsetila je na početku emisije Rada Đurić.

Na pitanje koji je ovo put da se najavljuju socijalne karte, Duško Vuković je rekao da se sredinom prošle decenije prvi put došlo do ideje, da bi u Srbiji trebalo da uvedemo socijalne karte.

“Ali ne kao sada, već šire. Da prosto mapiramo i vidimo kakav je socioekonosmki položaj svih stanovnika u Srbiji. Ali mislim da mi do toga nikada nećemo doći”, rekao je on.

Na pitanje Rade Đurić šta nas je tada sprečavalo da popišemo ljude kojima je pomoć najpotrebnija Vuković je rekao:

“Najviše volja. Ako imate volju i ako se nekoliko volja susretnu – političke, civiline, stanovništva, svih delova društva, onda može nešto da se ralizuje. Prvi problemi zbog kojih nije mogla da se uvede socijalna karta jesu finansijske prirode. Priroda je da to puno košta, a i s druge strane, pitanje je da li vi možete u potpunosti da ispunite neku viziju postojanja socijalne karte jer to je ipak promenljiva kategorija. Mi možemo u jednom trenutku da utvrdimo kakav je položaj stanovništva u Srbiji, ali to je promenljivo. Ljudi odlaze, rađaju se umiru… Neki postaju bogatiji, neki siromašniji” rekao je između ostalog Vuković.

Na pitanje šta su kriterijumi, Božidar Dakić kaže:

“To vreme koliko mi pokušavamo da uvedemo socijalne karte, u stvari pokazuje koliko ljudi vremenom žele različite stvari. To je čini mi se bila prva prepreka socijalnih karata. Ono o čemu pričamo su uglavnom uslovi života. Šta nam za takva saznanja treba? Treba nam sazananje o imovini građana, o njihovim prihodima. A takve podatke možemo da potražimo u organizacijama koje se time bave. Ali, značajan broj objekata u Srbiji nije uknjižen i ne postoji evidencija, administrativna evidencija o njima”, rekao je između ostalog Dakić.

Izvor: Nova S

Strategija zapošlјavanja za period 2021–2026. godine bi, kako je ranije najavlјeno, trebalo da bude usvojena do kraja januara, a o tom strateškom dokumentu nedavno je organizovana i javna rasprava. U međuvremenu su prikuplјena i mišlјenja ministarstava, a čeka se i završna reč Socijalno-ekonomskog saveta, posle čega predlog strategije ide na usvajanje.

Glavni cilј je omogućavanje kontinuiranog rasta zaposlenosti, a posebna pažnja biće usmerena na kategorije lјudi koji se teže zapošlјavaju, među kojima su mladi, žene, osobe sa invaliditetom...

U kreiranju ovog dokumenta učestvovali su i predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije. Pitanje je, međutim, da li će predlozi tog sindikata biti i usvojeni.

“Tražili smo da se nađe način za motivisanje nezaposlenih da se češće prijavlјuju na biro rada, da se uvežu svi registri o zaposlenima i nezaposlenima u zemlјi, da Nacionalna služba zapošlјavanja ima u potpunosti uvid u sredstva koja se prikuplјaju po osnovu doprinosa i kako se koriste i, na kraju, da se vrate doprinosi za slučaj nezaposlenosti od strane poslodavaca”, rekla je za Politiku Sanja Paunović, iz SSSS.

A u predlogu nove strategije je navedeno da je u 2019. udeo dugoročno nezaposlenih u ukupnom broju nezaposlenih na evidenciji NSZ-a bio 66 procenta, a stopa dugoročne nezaposlenosti 6,1 odsto. Na kraju 2026. godine se očekuje da će primenom strategije taj udeo dugoročno nezaposlenih biti 61 procenat, a da će stopa dugoročne nezaposlenosti iznositi 1,9 odsto, što je smanjenje za pet, odnosno 4,2 procenta u odnosu na prethodni period. Planirana izdvajanja za aktivne politike zapošlјavanja projektovana Akcionim planom zapošlјavanja(APZ) su na 0,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2026, za razliku od 2019. kada je udeo izdvajanja za mere APZ-a u BDP-u bio 0,08 odsto.

Ipak, povodom završetka javne rasprave o ovom strateškom dokumentu, nedavno se oglasila Radna grupe Nacionalnog konventa za EU za pregovaračko poglavlјe 2 i 19. Smatra da Predlog Nacionalne strategije zapošlјavanja za period 2021–2026. predstavlјa korak unazad u odnosu na prethodnu strategiju, s obzirom na to da su planirana izdvajanja za aktivne mere zapošlјavanja projektovana na 0,2 odsto BDP-a u 2026. godini.

Kao koordinator grupe, Fondacija Centar za demokratiju je podsetila da je u prethodnoj strategiji u 2020. kao cilјana vrednost navedeno 0,5 odsto BDP-a.

– Sa tako skromnim izdvajanjima Srbija će i dalјe ostati na začelјu Evrope i sa najnižim obuhvatom merama APZ-a. U 2018. u mere APZ-a u Srbiji je uklјučeno 5,1 od 100 nezaposlenih, dok je u EU najmanji obuhvat imala Rumunija (5,3), a najveći Belgija (76,5). Obuhvat nezaposlenih merama APZ-a u 2019. pao je na 4,7 odsto – navedeno je u saopštenju.

Predlog nove strategije planira skromna izdvajanja APZ-a projektovana na 0,2 odsto BDP-a uprkos oceni iz izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije za 2020. u kojoj se navodi da „nedostaju adekvatni finansijski i institucionalni resursi za zapošlјavanje i socijalnu politiku“.

Iako se u cilјevima strategije spominju inkluzivnost tržišta rada, dostojanstven rad i kvalitet poslova, predložene mere ne vode ka kreiranju kvalitetnih radnih mesta.

Izostale su veoma važne intervencije za uklanjanje prepreka za uklјučivanje na tržište rada (na primer, razvoj usluga brige o deci i starijima kao podrška ženama na tržištu rada).

“Dok je prethodna strategija definisala cilјeve za unapređenje položaja 10 grupa teže zapošlјivih, a među njima su bili i Romi, povratnici po sporazumu o readmisiji, ruralno stanovništvo, interno raselјeni i izbeglice, viškovi zaposlenih, predlog nove strategije predviđa mere za svega četiri grupe: korisnike socijalne zaštite, žene, mlade i osobe sa invaliditetom”, podseća Radna grupe Nacionalnog konventa za Evropsku uniju.

Radnicima fabrike za proizvodnju branika za 500L „Fiat plastika” u Kragujevcu su za oko 15.000 dinara smanjene zarade koje su i ranije bile „drastično” niže od prosečne u Srbiji, saopštio je danas Samostalni sindikat te fabrike.

Novinarima je rečeno da su plate koje su i u vreme punog obima proizvodnje bile koliko i zarada kasirke iz lokalne trgovine, smanjene su po dva osnova: za više od 50 odsto umanjen je regres, te od februara zaposlenima sleduje oko 3.000 dinara mesečno manje ili 300 evra godišnje, a za dane plaćenog odsustva naknada je 60 umesto 65 odsto, koliko primaju zaposleni u Fijat Krajsler automobili Srbija.

Sindikat je ocenio da „kompanija 'Fiat plastika' pokušava da iskoristi trenutnu epidemiološku situaciju kako bi opravdala smanjenje zarada radnika navodnim gubicima usled smanjenja proizvodnje”.

„Uzimaju nam hleb iz usta za vreme epidemije, dok je i mnogo naših radnika obolelo i leči se i sve pada na one koji rade i kojima je povećan obim posla”, rekao je predsednik Samostalnog sindikata te fabrike Zoran Milјković.

Sindikalci kažu da je proizvodnja u fabrici „pala” za 20 do 30 odsto, ali je kompanija za vreme epidemije koristila sve Vladine mere i minimalac, a korisnik je i „svih mogućih državnih subvencija i olakšica pre toga”.

Radnici su nezadovolјni i delom Kolektivnog ugovora koji im je u decembru ponudio poslodavac, a sindikat odbio da potpiše, jer se traži da se odreknu prava na štrajk u trajanju od tri godine.

U sindikatu su ocenili da je umanjenje zarada težak udar na kućni budžet radnika i njihovih porodica, a odricanje od štrajka „vređanje lјudskog dostojanstva”, pa nemaju nameru da to prihvate.

Zaposleni su od 12. januara svakog radnog dana u jednočasovnom štrajku upozorenja, zbog kojeg se ne proizvede po 30 branika dnevno za „500L”.

Kako je saopšteno, štrajku radnika su se pridružili i šefovi i supervizori „revoltirani što su za višemesečni, iscrplјujući rad s nedovolјnim brojem radnika kao nagradu dobili umanjenje zarada”.

Milјković koji je i predsednik Štrajkačkog odbora, naveo je da će se, ukoliko ne bude dogovora s poslodavcem, štrajk upozorenja nastaviti od 3. februara, kada se radnici vraćaju s plaćenog odsustva.

Po Milјkovićevim rečima, od poslodavca su dobili poziv za pregovore u petak, 29. januara, i od ishoda će zavisiti dalјi potezi sindikata koji „od zahteva neće odstupiti ni jedan milimetar”.

„Osnovno je da nam se vrate primanja koja smo imali do januara ove godine i regres koji je bio po Pravilniku o radu koji je kompanija jednostrano promenila i o čemu nije obavestila reprezentativni sindikat”, rekao je Milјković.

U sindikatu kažu i da su spremni da počnu i potpunu obustavu rada.

Izvor: Politika

Savez samostalnih sindikata Kragujevca uputio je Ustavnom sudu Republike Srbije inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba člana 4. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama.

Inicijativa je pokrenuta na zahtev Sindikalne organizacije gradskih uprava grada Kragujevca i odnosi se na oko 450.000 zaposlenih.

Osporenom odredbom člana 4. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama određeno je: „Koeficijent izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu. Koeficijent sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.“

Navedene odredbe člana 4. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama nisu u saglasnosti sa članovima 23, 60. i 194. Ustava Republike Srbije i Konvencijom broj 131. Međunarodne organizacije rada o utvrđivanju minimalnih plata.

Svrha ove inicijative je da se i zaposlenima u državnim organima i javnim službama obezbedi pravo na regres za godišnji odmor i naknada za ishranu tokom rada, koji su navodno sadržani u koeficijentima za obračun zarada.

Pravni stručnjaci, koje je naš sindikat angažovao, nesumnjivo su dokazali da regres za godišnji odmor i naknada za ishranu tokom rada nisu uklјučeni u koeficijent.

Istaknuto je, da ukoliko bi sporna davanja bila uklјučena u koeficijent, bez definisanja njihovog iznosa, tada radnik ne bi znao kolika je njegova naknada za rad, odnosno ne bi znao da li je ona pravična, što je suprono članu 60. Ustava Republike Srbije.

Ovim se krši i član 118. Zakona o radu, čime su zaposleni u ovim oblasatima diskriminisani. Kao dokaz izneta je i činjenica da zaposlenima kojima se isplaćuje minimalna zarada, ona nije uvećana za regres za godišnji odmor i naknadu za ishranu tokom rada, što predstavlјa kršenje Zakona o radu, članovi 111-113., ali i konvencije br. 131. Međunarodne organizacije rada.

Utvrđeno je da se nijednim aktom ne reguliše visina regresa za godišnji odmor i naknada za ishranu tokom rada, dok su druge naknade utvrđene, jasno je da ove naknade i ne postoje.

Zato je predloženo Ustavnom sudu da navedeni zakon proglasi suprotnim Ustavom Republike Srbije.
Preuzmi Uredbu

Ministarstvo zaštite životne sredine saopštilo je da sindikalne organizacije nisu u obavezi da plaćaju naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine.

U odgovoru na dopis Saveza samostalnih sindikata Srbije, resorno ministarstvo je dalo mišljenje da sindikalne organizacije nisu obveznici plaćanja naknade, osim u slučaju da obavljanjem delatnosti ostvaruju prihod.

Svi predlozi i sugestije koji su dati u pravcu poboljšanja teksta Uredbe o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaju obavljanjem aktivnosti, kojima se poštuje princip zaštite i unapređivanja životne sredine i princip pravičnosti, biće prihvaćeni, a nakon dobijanja saglasnosti za započinjanje postupka izmena i dopuna Uredbe, novi tekst biće upućen vladi na usvajanje, navodi se u dopisu Minstarstva.

SSSS je još 24. jula prošle godine, u dopisu predsednici Vlade Srbije i tom ministarstvu, predložio izmenu i dopunu Uredbe, zahtevajući da se iz nje izuzme delatnost sindikata.

Predlog je obrazložen činjenicom da se sindikalne organizacije ne registruju u Agenciji za privredne registre, već upisom u Registar sindikalnih organizacija koji se vodi kod Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Sindikalne organizacije se, kao interesne organizacije zaposlenih, angažuju na zaštiti, ostvarivanju i unaprećenju prava na rad i po osnovu rada zaposlenih i njihovog materijalnog, socijalnog i društvenog položaja. Na osnovu ovakve delatnosti, SSSS je ocenio da ne postoji ni jedan razlog da se sindikalne organizacije i delatnost sindikata svrstaju u pravna lica, čija aktivnost ima negativni uticaj na životnu sredinu.
Preuzmi Uredbu

Samostalni sindikat Poštanskih radnika poziva sve zaposlene u JP „Pošta Srbija“ na protest, koji će biti održan 6. februara 2020. godine, u 14 sati, ispred sedišta Preduzeća, Takovska 2 u Beogradu.

Taj sindikat poziva sve sindikate koji deluju u JP „Pošta Srbija“ da svojim prisustvom iskažu nezadovoljstvo trenutnom situacijom u preduzeću.

Sindikat zahteva povećanje zarade svim zaposlenima u JP „Pošta Srbija“, isplatu bolovanja obolelim i zaposlenim u izolaciji zbog virusa COVID19 u iznosu od 100 odsto, hitan prijem optimalnog broja izvršioca na tehnološkim radnim mestima i hitno postavljanje direktora na čelo preduzeća.

„Ovo je trenutak da svi zajedno pokažemo slogu i jedinstvo“, navodi se u pozivu za protest Samostalnog sindikata Poštanskih radnika.

Iskustvo sa nama budućnost pred nama - kongresni je slogan sa kojim je Savez samostalnih sindikata Srbije ušao u novi petogodišnji mandat od 30. juna prošle godine, sa cilјem da se modernizujemo i postanemo efikasniji, angažujući iskusne da pripreme mlade za težak i odgovoran sindikalni rad, izjavio je Rade Erceg, predsednik SSSS Opštine Stara Pazova.

Rad Sindikata u narednim godinama, prema njegovom mišlјenju, trebalo bi da počiva na deset stubova: vidlјivost, očuvanje radnih mesta, unapređenje položaja zaposlenih žena i mladih, stvarni socijalni dijalog i obaveznost kolektivnog ugovaranja, više plate, minimalac na nivou minimalne potrošačke korpe, dostojanstven i bezbedan rad uz očuvanje života i zdravlјa zaposlenih, podrška institucijalnim okvirima sticanja novih veština kroz tekuću reformu stručnog obrazovanja, ukidanje kaznenih poena za penzionisanje i učešće u kreiranju izmena seta zakona o radu prihvatlјivim za sve strane.

„Ekonomski poredak, koji nam je vreme ili neko drugi nametnuo, ili je taj neko drugi i ovakvo vreme nametnuo, nas je doveo do statusa jedine ozbilјne i organizovane institucije koja pokušava da zaštiti i unapredi položaj zaposlenih i njihovih porodica, sa želјom da ih vrati u mirne vode magičnog zbira 8+8+8. Smatram da je ideja o smanjenju radnog vremena na sedam sati dnevno prilagođena vremenu, globalnoj nezaposlenosti i okolnostima i da ne bi ugrozila produktivnost. Svakako treba ove godine da bar razmislimo o ovoj ideji 7+8+ 9, jer 21. je vek, 4. Industrijska revolucija, imamo mnogo savremenih oruđa kao pomoćnike, koji čine lјudski rad bržim i efikasnijim, a ne uzimati zdravo za gotovo i zakovano 40 časovno radno vreme“, kaže Erceg, citirajući francuskog državnika Šarla de Gola, koji je rekao da je „politika suviše ozbilјna stvar da bi se prepustila samo političarima“.

„To me asocira na, i kod nas ozakonjenu, instituciju socijalnog dijaloga, koji dozvolјava da učestvujemo u donošenju odluka bar u okvirima delatnosti rada i socijalne politike. I mi u našoj sredini imamo takva dva tela, dva Saveta u kojima učestvujemo, Savet za zapošlјavanje i Socijalno-ekonomski savet, prvi koji priprema akcioni plan za sprovođenje aktivnih mera zapošlјavanja države, koji je omogućio zapošlјavanje 301 lica po raznim merama za osam godina rada, a drugi zadužen za sva ostala pitanja vezana za socijalno ekonomsku sferu lokalnog društva“.

„Institucionalni teren za dogovor o ispravlјanju pogrešno primenjivane i pogrešno prezentovane izvršiocu budžeta, politike isplate naknada za putne troškove zaposlenim u javnom sektoru, korišćen je u meri koja je dozvolјavala konsenzus, ali je on nakon međusobnog razjašnjenja i uvažavanja, uz pomoć i Agencije za mirno rešavaje radnih sporova, doneo za celu prošlu godinu pravno poštovanu proceduru i status zaposlenih po ovom pitanju, čak i u domenu vremenskog okvira isplate. Ova aktivnost je donela dobro svim zaposlenima, ne samo članovima našeg sindikata, istakao je Erceg, dodavši da koronavirus, za sada, nije uzrok povećanja broja nezaposlenih.

„Po našim saznanjima, na teritoriji opštine nije bilo otpuštanja radnika među 24.000 stalno zaposlenih, dok je oko 40 radnika, koji su radili po nekom drugom osnovu, ostalo bez posla, čime se zvanična stopa nezaposlenosti zadržala na manje od tri odsto. U neformalnim razgovorima sa poslodavcima, iz malih i srednjih preduzeća, ako ovo zlo nastavi da kosi, onesposoblјava i odnosi živote, bez ponovne pomoći države može doći do gubitka posla do 10 odsto zaposlenih. To znači da bi bez posla ostao jedan do dva radnika iz svake male ili srednje preduzetničke radnje ili firme, što bi bilo na 3.000 preduzetnika i više od 1.000 preduzeća toliko i otkaza, jer se po njihovim izjavama već nalaze u periodu 'krckanja zaliha', upozorio je Erceg, ocenivši da neće biti dobro ni ako bude upola otkaza od ovog broja.

Prema njegovim rečima, zarade nisu smanjene u protekloj godini i isplaćivane su na vreme, „bar u sredinama gde smo organizovani".

„Kao jedan od onih čiji se glas čuje u sindikatima obrazovanja, smatram da možemo i više pomoći ekonomiji u kreiranju novih veština u sferi stručnog obrazovanja, ali i u osavremenjavanju opšteg obrazovanja, jer smo doživeli smenu generacija i prešli prag obučenosti za obrazovanje mladosti na modernim tehnologijama i na moderan način, na dalјinu ili na blizinu. Kako god, treba nas i bolјe platiti i nagraditi. Smatram da bi na jesen zarade u obrazovanju trebalo povećati za još tri odsto, čime bi za poslednjih 13 godina bar sustigli rast stope inflacije“, rekao je Erceg, koji je i nastavnik u Tehničkoj školi u Staroj Pazovi.

Izrazivši o veliku zahvalnost i divlјenje svim zaposlenima u zdravstvu, kao i poštovanje za njihove pojedinačne i kolektivne žrtve, Erceg je podržao predlog našeg Sindikata kulture da im se prošla godina prizna duplo u radnom stažu.

Sumirajući rad Sindikata, predsednik SSSS Opštine Stara Pazova tvrdi da naše sindikalne organizacije već funkcionišu na moderan način i da se prilagođavaju okolnostima.

„Jesmo oštećeni za živu reč, živ kontakt, druženje, aktivnosti, sportsko rekreativni odmor i preventivu zdravlјa članova, ali nismo oni koji kukaju, već dajemo sve od sebe da istrajemo i pomognemo u stvaranju društva socijalne pravde, pravednije raspodele dobara stečenih našim radom, jer firme i institucije bez pristojno plaćenih lјudi i nisu to što jesu, već samo prazne hale i zgrade“, zaklјučio je Erceg u izjavio za Sremske novine.

Minimalna cena rada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, za period januar-decembar 2021. godine iznosi 183,93 dinara (“neto”), po radnom času. Minimalna neto cena rada za decembar mesec 2020. godine, koja se u punom iznosu isplaćuje u januaru 2021. godine, iznosi 33.843,12 dinara (184 radna časa x 183,93 dinara).

Poslodavac je dužan da minimalnu zaradu isplati zaposlenom u visini koja se određuje na osnovu Odluke o minimalnoj ceni rada koja važi za mesec u kojem se vrši isplata, bez obzira za koji se mesec isplaćuje. To znači npr. kada se u januaru 2021.godine bude isplaćivala minimalna zarada za decembar 2020. godine, ili za bilo koji drugi mesec iz 2020. godine, primenjuje se minimalna cena rada po random času u visini od 183,93 dinara, a ne cena rada u visini od 172,54 dinara koja je važila za 2020. godinu.

Minimalna cena rada, u iznosu od 33.843,12 dinara, uvećava se za: a) regresa za godišnji odmor, b) naknade za ishranu u toku rada, c) uvećane zarade za minuli rad, za rad u dane praznika (državnih i verskih), za rad noću i za prekovremeni rad.

Imajući u vidu činjenicu da pojedini poslodavci ne poštuju odredbe Zakona o radu koje se odnose na minimalnu zaradu, molimo sve zaposlene koji su se susreli sa tim problemom da se obrate Savezu samostalnih sindikata Srbije kako bi smo nastali problem što efikasnije rešili.

VIŠE od 50 rudara iz Kine, iz sastava kompanije ZiJin, koji rade na izgradnji jalovišta za novi rudnik bakra i zlata Čukaru peki, kod Bora, štrajkovalo je danas ispred štaba te kompanije.

Oni traže bolje uslove za rad i najavljuju da će protiv menadžemnta podneti tužbu.

Kako su kazali, "oni od aprila rade bez prestanka, nemaju dovoljno hrane, u spavaonama nema mesta, nemaju grejanje.... Ističu da se osećaju kao u zatvoru, jer im izlazak do Bora – nije dozvoljen!

U žagoru se čulo kako rudari kaću: "Ovo je sramota za Kinu", "Stidimo se, stidimo", "Došli smo u Evropu da brukamo svoju zemlju"...

Jedan od radnika je kazao da oni platu primaju u Kini, jer se na taj način ne plaćaju porezi i doprinosi za radnike u Srbiji. Istovremeno, deo srpskih radnika, sa kupovinom "Čukaru peki" od "ZiJina" ostao je bez posla.

Protest kineskih radnika, koji je objavljen I na društvenoj mreži "Fejsbuk" juče je završen bez dogovora, a novi protest zakazan je za danas.

Izvor: Novosti

Ostalo je da se privatizuje još 78 preduzeća, a država će da se opredeli u kojima će da zadrži vlasništvo. Sagovornici emisije "Upitnik" na RTS-u ističu da javna preduzeća imaju javni značaj. Najavljena je i strategija o državnom vlasništvu, kao i akcioni plan. Koja preduzeća će biti oglašena ove godine?

U prošloj godini od ponuđena tri preduzeća – prodato je samo jedno. Iako je korona usporila i proces privatizacije, Ministarstvo privrede nastavlja s tim poslom.

Državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović rekao je u emisiji "Upitnik" da do 12. februara treba da bude usvojena Strategija o državnom vlasništvu, a Akcioni plan u martu.

Ove godine biće oglašeno 15, a možda i 20 preduzeća. Prva će biti oglašena "Lasta", "Petrohemija", Izdavačko preduzeće "Rad", četiri vodoprivredna preduzeća iz Banata, "Ivan Milutinović PIM", rekao je Stevanović.

Država je u poslednjih nekoliko godina raščistila portfelj Ministarstva privrede i ostalo je 78 preduzeća, a država će se opredeliti u kojim preduzećima će zadržati vlasništvo.

"Ministarstvo privrede će se baviti svim ovim preduzećima, a ne kao do sada da se preduzećima iz oblasti energetike bavi Ministarstvo energetike, a namenskom industrijom Ministarstvo odbrane. Sve administrativne poslove trebalo bi da završimo do kraja ove godine i da sa primenom i strategije, i zakona, i akata krenemo od sledeće godine", rekao je Stevanović.

Šta se promenilo u odnosu na ranije privatizacije
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović rekao je da se od prvih privatizacija pre dve decenije promenilo mnogo, a pre svega to što su radnici svesni da će doći do privatizacije.

"Za ovih 20 godina iskusili smo gubitak prava radnika, kojima su ostali dužni plate, i sada ih pre svega zanima da li će posle privatizacije nastaviti da rade", kaže Orbović.

Smatra da je sindikatima trebalo dati mogućnost da učestvuju i u izradi strategije i zakonskih akata, a ne samo onda kada već dođe do privatizacije.

"Ovo što sada država radi je za pohvalu, a to je da se izradi strategija i da se reši problem koji predugo traje", rekao je Orbović.

Javna preduzeća – javni značaj
Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže da je problem što je većina od ovih 78 preduzeća već bila u procesu privatizacije, ali bez uspeha. On takođe smatra da treba shvatiti i da javna preduzeća imaju javni značaj.

"Slično je i kada govorimo o banjama kao i zemljištu, jer to su resursi budućnosti. S druge strane, imate preduzeća koja predstavljaju problem jer za 20 godine nije uspeo da se nađe investitor i sada nemaju potencijal, nemaju tehnologiju", rekao je Savić.

Javna preduzeća baštine opšta dobra i ne mogu uvek da posluju komercijalno, ali mogu da budu korporativna.

Savić smatra da sva preduzeća moraju da shvate da moraju da investiraju da bi bila konkurentna na tržištu.

'Simpo' je još u vreme vlade Mirka Cvetkovića pomognut otpisom dugova prema državi. Isto je i sa 'Jumkom'. Moramo da budemo realni i da podvučemo crtu jer ne može da se nešto odlaže 20-30 godina. Ne mora da se ugasi preduzeće, ali mogu da se smanje kapaciteti na meru održivosti", rekao je Savić.

Potrebne investicije
Kada je reč o javnim preduzećima, sa profesorom Savićem je saglasan i državni sekretar u Ministarstvu privrede.

"Javna preduzeća baštine opšta dobra i ne mogu uvek da posluju komercijalno, ali mogu da budu korporativna", rekao je Stevanović.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije kaže da je veliki problem tih preduzeća što se godinama čekalo da neko dođe da ih kupi i u njih nije investirano.

"Ima dosta firmi koje i dalje imaju kapacitete i treba im pomoći – ili da se privatizuju ili da se investira u nove tehnologije i nastave s radom", rekao je Orbović.

Sindikalna organizacija Samostalnog sindikata ”Magneti Mareli” najavila je štrajk upozorenja za utorak 12. januara, pošto je kompanija FIAT Plastic tokom odmora izmenila Pravilnik o radu, ne obaveštavajući o tome reprezentativni sindikat.

Komapnija Fiat Plastic na čelu sa Nikolom Jerotijevićem, menadžerom za ljudske resurse, ostvarila je svoje pretnje, pa je nakon nezakonitih pregovora o novom Kolektivnom ugovoru, koji su protekli u atmosferi pretnji i ucena, tokom odmora jednostrano izmenila Pravilnik o radu, a da o tome nije obavestila reprezentativni sindikat, navodi se u saopštenju ove sindikalne organizacije.

Sindikat podseća da je kompanija FIAT Plastic u vlasništvu FCA Srbija i korisnik svih mogućih državnih subvencija i olakšica, kako pre tako i tokom epidemiološke krize, već pokušala da ucenama natera predstavnike sindikata da potpišu Kolektivni ugovor, koji sadrži nezakonite i neustavne odredbe (kao što je npr. odricanje od štrajka), mimo svake zakonske procedure, sto je Sindikat odbio.

Oni tvrde da Kompanija pokušava da iskoristi trenutnu epidemiološku situaciju, kako bi opravdala smanjenje zarada radnika navodnim gubicima usled smanjene proizvodnje. Inače nije tajna da FCA Srbija već godinama dozira proizvodnju u Srbiji, bez uvođenja obećanog novog modela, u višegodišnjem subvencionaškom igrokazu sa Vladom Republike Srbije. Da li sada sve mora da se slomi preko ledja radnika, pitaju se u ovom Sindikatu.

Radnici žele da rade i rade, često u teškim uslovima, po vrelini i hladnoći, ponekad većim od zakonom propisanih, pa i tokom teške epidemiološke situacije, kao što je to sada slučaj. Za većinu radnika smanjenje zarada je težak udarac na kućni budžet, a odricanje od štrajka vređanje ljudskog dostojanstva, pa nemaju nameru da prihvate ništa od navedenog.

Umesto toga, radnici pozivaju FCA Srbija da konačno obezbedi proizvodnju novog modela, a ne da se bavi bahatim kršenjem zakona, kao što je bio slučaj tokom štrajka Fijatovih radnika, kada je statut krupnog stranog ivestitora stavljen iznad Ustava Republike Srbije.

Kako bismo pokazali da smo odlučni u borbi za svoja prava i svoje dostojanstvo, najavili smo štrajk upozorenja za utorak 12.januara, stoji u saopštenju koje je medijima prosledio Samostalni sindikat ”Magneti Mareli”.

IZVOR: Glas Šumadije / Kragujevačke

Svaka nova godina nas povezuje u željama i nadi za novi početak i bolje sutra. Tako i od ove, 2021. godine, očekujemo da živimo bolje, da radimo i od svog rada dostojanstveno živimo.

Od godine na izmaku, prepune iskušenja, koju svi želimo da što pre zaboravimo, moramo izvući neke lekcije i pouke.

Najpre ono najvažnije, da se bez svega može samo ne bez zdravlja, jer prema staroj arapskoj poslovici - ko ima zdravlje ima nadu, a ko ima nadu ima sve!

A, nama u Srbiji, nada je i te kako potrebna. I vera da nam se, konačno, kao i našim kolegama iz razvijenih zemalja Evrope i sveta, omogući dostojanstven rad, koji znači radno mesto na kome se štite prava radnika, na kome se može zaraditi pristojna zarada i gde postoji odgovarajuća socijalna zaštita, bezbedan rad...

Da fizičkim i stručnim radom učestvujemo u stvaranju onog što se nekada nazivalo novom vrednošću, a danas jednostavno robom za tržište.

Jer, radnici u Srbiji rade kvalitetno i stručno, zbog čega poslodavci dobro posluju, pa nema razloga da i zaposleni ne dobiju, ne samo adekvatnu platu, već i deo tog profita.

Zato godinu na izmaku, koja je zbog pandemije proizvela posledice koje će na duži period ostaviti traga u našim životima i ekonomiji, moramo ostaviti iza sebe i smelo zakoračiti u svetliju budućnost.

Nadamo se da će pandemija pomoći da se u drugačijem svetlu sagleda svet rada i da će čovek, radnik, postati glavna poluga oko koje se okreće profit.

Da se rad vrednuje, da se prava iz rada poštuju i da radnici žive dostojanstveno od svog rada, a Savez samostalnih sindikata Srbije će, kao najveća sindikalna centrala u Srbiji, nastaviti da daje doprinos u izgradnji srećnije i razvijenije Srbije, koje nema bez zadovoljnih radnika i svih građana.

Našim članovima i svim građanima Srbije želim srećne novogodišnje i božićne praznike!

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije
Ljubisav Orbović

Očuvanje života i zdravlja ljudi moraće da bude prioritet i naredne godine, ali ga mora pratiti i borba da ekonomija opstane i, ako je moguće, dalje se razvija. Bilo bi od velikog značaja da dođe do rasta investicija i pomaka u ekonomiji, ali će to, verovatno, biti dosta teško zbog sveopšte krize koju je prouzrokovao virus, izjavio je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović.

On je, u izjavi za sajt Saveza, rekao da zdravlje jednog društva jasno i merljivo odražava, ne samo zdravstveno, već i njegovo opšte ekonomsko i socijalno stanje, zbog čega je teško odvojivo od ekonomije.

„To znači da će više sredstava u budžetu omogućiti da i zdravstveni sistem bude bolji, dok ćemo, ako padne nivo ekonomije, svi biti u problemu“.

I naredna godina će biti obeležena borbom protiv korone i, prema rečima Orbovića, uspeh cele ljudske populacije biće da se zaustavi pandemija i da vakcina bude dostupna svim građanima.

„To bi bio preduslov da se vratimo ekonomiji i većem standardu radnika i svih građana u narednom periodu“, kazao je Orbović, izrazivši međutim bojazan da bi neke od mera koje su dobile zamah u doba korone, poput rada od kuće, mogle da prerastu u epidemiju i da takav način rada postane uobičajan za veliki broj ljudi.

Takav način rada na daljinu bi predstavljao uštedu poslodavcima, dok bi, na drugoj strani, zadavao velike probleme zaposlenima s obzirom na to da ta oblast nije dovoljno pravno regulisana, ukazao je on.

Osvrnuvši se na godinu na izmaku, predsednik Saveza je rekao da se za 2020. očekivalo da će doći do pomaka, rasta plata, više investicija.

„Pandemija je, međutim, odradila svoj deo posla i ovo je godina koju smo jedva pregurali i koju svi želimo da zaboravimo. Korona virus je odneo mnoge živote i zarazio veliki broj ljudi, opustošio ekonomiju i doveo do velike krize“.

„Minimalna cena rada je povećana, doduše mnogo manje nego što smo očekivali, ali je, ipak, u ovim uslovima to pristojno povećanje. Mere vlade su pomogle da ne dođe do velikog otpuštanja radnika, tako da se nisu obistinile crne slutnje da će bez posla ostati na stotine hiljada zaposlenih. Radna mesta su, uglavnom, zadržana i firme su ostale u kapacitetu da mogu da rade. Ali, sve će zavisiti od daljeg toka virusa, kako u našoj zemlji, tako i u čitavom svetu“.

Orbović je ukazao da je standard, uprkos povećanju zarada u javnom sektoru, i dalje na niskom nivou, što ne daje mogućnost za pristojan život velikom broju građana. Minimalna potrošačka korpa je manja od minimalne zarade, što svedoči da veliki broj ljudi živi teško i na granici siromaštva. Na dalji pad standarda će uticati i najava poskupljenja struje, goriva i pojedinih namirnica, dodao je on.

Prema njegovim rečima, neće biti nekog velikog prostora za nova zapošljavanja, jer su mnoga radna mesta već popunjena. Realni sektor je i dalje u velikom problemu, zarade zaposlenih su mnogo niže nego u javnom sektoru i tu nije napravljen nikakav kvalitetan pomak.

Govoreći o socijalnom dijalogu u Srbiji, Orbović je naveo da je on spušten na krajnje nizak nivo. Sednice Socijalno ekonomskog saveta se održavaju, ali njihova efikasnost je slaba. Zahtevi sindikata i poslodavaca se razmatraju i usvajaju, ali ih vlada ne prihvata, iako i njihovih predstavnici učestvuju u radu tog organa.

„Tako da smo na taj način, i predstavnici radnika i predstavnici poslodavaca, izdvojeni od svakog odlučivanja. Imamo mogućnost da ukažemo na neki problem, ali tu se završava cela priča“, naglasio je on.

Iako su najavljene izmene seta zakona koji se tiču sveta rada, kao i formiranje radnih grupa koje će raditi na njihovom donošenju, Orbović je mišljenja da, zbog virusa i parlamentarnih izbora koji će biti već 2022. godine, ti zakoni neće biti na dnevnom redu u narednom periodu, a da će, ako ipak i budu, oni biti samo „kozmetičke prirode“.

Govoreći o bezbednosti i zdravlju na radu, Orbović kaže da faktički nije mnogo urađeno, uprkos činjenici da je vlast prihvatila inicijativu našeg sindikata da 2019. bude godina BZR.

„Broj žrtava i povreda na radu se nije smanjio u odnosu na prethodne godine. Sindikati se bore da dobiju pravo kontrole nad pojedinim gradilištima, kako bi zajedno sa Inspekcijom rada vršili kontrolu bezbednosti radnika, nošenja zaštitne opreme na radnim mestima. Veliki problem je to što radnici nemaju stalan posao, već se angažuju ’na crno’ i onda dobijaju da rade poslove za koje nisu trenirani, što doprinosi da izgube osećaj i stvara mogućnost za povrede“.

Orbović je ponovio da je uvođenje kaznenih poena „velika nepravda koja je učinjena generacijama ljudi koji su bili primorani da u prethodnom periodu prevremeno odu u penziju, čime su doživotno kažnjeni velikim odbicima u svojim primanjima“.

„Iako mi kao sindikat nikada nećemo odustati od zahteva da ta nepravda bude ukinuta, realnost je da će ta mera ostati dokle god Međunarodni monetarni fond ima uticaja na našu ekonomiju“, kazao je on, istakavši da je, barem, uz pomoć našeg sindikata, ta nepravda ispravljena za radnike koji su napustili preduzeća uz socijalni program „dve godine do penzije“ i „pet godina do penzije“.

Mladi su budućnost društva i naše organizacije i oni su sve aktivniji, kako u akcijama koje sprovodimo, tako i u svojim zahtevima za bolje i sigurnije radno i životno okruženje.

Oni, međutim, kaže Orbović, rešenje svojih problema najčešće traže u odlasku iz zemlje, osnivanjem sopstvenog biznisa ili udruživanjem u ad hoc udruženja, „što neće rešititi probleme, već se oni moraju vratiti sindikatima, koji će u njihovo ime rešavati probleme“.

„Iako poslodavci, naročito iz multinacionalnih kompanija, dolaze sa svojim pravilima, ne poštujući naš ustav i zakone, i svaki pokušaj formiranja sindikata kažnjavaju otkazom jer su radnici uglavnom angažovani na određeno, mi ipak uspevamo da osnivamo sindikalne organizacije“.

U tim novoformiranim firmama, teškom mukom, počinjemo sindikalni rad od početka, učlanjujemo jednog po jednog zaposlenog. To se sada najviše dešava u metalskom sektoru, tekstilu i drugim granama.

Prema rečima Orbovića, sindikalni pluralizam je doveo do podele sindikata u celom svetu i, kako stvari stoje, izgleda da je to sve bilo smišljeno kako bi oslabili sindikate. Sada mnogi poslodavci formiraju svoje, takozvane kućne sindikate i, na taj način, razbijaju snagu sindikata.

„U Srbiji postoje dve reprezentativne sindikalne centrale – SSSS i UGS Nezavisnost, saradnja je korektna, poslednjih godina delujemo zajednički u svim velikim akcijama“, podsetio je on.

Iako je broj članova sindikata sada manji, s obzirom na to da je privreda Srbije posle devedesetih godina uništena, kada je izgubljeno stotine hiljada radnih mesta, i dalje smo brojniji od mnogih sindikata u Evropi, izuzev skandinavskih zemalja, što svedoči da ljudi veruju u naše organizacije.

Savez samostalnih sindikata Srbije i u narednom periodu nastavlja sa programima i planovima za poboljšanje standarda i povećanje „minimalca“ i zarade za sve naše građane, ali će, nažalost, virus diktirati tempo i brzinu tih zahteva.

„Nećemo odustati od toga da Srbija počne da se približava Evropi i povećava standard zaposlenih, jer na taj način motiviše mlade da ostanu u zemlji, da dobijaju kvalitetnija radna mesta koja će im omogućiti da formiraju svoje porodice, kao i da svi ostali građani imaju pristojan život“, zaključio je predsednik Orbović.

Pandemija je usporila celokupnu metalsku industriju Srbije, dok su pojedini segmenti potpuno zaustavljeni. Sindikalna i prava zaposlenih su svedena na minimum, kao i zarade zaposlenih, koje su nedovoljne za pristojan život, izjavio je predsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije Zoran Marković.

On je, u izjavi za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije, ocenio da je “korozija, koja je konačno izašla na površinu, i u ovim teškim vremenima potvrdila da svi oni koji su i do sada smatrani lošim poslodavcima nisu bez osnova dobili taj epitet”.

Tako su pojedine firme prestale sa radom do daljeg, poput kooperanata “Fiata”, koji su svoje zaposlene poslali na odsustvo, a sa njima potpisali anekse sa nepunim radnim vremenom, čime su im i onako niske plate dodatno smanjene.

Marković je upozorio da su problemi tokom pandemije bili izraženi u pojedinim fabrikama, poput “Jure”, gde poslodavci nisu poštovali u potpunosti zdravstvene i mere bezbednosti na radnim mestima.

“U mnogim slučajevima su poslodavci, zajedno sa kriznim štabovima, ‘lutali’ sa zaštitnim merama, ali vremenom smo došli do nekog zajedničkog stava oko mera bezbednosti koje su neophodne na radnim mestima”.

Prema njegovim rečima, najveći problem su radna mesta sa nametnutim ritmom gde je nemoguće ostvariti propisanu distancu i onda se poslodavci dovijaju raznim rešenjima koja nisu u skladu sa propisima.

Da je realni sektor i dalje u velikom problemu, svedoče zarade zaposlenih, koje su mnogo niže nego u javnom sektoru, jer je uvedena praksa da je minimalna zarada osnov za zaradu metalskog sektora.

Minimalna zarada je u Srbiji postala pravilo, a ne izuzetak, kako je to utvrđeno zakonom, pa ih sve više poslodavaca, naročito u realnom sektoru, utvrđuje na nivou “minimalca” ili tek nešto veće zarade.

Govoreći o otpuštanjima, Marković navodi da je reč o onima koji su radili na određeno ili na privremeno povremenim poslovima, kojima nakon završetka ugovori nisu bili produžavani.

“Što se tiče radnika u stalno radnom odnosu, pojedine firme su aneksirale ugovore sa svojim zaposlenima sa nepunim radnim vremenom, a najveći broj poslodavaca je iskoristio zakonsku mogućnost plaćenog odsustva, pa su ti zaposleni dobijali 60 odsto od zarade”.

Sindikat metalaca Srbije je, uprkos pandemiji, nastavio sa obukom članova u oblasti zaštite prava radnika, bezbednosti i zdravlja na radu, kolektivnom pregovaranju i radno pravnoj zaštiti.

Tako je tokom ove godine održano šest radionica i obučeno 180 sindikalnih predstavnika, iz 30 firmi koje upošljavaju 37.000 zaposlenih.

Prema rečima Markovića, zadatak sindikata u narednom periodu jeste da se, kroz socijalni dijalog i pregovore, obezbede bolji uslovi rada i veće zarade zaposlenih.

“Nadamo se da će iduće godine doći do kraja pandemije i da će onda krenuti razvoj metalskog sektora, što će omogućiti veću uposlenost i bolje uslove rada”, zaključio je Marković.

Domu „Moša Pijade“, za smeštaj dece bez roditeljskog staranja, uručena je danas humanitarna pomoć, koju su obezbedili zaposleni u Savezu samostalnih sindikata Srbije.

Pomoć u garderobi, obući, školskom priboru, kozmetici i hrani, predata je zaposlenima u tom domu, koji pripada Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine „Zvečanska“ u Beogradu.

Akciju je pokrenula i organizovala Sindikalna organizacija SSSS, čiji je predsednik Sanja Paunović predala pomoć Biljani Jovanović, socijalnom radniku tog doma.

Dom “Moša Pijade” namenjen je deci školskog uzrasta, od šest do 18 godina, dok studenti imaju pravo na smeštaj po zakonu najkasnije do navršenih 26 godina starosti. Deca u ovom domu dobijaju osnovne usluge smeštaja, ishrane, vaspitanja, psihosocijalne podrške. Život u domu odvija se u matičnim grupama koje su organizovane po modelu malih domskih zajednica. Školovanje, zdravstvena zaštita i druge usluge ostvaruju u lokalnoj zajednici, kao i deca koja žive u porodici. Tim doma čine rukovodilac, socijalni radnik, psiholog, pedagog, vaspitači, medicinske sestre, tehničko osoblјe.

Štićenici Doma, kojih je trenutno 36, većinom idu u OŠ „Dositej Obradović“, koja im je i teritorijalno najbliža. Kada dođe vreme za srednju školu, polažu prijemni ispit, u zavisnosti od sklonosti. Kada se vrate iz škole, obavezni su da završe svoje dnevne zadatke, a slobodno vreme upotpunjuju raznovrsnim sadržajima koje Dom nudi. Ministarstvo rada i socijalne politike preuzelo je mere kako bi deca u što većem broju odlazila u hraniteljske porodice, a stručno osoblje Doma, poslednjih meseci njihovog boravka, nastoji da ih pripremi za napuštanje ustanove i radi na tome da im pronađe odgovarajuće zaposlenje.

Ovoj republičkoj ustanovi, osim države, pomažu i brojni pojedinci i firme, obezbeđujući pomoć.

Preduslov za bolji standard zaposlenih na Kosovu i Metohiji, koji nije na zadovoljavajućem nivou, kao i za normalan život svih građana jeste političko rešenje koje mora biti na dobrobit svih koji žive na ovim prostorima, rekao je predsednik Saveza samostalnih sindikata za pokrajinu Kosovo i Metohiju Zoran Jevtić.

Konačno rešenje političke situacije će omogućiti da se potpuno okrenemo ekonomiji, borbi za više radnih mesta i veće plate, jer svi resursi postoje da se privreda pokrene, a mladi, koji su bez posla, uposle i formiraju porodice na svom ognjištu, istakao je Jevtić za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Prema njegovim rečima, privrednih aktivnosti na severu Kosova trenutno nema mnogo.

„Jedino radi Trepča, pogon u Zvečanu, i rudnici ’Crnac’ i ’Belo brdo’ na prostoru opštine Leposavić. Nešto malo radi i fabrika otkivaka ’Lola fot’ u Lešku, sve drugo što nekako radi je u privatnom sektoru, gde mi, nažalost, nemamo članstvo“, kazao je Jevtić, naglasivši da tokom pandemije nije bilo otpuštanja zaposlenih.

„Nakon svega sto nas je zadesilo, zahvaljujući entuzijazmu sindikalnih aktivista i pomoći Saveza, polako se stvaraju uslovi da sindikat na Kosovu preživi i oživi. Od organizacije koja ja bila doslovce na ulici, danas smo solidno organizovani i imamo koliko-tolko normalne uslove za rad i funkcionisanje“.

Sama činjenica da je više od 250.000 ljudi napustilo Kosovo u mnogome govori da je kompletna demografska struktura promenjena i da je u prethodnom periodu bila poražavajuća za srpsku populaciju, koja je sada dovela do toga da na ovim prostorima živi oko 150.000 srpskog stanovništva.

„Tako je i SSS Kosova i Metohije pretrpeo velike promene. Od organizacije koja je brojala 90.000 članova i bila organizovana u 27 opštinskih i jedno gradsko veće i imala 17 granskih odbora, danas brojimo oko 15.000 aktivnih članova, organizovanih u jedno veće, šest povereništava i osam odbora delatnosti“, precizirao je Jevtić.

Ako se tome doda podatak da je više od 1.500 proizvodnih organizacija privatizovano po kosovskim zakonima, da su izostali socijalni programi, da je od ukupno prodatih firmi čak 80 odsto pripalo kosovskoj administraciji, a da je svega 20 odsto radnika obeštećeno, među kojima nema mnogo Srba - sve to svedoči da je nealbansko stanovništvo obespravljeno u ovoj pokrajini.

„Uglavnom je prodata aktiva preduzeća, sva njihova dugovanja i obaveze su ostala, a republika Srbija i dalje plaća kredite u ime Kosova. Uz to, pitanje imovine još uvek nije rešeno, i to je sastavni deo pregovora u Briselu“.

Više od 26.000 radnika, koji su početkom 2000. godine ostali bez posla, a veliki broj i bez svojih domova, prima privremenu naknadu od oko 11.000 dinara. Ta pomoć se dobija preko Nacionalne službe za zapošljavanje, drugi se finansiraju preko vladine kancelarije za Kosovo, a zaposleni u zdravstvu i obrazovanju iz budžeta resornih ministarstava Srbije.

Govoreći o trenutnoj zdravstvenoj situaciji na celokupnoj teritoriji pokrajine, Jevtić je rekao da je do sada od korone obolelo 50.620 ljudi, da je testirano 179.402, da je u zdravstvenim ustanovama 9.749, dok je preminulo 1.309 ljudi.

U srpskim sredinama je obolelo 3.450, testirano je 12.086, u bolnicama je 692, dok je 85 preminulo.

„Na severu Kosova primenjujemo mere koje je propisala Vlada Srbije, u školama se sprovodi online nastava, ali se po merama kosovskih institucija sada nalazimo u ’crvenoj zoni’, zbog čega nam je u Kosovskoj Mitrovici i Zvečanu uveden policijski čas od 20 do pet sati ujutro“.

Vakcinu su, prema njegovim rečima, u Leposaviću i Kosovskoj Mitrovici već primili pojedinci iz starije populacije, dok će, kako je najavio srpski ministar zdravlja, deo vakcine koji će stići u Srbiju, biti distribuiran i na Kosovo za srpsko i albansko stanovništvo.

Govoreći o radu kosovskog sindikata, Jevtić ističe da on funkcioniše u skladu sa Statutom SSSS i granskih sindikata, da se nastoji da se organizacija ojača na terenu, u čemu je od velike važnosti pomoć grana i Saveza.

„Postoji, međutim, organizacije koje ne poštuju Statut, pa nam je zadatak da to dovedemo u red, uz saradnju sa svim granskim sindikatima“.

Čestitavši svim radnim ljudima Kosova i cele Srbije predstojeće novogodišnje i božićne praznike, Jevtić je poželeo da, „zdravi i u miru, pobedimo pandemiju, a da posle toga zajedno nastavimo borbu za stvaranje što boljih rezultata i podizanje standarda zaposlenih na Kosovu i Metohiji“.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Kragujevca Jugoslav Ristić ukazao je na podele koje se tokom drugog talasa pandemije prave među zaposlenima, čime se stvara loša atmosfera u društvu koja može da dovede do opšteg bunta.

On je, u izjavi za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije, upozorio da će takav nepravedan odnos prema delu zaposlenih stvoriti kod radnika kritički odnos i probuditi njihovu svest o moći, „zbog čega ta najbrojnija grupacija u svakom društvu, može uzeti stvar u svoje ruke“.

„U Kragujevcu, privilegiju da rade od kuće, u drugom talasu, imaju samo radnici u državnoj i lokalnoj administraciji. Ostali su izloženi nedaćama i rizicima koje ova pandemija nosi, i to ponekad bespotrebno“, rekao je Ristić, dodavši da svaki dan stižu vesti da je neko od poznatih pozitivan ili u bolnici.

Prema njegovim rečima, različit tretman radnika vidlјiv je na primeru radnika u komunalnom sektoru, kada je njih više od 220, u decembru kada pandemija divlјa, ostavlјeno bez radnog odnosa i zaposleni su putem privremeno povremenih poslova, što im je donelo i umanjenje zarada od oko 9.000 dinara.

„Država iznajmlјuje radnike, svoje građane, i sa tim nesmemo da se mirimo“.

Ristić smatra i da će vakcinacija biti nepravedna.

„Naravno da su prioriteti zdravstveni radnici i starije osobe, ali ne smeju se zaboraviti ni radnici u trgovinama sa hilјadama kontakata dnevno ili oni koji su sa više stotina svojih kolega, svaki dan u zatvorenom prostoru – fabričkim halama“.

„Zašto su oni na repu plana vakcinacije?“, upitao se predsednik kragujevačkog Sindikata.

„U Srbiji je od početka pandemije bez posla ostalo oko 50.000 ljudi, pretežno onih koji su radili ’na crno’. Reč je uglavnom o sezonskim radnicima. Iako je bilo različitih najava da će doći do velikog talasa otpuštanja, to se za sada nije desilo“, kaže za Biznis.rs predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Ljubisav Orbović.

Pomoć koju je država dala privredi u prvom naletu odradila je veliki deo posla, smatra Orbović. Iako ona nije bila finansijski velika, uspela je da zaštiti radna mesta, pa nije bilo ogromnog broja otpuštanja radnika.

„Nažalost, to nije dovoljno i očito je da se ne može živeti od pomoći“, navodi on i dodaje da su radnici u velikom strahu šta će se ubuduće dešavati.

Kada je reč o radnicima na privremeno-povremenim poslovima, oni su najmanje obezbeđeni. „U ovakvim i sličnim krizama prvi koji su otpuštani upravo su ti ljudi. To je ono tiho otpuštanje, koje se ne čuje i ne vidi. Jednostavo, radniku istekne ugovor, pa iako je mesecima radio dok je bilo posla i to po raznim ugovorima, zamenama i slično, sada ostaje na ulici“, napominje Orbović i dodaje da je takve radnike najteže zaštiti jer su prihvatili da rade na taj način.

U proteklom periodu jedna od najvažnijih tema u Srbiji jeste poslovanje frilensera. Kako kaže Orbović ti, uglavnom mladi ljudi, pokušavaju da otvore neka nova radna mesta i da se izbore za zaradu.

„Odjedanput se pojavljuje informacija da oni treba da izmire poreze i obaveze koje imaju za jedan dug period unazad. To prosto nije prihvatljivo. Mislim da država treba da ih uvede u red, da naplaćuje poreze i doprinose i to nije sporno, ali da to bude u nekom sadašnjem i budućem periodu“, navodi naš sagovornik i napominje da to ne može biti retroaktivno za pet godina unazad jer ljudi sada verovatno taj novac nemaju.

„Iako oni nisu naši članovi, u okviru sindikata već smo o tome razgovarali. Mislim da je to velika grupacija ljudi i da bi predstavnici vlade morali da sednu sa njima i pronađu zajedničko rešenje“, zaključuje Orbović.

Izvor: Biznis.rs

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović obećao je da će se lično zauzeti da položaj i problematiku radnika preko interneta razmotre ministri rada i finansija, kao i da se o ovoj važnoj temi razgovara na Socijalno-ekonomskom savetu.

U tom cilju, neophodno je da Udruženje radnika na internetu pripremi konkretne predloge rešenja, kako bi se sa njima upoznali socijalni partneri, rekao je Orbović tokom sastanka sa predstavnicima tog udruženja.

On je, u svoje i u ime Saveza, podržao zahteve Udruženja da se preispitaju poreska rešenja za poslednjih pet godina radnicima koji poslove nalaze preko interneta i da se zaštite njihova radna prava.

Predsednik Udruženja Miran Pogačar ponovio je da ova grupacija ne odbija plaćanje poreza, već zahteva da ih predstavnici nadležnih institucija, pre svega Ministarstva finansija, uključe u odlučivanje o poreskoj politici.

Ističu da je sadašnjim postupcima ugroženo ustavno pravo građana da plaćanje poreza bude u skladu sa njihovim ekonomskim moćima.

Online nastava je trenutno jedini način da se održi kontinuitet u obrazovnom procesu, ali takav način učenja ne bi trebalo da preovladava u budućnosti, jer obrazovni sistem zahteva neposrednu komunikaciju između predavača i učenika, izjavila je predsednica Sindikata obrazovanja Srbije Valentina Ilić.

Ona je, u izjavi za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije, istakla da učenici moraju da odrastaju u kolektivu i da razvijaju humano socijalnu inteligenciju, kako bi solidarno i konstruktivno postali kompletne ličnosti i odgovorni građani ovog društva.

Zbog toga, smatra, online nastava neće biti, kako to prognoziraju neki mračni vizionari, jedini način predavanja u budućnosti.

„Sada, tokom pandemije, predavanje na daljinu je neophodno kako bi održali sistem, ali će takav način nastave pokazati svoje loše strane za par godina. On je već doveo do toga da su đaci i nastavnici izgubili motiv, a kasnije će se odraziti negativno i na kvalitet obrazovanja“, upozorila je Ilićka.

Za razliku od neposredne nastave koju nastavnici moraju da sprovode za decu do 12 godina, za starije se predavanja organizuju preko platformi „koje, međutim, ne omogućavaju pravu komunikaciju, a koja se može postići samo redovnom nastavom“.

Iako se nastavnici snalaze kako znaju i umeju i, uglavnom uspešno prenose znanje učenicima, teže je učeniku objasniti nešto porukom nego kada uz kreativnu sinergiju, kroz neposrednu komunikaciju zajednički savladate, ocenila je Ilićka.

Prema njenim rečima, odgovornost i značaj ove profesije u našem društvu naročito se pokazala tokom pandemije.

„Naravno da su zdravstveni radnici podneli najveći teret. Ali, ako se u zdravstvenom sistemu odmah mogu videti svi propusti i nedostaci, u obrazovanju će se negativne posledice videti za par godina, mada je već sada vidljiv manjak obrazovnog kadra. Našli smo se u situaciji da na tržištu rada nema dovoljno kadra koji bi u školama mogli da zamene zaposlene koji su morali na bolovanje zbog virusa korona“.

Predsednica Sindikata ukazuje i na činjenicu da zaposleni u obrazovanju, od kojih je 90 odsto sa visokom stručnom spremom, već dugi niz godina nisu adekvatno nagrađeni za svoj rad i da su im primanja niža od zaposlenih u drugim delatnostima javnog sektora.

To se, prema njenim rečima, najviše osetilo kada se krenulo sa platnim grupama i razredima, što je dovelo do toga da nastavnici i profesori u školama budu isto rangirani kao više medicinske sestre u zdravstvu.

Ona je, kao primer, navela da da plata profesora sa 20 godina radnog staža iznosi svega 60.000 dinara.

„Problem predstavljaju i tri različite cene rada koje imamo i najniža je u visokom obrazovanju, tako da zaposleni sa sedmim stepenom stručne spreme na fakultetu ima nižu platu od profesora u osnovnoj ili srednjoj školi“.

Sada je država najavila povećanje plata za narednu godinu, sa kojim zaposleni u obrazovanju nisu zadovoljni.

“Sagledavajući celokupnu zdravstvenu i ekonomsku situaciju u zemlјi kada se svi borimo za održivost sistema i slušamo reči hvale za zaposlene u obrazovanju, smatramo da najavlјenim povećanjima plata za narednu godinu, država nije nagradila prosvetne radnike, već ih je ponizila”, ukazala je predsednica Sindikata.

Prema njenim rečima, povećanje minimalne zarade za 6,6% dovešće do toga da u obrazovanju neće više biti razlike između najjednostavnijeg rada i šestog stepena stručne spreme, iako sindikati već godinama traže rešenje problema sa kompresijom plata. Takođe, sindikati ukazuju na nejednaku cenu rada u sistemu obrazovanja, na otežane uslove rada u vreme pandemije, na veliki broj obolelih među zaposlenima i dece.

U tom sindikatu smatraju da će povećanje plata od januara za 3,5% i 1,5% od aprila 2021.godine još više srozati položaj prosvetnih radnika u sistemu plata i samim tim dovesti do “loše startne pozicije” kada budu zaživele platne grupe i razredi. Zato traže da se ponovo razmotri mogućnost povećanja plata u obrazovanju koje mora biti procentualno veće od povećanja minimalne zarade.

Ilićka podseća da je Sindikat od predsednice Vlade Srbije dobio obećanje da će se, kada se konačno utvrdi tačan broj nenastavnog kadra u sistemu, naći rešenje problema kompresije plata.

„A, rešenje je da se izjednače četvrti, peti i šesti stepen nenastavnog sa istim stepenima nastavnog kadra“, objasnila je ona, navevši kao primer studentske i učeničke domove, u kojima kuvari imaju ista primanja kao čistačice i domari, što se može odraziti na manjak tog kadra u budućnosti.

„Eksplozija u fabrici vode u Zrenjaninu, povređena dva radnika”, „Tragedija u Aberdarevoj na parkingu, jedan radnik poginuo, dve osobe povređene”, „Radnika zatrpala zemlјa na gradilištu na Paliluli” – ovo su samo neki od brojnih novinskih naslova posvećeni smrtnim povredama na radnom mestu koje su najčešće u javnosti viđene kao posledica nepoštovanja mera zaštite na radu.

Tako smatra i Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva i IGM Srbije, uveren da se na nedavnom primeru iz beogradske Aberdareve ulice gde je radnik izgubio život iznoseći boce sa kiseonikom jasno vidi da je još jedan život mogao da bude sačuvan samo da su odgovorni za posao na pravi način vodili brigu o obezbeđivanju radnog mesta. Iako je prilikom inspekcijskog nadzora utvrđeno da je nastradali bio u radnom odnosu, uredno prijavlјen kod poslodavca, Torlaković ističe da je u tom konkretnom slučaju nema lične neodgovornosti radnika.

– To što je bio prijavlјen ne opravdava poslodavca da ga tako pošalјe na rad, već je odgovornost upravo na onome koji ga je poslao na teren. Taj radnik jedan je od 39 onih lјudi koji su za 11 meseci ove godine izgubili život na svom radnom mestu. Od tog broja, njih 12 imalo je teške povrede sa smrtnim ishodom, a od ukupnog broja stradalih 13 je u građevinarstvu, što je trećina od svih radnika – podseća Torlaković.

Pogibije se najčešće događaju među zaposlenima u malim preduzećima, a tamo gde ima sindikalnog udruživanja, retko kad se to događa.

– Gde god je prisutan, a to je uglavnom u velikim preduzećima, naš sindikat organizuje edukacije i vodi razgovore sa poslodavcima o bezbednosti i zdravlјu na radu, što je veoma dobra stvar. U malim firmama je važno da se oblast bezbednosti i zdravlјa na radu pokrije samo papirološki, a zaposlenima se najčešće potura da potpišu da su upoznati sa merama i svim opasnostima. Kad se desi tragedija, poslodavac se ograđuje tako što najčešće kaže da je radnik bio upoznat sa merama – objašnjava Torlaković.

Prema pojedinim članovima Zakona o bezbednosti zdravlјa na radu, radnik kome nisu obezbeđena sredstva lične zaštite, što može da ugrozi njegov život i zdravlјe, ima mogućnost da odbije da radi, bez posledica po svoj status. To je njegovo pravo, ali on to najčešće neće uraditi iz straha od otkaza ili neke sankcije, dodaje Torlaković.

– Isto tako, ako radnik ne poštuje mere koje su propisane zakonom poslodavac, a i inspekcija rada, može da ga kazni. Dodatni je problem što tim zakonom nije rešeno ni pitanje kolektivnih ugovora za zaposlene, pa nam se tako recimo nedavno dogodilo da su indijski radnici angažovani na nekom gradilištu u Srbiji ostali bez zarada – podseća Torlaković. Po uzoru na postojeći Zakona o pojednostavlјenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u polјoprivredi, planirano je i proširenje obuhvata tog zakona na druge poslove. U NALED-u podsećaju da je već formirana radna grupa koja treba da izradi predlog zakona o pojednostavlјenom angažovanju sezonskih radnika u ugostitelјstvu i turizmu, građevini i poslovima za pomoć u kući. Time će, dodaju, desetine hilјada lјudi biti uvedeno u legalne tokove rada.

Predsednik Sindikata radnika građevinarstava ipak ističe da su se već na prvom sastanku radne grupe na temu tog zakona svi jednoglasno saglasili da građevinarstvo ne može biti sezonski posao, jer to i nije.

– Građevinska sezona sada traje 12 meseci, a ako taj zakon prođe, poslodavac će građevinske radnike angažovati samo nakratko i po potrebi. Kako ćemo onda da povratimo našu građevinsku industriju, radnike vratimo u pogone, dodatno ih obučavamo za rad, ako budu stekli status sezonaca – pita se Saša Torlaković.

Izvor: Politika

Savez samostalnih sindikata Srbije upozorio je da se u JP “Pošta Srbije“ naglo povećava broj zaraženih od zarazne bolesti COVID-19 nakon odluke poslovodstva da se obolelim od virusa isplaćuje naknada zarade u visini od 75 odsto, a onima koji su u izolaciji 65 odsto, čime se rukovodstvo oglušilo o preporuku Vlade Srbije da se tim zaposlenima obezbedi pravo na naknadu u visini od 100 odsto osnova za naknadu.

U pismu, upućenom predsednici Vlade Srbije i ministarki rada, navodi se da je takva odluka rukovodstva dovela do činjenice da zaposleni oboleli od korona virusa u „Pošta Srbije“, zbog teške materijalne situacije usled umanjenja zarade zbog bolovanja, prikrivaju da su oboleli i time dovode u rizik sebe i veliki broj lјudi zbog svakodnevnih kontakata sa korisnicima i ostalim zaposlenima. (dopis u celini)

Pandemija korona virusa je, od svih estradnih umetnika i izvođača, najviše pogodila samostalne muzičke izvođače koji su se našli u najtežem položaju s obzirom na to da im je to jedino zanimanje od kojeg žive i rade, izjavio je predsednik Samostalnog sindikata estradnih umetnika i izvođača Srbije Dragiša Golubović.

Golubović je, u izjavi za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije, rekao da su oni, pored nemogućenosti da u ovim teškim vremenima rade i zarađuju, u obavezi da sami uplaćuju doprinose za socijalno, zdravstveno i penziono osiguranje.

Zato su Sindikat estrade i Savez, još 30. marta ove godine, od Ministarstva finansija zatražili finansijsku pomoć za oko 1.000 samostalnih muzičkih izvođača, među kojima je polovina učlanjena u taj sindikat.

S obzirom na to da pomoć nije stizala, granski sindikat i naša sindikalna centrala su nastavili sa upućivanjem dopisa i razgovorima sa nadležnim organima, što bi, na kraju, trebalo da rezultira pozitivnim ishodom za ovu kategoriju muzičara.

„Bilo bi od velike važnosti kada bi država tu pomoć uplatila do kraja godine, kako bi i ti ljudi mogli da pristojno provedu novogodišnje praznike sa svojim porodicama“, istakao je Golubović.

On je naglasio da je država pozitivno rešila molbu Sindikata estrade da se pomogne i samostalnim umetnicima, koji su, doduše, u nešto boljem položaju, jer njima lokalne samouprave i Grad Beograd uplaćuju doprinose.

Tako je Ministarstvo finansija u junu odobrilo tromesečnu pomoć od 90.000 dinara za tu grupu umetnika.

Golubović ističe da su i muzičari dali svoj doprinos teškoj zdravstvenoj situaciji u kojoj se našla zemlja i kada su građani većinom prinuđeni da vreme provode kod svojih kuća.

Zato je Savez estradno muzičkih umetnika Srbije (SEMUS), čiji je predsednik Golubović, zajedno sa Radio televizijom Srbije, osmislio jedinstveno takmičenje, pod nazivom „Sabor narodne muzike Srbije 2020“, čiji je pokrovitelj Savez samostalnih sindikata Srbije.

Ovaj festival novih kompozicija, koji se uveliko prenosi na prvom programu Radio televizije Srbije, ima za cilj negovanje duha narodnog stvaralaštva. Sabor predviđa osam takmičarskih emisija i devetu finalnu, u kojoj će biti odlučeno koja će pesma biti najbolja. Čućemo 64 nove pesme, 16 će se plasirati u finale, a samo jedna će poneti titulu najbolje.

Sabor je, prema rečima Golubovića, naišao na izuzetno povoljan prijem kod gledalaca, koji su zadovoljni što mogu ponovo da uživaju u dobrom zvuku narodne muzike, s obzirom na to da je od poslednjeg Beogradskog sabora prošlo čak četiri decenije.

Iako je finale Sabora bilo prvobitno predviđeno da se održi 28. decembra, u direktnom tv prenosu, zbog epidemije je odloženo i biće održano kada se steknu uslovi za to.

Zdravstveni sistem u Srbiji funkcioniše otežano i, uz ogromne napore zdravstvenih i nemedicinskih radnika, i dalje uspeva da odgovori potrebama stanovništva, koje treba da nastavi da se ponaša u skladu sa preporukama struke i države, posebno pred predstojeće praznike, izjavio je predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije Zoran Savić.

On je, u izjavi za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije, upozorio na eventualno opuštanje građana prilikom obeležavanja slava, dočeka Nove godine i božića, kada može doći do novog pogoršanja zdravstvene situacije u zemlji.

“Više od 9.000 ljudi se nalazi na lečenju od virusa i postavlja se pitanje da li će zdravstveni sistem moći da opstane. Mislim da smo u ovom trenutku dostigli vrhunac i da bi sada krivulja trebalo da počne da pada”, ocenio je Savić.

Među obolelim od korona virusa nalazi se i veliki broj zdravstvenih radnika, od kojih su mnogi na bolničkom lečenju što, prema njegovim rečima, dodatno povećava radno opterećenje onima koji su ostali na svojim radnim mestima, ali i utiče na opterećenje zdravstvenog sistema.

Zato je dobro što je, ističe Savić, od 1. aprila primljeno oko 3.500 novih zdravstvenih radnika, uglavnom na neodređeno vreme, kao i manji broj nemedicinskog osoblja.

“I sada je, krajem godine, u novim kovid bolnicama u Batajnici i Kruševcu, primljeno još 2.500 novih radnika na određeno vreme, za koje se nadamo da će dobiti stalno zaposlenje”.

Savić je naglasio da je, ako želimo da budemo spremni za eventualno neku novu pandemiju, ipak, neophodno dalje ulaganje u zdravstveni sistem.

“Potrebno je ulagati u opremu i objekte, ali i omogućiti otvaranje novih radnih mesta, kako bi se uposlilo još zdravstvenih radnika i nastaviti sa podizanjem njihovog standarda”.

On je, kao primer, naveo da su plate medicinskih sestara, i sa povećanjem od 48,7 odsto, koliko su dobili u prošloj i ovoj godini, i dalje niže od prosečne zarade u Srbiji.

Tako će od januara iduće godine, sa povišicom od 10 odsto u aprilu i predstojećom od pet odsto u januaru, sestra sa srednjom stručnom spremom zarađivati 52.700-56.800 dinara.

Savić je ocenio da poređenje plate medicinske sestre sa prosekom najbolje govori o tome u kakvom je stanju zdravstvo i rekao da će se nastaviti pregovori sa nadležnim ministarstvima o daljim povišicama za medicinske radnike.

I plate lekara u istom periodu su uvećane za 39,7 odsto, pa će lekar opšte prakse od naredne godine zarađivati 88.778 dinara, dok će specijalista dobiti 102.883 - 111.000 dinara.

“Naš sindikat je insistirao da to povećanje bude za sve u istom procentu, u čemu smo i uspeli, a dobili smo i novogodišnju nagradu u iznosu od 10.000 dinara, koju su dobili i zdravstveni radnici i negovatelji u ustanovama socijalne zaštite”, zaključio je Savić.

Savez samostalnih sindikata Kragujevca zatražio je od ministarke rada da se radnicima koji su angažovani na privremeno povremenim poslovima i preko agencija omogući da zasnuju radni odnos u preduzećima u kojima rade.

Time bi se uštedeo novac građana, jer se ne bi plaćale provizije agencijama, a dobili bi smo zadovolјne radnike i njihove porodice, koje su ovakvim načinom zapošlјavanja zabrinute za svoju budućnost.

U otvorenom pismu Dariji Kisić Tepavčević navodi se da je u dva najveća kragujevačka komunalna preduzeća, JKP „Šumadija“ i JKP „Vodovod i kanalizacija“, oko 220 radnika radilo putem iznajmlјivanja radnika preko agencija, dok je u decembru njihov status još više pogoršan, jer su angažovani preko privremeno-povremenih poslova, pa su njihove zarade prosečno umanjene za oko 9.000 dinara, “što stvara veliko nezadovolјstvo kod ovih radnika”.

“Ljudi ne trebaju da se iznajmlјuju, a pogotovo to ne treba da radi njihova država. Agencije za iznajmlјivanje radnika ne stvaraju ništa, one samo prisvajaju tuđi rad. Ovako zaposleni radnici nemaju pravo na bolovanje, a i oni su ugroženi pandemijom kao i svi drugi”.

“Uvereni da zakoni i propisi služe da građani Srbije dobiju bolјu i jeftiniju uslugu, kao i da radnici budu zadovolјni, ukazujemo Vam na težak položaj ovih radnika u Kragujevcu, koje doprinosi većim troškovima za građane i nesigurnosti radnika, što pretpostavlјamo da nikome nije cilј. Da bi apsurd bio veći, najveći broj od tih 220 radnika su trajno potrebni ovim preduzećima (vozači kamiona smećara, prateći radnici na ovim kamionima, vozači radnih mašina, radnici na održavanju i dr.)”.

“Predstavnici Lokalne samouprtave nas uveravaju da bi oni rado zaposlili te radnike u preduzećima za koja oni obavlјaju poslove, ali da zbog zabrane zapošlјavanja u javnom sektoru, odnosno novog Zakona o budžetu, to ne mogu da učine i da saglasnost za ta zapošlјavanja neće dobiti od vladine komisije koja odobrava nova zapošlјavanja”.

“Kako je iz kragujevačkih komunalnih preduzeća u poslednje dve godine otišlo više od 350 radnika, a da niko novi nije zaposlen, tražimo da, autoritetom svoje funkcije, utičete na vladinu komisiju koja odobrava zapošlјavanje u javnom sektoru, kako bi ovi radnici zasnovali radni odnos u preduzećima za koja rade”, navodi se u dopisu SSS Kragujevca.

Savez samostalnih sindikata Srbije i Udruženje radnika na internetu (URI) dogovorili su zajedničke aktivnosti radi postizanja dogovora sa predstavnicima izvršne vlasti o poreskim obavezama, uz neophodnost uvažavanja kompleksnosti sadašnje zdravstvene i ekonomske krize i finansijske mogućnosti samih radnika.

Na poziv SSSS, potpredsednik Veća Duško Vuković i predsednik URI Miran Pogačar razgovarali su o problemima radnika na internetu i produbljivanju međusobne saradnje.

Nedavni poziv Poreske uprave fizičkim licima da samoinicijativno podnesu poreske prijave i plate porez na prihode iz inostranstva u proteklih pet godina, rezultirao je organizovanjem radnika u URI. To udruženje je zatražilo podršku socijalnih partnera i SSSS je stao uz njih. Dopisom predsednici Vlade Srbije i resornim ministrima finansija i rada, Savez je zatražio institucionalno uređenje radno-pravnog i poreskog statusa ovih radnika. Usledila je i podrška Evropske konfederacije sindikata, naše evropske krovne organizacije.

Pogačar je predstavio pravce delovanja Udruženja i najavio da će URI nastojati da utiče svojim predlozima na najavljene izmene Zakona o radu, te zatražio da SSSS posreduje zahteve prema institucijama.

Decenijama unazad Savez samostalnih sindikata Srbije insistira na tome da se politike u vezi sa ekonomskim i radnim pravima rešavaju u interesu radnika i konsenzusom sa njima.

Savez će nastaviti da radnicima na internetu pruža podršku kroz iniciranje neophodnih razgovora sa institucijama oko rešavanja ovih problema i zastupanjem interesa Udruženja. Istovremeno sa pregovorima na nacionalnom nivou, pitanja ostvarivanja socijalnog, zdravstvenog i penzionog osiguranja, radnog statusa i zaštite prava radnika postavljaju se na evropskom i globalnom nivou, te će SSSS nastaviti da zastupa ova pitanja i obezbedi podršku na međunarodnom nivou, kao što je to učinjeno sa Evropskom konfederacijom sindikata.

Vuković je pozvao Udruženje da postane kolektivni član Saveza samostalnih sindikata Srbije i da se odnosi urede u obostranom interesu.

Obratićemo se Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračku i socijalnu politiku kako bi i predstavnici frilensera ušli u Radnu grupu za izradu novog zakona o radu i obezbedili da njihov položaj bude regulisan, izjavila je pravna savetnica Udruženja radnika na internetu Katarina Pavlović.

Ona je na konferenciji Rad i zaposlenost - šta nas čeka u 2021 reagovala tako na informaciju koju je na toj konferenciji iznela viša savetnica u resornom ministarstvu Dragana Savić, koja je potvrdila da će u narednih mesec dana biti formirana radna grupa za izradu novog zakona o radu.

"Obratićemo se ministarstvu kako bi nas uključili u rad radne grupe, a možemo da razgovaramo i o posebnom propisu koji bi regulisao status frilensera, ukoliko se proceni da je tako nešto potrebno", rekla je Pavlović i naglasila da je neregulisan pravni status ključni problem frilensera, čak i veći od pitanja oporezivanja njihovih prihoda.

Ona je na konferenciji u organizaciji Fondacije Centar za demokratiju istakla da je cilj Udruženja radnika na internetu da zaustavi najavljeno naplatu poreza frilenserima za tekuću i prethodnih pet godina, kao i da se jasno definiše njihov status u domaćem zakonodavstvu.

Radnici PKB korporacije u Padinskoj Skeli, njih dvadesetak koji rade u sektoru vodovoda te firme, rekli su danas da su 1. decembra ove godine dobili otkaz sa obrazloženjem da je to nalog „odozgo“. PKB korporacija tim radnicima nije produžila ugovor o radu koji je produžavala više puta, a po isteku dve godine rada na određeno vreme po Zakonu o radu sada je trebalo da budu primljeni u stalni radni odnos.

Sekretar Samostalnog sindikata Srbije za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju Milisav Đorđević rekao je za Betu da se obratio novoj ministarki privrede Anđelki Atanasković i da je zatražio objašnjenje za takav postupak direktorke Vanje Milić.

„Reč je o posebno odgovornim poslovima i ljudima koji su u vodovodu radili godinama sa potrebnim kvalifikacijama. Na njihova mesta su dovedeni ljudi koje su obučavali otpušteni radnici, dva dana pre isteka dvogodišnjeg ugovora, samo sa jednim obrazloženjem direktorke da je to učinjeno po nalogu ‘odozgo'“, naveo je Đorđević u pismu ministarki.

On je za Betu rekao da zaposleni sumnjaju da su novi radnici dovedeni po partijskoj i rođačkim vezama.

„Sudeći po ovom postupku ispostavilo se da je novi vlasnik dela PKB-a, Al Dahra bolji poslodavac od države koja upravlja drugim delom PKB-a, PKB korporacijom koja nije prodata“, rekao je Đorđević i dodao da od ministarke Atanasković još nije dobio odgovor iako je pismo poslao pre četiri dana.

Radnici kojima nije produžen ugovor godinama rade u vodovodu koji je svojevremeno izgradio Poljoprivredni kombinat „Beograd“ (PKB) i opslužuje desetak naselja oko Padinske Skele sa oko 25.000 stanovnika.

Kada je 2018. godine prodat deo imovine PKB, firmi Al Dahra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata država je ponudila program po kome su radnici dobili otpremnine uz uslov da daju otkaz da bi formiranjem firme novog vlasnika vraćani u radni odnos na određeno vreme. Samo mali broj radnika je odbio otpremnine i nije raskidao radni odnos, a u vodovodu ih je nekoliko.

Prilikom privatizacije državi je ostao deo PKB-a koji posluje kao PKB korporacija koja upravlja sa oko 12.000 hektara poljoprivrednog i građevinskog zemljišta i vodovodovodom, a u vlasništvu su i dva plastenika od po hektar zemljišta koja su bila opremljena modernom tehnologijom, a sada su zapušteni i ne koriste se.

Radnik vodovoda kome je istekao ugovor o radu i nije primljen u stalni radni odnos iako ima oko 30 godina staža Vojkan Vranić rekao je za Betu da su im novi radnici na obuku dodeljeni dva dana pre nego što su oni prestali da rade.

„Novi radnici su neupućeni i kažu ko ih je doveo u PKB korporaciju, po čemu se može zaključiti da su zaposleni po partijskoj ili familijarnoj vezi“ , rekao je Vranić.

Direktorka Milić je, prema njegovim rečima, ranije otpustila službu za održavanje vodovoda i sada angažuje privatne majstore pa zbog svakog kvara i pucanja cevi čeka se na vodu satima.

Meštani Kovilova nisu imali vodu 30 sati zbog kvara koji se desio pre tri dana, rekli su meštani tog naselja.

Bivši radnici su rekli da je Beogradski vodovod i kanalizacija svojevremeno odbio da priključi taj vodovod njegovoj mreži zbog neophodnih velikih ulagnja, pa se PKB korporacija sa oko 40 zaposlenih radnika sada bavi vodosnabdevanjem i davanjem zemlje u zakup Al Dahri.

Izvor: Danas

Plata medicinske sestre u Srbiji i dalje je niža od prosečne zarade, čak i sa dve povišice, za 10 odsto u aprilu i sa predstojećom od pet odsto u januaru, izjavio je predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije Zoran Savić.

Savić je na konferenciji Rad i zaposlenost – šta nas čeka u 2021. godini ocenio da poređenje plate medicinske sestre sa prosekom najbolje govori o tome u kakvom je stanju zdravstvo i rekao da će se nastaviti pregovori sa nadležnim ministarstvima o daljim povišicama za medicinske radnike.

„Ove godine zaposleno je nešto više od 4.000 novih radnika u zdravstvu, a najviše medicinskih sestara i tehničara, a potom i lekara, ali koliko mi se čini, nije se dovoljno ljudi javilo da se popune radna mesta u kovid bolnicama u Batajnici i Kruševcu“, izjavio je Savić.

On je na konferenciji u organizaciji Fondacije Centar za demokratiju ocenio i da se zdravstveni sistem po prvi put suočio sa izazovima kakve je donela pandemija, i da zato funkcioniše otežano, ali da nije „pukao“ pošto i dalje uspeva da odgovori potrebama stanovništva.

Izvor:FoNET

Fabrički ogranak Samostalnog sindikata i menadžment kompanije Fijat Krajsler automobili Srbija upravo su potpisali novi kolektivni ugovor, kojim su za naredne tri godine regulisani prava i obaveze zaposlenih i poslovodstva, i na osnovu kojeg će zaposleni u šumadijskom Fijat Krajsleru i krajem ove godine da dobiju bonus na nivou prošlogodišnjeg.

Zaposlenima u kragujevačkoj fabrici automobila do kraja meseca će, kao i lane u istom periodu, da bude isplaćen bonus koji “teži” 90 od iznosa osnovice za obračun zarade radnika.

Lane je tih 90 odsto vredelo 28.000, a ove godine će, zbog povećanja osnovice, da iznosi oko 30.000 dinara.

Manji bonus od 30.000 dinara primiće jedino oni radnici koji su bili na bolovanju, i to shodno vremenu provedenom izvan fabrike po tom osnovu.

Do 2018. zaposleni u kragujevačkoj fabrici automobila primali su bonus u visini svih 100 odsto od osnovice za obračun zarade, ali je prošle i ove godine, zbog drastičnog smanjenja jenja broja radnih dana, ta osnovica umanjena za deset posto.

U Samostalnom sindikatu kažu da je Fijat Krajslera jedna od retkih privatnih kompanija u Srbiji koja poštuje instituciju kolektivnog ugovora, ted a su zadovoljni novim dogovorom sa poslovodstvom o, kako tvrde, svim bitnim pitanjima vezanim za rad zaposlenih i funkcionisanje fabrike u naredne tri godine.

Ključno je, ipak, ističu, da je verifikacijom novog kolektivnog ugovora, namesto starog kojem je rok istekao 11. decembra, kod zaposlenih stvorena nada da fabrika ima budućnost, i da će u dogledno vreme u Kragujevac napokon da stigne novi model, koji treba da obezbedi znatno veću upošljenost kapaciteta i zaposlenih.

Informacija o novom modelu, kako očekuju Fijatovi sindikalci, u Kragujevac treba da stigne dogodine, da bi njegova proizvodnja mogla da startuje pre isteka novopotpisanog kolektivnog ugovora. Gotovo izvesno, sredinom 2022. godine.

Predsednik Samostalnog sindikata u Fijat Krajsleru Saša Đorđević za naš list kaže da su, pored bonusa, novom kolektivnim ugovoru zadržane i sve ostale bitne stavke iz prethodnog ugovora, pa zaposleni u toj kompaniji i dalje imaju pravo na regres, topli obrok, korišćenje slobodnih dana i drugo.

Naš sagovornik tvrdi da će zaposleni u kragujevačkoj fabrici automobila i ubuduće da primaju regres u visini prosečne republičke plate, koja iznosi oko 60.000 dinara.

Sindikat je, prema njegovim rečima, prihvatio predlog poslovodstva da visina regresa ostane ista do isteka novopotpisanog kolektivnog ugovora.

Ističe da je i u novom kolektivnom ugovoru ostala ona famozna klauzula iz prethodnog ugovora, kojim se zaposleni odriču prava na štrajk.

– Mogli smo da brišemo tu klauzulu, ali je ostavljena u smislu da probamo da svaki problem u fabrici rešimo pregovorima sa poslodavcem. Novo u toj klauzluli je termin arbitraže od strane države, ukoliko ne možemo da se dogovorimo sa manedžmentom. Ali, nama uvek ostaje pravo na zakonsko pravo, pobunu i protest, koje je starije od svakog ugovora, kaže Đorđević.

Ovogodišnja proizvodnja u kragujevačkom Fijat Krajsleru biće okončana sutra, nakon prve radne smene.

Prema nešto slobodnijoj proceni, u Kragujevcu je ove godine proizvedeno oko 20.000 gotovih automobila, odnosno dvostruko manje nego lane i ubedljivo najmanje od leta 2012. kad je ovde startovala proizvodnja u to vreme najnovijeg Fijatovog modela – “500L”.

Radnici u pogone kragujevačke fabrike automobila treba da se vrate 12. januara, za kad je zakazan početak proizvodnje u 2021. godini.

Izvor: Danas

Sindikati regiona će u narednoj godini aktivno sarađivati i jačati kapacitete kako bi, kroz socijalni dijalog, akcije i aktivnosti, jačali svest i informisanje radnika za unapređenje pravne regulative i prakse o pravima zaposlenih na mere prevencije i zaštite od COVID virusa.

S obzirom na to da se ceo svet suočava sa nečim novim što bitno utiče na naše zdravlje, živote, privredu i radna mesta, zadatak sindikata jeste da pronađe nove modalitete informisanja i kampanja kako bi svom članstvu preneo pravu i blagovremenu poruku kako da se što bolje zaštite od virusa.

To je dogovoreno na prvom sastanku regionalnog projekta, pod nazivom „Akcije i kampanje sindikata za sigurnija radna mesta – stop pandemiji“, koji je održan juče putem zoom platforme.

Radi se o jednogodišnjem projektu Kancelarije u Sarajevu MKS/PERK za Jugoistočnu Evropu i švedskih sindikata Union to Union, u kojem učestvuju sindikati iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije, dok su sindikati iz Hrvatske pridruženi učesnici.

Sindikati će organizovati akcije i kampanje koje imaju za cilj unapređenje bezbednosti i zaštite zdravlja na radu, posebno povodom sprovođenja mera u vezi sa opasnostima prenosa COVID- a na radnom mestu. Njihovi članovi biće upoznati o pravima na adekvatan tretman i lečenje u slučaju bolesti, pravu na povoljniji procenat novčane naknade u slučajevima odsustva s posla zbog karantina ili bolesti vezane za COVID, a sindikati će se posebno zalagati da se oboljevanje od ovog virusa uvrsti na Listu profesionalnih oboljenja.

Upozorivši da se svi globalno nalazimo u velikoj zdravstvenoj i ekonomskoj krizi, izvršni sekretar PERK Anton Lepik rekao je da svaka zemlja treba da obezbedi finansijsku pomoć za one koji su zbog virusa ostali bez posla ili su se razboleli.

Navevši da je Deklaracija o budućnosti rada polazna tačka za tu organizaciju, Lepik je podsetio na apel za postizanje novog društvenog ugovora kako siromašna društva ne bi zaostajala u razvoju za naprednima.
v Pandemija je, prema njegovim rečima, ogolila mnoge probleme, vezane za zdravstvene sisteme zemalja, sigurnost radnih mesta, radno pravni status zaposlenih.

„Preduzetnici su izgubili profite, radnici plate, mnogi su prisiljeni da rade uprkos zdravstvenim rizicima, sve više njih radi od kuće, što je za sve nas novina i prilično neuređena oblast“.

Informišući o rezultatima ankete koju je MKS sproveo među radnicima širom sveta, Lepik je upozorio da je sve veće nepoverenje u institucije i elite.

„Veće je poverenje u zemljama u kojima se vodi istinski socijalni dijalog, dok je niže u zemljama u kojima interesi pojedinih grupa preovlađuju nad sveopštim interesom“.

Ispoljena je, međutim, solidarnost za najranjivije članove naših društava, za starije i bolesne, postali smo bliži sa članovima svojih porodica. Na sreću, sada se pojavljuje nada u vidu vakcine, ali bez solidarnosti i zajedništva i pomoći najranjivijim slojevima društva ništa nećemo popraviti, ocenio je Lepik.

Ekspert MOR-a Valentin Mocanu je najavio da će ta organizacija doneti strategiju za smanjenje rizika od zaraze i pozvao radnike da se ne plaše da prijave opasne situacije na svom radnom mestu.

On je rekao da je neophodna promocija sigurnih i dostojanstvenih uslova rada, uključujući opreme za ličnu zaštitu i medicinske pomoći za sve radnike, kao i one koji su angažovani u aktivnostima spašavanja i rehabilitacije. Takođe, potrebna je revizija i jačanje radnog zakonodavstva, uključujući i odredbe o zaštiti sigurnosti i zdravlja na radu.

Savez samostalnih sindikata Srbije će, kao jedan od učesnika projekta, aktivno sprovoditi akcije i organizovati kampanje kako bi informisao svoje članstvo o svim rizicima i zaštiti na radnom mestu.

Pandemija KOVID-19 virusa je značajno uticala na mlade u Srbiji, prouzrokujući probleme u gotovo svim oblastima života i rada, zbog čega je neophodan zajednički rad svih subjekata omladinske politike, ali i međunarodna saradnja kako bi se umanjili negativni efekti virusa, vanrednog stanja i svih dodatnih problema koje je on proizveo.

Istraživanje koje je sprovela Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS), uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji, pokazuje da je, pored mentalnog zdravlja, najčešći problem zaštita radnih prava, odnosno pitanje sigurnosti poslova, što predstavlja prioritetan izazov sa kojim se susreću mladi i u drugim zemljama Evrope i sveta.

S obzirom na to da značajan broj mladih strahuje za svoj posao zbog posledica virusa, KOMS preporučuje svim subjektima omladinske politike da mlade stave u fokus eventualnih budućih privrednih i finansijskih mera i da zaštite zaposlene mlade,kao i zaposlene preduzetnice. Jedan od prioriteta, kako se navodi, mora biti očuvanje finansijske nezavisnosti mladih koji su aktivni na tržištu rada, ali se i upozorava da mladi, ukoliko dođe do talasa otpuštanje, ne smeju biti oni koji će podneti najveći teret.

Istraživanje je pokazalo da se jedna trećina mladih plašila da će ostati bez posla tokom vanrednog stanja, od čega su se značajno više plašili za posao mladi iz regiona Beograda (43,3%) i Vojvodine (42,7%), a ovaj strah se tek minimalno smanjio nakon vanrednog stanja. Najveći broj mladih je radio na radnom mestu (43,9%), a od onih koji su radili od kuće najveći broj smatra da ih to nije uopšte poremetilo u radu (39%). Prihodi su opali tokom vanrednog stanja za 42,2% mladih tokom vanrednog stanja i 32,4% mladih nakon vanrednog stanja.

Trećina mladih identifikuje pogoršanje sopstvenog mentalnog zdravlja u kontekstu vanrednog stanja. Više od polovine mladih ocenilo je svoje osećanje ugroženosti usled vanrednog stanja prosečnom ocenom 3 i višom. U ovom smislu, ugroženije su se osećale mlade žene i mladi koji žive u većim gradovima, a osećaj ugroženosti raste i sa nivoom obrazovanja. Zabrinutost za porodicu i prijatelja je osećanje koji prijavljuje 57,5% mladih, neizvesnost 51,5% mladih, nemoć 48,5%, zabrinutost za budućnost 45,7% mladih, a anksioznost 43,1%. Čak 24,9% mladih niti jednog trenutka nije osetilo optimizam u pogledu budućnosti, trećina se osećala potpuno nekorisno i skoro trećina (28%) se ni u jednom trenutku nije osećala relaksirano. Čak 12,5% mladih izjavljuje da nije moglo da racionalno razmišlja nijednog trenutka tokom vanrednog stanja. Od ukupnog broja mladih, 11,1% je doživelo nasilje, od čega većinom verbalno i onlajn, a najčešće od strane porodice.

U kontekstu formalnog obrazovanja u vreme pandemije, utvrđeno je veliko nezadovoljstvo mladih ljudi kvalitetom obrazovanja, kao i nemogućnost praćenja onlajn nastave za različite grupe mladih. Da pristup pravu na obrazovanje mladih treba da ima prioritet i da treba shvatiti ozbiljno, ukazuje i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), ističući da gubitak u obrazovanju uslovljava ekonomske posledice po produktivnost i rast, do te mere da se smatra da se jedna izgubljena školska godina može smatrati ekvivalentno gubitku od 7 do 10% celoživotnog prihoda.

Reakciju države na pandemiju nakon vanrednog stanja mladi značajno negativnije ocenjuju nego reakciju tokom vanrednog stanja. Tek svaka deseta mlada osoba smatra da je imala pristup institucijama tokom vanrednog stanja. Najveće poverenje kod mladih tokom vanrednog stanja su imali lekari, kao i u periodu kada je istraživanje rađeno. Primetan je pad poverenja u sve ponuđene institucije/aktere, a najveći pad je zabeležen u odnosu na krizni štab.

Rezultati istraživanja ukazuju na opadanje poštovanja preporučenih mera u kontekstu pandemije, što može biti problem nedostatka edukacije mladih o bezbednom ponašanju. Zato je preporučeno kancelariji za mlade i udruženjima mladih da na neformalan način edukuju mlade o pandemiji, stanju u zemlji, situaciji sa virusom, vanrednom stanju itd.

Dominantan stav tokom diskusije u fokus grupama bio je da mlade treba predstaviti kao resurs, kao snagu društva, kao osobe koje su spremne da pomognu i kao odgovorne pojedinke. Statistike govore da su mladi bili aktivni i volontirali u vreme pandemije, odgovorno pomagali sugrađanima kroz krizne štabove organizovane u gradovima.

Evropska konfederacija sindikata (EKS) je najavila da će, nakon konsultacija sa Savezom samostalnih sindikata Srbije (SSSS), uputiti podršku Udruženju radnika na internetu, kako bi svima u Srbiji koji rade na digitalnim platformama bio regulisan radno pravni status i omogućeno da žive od svog rada i budu pravedno oporezovani.

Naime, to udruženje je uputilo dopis najvećoj sindikalnoj organizaciji u Evropi, tražeći pomoć u vezi sa problemom u kome se našla čitava zajednica radnika na internetu u Srbiji nakon što je država najavila nameru da naplati porez na njihov dohodak.

EKS je, u saradnji sa SSSS, kao svojom članicom iz Srbije, najavio da će se i ta krovna organizacija, koja predstavlja 60 miliona članova, pridružiti zalaganju za iznalaženje dugoročnog rešenja poreskog statusa i pravednogoporezivanja radnika na internetu koje ne bi ugrozilo njihov rad i opstanak.

Savez je prethodno pružio punu podršku Udruženju radnika na internetu, koje se obratilo za pomoć našoj centrali, najavivši da će od nadležnih organa zatražiti da reguliše njihov položaj i time im omogući da “izađu iz sive ekonomije”, čime bi naša država, istovremeno, doprinela da Srbija postane povoljno i podsticajno radno okruženje, kako za domaće, tako i strane frilensere.

U dopisu koje je uputio EKS, Savez je naveo da već duže vreme, kroz brojne inicijative, seminare i konferencije, ukazuje na potrebu da se zaštite radna i socijalna prava radnika u novim oblicima rada, kao i njihovo pravo da budu organizovani.

Savez je, takođe, bio uključen u projekat u okviru kojeg su predstavnici sindikata, udruženja poslodavaca, ministarstava, institucija i organizacija civilnog društva zajednički razmatrali pitanje digitalizacije i posledica na tržište rada kako bi se pronašla rešenja od zajedničkog interesa. Prikupljene su i informacije o efektima digitalizacije u tradicionalnim sektorima na promene na tržištu rada i na povećanje fleksibilnih oblika rada, naročito na internetu. Zajednički je ocenjeno da su neophodne dopune Zakona o radu koje bi na adekvatan način obuhvatile prava svih radnika u fleksibilnim oblicima rada, te redefinisale i garantovale njihovo pravo na organizovanje. Najavljeno je da će postojeći Zakon o radu sledeće godine pretrpeti izvesne promene i SSSS će se snažno zalagati da jedna od promena bude regulisanje radno pravnog statusa radnika na digitalnim platformama, kako bi time dobili sva prava koja im pripadaju.

„Naša podrška Udruženju radnika na internetu se ne dovodi u pitanje i mi ćemo se ubuduće maksimalno angažovati da ti radnici budu i sindikalno organizovani“, navodi se u pismu upućenom EKS.

U cilјu da se olakša poslodavcima i radnicima u situaciji izazvanoj pandemijom kovida-19, Uprava za bezbednost i zdravlјa na radu priprema vodič za bezbedan i zdrav rad od kuće, najavila je ministarka rada Darija Kisić Tepavčević.

"Nadamo se da će vodič pomoći poslodavcima da organizuju bezbedne uslove za rad i rešiti nedoumice u vezi obaveza i odgovornosti kako poslodavaca tako i zaposlenih, to je prvi korak i očekujemo da će taj dokument ugledati svetlost dana u narednim nedelјama", rekla je Kisić na online konferenciji u organizaciji Američke privredne komore.

Ukazala je da su poslodavci dužni da obezbede zdravo i bezbedno radno okruženje.

Ministarka je navela da je nepoznanica bila kako i da li može da se definiše bezednost kad se radi od kuće, odnosno kad je dom istovremeno radno mesto i kancelarija.

"Imali smo poteškoće kad je u pitanju ovo polјe i ne postoji nijedan poseban propis kada je to u pitanju, pa uz pomoć vodiča, između ostalog, pokušavamo da nađemo neko rešenje i da olakšamo poslodavcima", rekla je Kisić Tepavčević.

Ministarka kaže da je pred svima velika odgovornost da se što efikasnije odgovori na izazove te da je važno da se brzo donose odluke.

Naglašava da je važna kordinacija svih nadležnih i relevantnih institucija.

Kisić Tepavčević je ukazala da su za poslodavce dati predlozi da zaposlenima dostavlјaju rešenja u elektonskoj formi jer je to brži način.

Takođe, moguće je da im se ponude aneksi ugovora i tako definišu prava i obaveze kada se deo aktivnosti sprovodi na radu od kuće.

Izvor: Tanjug

Komunalna delatnost mora konačno da dobije zasluženo mesto u našem društvu, a zaposlenima, koji danonoćno rade jedan od najtežih poslova, mora biti omogućeno da dostojanstveno žive od svog rada, izjavio je predsednik Sindikata zaposlenih u komunalno stambenoj delatnosti Srbije Aleksandar Radojević.

On je, u izjavi za Sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije, istakao da je komunalna delatnost osnovni temelj svake privrede, zbog čega bi trebalo da se razvija istom brzinom kao i druge privredne delatnosti.

„Reč je o jedinoj usluzi koja se koristi 24 časa neprekidno i koju koriste svi građani Srbije“, naglasio je Radojević, ukazavši da je, iako svakodnevno merlјiv i vidlјiv, posebno tokom vremenskih nepogoda i velikih havarija, rad komunalaca najčešće potcenjen, kako od javnosti, tako i od nadležnih organa.

To se ogleda i na zaradama komunalaca, koje su na nivou Srbije znatno ispod republičkog proseka, dok su u mnogim preduzećima na nivou minimalne zarade.

Razlog za to je, prema rečima Radojevića, činjenica da su komunalnim preduzećima osnivači jedinice lokalne samouprave, od čijeg budžeta zavisi koliko će sredstava biti izdvojeno za zarade zaposlenih.

S obzirom na to da Ministarstvo finansija nije nadležno za ovu delatnost, više od 70.000 zaposlenih u komunalnim preduzećima Srbije ostaju „nevidlјivi“ za vladu.

„Pa tako, budžetom, za razliku od svih drugih korisnika, komunalcima nije predviđeno povećanje plata, dok ’po difoltu’ ulaze u budžet kada se zarade smanjuju u javnom sektoru, pa tako i njima“, ukazao je Radojević.

Taj sindikat je, upoređujući primanja u drugim granama, došao do podatka da je komunalni radnik, od novembra 2014. godine do danas, primio za 1,1 milion dinara manje od drugih zaposlenih u javnom sektoru.

„Zato se naš sindikat zalaže da se to pitanje ne reši na nivou politike, već da to pitanje bude od značaja za sve građane Srbije“, navodi Radojević, dodavši da će njihove aktivnosti biti usmerene ka predsednici vlade i predsedniku države, „kako se komunalci više ne bi osećali kao siročići“.

Sindikat zaposlenih u komunalno stambenoj delatnosti Srbije će sledeću godinu posvetiti aktivnostima koje će imati za cilj da ta delatnost dobije konačno zasluženo mesto u društvu.

„Hoćemo da na nivou Srbije zaživi Dan komunalne delatnosti, koji je već uvela lokalna samouprava Beograda, jer rad komunalnih službi predstavlja nezamenljiv uslov života i odraz komunalnog standarda“, istakao je Radojević.

Kolektivni ugovor za tu delatnost ističe u martu iduće godine i iz tog sindikata očekuju da početkom godine započnu pregovori o potpisivanju novog.

Na prvom programu Radio televizije Srbije je uveliko u toku jedinstveno takmičenje, pod nazivom „Sabor narodne muzike Srbije 2020“, čiji je pokrovitelj Savez samostalnih sindikata Srbije.

Cilj ovog festivala novih kompozicija, koje su zajednički osmislili Savez estradno muzičkih umetnika Srbije (SEMUS) i Radio televizija Srbije, jeste negovanje dobrog zvuka narodne muzike.

Njegov značaj je, međutim, u ovom trenutku višestruk zbog korona virusa, zbog kojeg je stanovništvo, posebno starija populacija, prinuđeno da većinu vremena provodi kod kuće, pa su im televizija i muzika „oaza“ opuštanja od svakodnevnog stresa.

Sabor predviđa osam takmičarskih emisija i devetu finalnu, u kojoj će biti odlučeno koja će pesma biti najbolja. Čućemo 64 nove pesme, 16 će se plasirati u finale, a samo jedna će poneti titulu najbolje.

Februara naredne godine ističe Kolektivni ugovor za gradska javna komunalna preduzeća, a predlog novog sa poboljšanim uslovima zaštite radnika predočen je nedavno predstavnicima lokalne samouprave. Čelnici pokrajinskog i lokalnog Saveza samostalnih sindikata (SSS) istakli su da je potrebno blagovremeno početi sa pripremama za pregovore i zaključivanje novog Kolektivnog ugovora.

Gradonačelnik Simo Salapura naglasio je da je lokalna samouprava spremna da se te aktivnosti realizuju u skladu sa zakonom, interesima zaposlenih i mogućnostima Grada.

Milenko Vujović, predsednik SSS za grad Zrenjanin i opštine Sečanj, Titel i Žitište ističe da se retko kada predlog u potpunosti usvaja i da će se Savez boriti za jačanje prava zaposlenih u javnom komunalnom sektoru, ali neće zaboraviti ni ostale radnike.

– Kolektivni ugovor za javna komunalna preduzeća zaključuje se između osnivača, odnosno lokalne samouprave i reprezentativnog sindikata zaposlenih. U Zrenjaninu u šest javnih komunalnih preduzeća radi oko 1.000 radnika čija su prosečna mesečna primanja između 50 i 55.000 dinara – ističe Vujović.

Naš sagovornik objašnjava da novi Kolektivni ugovor u odnosu na stari neće biti isti i da će se, pre svega, zalagati za veća prava zaposlenih i bolju zaštitu na radu. Osim toga, važno je i usklađivanje zarada sa rastom troškova, pa je zahtev da plata mora da bude viša od cene minimalne potrošačke korpe.

Takođe, akcenat će se staviti i na zaštitu radnika sa invaliditetom, kao i na brigu o deci i drugim članovima porodice. No, zaposlenima u ostalim sektorima nije lako ni jednostavno izboriti se za to.

– Što se tiče realnog sektora, potpisivanjem Kolektivnog ugovora možemo da se izborimo za bolje uslove rada i zaštitu radnika, prevenciju invalidnosti, kao i za podršku zaposlenima u slučaju transformacije ili prodaje preduzeća. Sa druge strane, u javnom sektoru u poslednjih deset godina nije bilo povećanja plata, a solidarnu pomoć u od 40.000 dinara zaposleni su dobijali u poslednje tri godine, ali ne u svim javnim preduzećima. Plate u Zrenjaninu, za razliku od drugih gradova u Srbiji, ostale su na nivou iz 2014. godine. Zato ćemo se truditi da i to popravimo koliko je moguće – objasnio je Vujović.

Naš sagovornik ističe da će se razmatrati uslovi rada, opšta socijalna politika, zarade, noćni i rad vikendom. U tom procesu Sindikat će, kako kaže, sa Unijom poslodavaca i Socijalno-ekonomskim savetom igrati ključnu ulogu.

– Mnogi koji rade kod privatnika nemaju potpisane kolektivne ugovore. Cilj nam je da, zajedno sa Unijom poslodavaca, predstavnicima lokalne samouprave i sindikatima pomognemo da se oni što pre potpišu i tamo gde do sada nisu. Cilj nam je da se izborimo za što bolje uslove za sve radnike. Isto tako, u većini firmi nije ni osnovan sindikat, neki poslodavci to ne žele ili prosto ne dozvoljavaju. Socijalno-ekonomski savet koji ćemo obrazovati moći će da poslodavcima objasni značaj postojanja sindikata. Ako uspemo da napravimo kolektivne ugovore u firmama gde ih nema, to ćemo smatrati velikim uspehom jer taj ugovor štiti radnike, a oslanja se na Zakon o radu, koji je obavezujući za sve poslodavce – kazao je Vujović.

Izvor: List Zrenjanin

U Srbiji će manje ljudi ginuti na gradilištima kada neko zbog pogibije radnika bude osuđen na ozbiljnu zatvorsku kaznu, ocenio je u Novom danu TV N1 predsednik Sindikata radnika građevinarstva i IGM Srbije Saša Torlaković.

Torlaković je, osvrćući se na nesreću koja se nedavno dogodila u Abardarevoj ulici kod zgrade RTS-a, u kojoj je jedna osoba poginula, a više povredjeno, rekao da mu izgleda kao da su ti radnici bili "poslati na klanje".

"Držati bocu u automobilu i tako raditi, nemam reči. Onaj koji ih je poslao treba da odgovara. Inspektorat je podeno 40 krivičnih prijava za ovakva zlodela prema radnicima. Ne vidim ličnu neopreznost radnika, rekao im je neko: 'Stavite bocu u auto i idite to uradite'. Neko za to treba da ide 12 godina u zatvor, i kad se to jednom desi u Srbiji, radnik neće više biti statistički broj, nego čovek koji je poginuo na radnom mestu", poručio je Torlaković.

Izneo je i podatak da je u prvih 11 meseci ove godine, u Srbiji 39 radnika stradalo na radnom mestu, od čega 13 u građevinarstvu, dok su ranijih godina građevinci činili čak polovinu stradalih radnika.

"Često zaboravimo da kažemo da je ove godine bilo 707 teških povreda na radu. To je 707 invalida rada! Slažem se da je kod mnogih poslodavaca bitniji profit od radnika, ali ne možemos sve poslodavce staviti u isti koš (...) Postoji mnogo malih divljih gradilišta, malih poslodavaca, nailazili smo na šesti nivo podizvođača, taj sa šestog nivoa skuplja ljude sa ulici kojima je prvi radni dan u građevinarstvu, dan u kom ginu", upozorio je Torlaković.

Istakao je da je novim radnicima u građevinarstvu potrebno bar šest do dvanaest meseci da uopšte shvate gde se nalaze, a da im se umesto toga samo potura da potpišu papir da su upoznati sa svim merama i opasnostima, a da nisu prošli nikavu obuku, čime se, kako je rekao, samo zadovoljava forma i obezbeđuje poslodavac.

Torlaković je rekao i da Inspektorat dobro radi svoj posao "u ovoj šumi rada na crno", imajući u vidu broj ljudi i sredstva kojima raspolažu, ali da do zastoja dolazi na sudovima koji umesto da naplate dve, tri ili četiri milijarde dinara kazni, naplaćuju po 150 miliona.

"Ponavljam, kad neko bude dobio ozbiljan zatvor zato što mu je radnik poginuo, neće biti ovoliki broj poginulih radnika", kazao je Torlaković.

Izvor: N1

Zaposlenima u javnom sektoru biće veće plate od decembra ove godine.

Tako će im, već od januarske zarade u 2021. godini, osnovica za obračun i isplatu plata biti uvećana za 10 odsto i, tako utvrđena osnovica, biće veća za pet odsto, počev od plate za decembar 2020. godine.

To se odnosi na zaposlene u zdravstvenim ustanovama, u sistemu vojnog zdravstva, zaposlene na poslovima zdravstvene zaštite u ustanovama socijalne zaštite, lekare u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, negovatelјice u ustanovama socijalne zaštite i zdravstvene radnike u Zavodu za sport i medicinu sporta Republike Srbije.

Ostalim zaposlenima kod korisnika budžetskih sredstava, odnosno korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje u 2021. godini, plate će biti veće za 3,5 odsto, počev od plate za decembar 2020. godine, a osnovica za obračun i isplatu plata biće uvećana za pet odsto, počev od plate za mart 2021. godine.

U putnoj privredi nije bilo otpuštanja među stalno zaposlenima, pa se čini da ta grana, za razliku od mnogih drugih, za sada nije ugrožena, uprkos povremenom ograničenju kretanja i smanjenom obimu putničkog saobraćaja usled pandemije korona virusa.

Virus je, doduše, u jednom trenutku ugrozio finansiranje te privrede, što je ubrzo prevaziđeno, ali će, ako se to ponovo desi, to bitno uticati na položaj radnika, kao i na kvalitet puteva i bezbednost učesnika u saobraćaju, ukazao je predsednik Samostalnog sindikata putara Srbije Duško Bošković.

On je, u izjavi za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije, rekao da su ceh, ipak, platili zaposleni na privremeno povremenim poslovima i oni koji su radili na ugovor o delu, koji su na početku pandemije ostali bez posla, a zatim i oni kojima je istekao ugovor o radu.

„Strah me je, međutim, da će na proleće iduće godine doći do većeg talasa otpuštanja, s obzirom na to da uskoro ističe rok do kada firme koje su iskoristile pomoć države u borbi protiv posledica pandemije korona virusa ne smeju da otpuštaju radnike”.

„Takav talas bi mogao da pogodi i putnu privredu, a poslodavci bi u krizi mogli da nađu razloge za otpuštanja. Tada bi se pogoršao i položaj onih koji će ostati na svojim radnim mestima, jer će morati da rade mnogo više kako bi nadomestili odsustvo svojih kolega“, ukazao je Bošković.

Za razliku od većine preduzeća, u kojima nisu smanjivane zarade, jedino je u preduzeću „Kruševac put“, koji zapošljava oko 400 radnika, uveden minimalac.

Da se veliki novac „ne vrti“ u domaćoj putnoj privredi, prema rečima Boškovića, svedoči činjenica da se srpske putarske firme, uglavnom, bave održavanjem puteva, dok velike infrastrukturne projekte grade Kinezi i Azerbejdžanci.

Naše firme se, pored izgradnje nešto lokalnih puteva, pojavljuju samo kao podizvođači u tim infrastrukturnim projektima, dodao je Bošković.

Samostalni sindikat putara Srbije, koji broji oko 6.000 članova, jedini je u realnom sektoru koji je uspeo da potpiše Poseban kolektivni ugovor za tu granu.

U martu iduće godine taj ugovor ističe, a Bošković se nada da će taj sindikat uspeti da potpiše novi, koji bi omogućio zaštitu postojećih prava radnika putne privrede.

Radnici koji su napustili preduzeća uz socijalni program „dve godine do penzije“ i „pet godina do penzije“ neće više plaćati kaznene poene na stečene penzije, već će im primanja ubuduće biti isplaćivana u punom iznosu.

To je dogovoreno na današnjem sastanku ministarke za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darije Kisić Tepavčević i predsednika i sekretara Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisava Orbovića i Zorana Mihajlovića.

Reč je o oko 6.300 radnika, koji su kao tehnološki višak otišli iz preduzeća od 2010. do 2014. godine, a kojima su godinama nepravedno bile umanjivane penzije.

To su bivši radnici zastavinih fabrika u Kragujevcu, kruševačkog „14. oktobra“, „Goše“ u Smederevskoj Palanci, „Slobode“ u Čačku i drugih.

Nova ministarka rada je time pokazala veliko razumevanje za rešenje ovog problema, na koji je naš sindikat poslednjih četiri do pet godina ukazivao.

S obzirom na to da fabrike, preduzeća i ustanove širom Srbije sve više postaju žarišta epidemije virusa korona, Savez samostalnih sindikata Srbije pokrenuće inicijativu da se u krizne štabove za suzbijanje KOVID-19 uključe i predstavnici socijalnih partnera, kako na republickom, tako i na pokrajinskom i lokalnom nivou.

To je odlučeno na sednici Predsedništva, održanoj 27. novembra, na kojoj je glavna tačka dnevnog reda bila rad u uslovima korone.

Članovi Predsedništva informisali su o situaciji u grani odnosno teritoriji, o broju zaraženih, koliko se primenjuju i poštuju mere zaštite zdravlja i bezbednosti na radnom mestu. Opšti utisak je da se o radnicima dovoljno ne brine, da među njima ima veliki broj zaraženih, ali da se o tome ne govori, te da sindikat mora da insistira na što većim merama zaštite radnika i, eventualno, donošenju konkretnog pravilnika o koroni.

Predsednik SSSS Ljubisav Orbović informisao je prisutne o Anketi o koroni koju je Savez u novembru sproveo među svojim članstvom, a koja je pokazala da je u mnogim firmama sprovedena vrlo kvalitetna zaštita radnika. U većini se, uglavnom, sprovode sve preventivne mere, počev od merenja temperature, nošenje maski, upotrebe dezinfekcionih sredstava, prevoza zaposlenih, dok ima, nažalost, i preduzeća koja to manje poštuju.

Pored adekvatne zaštite na radnom mestu, problem predstavljaju i naknada zarade zaposlenima koji privremeno odsustvuju sa rada zbog potvrđene bolesti COVID-19 ili zbog mera izolacije i samoizolacije. Nisu svi radnici u istom položaju, jer se nekima isplaćuje 100%, a nekima 65 ili 60% zarade. Predsednik Orboviće je podsetio da je SSSS tražio tražio da se donese uredba, kojom bi se zaposlenima u realnom sektoru obezbedilo pravo na novčanu naknadu zarade u visini od 100% osnova za naknadu zarade.

Na sednici su, takođe, usvojena pravila o radu Sekcije žena i Sekcije mladih SSSS, a članovi Predsedništva su informisani o ekonomskoj politici Vlade Republike Srbije za 2021. godinu.

S obzirom na to da Zakon o radu predviđa mogućnost rada kod kuće, kao vrste radnog odnosa za obavljanje poslova van prostorija poslodavca, zaposleni koji rade kod kuće ne bi smeli da imaju manja prava i nepovoljnije uslove rada od zaposlenih koji obavljaju iste ili slične poslove u prostorijama poslodavca.
Iako je rad kod kuće do nedavno bio izuzetak i rezervisan, uglavnom, za određene intelektualne poslove i retke delatnosti, sada, tokom epidemiološke situacije, sve više postaje uobičajeni način obavljanja rada za veliki broj zaposlenih.

Međutim, ovakav oblik rada je nedovoljno pravno definisan, pa zaposleni, koji nikada pre toga nisu radili kod kuće, ne znaju šta takav rad podrazumeva i šta se od njih sve može očekivati. Uz to, ovakav rad trebalo da traje samo dok traju razlozi za njegovo uvođenje, a u ovom trenutku se čini da će to biti jedan duži vremenski period.

Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđa mogućnost rada kod kuće, kao vrste radnog odnosa za obavljanje poslova van prostorija poslodavca, i zato zaposleni koji rade kod kuće ne bi smeli da imaju manja prava i nepovoljnije uslove rada od zaposlenih koji obavljaju iste ili slične poslove u prostorijama poslodavca.

Zbog specifičnosti obavljanja poslova van prostorija poslodavca, Zakonom o radu propisani su i dodatni elementi koji ugovor o radu van prostorija poslodavca treba da sadrži, a odnose se na: trajanje radnog vremena, način vršenja nadzora nad radom zaposlenog, korišćenje sredstva za rad za obavljanje poslova koje može da obezbedi poslodavac ili zaposleni, naknada troškova za korišćenje sredstava za rad, itd. Takođe, neophodna je i saglasnost zaposlenog i poslodavca da ovakav ugovor žele da zaključe, imajući u vidu sve njegove prednosti i nedostatke.

Za zaposlenog koji radi kod kuće to znači da poseduje: uslovnu prostoriju za rad, zavidnu samoorganizaciju, da može da usklađuje porodične i radne obaveze, kao i da mu izolovanost prilikom ispunjavanja radnih obaveza i nepostojanje neposrednog kontakta sa ostalim kolegama ne predstavlja problem.

Iz ovoga se vidi da je rad kod kuće jedna složena vrsta rada koja prethodno zahteva ispunjenje niza zakonskih, ali i ličnih uslova na strani zaposlenog i zato ne može svako da radi kod kuće, pa čak i onda kada je posao koji obavlja takav da bi teorijski mogao da ga obavlja van prostorija poslodavca.

S obzirom na to da je upućivanje radnika na rad kod kuće u Srbiji bila više epidemiološka, a manje pravna mera, izgubilo se iz vida nekoliko činjenica. Prvo, da i pored toga što su zaposleni "poslati da rade kod kuće" i dalje postoji obaveza poslodavca da zaposlenom obezbedi uslove za rad, vodi brigu o organizaciji rada i sigurnosti zaposlenog, nabavi opremu potrebnu za obavljanje rada, te vodi računa o radnom vremenu i odmorima koje je dužan da obezbedi, u skladu sa odredbama Zakona o radu.

Konačno, da je situacija pravno nedefinisana svedoče i mnoga otvorena pravna pitanja u pogledu ovakvog rada. Na primer, nije definisano ko obezbeđuje opremu za rad u slučaju ovakvog rada kod kuće i koliko iznosi naknada za rad zaposlenom, ukoliko za rad koristi svoja sredstva. Nije definisana ni naknada drugih troškova na koje bi zaposleni imao pravo kada radi kod kuće, kao što su troškovi utroška električne energije, vode i ostalih komunalija, pa čak se i pitanje toplog obroka postavlja sve više kao sporno u praksi.

S druge strane, ne deluje logično ni rešenje prema kojem jedan određeni broj zaposlenih radi kod kuće i prima punu zaradu, dok su drugi koji dolaze na rad u povećanom riziku od zaražavanja i takođe primaju punu zaradu.

U cilju kontrole rada svojih zaposlenih koji rade kod kuće, dešavalo se da neki poslodavci prekorače ustavno garantovanu nepovredivost stana, kao specifičnog mesta rada i da dolaze kod svojih zaposlenih i proveravaju da li i kada rade. Naime, radi se o pravu na zaštitu privatnosti, gde poslodavac nema nikakva ovlašćenja, prema Ustavu i zakonima da vrši bilo kakvu kontrolu izvršavanja radnih obaveza od strane zaposlenog u njegovom stanu.

Ustav Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006) u čl. 40. propisuje nepovredivost stana, a to znači da niko ne može bez pisane odluke suda, osim ako je to neophodno radi neposrednog lišenja slobode učinioca krivičnog dela ili otklanjanja neposredne ili ozbiljne opasnosti za ljude i imovinu, da uđe u tuđi stan protiv volje onoga ko tu stanuje.

Na kraju, i pitanje povrede na radu kod ovakvog rada nije zakonom regulisano, a trebalo bi da bude. Jedno od rešenja je da su zaposleni i poslodavac zajedno odgovorni za obezbeđivanje bezbednih i zdravih uslova rada u slučaju rada van prostorija poslodavca.

Sve ovo, između ostalog, dovelo je do toga da su radni sati u Srbiji u drugom kvartalu 2020. godine opali za 14.8 procenata prema studiji Međunarodne organizacije rada i Evropske banke za obnovu i razvoj o uticaju COVID-19 na svet rada u Srbiji. Dakle, postojeće zakonske norme koje ovu oblast regulišu su nepotpune i stoga je vrlo važna reakcija zakonodavca ili socijalnih partnera, koji bi kroz kolektivne ugovore mogli da regulišu određena otvorena pitanja u pogledu rada kod kuće.

Sve se manje čini izvesnim da će doći do povratka na "staru normalnost", jer se ova, nova, pokazala kao ekonomski efikasnija, barem za one poslodavce koji mogu uspešno da posluju na daljinu.

Rad kod kuće je očigledno “došao da ostane” i, samim tim, moramo ga prihvatiti kao realnost, za koju tek treba da se pripremimo.

Oko polovine zaposlenih, što je nešto više od milion građana, prima do 42.000 dinara, a u taj iznos uklapaju se i oni kojima se obračunava minimalna cena rada koja će u 2021. iznositi 183,9 dinara po satu.

Sindikati su očekivali da će minimalac u 2021. biti u visini minimalne potrošačke korpe, a poslodavci uporno ponavlјali da bi preveliko povećanje minimalne cene rada bilo dodatni trošak za one kojima je plata sama po sebi najveće opterećenje. U ovim, po pravilu, mučnim pregovorima sa državom izgleda da se nekako zaboravilo na socijalni momenat i činjenicu da minimalac od tridesetak hilјada dinara nikako nije dovolјan da omogući normalan život.

I u 2021. on će biti jedina zarada za oko 350.000 lјudi. Vredeće 32.126 dinara neto (u bruto iznosu 43.504 dinara ili oko 366 evra), koliko će se svakog meseca uplaćivati na račun radnika, za razliku od, recimo, Polјske koja je takođe najavila novi iznos minimalca za 2021. Ipak, građani te zemlјe dobijaće minimum 633 evra mesečno u toku naredne godine.

Prema podacima Evrostata, osim Srbije, najniže minimalne zarade u Evropi zasad imaju Albanija 209 evra i Crna Gora 331 evro. Naša zemlјa je na trećem mestu. U sredini su države poput Polјske – 583 evra, Estonije – 584 evra, Litvanije – 430 evra, Mađarske – 451 evro, Rumunije – 460 evra. Nekadašnja članica SFRJ Hrvatska danas ima minimalac od 536 evra. U vrhu liste je, bez konkurencije, Luksemburg u kojem minimalna plata iznosi 2.141 evro, što je gotovo šest srpskih minimalaca.

Da državu ove cifre baš mnogo i ne pogađaju, smatra Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, podsećajući na to da su sindikati pokušavali da se dogovore da minimalac bude u nivou minimalne potrošačke korpe, ali da država ni ovog puta nije imala previše sluha za to.

– Neodgovorno je tvrditi da je naša zemlјa u vrhu Evrope po privrednom rastu, a da u nečemu u čemu se meri nivo iole pristojnog života bude ispod svakog standarda. O tome govori i naša pozicija na listi iznosa inostranih minimalnih zarada – ističe Vuković.

On podseća na statističke podatke koji pokazuju da ovog trenutka polovina zaposlenih u Srbiji prima do 42.000 dinara, što je više od milion građana.

– Ako izuzmemo od tog broja onih 350.000 koji su na minimalcu, onda između tog zakonom zagarantovanog minimalnog iznosa i tih 42.000 dinara, još oko 800.000 lјudi u Srbiji prima mesečno toliko novca. Prosečna potrošačka korpa je oko 73.000 dinara, a prosek plata oko 58.000 dinara. Sve to nam ukazuje na činjenicu da u zemlјi imamo milion i nešto radnika koji ne mogu da „dobace” ni do prosečne potrošačke korpe. To faktički znači da građani moraju da štede na zdravlјu, kvalitetnijoj ishrani, životu, da se ustežu od svega, da bi preživeli... Zar to nije dovolјan dokaz da državi nije bitno od čega će lјudi da žive – pita Vuković.

On je uveren da bi Srbija mogla da podnese povećanje minimalca do nivoa dovolјnog za pristojan život, kada bi se dobit bogatih bolјe preraspoređivala, u korist zarada.

– Evo primera kako zapravo država stoji na strani bogatih: onom koji prima minimalac sleduje deset odsto poreza na zaradu isto kao i onom koji ima platu od, recimo, petsto hilјada dinara. Kada bi država svima koji primaju enormno visoke zarade, a takvih je dosta, povećala poresku obavezu za bar pet procenata, mogla bi da ubira više novca i time više plaća radnike u svom javnom sektoru. Samim tim i poslodavci u realnom sektoru mogli bi lakše da se vode time koliko je zaista potrebno radniku koji mu stvara profit – objašnjava Vuković.

Skreće pažnju na još jedan važan detalј, a to je da iznos minimalca nije isti svakog meseca, već zavisi od broja radnih sati u konkretnom mesecu.

– Može da bude i manji, jer se izračunava po broju radnih sati u mesecu, a prosek je 174 sata. Dakle, od toga koliko mesec ima radih dana zavisi i visina minimalca, pa je u nekim mesecima on bio i oko 28.000 dinara, što je za 2.000 dinara niži iznos od proseka – podseća potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Novom iznosu minimalne cene rada u 2021, uvećanom za 6,6 odsto, radnici će moći da se nadaju početkom februara, jer će faktički tada početi prve isplate.

Izvor: Politika

Reprezentativni sindikati obrazovanja zahtevaju da od ponedelјka, 30.11.2020. godine, i predškolske ustanove i zaposleni i deca u nižim razredima osnovnih škola pređu na onlajn nastavu, kako bi se zaštitili životi i zdravlјe dece i zaposlenih.

U pismu, upućenom predsednici Vlade Srbije i ministru prosvete, upozorava se da je COVID-19 desetkovao zaposlene u predškolskim ustanovama i osnovnim i srednjim školama.

Pismo su potpisali predsednici Sindikata obrazovanja Srbije, Sindikata radnika u prosveti Srbije i GSPRS Nezavisnost: Valentina Ilić, Slobodan Brajković i Tomislav Živanović.

Reprezentativni sindikati kulture potpisali su danas sa predstavnicima vlasti dopunu Posebnog kolektivnog ugovora za ustanove kulture, kojom je omogućena naknada plate od 100 odsto u slučaju Kovida 19.

Ovom, izuzetno važnom dopunom PKU, zaposleni ima pravo na naknadu plate u visini od 100 odsto prosečne plate ostvarene u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, nastala zbog potvrđene zarazne bolesti Kovid 19 ili zbog mere izolacije ili samoizolacije naložene u vezi sa tom bolešću, a koja je nastupila kao posledica neposrednog izlaganja riziku po osnovu obavlјanja poslova i radnih zadataka, odnosno službenih dužnosti i kontakata sa licima kojima je potvrđena bolest Kovid 19 ili naložena mera izolacije ili samoizolacije.

Dopunu ugovora potpisali su potpredsednica Vlade Srbije i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković i predstavnici Sindikata kulture Srbije, GS kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“ i Konfederacije slobodnih sindikata, granskog povereništva za kulturu, Jovan Dinčić, Dragan Milanović i Smilјana Stokić.

Ministarka je ukazala da je dopuna PKU, pre svega, vid sigurnosti da zaposleni, ukoliko se razbole od ove bolesti, neće ostati bez dela mesečnih prihoda, koji mnogo znače u ovakvim okolnostima.

„Na ovaj način smo želeli jasno da pokažemo odgovornost kao i da država brine o kulturnim radnicima i da ceni njihov rad i trud kako bi građanima omogućili da, uprkos pandemiji, imaju kulturni sadržaj.

Gojković je sa predstavnicima sindikata razgovarala o merama kriznog štaba, koji su podržali predlog ministarke da predstavnik Ministarstva kulture i informisanja bude deo Kriznog štaba radi neophodnog tumačenja donetih mera na potpuno različite oblike umetničkog stvaralaštva.

Posao u javnom sektoru će se, najmanje naredne tri godine, nešto lakše dobijati. Predlogom zakona o budžetskom sistemu predviđeno je popuštanje zabrane koja je važila još od 2013. godine.

Korisnici javnih sredstava već od januara 2021. godine moći će, bez traženja posebnog odobrenja, da prime, na neodređeno vreme ili pripravnika na određeno, do 70 odsto od broja kolega kojima je po bilo kom osnovu prestao rad na neodređeno tokom prethodne godine. Novina je i da ubuduće broj angažovanih po raznim formama rada na određeno, osim pripravnika, ne sme da prelazi deset odsto kolektiva zaposlenog "za stalno".

Uslov je da institucija koja pojačava svoje redove ima dovoljno sredstava za njihove plate, poreze i doprinose. Ukoliko žele da zaposle više od 70 odsto broja onih koji su otišli, za to moraju da pribave odobrenje. O tome odlučuje telo Vlade.

- Novim rešenjem omogućiće se korisnicima javnih sredstava da imaju određenu slobodu u zapošljavanju, s tim što se pretpostavlja odgovorno i disciplinovano sprovođenje kadrovske politike - stoji u obrazloženju Predloga zakona. - Predloženo rešenje omogućiće jednak tretman za sve korisnike javnih sredstava u pogledu dostupnosti popunjavanja radnih mesta, a sve u cilju nesmetanog funkcionisanja i obavljanja zakonom utvrđenih nadležnosti tih korisnika. To je naročito značajno u pojedinim sektorima poput zdravstva, kulture, socijalne zaštite. Relaksacija navedene mere podrazumevaće jačanje odgovornosti rukovodioca za popunjavanje ključnih radnih mesta, kroz prioritizaciju unutar dozvoljenog procenta koji mogu da koriste bez saglasnosti tela Vlade.

Kada je reč o novoosnovanoj instituciji, limit za broj zaposlenih, na određeno i neodređeno, u prvoj godini daće telo Vlade. Ograničenje rada na određeno ne važi za one koji su uposleni radi zamene odsutnog kolege ili one angažovane posredstvom Nacionalne službe za zapošljavanje u cilju sprovođenja mera aktivne politike zapošljavanja. Ne računaju se ni svi koji rade na projektima EU ili drugih donatora. Korisnik javnih sredstava koji ima manje od 50 zaposlenih na neodređeno vreme, može da ima najviše do sedam zaposlenih, odnosno angažovanih na određeno.

Izvor: Novosti

Procesu privatizacije na teritoriji grada Čačka odolele su samo dve firme u vlasništvu države - kompanija „Sloboda” i „Fabrika reznog alata”. Sve ostale firme su privatizovane ili su otišle pod stečaj , dok položaj radnika ni malo nije povolјan.

Nekada je Hajduk Velјkovom ulicom u Čačku dnevno prolazilo više od 10.000 radnika.Reč je o dobro poznatoj industrisjkoj zoni u gradu na Moravi.

„Sada su od kružnog puta sve te firme otišle u stečaj, a od tih starih firma ostala je fabrika „Litopapir”, koja je privatizovana, kao i Fabrika reznog alata. Sve fabrike okolo, kao što su „Slad”, „Pivara ”i druge, otišle su u stečaj. Međutim, dobro je što su se našli novi posladavci koji su te firme kupili i nadam se da će radnici u tim privatnim firmama imati ista prava, a možda i veća, nego u ovim gde je država poslodavac ili većinski vlasnik”, kaže Milutin Nikitović, predsednik Samostalnog sindikata FRA.

Samo desetak firmi je nakon stečaja dobilo novog kupca i tako nastavilo da radi.

„Što se tiče sindikata i dijaloga sa firmama gde su privatni vlasnici, domaći preduzetnici, tu još nismo našli zajedničko rešenje, ali nadam se da ćemo u budućnosti i to postići, s obzirom da nas put vodi Evropskoj Uniji i da će implementacija svih zakona doći i kod nas i da će to biti rešavano tačno kako treba”, naglašava Nikitović.

U slučaju stečaja, što je najgora situacija za zaposlene, u zavisnosti da li je firma privatna ili državna, postoji i određeni socijalni program.

„Ono što je po zakonu o stečaju je da se zadnjih dvanaest plata do minimalne zarade isplaćuje, kao i radnih staž do minimalne zarade. Sva ostala prava su u nekom drugom ili trećem naplatnom redu. Praksa pokazuje da vrlo malo firmi ima drugi ili treći naplatni red, jer je imovina tu obezvređena i nema dovolјno sredstava da se svi iz stečajne mase namire. A u slučaju privatizovanih firmi, postoje primeri dobre saradnje poslodavaca i sindikata, pogotovo gde su vlasnici strani investitori”, kaže Nikitović.

Svakako bolјi socijalni dijalog postoji tamo gde je država poslodavac i većinski vlasnik u odnosu na privatnike, a u Čačku danas funkcioniše samo UTP Morava sindikat koji je nasleđen.

Savez samostalnih sindikata Srbije se zalaže za dugoročno rešenje poreskog statusa i pravedno oporezivanje radnika na internetu koje ne bi ugrozilo njjihov rad i opstanak.
Namera države da naplati porez na njihov dohodak, uprkos činjenici da im nije regulisan radni i pravni status i u uslovima smanjenog obima posla usled korona virusa, preti da ekonomski uništi više od 100.000 ljudi u našoj zemlji koji rade na digitalnim platformama.

Reagujući na apel Udruženja radnika na internetu, koje se obratilo za pomoć našoj centrali, Savez samostalnih sindikata Srbije traži da država reguliše njihov položaj i time im omogući da “izađu iz sive ekonomije”, a istovremeno doprinese da Srbija postane povoljno i podsticajno radno okruženje, kako za domaće, tako i strane frilensere.

U tom cilju, Savez će uputiti dopis predsednici Vlade Srbije i Ministarstvu finansija, kako bi ovaj problem bio rešen na obostranu korist.

(u nastavku prenosimo u celini pismo Udruženja radnika na internetu)
“Poštovani,
Obraćamo Vam se sa pozivom za pomoć u vezi sa problemom u kome se našla čitava zajednica radnika na internetu u Srbiji.

Udruženje radnika na internetu nastalo je pre manje od mesec dana kao reakcija na iznenadni postupak Ministarstva finansija i Poreske uprave, koji prete da ekonomski potpuno unište preko 100 000 ljudi u našoj zemlji, uguše čitavu granu perspektivnih poslova i dovedu do nesagledivih socijalnih problema. Naime, 13. 10. 2020. godine Poreska uprava je na svom zvaničnom sajtu objavila poziv fizičkim licima da samoinicijativno prijave prihod iz inostranstva i navela da postoji visoka stopa nepoštovanja poreskih propisa.

Iako je Srbija deseta u svetu po broju radnika na internetu, naš Zakon o radu ih i dalje ne prepoznaje. Ne postoji nikakva socijalna zaštita, pravo na bolovanje, trudničko i porodiljsko odsustvo, sigurnost zaposlenja, zaštita od otkaza i mobinga, pravo na podizanje kredita, niti je moguće sklopiti ugovore o radu koji štite prava radnika. Radnici na internetu nemaju pravo da osnuju sindikat. Suočeni s nedostatkom poslova u “tradicionalnim” sferama, bez ikakve pomoći ili stimulacije od strane države, mi, radnici na internetu, uspeli smo da pronađemo i stvorimo nove poslove na internetu i da ostanemo da živimo u državi (u kojoj stopa nezaposlenosti mladih (15–24 godine) za II kvartal 2020. dodine iznosi 20,7% i u kojoj je na pomolu novi vid radnog izrabljivanja mladih ljudi kroz program Moja prva plata).

Državne institucije do danas nisu učinile ništa da bi regulisale naš radni i pravni status, nisu nam obezbedile subvencije za inovativne delatnosti kojima se bavimo (kao što to nudi strancima sa istim poslovima u Srbiji), niti omogućile povraćaj poreza na kupljenu opremu, plaćen internet i slično, kao što su to do sada učinile mnoge druge zemlje.

Država je 20 godina ćutala i nije prilagođavala, a ni sprovodila zakon i postojeće, u trenutnim okolnostima apsolutno neadekvatne propise koji važe od 2001. godine kada rad na internetu nije bio razvijen.

Sistem godinama nije radio – mi jesmo.

Iznenada, u godini virusa korona i rastuće globalne ekonomske krize, Poreska uprava odlučila je da počne sa masovnim oporezivanjem radnika na internetu na najstroži mogući način – sve prilive iz inostranstva (bez obzira na to po kom osnovu su primljeni), sa porezom (iako u Zakonu o porezu na dohodak nema kategorije prihoda iz inostranstva stečenih radom na internetu), sa doprinosima (koje nismo mogli da koristimo), sa zateznim kamatama i do 80% od ukupnih prihoda zarađenih u poslednjih pet godina.

Ako je neko prethodnih 5 godina primao 500 evra mesečno, danas mu je rečeno da ima navodni dug prema državi od minimum 15 000 evra.

Kako su u pitanju ogromni i nenaplativi iznosi navodnih dugovanja za koje Poreska uprava godinama nije slala nikakve opomene, čak u mnogim slučajevima vraćala sa šaltera lica koja su se raspitivala o tome, Udruženje je reagovalo brzo i uputilo predsednici vlade, ministru finansija i direktorki Poreske uprave Zahteve za obustavu postupaka koji su u toku i poziv na pregovore o pravnom statusu radnika na internetu. U samim rešenjima Poreske uprave koja su već stigla pojedinim kolegama, postoje brojne povrede propisa, o čemu smo takođe obavestili pomenute institucije. Državne institucije se ni posle dve nedelje od uručivanja Zahteva nisu oglasile, a radnicima na internetu svakodnevno stižu rešenja sa ogromnim novčanim iznosima.

Kao dugoročne posledice ovakvog postupanja Poreske uprave vidimo porodice bez krova nad glavom, dužničko ropstvo i još masovnije iseljavanje iz zemlje.

U zemlji sa jednom od najvećih stopa nejednakosti u Evropi, u kojoj stopa rizika od siromaštva iznosi 23,2%, nijedna od tih posledica nije u interesu ovog društva, pa zato verujemo da je ovaj potez Poreske uprave i Ministarstva finansija nepromišljen, donet naprečac u zdravstvenoj i ekonomskoj krizi.

Mi nismo utajivači poreza, prevaranti i kriminalci kako nas država karakteriše u medijima – mi smo programeri, nastavnici, stručnjaci u marketingu i prodaji, administrativni radnici, radnici u kreativnim i multimedijalnim industrijama. Mi smo oni ljudi koji pokušavaju da ostanu u zemlji i da, unoseći strani novac u nju, nastave da doprinose domaćoj ekonomiji. Većina nas zarađuje iznose koji su manji od prosečne zarade u Srbiji. Naša prosečna plata po istraživanjima iznosi oko 60 000 din za žene i 80 000 dinara za muškarce. Način na koji država želi da oporezuje tu zaradu svodi je na daleko nižu od prosečne zarade u Republici Srbiji, te neće biti dovoljna ni za osnovnu egzistenciju.

Naš osnovni cilj je da budemo uvedeni u pravni i poreski sistem. Ne protivimo se oporezivanju, ali tražimo da to bude na pravedan i transparentan način, prilagođen našoj vrsti posla”.

Kompanija “Marbo Product” u Magliću je, u okviru maglićke fabrike, izgradila objekte u kojima će zaposleni dobiti zdravstvenu zaštitu i obaviti specijalističke lekarske preglede.

U njima se trenutno obavljaju preventivni specijalistički pregledi, a u planu je i redovan rad lekarske službe.

Time ova fabrika, koja posluje u okviru američke multinacionalne kompanije “PepsiCo”, i u praksi pokazuje da vodi računa o bezbednosti i zdravlju svojih radnika, izjavio je za sajt Saveza predsednik Sindikalne organizacije u toj fabrici, Stojan Vasković, koja od oko 685 zaposlenih, ima čak 420 svojih članova.

“Naš sindikat, kao reprezentativni i jedini u fabrici, u okviru socijalnog dijaloga sa poslodavcem, koji funkcioniše odlično, od samog početka je insistirao na obavljanju redovnih preventivnih pregleda. Tako smo prethodnih godina uspeli da, u cilju prevencije raka dojke, sprovedemo preglede za naše koleginice u Domu zdravlja u Bačkom Petrovcu, a sada u našim savremeno opremljenim prostorijama se obavljaju ultrazvučni pregledi dojke, a za kolege je predviđen ultrazvučni pregled prostate, precizirao je Vasković.

I u budućem periodu će, prema njegovim rečima, sindikat nastaviti da se zalaže da zdravstveni pregledi obuhvate što širi opseg u cilju prevencije raznih bolesti.

Vasković ističe da u kompaniji funkcioniše Odbor za bezbednost i zdravlje na radu, u kojem predstavnici sindikata ravnopravno sa poslodavcem razgovaraju o svim temama bitnim za zaposlene - zdravlje, bezbednost i eventualno štetan uticaj radne okoline.

Tako odgovorno se poslodavac ponaša i od prvog dana pandemije, poštujući strogo sve zdravstvene mere koje je propisala naša država, počev od merenja temperature na ulasku u fabriku, obezbeđivanja maski i dezinfekcionih sredstava, pa do prevoza zaposlenih i obezbeđivanja neophodne fizičke distance, naglasio je Vasković.

Sporazum o produženju važenja Posebnog kolektivnog ugovora za visoko obrazovanje potpisan je danas u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Potpisivanjem ovog sporazuma, koji će važiti do kraja 2022. godine, zaposleni u visokom obrazovanju će i dalje moći da uživaju prava koja garantuje kolektivni ugovor, kao i zaposleni u ostalim nivoima obrazovanja.

Imajući u vidu da, u skladu sa odredbama Zakona o radu, kolektivni ugovori važe tri godine, reprezentativni sindikati su predložili da se period primene važećeg kolektivnog ugovora, koji je zaključen na period važenja od godinu dana, produži na dve godine, na osnovu čega bi se Poseban kolektivni ugovor za visoko obrazovanje primenjivao u kontinuitetu tri godine.

Sve tri inicijative koje je Savez samostalnih sindikata Srbije pokrenuo u poslednje vreme, u vezi sa naknadom za bolovanje zaposlenih u realnom sektoru, nepravednim umanjenjem penzija za one koji su proglašeni tehnološkim viškom u procesu privatizacije i izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, prihvaćene su na kolegijumu Socijalno ekonomskog saveta /SES) kao prioriteti kojima će se, po hitnom postupku, baviti Vlada Srbije i SES.
Pitanje bolovanja biće razmatrano na sednici SES-a, dok će Vlada Srbije na današnoj sednici razmatrati problem umanjenja penzija.

To je dogovoreno na sastanku kolegijuma koji je danas održan, a kojem je, osim predstavnika dva reprezentativna sindikata i Unije poslodavaca, prisustvovala i nova ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Darija Kisić Tepavčević.

Ona je prihvatila inicijativu Saveza vezanu za izmene i dopune Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu i obećala formiranje nove radne grupe koja će raditi na izradi tog zakona.

SSSS je u više navrata tražio ukidanje vladine odluke kojom se, zbog nepravednog obračuna penzija, u neravnopravni i diskriminatorni položaj stavljaju oni koji su, kao višak u procesu restrukturiranja preduzeća, otišli u penziju protiv svoje volje.

Takođe, od Vlade Srbije je zahtevao da, po hitnom postupku, donese uredbu kojom će propisati da su svi poslodavci dužni da, zaposlenima koji privremeno odsustvuju sa rada zbog potvrđene zarazne bolesti COVID 19 ili zbog mere izolacije ili samoizolacije naložene u vezi sa tom bolešću, obezbede pravo na novčanu naknadu zarade u visini od 100 odsto osnova za nakanadu zarade.

U pismu predsednici vlade i Ministarstvu za rad, SSSS je ukazao na nepoštovanje principa socijalnog dijaloga i procedure u postupku donošenja izmene i dopune Zakona o BZR, i zatražio da se o tom zakonu ponovo raspravlja u okviru radne grupe.

Na pitanje da li su radnici u Srbiji najveći gubitnici privatizacije u emisiji "Među nama" govorili su Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista i Milisav Đorđević iz Samostalnog sindikata u poljoprivrednoj koroporaciji Beograd.

Đorđević, koji je i bivši radnik PKB-a, podseća da je još 2006. godine bilo razgovora o privatizaciji PKB-a da bi 2009. godine država shvatila da poljoprivredna preduzeća ne treba prodavati.

“Mi smo tog momenta podržavljeni, a posle je Grad Beograd preuzeo upravljanje PKB-om. U jednom momentu je došlo do oporavka preduzeća, do realizacija naplata starih potraživanja. Nakon toga je PKB bio oporavljeno preduzeće koje je moglo samostalno da radi i da se razvija”, priča on.

Zatim je 2014. godine, nakon dolaska nove vlasti, ponovo započeta priča o privatizaciji.

“Opet se otvaraju priče o dužničkom ropstvu PKB-a i na kraju se, pre dve godine, bira model privatizacije koji je najlošiji po radnike – to je prodaja imovine, ne i prodaja breda, koji je prodat tek ove godine istom vlasniku”, kaže Đorđević.

Objašnjava da kad se prodaje imovina onda zaposleni nemaju nikakva prava i objašnjava:

“Tada ne možete da prodate ni kolektivni ugovor, zaposlenih nema nigde u privatizaciji.”

Kako kaže, u momentu privatizacije su svi radnici ostali na poslu, da bi do sada čak oko 500 ostalo bez posla.

Naglašava da je taj model privatizacije doneo još jednu lošu stvar – da samo bivši zaposleni u PKB nisu uspeli da ostvare pravo na besplatne akcije.

“Nas su izuzeli u momentu kad je preduzeće prebacivano na državu. Onda je 2015. godine Grad Beograd doneo doluku da se 15 odsto pokloni zaposlenima. Međutim, dolaskom novog gradonačelnika ta odluka je istog momenta poništena i mi smo ostali bez tog prava”, priča bivši radnik PKB-a.

Vlahović, koji je od 2001. do 2004. godine bio ministar za privredu i privatizaciju, kaže da su ministarstvo na čijem je bio čelu i Agencija za privatizaciju u to vreme odlagali privatizaciju u sektoru za poljoprivredu.

“Čekali smo da Ministarstvo poljoprivrede i Vlada Srbije jasno definišu strategiju za razvoj poljoprivrede. Na žalost, takav dokument nikada nije bio produkovan, da bi nakon 2004. započela prodaja tih poduzeća”, kaže on.

Napominje da i sada postoji prostor da se definisanjem jasne strategije preostali broj preduzeća uspešno privatizuje.

Autor: NovaS

Savez samostalnih sindikata Srbije zahteva od Vlade Srbije da, po hitnom postupku, donese uredbu kojom će propisati da su svi poslodavci dužni da, zaposlenima koji privremeno odsustvuju sa rada zbog potvrđene zarazne bolesti COVID 19 ili zbog mere izolacije ili samoizolacije naložene u vezi sa tom bolešću, obezbede pravo na novčanu naknadu zarade u visini od 100 odsto osnova za nakanadu zarade.

U dopisu koji je predsednik SSSS Ljubisav Orbović uputio predsednici vlade Ani Brnabić, zatraženo je da, isto kao i zaposleni u javnom sektora, to pravo ostvare i oni koji rade u realnom sektoru.

„S obzirom da je ekonomska situacija u vreme pandemije u našoj zemlji izuzetno teška za većinu poslodavaca u privatnom sektoru, smatram da je neophodno i od izuzetnog značaja za našu ekonomiju i prosperitet celog društva da država pomogne svima podjednako“, ističe se u dopisu.

(PREUZMI DOPIS U CELINI)

Bezbednost i zdravlјe na radu je od prioritetnog značaja za naš sindikat, zaposlene u svim sektorima i, u krajnjem, za celokupno društvo, posebno u vreme korona virusa.

U postupku izmena i dopuna zakona od značaja za unapređenje položaja zaposlenih u Srbiji, svakako i zakona o bezbednosti i zdravlјu na radu, zvanično i po svim međunarodnim, posebno evropskim standardima i pravilima učestvuju reprezentativni sindikati na nivou Srbije, Unija poslodavaca Srbije, Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije i, u konačnici, Vlada i Skupština Srbije. Oni su klјučni partneri u svim fazama usaglašavanja interesa i postizanja konsenzusa oko određenog zakonskog projekta.

Međutim, izgleda da svi samo figuriraju u proceduri i odlučivanju kakav će biti završni tekst zakona, uklјučujući i zakon o bezbednosti i zdravlјu na radu u našoj zemlјi, koji na sreću nije usvojila Skupština u prošlom mandatu i na koji smo kao sindikat imali niz primedbi zbog kojih u novembru 2019. godine i nismo dali pristanak na Socijalnom ekonomskom savetu.

Iako zvanično nema tretman učesnika u socijalnom dijalogu na nivou Srbije, NALED (Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj) ima najznačajniju, moglo bi se reći i presudnu ulogu, u kreiranju najvažnijih projekata i zakona u sferi radnih odnosa, socijalne i ekonomske politike. O tome se u poslednjih nekoliko godina samo šuškalo i iza zatvorenih vrata govorilo, a od nedavno to se i zvanično promoviše kao kanon.

Naime, na osnovu dopisa Uprave za bezbednost i zdravlјe na radu koji je na adresu Saveza samostalnih sindikata Srbije stigao krajem prošle nedelјe, sada je sasvim očigledno da će ovaj i druge zakone u Srbiji ubuduće pisati, predlagati i o njima odlučivati NALED.

Jer, NALED je brzopotezno od konstituisanja Vlade Srbije dao „predlog“ na nacrt zakona o bezbednosti i zdravlјu na radu. Mnoga se pitanja postavlјaju: ko je utvrdio tekst nacrta na koji NALED daje sugestije i predloge, kako predlog zakona koji Skupština u prethodnom sazivu nije razmatrala može biti i tekst nove vlade, zašto Ministarstvo rada nije formiralo novu radnu grupu i dalo joj zadatak, zašto predlozi sindikata za izmene i dopune zakona o bezbednosti nemaju isti tretman ako ne veći od predloga koji daje NALED, i još mnogo toga.

I gle čuda, sada, na taj tekst NALED-a, sindikat treba u kratkom roku da se izjasni da bi, tobože kao socijalni partneri, bili promovisani u organizaciju koja je učestvovala u njegovoj izradi!

SSSS će od Uprave za bezbednost i zdravlјe na radu zatražiti razjašnjenje poteza koji su odraz nepartnerskog i nekorektnog odnosa prema sindikatu, dok će od Ministarstva za rad, zapošlјavanje, socijalna i boračka pitanja i Vlade Srbije zahtevati striktno poštovanje kompletne procedure u postupku donošenja zakona koji su od izuzetnog značaja za položaj radnika u Srbiji, kao i principa socijalnog dijaloga, posebno u vreme KOVIDA 19.

Bezbednost i zdravlјe na radu su u najužem fokusu interesovanja našeg sindikata i pripadaju korpusu onih javnih politika pri čijem utvrđivanju predstavnici radnika treba da imaju jednu od najznačajnijih uloga, a ne marginalnu kao što im se nameće.

Ako se po jutru dan poznaje, pred našim sindikatom i zaposlenima su veliki izazovi i opasnosti.

Odgovor je spreman – ako nas ne želite za partnera, dobili ste jakog protivnika.

Savez samostalnih sindikata Kragujevca zatražio je od Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Kovid-19 da, u cilјu zaštite zdravlјa zaposlenih u trgovini, odmah zabrani rad nedelјom u trgovinskim objektima.

U otvorenom pismu se podseća da su radnici u trgovini, zbog mnbogobrojnih kontakata, jedna od najugroženijih profesija, zbog čega bi ova mera donela višestruku korist, dok na drugoj strani niko ne bi imao štetu.

U našem okruženju rad trgovina nedelјom zabranili su i bez „Kovida-a“ – Hrvatska i Crna Gora, a priprema se da to učini i Makedonija. U osam zemalјa Evropske unije zabranjen je rad nedelјom u trgovini, a u onima gde to nije prodavnice uglavnom ne rade tim danom.

U pismu se tvrdi da ekonomske štete od zatvaranja prodavnica ne bi bilo, jer niko ne kupuje nedelјom ono što mu nije potrebno, a sve što mu treba može da nabavi u prethodnih šest dana.

Time bi ste radnicama u trgovini, koji rade najčešće sa dva slobodna dana u toku meseca, od čega su više od 70 odsto žene, obezbedili pravo na dostojanstveniji rad i pokazali da brinete o njihovom zdravlјu, navodi se u pismu koje je potpisao predsednik Saveza samostlanih sindikata Kragujevca, Jugoslav Ristić.

Sindikat pravosuđa Srbije je od nove ministarke pravde zatražio „istinski preokret“ u unapređenju rada pravosuđa, koje treba da bude po meri građana Srbije i da doprinese našem bržem evropskom putu.

Predsednica Sindikata pravosuđa Srbije Slađanka Milošević je, u čestitki ministarki Maji Popović, potvrdila spremnost tog sindikata u pronalaženju mogućnosti u sprovođenju zajedničkih ciljeva, ”a sve kako bismo napravili istinski zaokret i unapredili rad pravosuđa po meri građana”.

„Dosadašnje promene, upakovane u reforme, nisu dale očekivane rezultate ni za građane, ni za zaposlene, pa se nadamo da Vaše postavljenje nije samo unapređenje za Vas, već da će to biti i unapređenje za ceo pravosudni sistem”.

Čestitajući joj postavljenje na funkciju ministra pravde kojom je, kako se navodi, preuzela veliku odgovornost i značajnu ulogu u trenutku kada Srbija zaostaje na svom evropskom putu, Slađanka Milošević je zatražila hitan sastanak s predstavnicima tog sindikata, kako bi zajednički rešili brojne probleme u tom sektoru.

Predsedništvo Saveza samostalnih sindikata Kragujevca traži da se, umesto angažovanja radnika u komunalnom sektoru Kragujevca preko agencija, sa njima zasnuje radni odnos u preduzeću u kojem rade.

Zapošlјavanjem radnika u komunalnom sektoru, putem agencija za iznajmlјivanje radnika, ne štedi se novac Kragujevčana, već se troši u količini većoj od potrebne, s obzirom na to da provizije agencijama idu iz džepova Kragujevčana.

Iznajmlјivanje radnika u suprotnosti je sa ustavnim načelom iz člana 1. Ustava Republike Srbije, kojim se Srbija definiše kao država socijalne pravde. Posebno je neprihvatlјivo da radnike iznajmlјuju državna preduzeća ili preduzeća koja su u vlasništvu Grada Kragujevca. Time se i potvrđuje neopravdanost nedavnog velikog smanjenja broja radnika u komunalnim preduzećima, jer bez stotina dodatnih radnika ova preduzeća nisu sposobna da obave osnovne funkcije.

Pozivamo donosioce ovih odluka da obaveste javnost koliko Kragujevčane košta iznajmlјivanje radnika i šta je svrha takvih postupaka.

Odustajanjem od zapošlјavanja preko agencija za iznajmlјivanje radnika u komunalnom sektoru pokazali bi ste da ste na strani radnika Kragujevca.

Potvrđujemo spremnost, da se zajedno sa drugim sindikatima, koji nisu vođeni iz partijskih kancelarija, suprotstavimo dalјem neargumentovanom smanjivanju broja radnika u komunalnom sektoru, koristeći sve raspoložive sindikalne metode, navodi se u dopisu tog sindikata.

Na sednici Socijalno ekonomskog saveta Pirota postignut je dogovor da Savetom u narednom periodu predsedava Jovan Mijalković, predsednik Samostalnog sindikata Pirotskog okruga.

Takodje, došlo je do dvotrećinske izmene članova iz redova sindikata i lokalne samouprave.

Dosadašnji predsednik Saveta, gradonačelnik Pirota Vladan Vasić, kaže da je još odlučeno da jedan član Saveta učestvuje u radu Komisije za utvrđivanje poreske osnovice. Isto tako, veoma je važno da se uspostavi konstruktivan dijalog jednog tripartitnog tela kao što je Socijalno ekonomski savet.

“Ovom telu ćemo davati na uvid veoma značajne odluke, poput Plana kapitalnih investicija, Plana razvoja grada, Budžet za narednu godinu, cene komunalnih usluga, zapravo, sve ono što Savet traži za dobar i kvalitetan rad. Veoma je važno da smo uspostavili institucionalni dijalog i da na takav način možemo da donosimo kvalitetne odluke i predloge. Do sada nismo radili onom dinamikom kako smo želeli, bila je izborna godina, onda epidemija, ali očekujem da novo članstvo i novi predsednik intenziviraju svoj rad”, istakao je Vasić.

Jovan Mijalković, novoizabrani predsednik Saveta, najpre je zahvalio članovima na ukazanom poverenju. Očekuje dobar rad ovog tela jer smatra da je veoma važno da se pravovremeno i kvalitetno rešavaju socijalno ekonomska pitanja.

“Ono što je bitno mi imamo mnogo zaostavština iz prošlosti, ima mnogo radnika koji su žrtve tranzicije i koji nam se često obraćaju. Delovanje sindikata je ograničeno, ali ćemo zato kroz Socijalno ekonomski savet pokušati da ukazujemo na probleme i zajedno sa lokalnom samoupravom delujemo prema višim instancama. Nadam se da će predstavnici poslodavaca u Savetu imati razumevanja za probleme radnika. Imam dovoljno vremena, sastajaćemo se sve češće i ni jedan problem nećemo gurati pod tepih”, kaže Mijalković.

Zakon o smanjivanju osnovica za plate u javnom sektoru i povećanja minimalne cene rada doveli su plate u javnim komunalnim preduzećima u paradoksalnu poziciju, u kojoj, neretko, nekvalifikovani radnici imaju veću platu od njihovih šefova, pa čak i od visokoobrazovanih kadrova, ukazano je na sastanku koji je Veće Saveza samostalnih sindikata Kruševca organizovalo u susret potpisivanju novih kolektivnih ugovora.

Tripartitni sastanak, kojem su, osim direktora i predstavnika sindikata lokalnih javnih komunalnih preduzeća, prisustvovali i gradonačelnica Kruševca Jasmina Palurović, njen zamenik Aleksandar Jovanović, predsednik Sindikata zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Srbije Aleksandar Radojević i predsednik sindikata beogradskog GSP-a Zoran Antić, međuopštinsko sindikalno veće organizovalo je kako bi na vreme počeli pregovori o novim kolektivnim ugovorima koji bi trebalo da budu potpisani do 28. januara naredne godine.

Gradonačelnica je podsetila da je grad Kruševac među prvima ove ugovore potpisao i 2018. godine i rekla da će to i sada učiniti.

“Cilj je da se poboljšaju uslovi i plate radnika u svim preduzećima”, istakla je Palurovićka, ali i zamolila sindikalce da prilikom pripreme predloga kolektivnog ugovora sagledaju realnu situaciju u privredi i javnim finansijama.

Da su u javnim komunalnim preduzećima najveći problem nedostatak odgovarajućeg kadra, odnosno nepovoljna kadrovska struktura zaposlenih, što je posledica zabrane zapošljavanja i Zakona o smanjenju osnovica za plate u javnom sektoru, zajednička je ocena direktora četiri kruševačka javna preduzeća koja rade u oblasti komunalnih delatnosti, ali i sindikalaca iz ovih kolektiva.

Prema rečima direktorke JKP Kruševac, Snežane Radojković, u ovom kolektivu radnik na groblju zarađuje 43.000, a poslovođa sa sedmim stepenom stručne spreme 39.000 dinara.

Slično je i u Gradskoj toplani, Poslovnom centru, a u ovdašnjem JKP Vodovod koji ima mnogo više visokoobrazovanog kadra, to je još uočljivije.

Apelu da se ovo pitanje nekako uredi kroz nove kolektivne ugovore pridružili su se i predstavnici sindikata ovih preduzeća. Oni su ideje o tome već prikupili od drugih gradova koji su ovaj problem rešili, a podršku da ih ugrade u svoje kolektivne ugovore dobili su i od predsednika granskog sindikata Aleksandra Radivojevića. Radivojević je, inače, pohvalio kruševački sindikat zato što je među prvima u Srbiji započeo proces pregovora o novim kolektivnim ugovorima. On je obavestio prisutne da će Samostalni sindikat u ponedeljak uputiti dopis ministru finansija, a potom i Vladi Srbije, kao i svim direktorima javnih komunalnih preduzeća po gradovima, te da će u pregovorima sa nadležnim ministarstvima tražiti rešenja za uočene probleme.

Na sastanku se čulo i da zahtevi preduzeća za zapošljavanjem novih kvalifikovanih radnika (u Komunalnom 13, u Toplani 9) predugo čekaju u nadležnom ministarstvu, a da, sa druge strane, ima radnika za čijim radom u preduzećima ne postoji potreba. Direktor Vodovda, Vladimir Milosavljević, zamerio je sindikatu i što ne pomaže kolektivu da se izbori sa onima koji krše radnu disciplinu, kao i što nije više zainteresovan za poslovanje preduzeća.

Ocenjeno je i da ima velikih razlika između kolektivnih ugovora koja su komunalna preduzeća potpisala u prethodnom periodu, te je pokrenuta inicijativa da se sačini predlog kolektivnog ugovora koji će podjednako tretirati zaposlene u svim preduzećima gde god je to moguće, a da se on dopunjava u delovima koji su specifični za pojedine kolektive.

U tom smislu je predsednik kruševačkog veća Saša Nešić izneo predlog za izradu gradskog kolektivnog ugovora koji bi bio osnova za sve pojedinačne.

Dogovoreno je da sindikati pošalju zvanične dopise poslodavcima, da poslodavci odrede pregovaračke timove, te da se što pre krene u proces pregovaranja, kako bi preduzeća na vreme mogla da sačine finansijske projekcije koje će ući u budžet za narednu godinu.

Gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura održao je sastanak sa čelnicima pokrajinskog i lokalnog Saveza samostalnih sindikata - predsednikom Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goranom Milićem i predsednikom Saveza samostalnih sindikata Grada Zrenjanina i opština Sečanj, Titel i Žitište Milenkom Vujovićem.

U razgovoru su učestvovale i Milina Tušjak, sekretar Pokrajinskog socijalno-ekonomskog saveta i Melanija Lojpur, predsednica Sekcije mladih SSS Zrenjanina. Tokom sastanka bilo je reči o nekoliko tema, pre svega o konstituisanju lokalnog socijalno-ekonomskog saveta Grada Zrenjanina i zaključivanju novog Kolektivnog ugovora za gradska javna komunalna preduzeća.

Predsednik SSS Vojvodine Goran Milić, zahvalivši se gradonačelniku na prijemu, obrazložio je značaj i ulogu tripartitnog socijalnog dijaloga na nivou lokalnih samouprava, interes zaposlenih i sindikata, kao i poslodavaca da budu aktivno uključeni u kreiranje i realizaciju politika, mera i odluka gradskih organa vlasti u okviru Socijalno-ekonomskog saveta Grada.

Naglasio je da u Zrenjaninu postoje svi zakonski uslovi da se vrlo brzo osnuje savet, s obzirom na to da postoji dobro organizovano udruženje poslodavaca i reprezentativni Savez samostalnih sindikata, kao i njihov interes da savet što pre otpočne sa radom.

Gradonačelnik Salapura izrazio je dobru volju i spremnost gradskih organa vlasti da pomognu u osnivanju saveta, da imenuju svoje predstavnike, kao i da izvrše sve obaveze Grada, u skladu sa Zakonom o socijalno-ekonomskom savetu. Tim pre što je već bilo nekoliko pokušaja osnivanja socijalno-ekonomskog saveta, koji ipak nisu doveli do njegovog formiranja. Od Pokrajinskog socijalno-ekonomskog saveta socijalni partneri Zrenjanina očekuju svu potrebnu logističku podršku kako bi SES što pre bio konstituisan i otpočeo sa radom punim kapacitetom.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Grada Zrenjanina Milenko Vujović informisao je gradonačelnika da u februaru 2021. godine ističe važenje Kolektivnog ugovora za javna komunalna preduzeća grada Zrenjanina, te da je potrebno blagovremeno otpočeti sa pripremama za pregovore i zaključivanje novog ugovora.

Gradonačelnik je izrazio spremnost lokalne samouprave da se sve aktivnosti na ovom planu realizuju u skladu sa zakonom, interesima zaposlenih i mogućnostima Grada.

Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom saopštila je, nakon obavlјenih konsultacija sa Ministarstvom zaštite životne sredine, da su taksu za zaštitu životne sredine u obavezi da plaćaju samo one organizacije koje imaju registrovanu privrednu delatnost kojom ostvaruju prihod.

Naime, Uredbom o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavlјanjem aktivnosti, iznosima naknada (Sl. glasnik RS br. 86/19, 89/19,) propisani su kriterijumi za utvrđivanje naknade, i delatnosti koje su razvrstane prema stepenu uticaja na životnu sredinu, takđe uređen je i način obračunavanja naknade za teritoriju jedinice lokalne samouprave, utvrđen iznos naknade za plaćanje.
Uredbom su utvrđeni kriterijumi za određivanje negativnog uticaja aktivnosti koje utiču na životnu sredinu pravnih lica i preduzetnika koji se utvrđuju u okviru pretežne delatnosti koju obavlјa obveznik naknade, pri čemu se pod pretežnom delatnošću smatra ona delatnost koja je registrovana kod Agencije za privredne registre, kao i delatnost čijim je obavlјanjem pravno lice i preduzetnik ostvario najviše prihoda u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine.

Ministarstvo zaštite životne sredine je, na zahtev Kancelarije, odgovorilo i da udruženje nije obveznik plaćanja predmetne naknade, osim u slučaju da obavlјanjem delatnosti ostvaruje prihod, pri čemu utvrđeni iznos naknade za plaćanje ne može biti veći od 0,4% godišnjeg prihoda obveznika naknade u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine.
S obzirom na to da su sindikati organizacije koje se bave zaštitom, ostvarivanjem I unapređenjem prava zaposlenih, da su neprofitne organizacije, registrovane u Ministarstvu za rad, a ne u Agenciji za privredne registre, jer ne obavljaju privrednu delatnost kojom se ostvaruje prihod, one ne potpadaju pod obavezu plaćanja ekološke takse.

Milan Grujić je novi predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije (USPS). On je, većinom glasova, izabran na Izbornoj sednici Skupštine tog udruženja, održanoj danas u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Grujić je bio predsednik Sindikata zaposlenih u komunalno stambenoj delatnosti Srbije i od nedavno je u penziji.

Sednica je počela odavanjem pošte preminulom prethodnom predsedniku USPS Mihajlu Radoviću, predsedniku USPS za Novi Beograd Miloradu Milenkoviću, kao i svim preminulim članovima USPS.

Nakon uvodnog izlaganja generalnog sekretara USPS Ljubiše Babića, članovima Skupštine obratili su se Zoran Mihajlović, sekretar i Duško Vuković, potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Na sednici su usvojeni Izveštaj o radu između dve skupštine, Izveštaj Nadzornog i Statutarnog odbora, kao i izmene i dopune Statuta USPS.

Sindikati koji zastupaju radnike u zdravstvu, članice Federacije evropskih javnih službi (EPSU), na današnji, Evropski dan akcije, pozvali su na borbu za zdravstvo u toku i nakon pandemije, koja podrazumeva veće plate, više zaposlenih i kvalitetnu zdravstvenu i brigu za sve.
U jeku pandemije, ali i nakon nestanka korona virusa, borba za zdravlјe i negu trebalo bi da ostane prioritet svih evropskih društava i vlasti, koje moraju da omoguće bezbednost zaposlenih, veće plate i više kadrova, što će doprineti kvalitetnijoj zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti.

Ovo su cilјevi međunarodne akcije koja se, u okviru aktivnosti EPSU-a, sprovodi na nivou cele Evrope radi ukazivanja na položaj zdravstvenih radnika i negovatelјa koji su na prvoj liniji borbe protiv zarazne bolesti izazvane virusom KOVID-19.

Poziv, pod nazivom „Sada investirajte u zdravlјe“, uputili su i Međunarodna konfederacija sindikata i svetske granske federacije.

Ponovni brzi porast broja slučajeva zaraženih korona virusom prisutan je širom Evrope. Međutim, sindikati izveštavaju o nedostatku neophodne lične zaštitne opreme, materijala i osoblјa koje bi odolelo ovom novom porastu infekcije, dok se mnogi radnici osećaju iscrplјeno i pod stresom nakon borbe sa prvim talasom.

U apelu EPSU-a se upozorava da će drugi talas pandemije ponovo proizvesti veliki pritisak na zdravstvo i zato se pozivaju radnici zdravstvenih i socijalnih službi da istraju u zahtevima za transformacijom sektora zdravstvene i socijalne nege. Time bi se ti sistemi postavili na čvršće temelјe za reagovanje na ovu i buduće pandemije.

Moramo da se postaramo da nas ova pandemija nauči nečemu i da oni koji su u prvim redovima borbe dobiju ono što je neophodno kako bi nastavili borbu protiv KOVIDA-19, navodi se u poruci EPSU-a.

U jeku pandemije, ali i nakon nestanka korona virusa, borba za zdravlјe i negu trebalo bi da ostane prioritet našeg društva i vlasti, koja mora da omogući bezbednost zaposlenih, veće plate i više kadrova, što će doprineti kvalitetnijoj zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti.

Ovo su cilјevi međunarodne akcije koja se, u okviru aktivnosti Evropskih sindikata javnih službi (EPSU), sprovodi na nivou cele Evrope radi ukazivanja na položaj zdravstvenih radnika i negovatelјa koji su na prvoj liniji borbe protiv zarazne bolesti izazvane virusom KOVID-19.

O neophodnosti obezbeđivanja odgovarajuće lične zaštitne opreme koja će garantovati bezbednost svim zaposlenima, pravičnoj naknadi za obavlјanje usluga lečenja i nege obolelih i povećanju broja izvršilaca u ustanovama zdravstva i socijalne zaštite, biće reči na konferenciji za novinare, koju će Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije organizovati u četvrtak, 29. oktobra 2020. godine, u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije, Trg Nikole Pašića 5, salon na trećem spratu, sa početkom u 11 časova.

Na konferenciji će, osim predstavnika Sindikata, govoriti predstavnici Ministarstva zdravlјa i zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti.

Saradnja sa političkim partijama je neophodna i zato će sindikat nastaviti da traži modele te saradnje kako bi što efikasnije zaštitio prava radnika, izjavio je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović.

“Sindikati u ovom trenutku nemaju moć da bitno utiču na odluke koje su od značaja za zaposlene I društvo u celini i zato moraju da jačaju, jer onoliko koliko smo jaki, toliki je i naš uticaj na politiku i moć”, kazao je Orbović na okruglom stolu pod nazivom “Sindikat I politika”.

Prema njegovim rečima, sindikati su podeljeni, rascepkani, sindikalna scena je usitnjena, što je rezultiralo da u pojedinim firmama ima i po više od 20 sindikalnih organizacija, što doprinosi umanjenju sindikalne moći.

Orbović je, ipak, saradnju sa vlašću ocenio solidnom, s obzirom na to da funkcionišu Socijalno ekonomski savet na nivou Republike, kao i lokalni saveti u 23 grada.

Iako Statut Saveza u osnovnim načelima ističe nezavisnost u odnosu na vlast i partije, Sindikat je 2012. godine razmatrao mogućnost modela saradnje sa partijama koje su tada bile na političkoj sceni.

Svesni da su iskustva pokazala dve vrste odnosa partija prema sindikatima, jedan kada su na vlasti I drugi, kada su u opoziciji i kada lakše prihvataju naše stavove, razgovarali sa svim političkim partijama, nakon čega smo, ipak, odlučili da da ostanemo nezavisni, podsetio je Orbović.

Predsednik Saveza je podržao ideju jednog od učesnika skupa da se upostavi “sindikalna stolica” u parlamentu, što bi doprinelo da organizacija postane vidljivija u javnosti.

On je podsetio da je Savez to tražio mnogo ranije, ali da su nam vlasti dale samo mogućnost “sedenja na balkonu”. Na kraju skupa kojem su, osim sindikata, prisustvovali i predstavnici političkih stranaka, ocenjeno je da njegovo održavanje predstavlja značajan međustepenik u uspostavljanju saradnje na rešavanju problema u društvu i zdravije političke scene koja bi uključila više različitih aktera.

Okrugli sto su organizovali Savez samostalnih sindikata grada Novog Sada i Viskadalen narodna škola iz Švedske, uz podršku Olaf Palme centra.

U Vrnjačkoj Banji je 23. oktobra održana sednica Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, kojoj su prisustvovali i predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović i sekretar Veća SSSS Zoran Mihajlović.
Trećoj po redu sednici, održanoj uz pridržavanje mera zaštite u cilju sprečavanja širenja epidemije korona virusa, predsedavao je predsednik SSSV Goran Milić.

Govoreći o najznačajnijim aktivnostima Sindikata Vojvodine realizovanih u proteklom periodu, Milić je izrazio zadovoljstvo uspešnom implementacijom projekta koji sprovode SSSV i Sindikat LO iz Švedske, sa ciljem razvoja socijalnog dijaloga, edukacije i većeg aktivizma sindikalnog članstva.

U tom kontekstu pomenuo je inicijalne sastanke za formiranje socijalno-ekonomskih saveta u Bačkoj Topoli, Bečeju, Kikindi, Senti, realizovane seminare sa članovima sindikalnih organizacija u savezima samostalnih sindikata na teritoriji AP Vojvodine, i to u: Apatinu, Bačkoj Palanci, Bačkoj Topoli, Bečeju, Kikindi, Pančevu, Rumi, Somboru, Senti, Sremskoj Mitrovici, Staroj Pazovi, Subotici i Vrbasu, u organizaciji Sekcije žena SSSV održanoj konferenciji „Ženska ljudska prava“ i seminaru Sekcije mladih SSSV. Milić je kazao da će se tokom budućeg perioda raditi sa punom pažnjom i posvećenošću kako bi zadate ciljeve na projektu „Zajedno smo jači“ u potpunosti ispunili i upoznao prisutne sa narednim koracima koji se moraju sprovesti u okviru planiranih projektnih aktivnosti.

Govoreći o minimalnoj zaradi, predsednik Saveza Ljubisav Orbović je podsetio da će ona u 2021. godini biti veća za 6,6 odsto u odnosu na ovogodišnji minimalac i iznosiće 32.126 dinara. Neoporezivi deo zarade biće povećan sa 16.300 na 18.300 dinara. Socijalni partneri, reprezentativni sindikati, Unija poslodavaca Srbije i Vlada Republike Srbije, nisu postigli dogovor o povećanju minimalne zarade i njenom izjednačavanju sa minimalnom potrošačkom korpom, tako da je Vlada donela konačnu odluku o visini minimalca, koji prima oko 350.000 radnika.

Orbović je govorio i o nastalim promenama usled ekonomske krize izazvane korona virusom, ali i uticaju novih tehnologija, posebno automatizacije i robotizacije poslovanja na zaposlenost i zanimanja, istakavši da nam sledi bitka za ljudske živote, očuvanje radnih mesta i ekonomije.

Sekretar Veća Saveza Zoran Mihajlović obavestio je članove Veća Vojvodine o inicijativi SSSS za ukidanje vladine odluke kojom se, zbog nepravednog obračuna penzija, u neravnopravni i diskriminatorni položaj stavljaju oni koji su, kao višak u procesu restrukturiranja preduzeća, otišli u penziju protiv svoje volje.

Sednici Veća Vojvodine je prethodio seminar o neophodnosti strateškog planiranja i izrade akcionih planova za ispunjenje misije u organizaciji Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, a u okviru zajedničkog projekta koji SSSV i Sindikat LO iz Švedske sprovode uz podršku Olof Palme Centra.

Uvodničar u temu bio je dr Lazar Marićević, psiholog i doktor političkih nauka. Nakon predstavljanja, kroz konkretne primere, veoma sadržajnih i inspirativnih preporuka, usledila je dinamična diskusija i date su smernice za unapređenje aktivnosti sa ciljem ostvarenja strateških ciljeva sindikata.

Pandemija koronavirusa je ove godine promenila mnogo toga u društvu i privredi celog sveta, a kriza koja je zbog toga nastupila još se ne smiruje. Naprotiv.

Praktično, privreda je u gotovo svim zamlјama bila zaustavlјena ili je u najmanju ruku bila usporena, a skoro bez izuzetka u svim državama pa i Srbiji, pokrenuti su programi mera pomoći privredi, koje su za cilј imale da se situacija što je moguće bezbolnije pregrmi. I u velikoj meri se u tome uspelo, ali je sada opasnost od ovog virusa ponovo velika, i mnoge države su, u pokušaju da zaustave njegovo širenje, kao i na proleće - usporile privredu.

Koliko će dugo trajati opasnost od koronavirusa niko se ne usuđuje da prognozira, ali će to svakako imati dalјi negativan uticaj na privredu i, naravno, zaposlene pa bi, po rečima predsednika Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Gorana Milića, država trebalo da pomogne privredi, ali istovremeno, treba da se povede računa o tome kojim sketorima i na koji način se podrška pruža.

Naravno da država mora nešto da učini i pronađe način da pomogne i radnicima i privredi da ne potonemo svi, kaže Milić.

Ipak, dodaje naš sagovornik,, to ne bi smelo da bude kao što je bilo već bi moralo da bude selektivno, odnosno ne svima i ne svima jednako.

Ne treba svi sektori privreda da dobiju istu podršku, već ona treba da bude usmerena ka održavanju proizvodnje i očuvanju radnih mesta. Situacija s koronavirusom je u pojedinim sektorima privrede, poput ugostitelјstva, turizma, hotelijerstva, koji su bili prvi na udaru, nanela velike gubitke, ali nisu jedini. Svakako je najviše pogođen realni sektor koji stvara novu vrednost i podiže ekonomiju zemlјe. Zato treba pronaći model koji će pružiti podršku malim i srednjim preduzećima da se održe, da održe proizvodnju i zadrže radnike, veli Milić.

On ukazuje da su, zbog usporavanja privrednih aktivnsti, ugrožena mnoga radna mesta, da je mnogo zaposlenih ostalo bez posla i da je položaj radnika, koji je i pre krize izazvane koronavirusom bio težak, sad izuzetno loš.

I pre pandemije koronavirsa, ukazuje Goran Milić, kupovna moć građana Srbije bila je skromna, a zarade velikog broja zaposlenih nisu bile dovolјne ni za osnovne potrebe.

Oko 20 odsto ukupnog broja zaposlenih zarađivalo je manje od iznosa potrebnog za minimalanu potrošačku korpu, a zarada oko polovine radnika manja je od prosečne plate u republici, odnosno oni su primali medijalnu zaradu, a oko 70 odsto zaposlenih ima primanja niža od iznosa prosečne potrošačke korpe i ovi podaci sami za sebe sve govore, naglašaav Milić.

U Srbiji je i do početkla krize oko 350.000 zaposlenih primalo minimalac, a sada je situacija mnogo gora jer se procenjuje da je oko 500.000 ostalo bez posla . Rezultati istraživanja Sekonsa pokazuju da je tokom pandemije koronavirusa oko 200.000 lјudi izgubilo posao što je ogroman broj. Naglašavam da nije reč o tome da su ti radnici dobili otkaz već se to odnosi na mnoge druge kategorije zaposlenih - samozaposlene, one koji obavlјaju poslove po kućama, one koji su radili bez prijave... i svi oni su ostali bez ikakvih primanja. Nažalost, ni procene ekonomskih aanalitičari ne ohrabruju jer oni ukazuju da će, zbog pandemije koronavirsa, još najmanje 100.000 ostati bez posla, ukazuje Milić.

Po njegovim rečima, neizvesno je da li će sva postojeća radna mesta biti i zadržana i koliko će lјudi ostati bez posla, iako je po zvaničnim podacima u Srbiji najmanja stopa nezaposlenosti.

U poslednje vreme je bilo nešto malo rasta zapošlјavanja u javnom sektoru jer je oko 1.500 zdravstvenih radnika dobilo radno mesto. Neophodno je da se sačuvaju radna mesta jer je to dobro i za državu i za privredu i za radnike i za budućnost jer podaci govore da je od ukupnog broja stanovnika Srbije oko sedam posto aposlutno siromašno, a oko 1,6 miliona građana ili 23,2 odsto je u riziku od siromaštva, ističe Milić.

Izvor: Dnevnik

Sindikat pravosuđa Srbije uputio je otvoreno pismo premijerki Ani Brnabić u kojem je obaveštavaju da "u pravosuđu ne rade ni hobotnice, ni stonoge" i da su glavna prepreka za bolji učinak i delotvoran rad pravosuđa propisi koje predlaže Vlada Srbije, a usvaja parlament.

Sindikat je reagovao na izjavu Brnabić u kojem je navela da se "iz republičkog budžeta svake godine izdvaja 10 do 13 miliona evra za kazne za suđenje u nerazumnom roku i da toga ne bi bilo da je ona, kao predsednica prethodne Vlade, imala uticaja na sudstvo".

Da bi pravosudni sistem funkcionisao, osim zakona, potrebni su i određeni preduslovi za njegovo sprovođenje. Na primer, dovoljan broj zaposlenih, dovoljno prostora i finansija, ukazuje se u pismu sindikata.

"Srpski sudovi, u periodu od 2012. do kraja 2019. godine, rešili su oko 18 miliona predmeta. Samo prošle godine 2.531 sudija, zajedno sa 10.685 sudskog osoblja, a osoblje čine sudijski pomoćnici, državni službenici i nameštenici, rešili su 2.268.769 predmeta. Međutim, imajući u vidu da je u 2019. primljeno novih 2.244.102 predmeta, stiče se utisak da ništa nismo radili", navodi se u saopštenju.

Uvođenje tužilačke istrage zahtevalo je i obezbeđivanje uslova za njeno nesmetano sprovođenje, pre svega dovoljan broj nosilaca javnotužilačke funkcije i dovoljan broj javnotužilačkog osoblja koje čine tužilački pomoćnici, državni službenici i nameštenici.

Sindikat je ukazao da stalni nedostatak sudskog i javnotužilačkog osoblja, kao i nosilaca pravosudnih funkcija, dovodi do toga da raste broj predmeta koji čeka i nikako da dočeka sudsku ili tužilačku odluku.

Ovako dramatičan rast broja sudskih i tužilačkih predmeta nije moguće savladati bez angažovanja većeg broja sudskog i javnotužilačkog osoblja, ali to sprečava zakonsko ograničenje u zapošljavanju.

"Ovde vi nastupate jer je obaveza Vlade Srbije da obezbedi sve neophodne uslove za nesmetano funkcionisanje pravosuđa i tako omogućite građanima brži pristup pravdi. No, vaša blagovremena reakcija izostaje jer na drastično povećan priliv Vlada reaguje smanjenjem broja pravosudnog osoblja i zabranom zapošljavanja", poručuju iz sindikata premijerki, naglašavajući da ona svojim rakcijama "zatrpava pravosuđe".

Na kraju dodaju: "Ljubazno vas molimo da nam kažete ili pokažete koja to organizacija, ustanova, javno preduzeće, opština ili ministarstarstvo ima ovakve, veličanstvene rezultate rada."

Radnici u Srbiji, sudeći po pedloženoj verziji Nacrta zakona o štrajku, svoje nezadovoljstvo neće moći da iskazuju van kapija fabrike ili radnog mesta, a ako žele da izađu iz tog prostora to će se tretirati kao okupljanje što obesmišljava štrajk, rekao je danas sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović.

On je za Betu rekao da Nacrt zakona koji je formalno prošao javnu raspravu još nije stigao na razmatranje u Vladu Srbije i da je pitanje kakva će biti konačna verzija kada ga usvoji Skupština.

U najnovijem izveštaju Evropske komisije (EK) u delu o Poglavlju 19, posvećenom socijalnoj politici i zapošljavanju u procesu integracije Srbije u EU, konstatuje se da “ima još puno posla”.

To se, kako se navodi, posebno odnosi na sferu radnog prava, politiku zapošljavanja, unapređenja socijalnog dijaloga i bezbednosti na radu, jer su propisi iz tih oblasti samo delimično usaglašeni sa pravilima EU.

Srbija mora da donese novi zakon o radu koji mora da se harmonizuje sa najmanje 14. direktiva EU i zakon o štrajku.
v Nacrtom zakona o štrajku propisuju se pravo zaposlenih na taj vid izražavanja nezadovoljstva, uslovi i način organizovanja štrajka, kao i prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca u toku najave i za vreme štrajka.

Po važećem Zakonu o štrajku mesto okupljanja ne može biti van radnog prostora, a Nacrt predviđa malo mekšu formulaciju iste suštine “da može da se organizuje u radnom prostoru i na drugi način u skladu sa zakonom”.

Mihajlović je rekao da je “drugi način organizacije” okupljanje van radnog prostora što reguliše Zakon o okupljanju, a što obesmišljava štrajk.

“Važeći Zakon o štrajku donet je pre 24 godine i glavni problem je što nije precizno definisan minimum procesa rada u delatnostima od javnog interesa za vreme štrajka”, rekao je Mihajlović.

Dodao je da se po Nacrtu zakona minimum rada u delatnostima od javnog interesa za vreme štrajka utvrdjuje kolektivnim ugovorom, u slučaju da ne postoji, u javnim preduzećima utvrdjuje ga direktor sa osnivačem, a ako se ne postigne dogovor, to čini arbitraža.

“Kada se precizno ne utvrdi šta je minimum rada poslodavci mogu da zloupotrebljavaju pravo na štrajk i zahtevaju da 90 odsto radnika za vreme štrajka radi”, rekao je Mihajlović.

U svetu je, prema njegovim rečima, nezamislivo da neko, kao u Srbiji, uglavnom štrajkuje zbog neisplaćenih zarada, jer treba da firma koja ih ne isplati ide u bankrot i imovina da se rasproda za namirenje troškova, dok je pravo na štrajk mnogo fleksibilnije nego u Srbiji.

Poslodavcima u Srbiji se, kako je rekao, zbog malih kazni isplatilo da krše zakon i zabranjuju štrajkove zaposlenih.

Nacrt zakona o štrajku je, što je prema njegovim rečima dobro, suzio i delatnosti od javnog interesa koje za vreme štrajka moraju obezbediti minimum rada, pa za razliku od važećeg zakona gde su skoro sve delatnosti obuhvaćene, od proizvodnje struje do prosvete.

U Nacrtu je navedeno da obaveza organizovanja minimuma rada važi za hemijsku industriju, industriju čelika, crne i obojene metalurgije i proizvodnju i skladištenja opasnih materijala.
v Dok na štrajk u Zakonu o štrajku pravo nisu imali pripadnici vojske, ta zabrana je u Nacrtu novog zakona proširena na Bezbednosni-informativnu agenciju (BIA), hitnu medicinsku pomoć i kontrolu letenja.

Mihajlović je rekao da za razliku od Zakona o štrajku gde su se stvari pokrenule sa mrtve tačke, izrada novog Zakona o radu nije ni počela.

“Zamerke EK da je slab socijalni dijalog su posledica nemogućnosti kolektivnog pregovaranja i potpisivanja kolektivnih ugovora koji treba da obezbede nešto veća prava radniku nego što im obezbeđuje Zakon o radu”, rekao je Mihajlović.

Dodao je da u Srbiji nema organizacije poslodavaca sa kojom može da se pregovara o kolektivnom ugovoru jer je u Uniji mali broj njih, a Privredna komora Srbije koja okuplja u svoje članstvo sve poslodavce ne može po zakonu da pregovara sa sindikatom.

On je rekao da je država za to kriva i da je u njenom interesu to što je oformljena Nacionalna asocijacija za lokalni ekonomski razvoj (NALED) koji okuplja velike investitore i direktno pregovara sa državom i donosi zakone koji su u interesu vlasti i investitora.

“Ti investitori u svojim zemljama pregovaraju sa sindikatima, a ovde preko NALED-a sa Vladom kojoj je u interesu da zaposli što više radnika. Zbog toga je sindikat u Srbiji samo ikebana”, rekao je Mihajlović.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Kragujevca Jugoslav Ristić zatražio je od gradonačelnika Kragujevca da odgovori na pitanje kako će Centar za polјoprivredu i ruralni razvoj, za koji se ne zna da li je bilo šta zaradio za četiri godine postojanja, kada se pripoji, doprineti efikasnijem i boljem radu Centra za strna žita, sa tradicijom dugom 122 godine i imovinom od više od dve milijarde dinara.

Ristić je, u otvorenom pismu, zamolio Nikolu Dašića da građanima Kragujevca saopšti koji su bili motivi te lokalne vlasti da „spoji nespojivo“.
“S obzirom da ste, odbijanjem da razgovaramo na tu temu, pokazali nepoštovanje prema SSS Kragujevca, organizaciji koja postoji od 1905.godine i koja je radnicima ovog grada i Srbije donela mnoge dobrobiti, molimo Vas da nama i svim građanima Kragujevca odgovorite na sledeća pitanja:

Zašto je Grad pre četiri godine osnovao Centar za polјoprivredu i ruralni razvoj i da li su se bavili onim što je navedeno kao delatnost, istraživanje i razvoj u tehničko- tehnološkim naukama, kao i da li je to preduzeće bilo šta zaradilo za te četiri godine postojanja?

Zašto je Grad za ovo preduzeće platio renoviranje poslovnog prostora u Cerovcu i plaća godišnje 1,8 miliona dinara na ime zakupa za taj prostor?

Da li su svi zaposleni u ovom preduzeću članovi vladajućih partija?

Zašto je Grad preneo ovom preduzeću celokupne robne rezerve u vidu žive stoke, što predstavlјa jedinu imovinu ovog preduzeća?

Zašto osoba koju projektujete kao budućeg direktora obilazi lokalna komunalna preduzeća i traži radna mesta za stalno zaposlene u Centru za strna žita, kada nije na zakonit način moguće promeniti radni status tih zaposlenih, jer im se duguju porezi i doprinosi za više od četiri godine, tvrdeći da radnici koji se priklјčuju Centru za strna žita moraju da ostanu da rade?

Zašto član Gradskog Veća za ravnomerni razvoj grada i sela na sastancima upoređuje organizaciju svoje privatne firme sa organizacijom Centra za strna žita? O čemu više brine? Da li je njegova nadležnost da utvrđuje ko je višak u Centru?
v Da li ste upoznati da Vaš bliski saradnik traži da se ponovo zaposli u Centru za strna žita, osoba koja je pre tri godine dobrovolјno napustila Centar, uz isplatu otpremnine od 300 evra po godini staža?”

Tragična smrt građevinskog radnika Aleksandra Pavlovića (28), koji je nedavno poginuo u centru Beograda kada ga je zatrpala zemlja, ponovo je otvorila temu o uslovima pod kojima se u Srbiji radi na gradilištima, ali i o odgovornosti za nesreće koje se sve češće događaju.

Saša Torlaković, predsednik Samostalnog sindikata građevinarstva i IGM Srbije, kazao je za portal Nova.rs da trenutno stanje u građevinarstvu u Srbiji verovatno najbolje oslikava podatak da se čak i na državnim gradilištima angažuju prevashodno radnici “na crno” i to najčešće - stranci i migranti.

Nedavna nesreća šokirala je čitavu javnost kada je otkriveno da je Pavlović nastradao kada je upao u rupu dubine tri metara, u koju je posle samo nekoliko trenutaka, njegov kolega na bageru, istresao zemlju kako bi je zatrpao. Bagerista nije znao da se u rupi nalazi njegov mladi kolega, a da li će protiv njega biti pokrenuta istraga biće poznato u narednoim danima.

Torlaković kaže da mere bezbednosti u slučaju Aleksandra Pavlovića koji je poginuo, očigledno nisu bile primenjene.

“Moglo je sve da se spreči, samo da je neko bio zadužen za bezbednost i posmatra gradilište. Sada policija i tužilaštvo treba da obave posao i ispitaju ima li elemenata odgovornosti nekog od nadležnih koji su izvodili radove. Problem je što se retko kad bilo ko poziva na odgovornost, zakon se krajnje selektivno primenjuje kad su ovi slučajevi u pitanju”, kaže Torlaković.

On dodaje da je od početka godine poginulo više od 20 radnika na gradilištima u Srbiji, dok ih je preko 750 ostalo sa trajnim invaliditetom zbog povreda.

“Građevinskim poslom se danas mahom bave oni koji za to nisu stručni. To su takozvani podizvođači. Jednom smo došli čak do šestog nivoa podizvođača, što se dešava kada investitori krenu da skupljaju ljude s ulice, koji su nezaposleni u svojim strukama. Bilo da je reč o advokatima, lekarima, pekarima… S druge strane, do tragedija dolazi i zbog toga što na gradilištima ne postoje zadužene osobe za bezbednost radnika, već jedna osoba obilazi i kontroliše deset gradilišta, što je bio i slučaj sa ovom nesrećom”, ističe Torlaković i dodaje da se najviše pogibija događa na iskopima i na skelama.

Naš sagovornik ukazuje na još jedan ogroman problem koji je do javnosti dospeo kada su se gradili stanovi za policiju i vojsku.

“Zadnjih godina su migranti počeli da rade na gradilištima. Evo vam primer, kada su se gradili stanovi za policiju i vojsku, radili su radnici iz Turske koji niti su bili prijavljeni ovde, niti su imali boravišnu vizu, nemaju prijavu boravka. Tada sam se pitao, gde ti ljude spavaju, o čemu se tu zapravo radi”, kaže on.

Izvor: Nova.rs

U Osnovnom sudu u Kragujevcu sutra se, saslušanjem svedoka, nastavlja postupak koji je protiv predsednika Samostalnog sindikata fabrike Zastava oružje Dragana Ilića podnošenjem krivične prijave pokrenuo predsednik Nadzornog odbora fabrike Ivica Marjanović.

Kako je saopštio taj sindikat, pre više od dve godine, 18. maja. 2018, Marjanović je podneo krivičnu prijavu jer mu je bila ugrožena bezbednost ulaskom predsednika sindikata u službene prostorije Upravne zgrade.

Zbog toga se uznemirio jer je, navodno, Ilić „zauzeo stav za borbu“, pa je Marjanović, u povlačenju, udario u štok vrata pri čemu je, kako je naveo, zadobio povrede leđa, te je kasnije tražio lekarsku pomoć na VMA u Beogradu.

Prema saopštenju sindikata, Marjanović je protiv Ilića podneo više krivičnih prijava za „nepostojeća krivična dela“, zbog čega je „učestalo“ saslušavan u kragujevačkoj policiji.

Odbor sindikata je ocenio da su „progon“ predsednika i stalne nove krivične „pokušaj zastrašivanja u cilju gušenja i slabljenja radničkog pokreta u fabrici“.

Kako je navedeno u saopštenju, napada se sindikat koji je „nosilac otpora manipulaciji koja izjednačava istinu i laž, dobro i zlo, pravo i nepravo, i koji je brana nezabeleženoj diskriminaciji i etiketiranju najprimitivnije vrste koje se sprovodi protiv članova Samostalnog sindikata“.

Inicijativa sindikata da se ukine rad nedeljom u trgovinama u Srbiji podneta je još 2016. godine. Sada se ta priča ponovo aktuelizuje, a na suprotstavljenim stranama stoje poslodavci s jedne, i zaposleni sa druge strane.

Ovo je bila tema jutarnjeg programa "Probudi se" na televiziji NOVA S.

Dok predstavnik sindikata ističe da neradna nedelja u trgovinama treba da bude obaveza, predstavnik poslodavaca smatra da je moguće naći neko “međurešenje”.
v “Što se tiče Unije poslodavaca, mi tu nemamo potpuno izdiferencirano mišljenje”, rekao je Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca.

Prema njegovim rečima, razlikuju se čak i stavovi poslodavaca u oblasti trgovine.

“Treba prvo iznaći rešenja s obzirom na iskustva iz drugih zemaljalja. Evo i Crna Gora razmišlja o vraćanju radne nedelje, sigurno su osetljivi zbog turističkih aražmana. Mora se poštovati Zakon o radu i omogućiti da rad nedeljom bude adekvatno plaćen, da se organizuje smenski rad ili na neki drugi način to reši”, ističe Atanacković.

Dušan Vuković iz Saveza samostalnih sindikata Srbije, pak ističe da Zakon o radu kaže da je “nedelja, po pravilu, neradni dan”.

“Mi ne poštujemo zakone svoje zemlje, pa ono što treba da bude izuzetak kod nas – postaje pravilo. Ako bismo se pridržavali Zakona o radu, reč je o četrdesetočasovnoj radnoj nedelji, pa bi se postavilo pitanje i da li i subotom trgovine treba da rade”, ukazao je Vuković.

On ističe da su sindikati apsolutno za zabranu rada nedeljom iz mnogih razloga – socioloških, porodičnih, iz razloga posvećenosti deci, obrazovanju…

“Pa, čak je i zbog produktivnosti rada značajnijie imate taj jedan dan slobodan dan, i to nedelju, da se potom maksimalno možete posvetiti poslodavcu”, navodi Vuković.

On ističe da smatra da su i “političke elite na strani kapitala, eksploatišu radnike”.

“Najčešći argument je da mi treba da radimo mnogo. Time ćemo stići Nemačku, Austriju, Holandiju? Pa tamo trgovine ne rade nedeljom. Treba da se ugledamo na uređene sisteme i EU… Treba da pritisnemo državu da izmeni Zakon o radu i da to bude pravilo za sve – da je nedelja neradni dan u trgovini”, ističe Dušan Vuković.

U okviru obeležavanja Međunarodnog dana dostojanstvenog rada, u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije je 8. oktobra održana panel diskusija “Unapredimo položaj zdravstvenih radnika – ka dostojanstvenom radu”.

Skup, na kojem su učestvovali predstavnici Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije, Ministarstva zdravlja, Saveza samostalnih sindikata Srbije i Evropskih javnih službi, realizovan je u okviru projekta “CAREurope poboljšanje administrativne saradnje socijalnih partnera iz EU i zemalja kandidata, garantovanje boljeg informisanja za sve upućene radnike u oblasti nege”, koji se uz podršku EU implementira u nekoliko evropskih zemalja.

Predsednik Sindikata zdravstva, Zoran Savić, informisao je prisutne o Projektu i inicijativama koje su pokrenute u oblasti upućenih radnika, a koje se odnose na negovatelje.

On je istakao da je u okviru Projekta inicirano da se revidira aktuelna regulativa koja se odnosi na detaširani rad u oblasti zdravlja, nege i pomoći, te da se ista proširi na sve radnike iz ovog sektora, bez obzira da li su u pitanju upućeni radnici, ili oni angažovani po osnovu načela slobodnog protoka ljudi.

Neophodno je definisati osnovne uslove koji se moraju ispuniti kada su u pitanju ugovori o radu i angažovanju, radno vreme, naknade za rad, doprinosi, što će sprečiti situacije nelegalnog rada, ili rada “na crno” u oblasti zdravstva i pružanja usluga nege i pomoći.

Na skupu je zahtevano i da se ponovo razmotri zabrana zamena upućenih radnika u ovoj specifičnoj oblasti nege i pomoći, budući da ova vrsta socijalnih usluga ne može da podleže maksimalnom periodu od 18 meseci, kako je utvrđeno revidiranom Direktivom.

Prisutni su upoznati i sa evropskom regulativom u oblasti upućivanja radnika radi pružanja usluga, pre svega Direktivom iz 1996. godine, zatim tzv. Direktivom o izvršenju iz 2014. koja se pre svega odnosi na informisanje i jačanje uloge socijalnih partnera, te najnovijom revidiranom direktivom 957/2018 EU, koja je trebalo da se transponuje u nacionalna zakonodavstva do 30. jula 2020. Razlozi za reviziju Direktive bili su neusaglašena nacionalna zakonodavstva, zloupotreba odredbi, te presude Evropskog suda pravde.

Osnovne promene koje je donela revizija odnose se na: opseg Direktive kojom su obuhvaćeni i agencijski radnici, isplatu zarada pod motom “jednaka zarada za jednak posao” i posebno dužina trajanja upućivanja koja sada iznosi 12 meseci, sa mogućnošću produženja do 18 meseci. Veoma je bitno da revidirana direktiva omogućava tzv. lančano upućivanje iz trećih zemalja u zemlju članicu EU, koja bi u ovom slučaju bila tranzitna zemlja, a zatim u drugu zemlju članicu Evropske unije, kao i da za produženje trajanja upućivanja nije potreban zahtev, već obaveštenje organa zemlje domaćina. Ukazano je da osnovni problem predstavlja isplata zarada – u nekim zemljama ne postoji minimalna zarada na nacionalnom nivou, ali postoje koletivni ugovori u kojima se govori o minimalnim standaradima, a i struktura zarada se razlikuje po zemljama – negde postoje opšte minimalne zarade, a negde uz njih postoje i garantovane zarade za pojedine profesije. Direktiva je na neki način definisala plaćene naknade - minimalna zarada, naknade za noćni smenski rad i rad preko praznika”, kao i plative naknade koji se odnose na bonuse, dnevnice i drugo.

U diskusiji je ukazano na razne zloupotrebe – postojanje tzv. firmi sandučića, fiktivnih poslodavaca koji upućuju radnike na rad u inostranstvo, koji često nemaju adekvatnu dokumentaciju i u pitanju je rad “na crno”, a problemi se jave kada se dogodi povreda na radu ili dođe do deportovanja radnika. Nedostaju informacije i često se ne zna kakva je sudbina radnika koji odlaze, da li su u pitanju upućeni radnici, koji kasnije nastavljaju da rade kao agencijskih radnici, zaposleni preko agencija, da bi na kraju završili kao samozaposleni. Poslednjih godine govorilo se i o pravom egzodusu radnika, posebno u sektoru zdravstva, ali pouzdanih podataka nema ni putem tzv. sertifikata o dobroj praksi, koje izdaje Lekarska komora, niti u evidencijama NSZ, ili Ministarstva zadravlja.

Učesnici skupa su se založili za bolju saradnju socijalnih partnera, kao i inspekcijskih organa kada je u pitanju upućivanje radnika na rad u inostranstvo, veću dostupnost i transparentnost u informisanju sindikata i upućenih radnika, upoznavanju sa aneksima njihovih ugovora o radu, te posebno izgradnju mape sindikata na transnacionalnom nivou kojima radnici mogu da se obrate, umrežavanjem, formiranjem kancelarije za brze odgovore gde će moći odmah da se reaguje putem informisanja o pravima na maternjem jeziku ili prosleđivanjem inspekcijskim organima, koji su nadležni za tačke kontrole u oblasti upućivanja radnika.

Povodom obeležavanja Svetskog dana dostojanstvenog rada, Savez samostalnih sindikata grada Subotice organizovao je 7. oktobra 2020. prezentaciju Programa dostojanstvenog rada za Republiku Srbiju (2019-2022), čiji je nosilac kancelarija Međunarodne organizacije rada u Beogradu.

Prezentaciji su prisustvovali predstavnici sindikalnih organizacija iz svih delatnosti.

Radnik mora da se poštuje, počev od ugovora o radu, zarade, bezbednosti na radu, i na poslu niko ne sme da unizi dostojanstvo zaposlenih - poruka je povodom Svetskog dana dostojanstvenog rada, a iz Saveza samostalnih sindikata Srbije ističu da je najkraća definicija dostojanstvenog rada dostojanstven život, te da će najviše insistirati na adekvatnim zaradama, kao i bezbednosti na radu.

Strategiju je predstavila Međunarodna organizacija rada za Srbiju, kako bi ostvarili veću saradnju sa sindikatima, budući da je, kako objašnjavaju, žalba njihovoj organizaciji za nepoštovanje ili kršenje određenih radnih prava, upravo jedan od načina da se utvrdi stanje na terenu.

Međutim, kako ističu, u Srbiji ovih žalbi ima vrlo malo.

Plate u Srbiji bi mogle da budu veće ukoliko bi poslodavci deo svog profita, koji nije mali, podelili sa zaposlenima, izjavio je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović.

Povodom 7. oktobra – Svetskog dana dostojanstvenog rada, Orbović je, u izjavi za sajt Saveza, rekao da su plate u proteklih pet godina porasle za 22 odsto, dok su profiti, u istom periodu, porasli za čak 285 odsto.

Najmanji godišnji rast plata imali smo 2016. godine i to 1,09 odsto, dok je te iste godine profit bio veći za 99,52 odsto.

Ti podaci svedoče da radnici u Srbiji rade kvalitetno i stručno, zbog čega i poslodavci dobro posluju, pa nema razloga da i zaposleni ne dobiju deo tog profita. Jer, kada poslodavac ima problema u poslovanju sudbinu firme dele i zaposleni, koji tada primaju “minimalac”, ukazao je Orbović.

Prema njegovim rečima, minimalna zarada je u Srbiji postala pravilo, a ne izuzetak, kako je to utvrđeno zakonom, pa ih sve više poslodavaca, naročito u realnom sektoru, utvrđuje na nivou “minimalca” ili tek nešto veće zarade.

Međutim, kada uspešno posluje i ostvaruje dobit, po pravilu, izostaje uvećanje plata ili bilo koji drugi benefit za radnike.

Dok se u Evropi standard građana poredi u odnosu na samo jednu potrošačku korpu, u Srbiji pored prosečne, postoji i minimalna potrošačka korpa, „a mi ni tu minimalnu nismo dosegli, jer je minimalac za 20 odsto manji od vrednosti te korpe“, kazao je Orbović.

Uprkos tripartitnom Programu dostojanstvenog rada za Srbiju, koji je prošle godine potpisan uz posredovanje predstavnika Međunarodne organizacije rada, zaposleni u Srbiji su danas daleko od dostojanstvenog rada.

„Ipak, nadam se da ćemo u nekoj budućnosti moći da govorimo da većina radnika ima dostojanstvenu platu i da od nje može normalno da živi”. Do tada, Savez samostalnih sindikata Srbije će nastaviti da se bori da se rad vrednuje, da se prava iz rada poštuju i da radnici žive dostojanstveno od svog rada.

Naš zadatak je da se prilagođavamo promenama i dajemo doprinos u izgradnji srećnije, uspešnije razvijenije Srbije, a nje nema bez zadovolјnih radnika i svih građana, zaključio je predsednik Orbović.

Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije organizuje panel diskusiju, pod nazivom “Unapredimo položaj zdravstvenih radnika – ka dostojanstvenom radu”, koja će biti održana u Beogradu, u četvrtak, 8. oktobra 2020. godine, sa početkom u 11 časova, u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije, Trg Nikole Pašića 5, sala na II spratu.

Panel diskusija se realizuje u okviru projekta“Pobolјšanje administrativne saradnje socijalnih partnera iz EU i zemalјa kandidata, garantovanje bolјeg informisanja za sve upućene radnike u oblasti nege,“ a koji ovaj sindikat sprovodi uz podršku EU.

Iako se beleži sve veći broj upućenih radnika koji odlaze da rade u inostranstvo, posebno u sektoru zdravstva i nege, još uvek ne postoje precizni podaci o tome. Nedostaje i saradnja institucija koje se bave ovom problematikom, kako na nacionalnom, tako i na evropskom nivou, a od socijalnih partnera se očekuje pun angažman u zaštiti njihovog položaja.

Revidirana direktiva EU iz oblasti upućivanja radnika, koja nastoji da uredi ovaj prostor u interesu detaširanih radnika, poštovanju njihovih prava i zabrane diskriminacije, stupila je na snagu krajem jula ove godine, ali nije obuhvatila i negovatelјe, koji su u uslovima pandemije Kovid 19, zajedno sa svim radnicima u zdravstvu podneli najveći teret.

Istovremeno, Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihova zaštita, usvojen u julu 2018. godine, predstoji dalјe usaglašavanje sa evropskim zakonodavstvom.

Kako je u prethodnom periodu bilo brojnih problema vezanih za upućivanje radnika u inostranstvo, kao i migraciju radnika, na skupu će biti reči o trendovima kretanja radnika, evropskoj regulativi, kao i drugim problemima oko zapošlјavanja detaširanih radnika u sektoru zdravstva.

Slađanka Milošević je izabrana za predsednicu Sindikata pravosuđa Srbije za period 2020-2025. godine.

Miloševićeva, koja je i u prethodnom mandatu bila na čelu tog sindikata, izabrana je na juče održanoj Skupštini Sindikata pravosuđa Srbije, koja je prethodno bila odložena zbog pandemije. Na Skupštini su verifikovani članovi novog saziva Republičkog odbora, a izbrani su i članovi Nadzornog i Statutarnog odbora.
Nakon što je usvojen Izveštaj o radu Republičkog odbora Sindikata u prethodnom periodu, koji je podnela Slađanka Milošević, doneta je odluka da članovi Republičkog odbora za sledeću sednicu dođu sa inicijativama, predlozima, mišljenjima i idejama, uz konsultacije sa članstvom, kako bi se sačinio plan i program rada za naredni period.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović ukazao je da su zaposleni u Srbiji danas daleko od dostojanstvenog rada i izrazio nadu da ćemo u nekoj budućnosti moći da govorimo da većina radnika ima dostojanstvenu platu i da od nje može normalno da živi.

Govoreći na okruglom stolu, pod nazivom „Dostojanstven rad u uslovima pandemije“, koju je Savez organizovao u saradnji sa Fondacijom Fridrih Ebert, Orbović je rekao da je prosečna plata koja, doduše, raste poslednjih godina, i dalje 20 odsto niža od potrošačke korpe dok, istovremeno, čak oko 70 odsto zaposlenih ima nižu platu od vrednosti te korpe.

Dok se u Evropi standard građana poredi u odnosu na samo jednu potrošačku korpu, u Srbiji pored prosečne, postoji i minimalna potrošačka korpa, „a mi ni tu minimalnu nismo dosegli, jer je minimalac za 20 odsto manji od vrednosti te korpe“, kazao je Orbović.

Prema njegovim rečima, postavlja se pitanje zašto nam nisu veće plate, da li zato što slabo radimo ili zato što poslodavci loše posluju.

“A, evo i odgovora. Plate su u proteklih pet godina porasle za 22 odsto, dok su profiti, u istom periodu, porasli za čak 285 odsto”!.

“Zašto se deo tog profita ne podeli sa zaposlenima, jer kada poslodavac ima problema u poslovanju sudbinu firme dele i zaposleni, koji tada primaju minimalac”, zapitao se Orbović, istakavši da je u Evropskoj uniji cilj, a to su već mnoge zemlje postigle, da 60 odsto prosečne zarade bude minimalna zarada.

On je pohvalio vlast da je, svojim merama, dobro odreagovala tokom pandemije, vodeći brigu, prvenstveno o poslodavcima ali, samim tim, i o radnicima.

“Isplatom minimalnih zarada, uz zabranu otpuštanja, država je pomogla preduzećima da opstanu”, zaključio je Orbović.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka I socijalna pitanja, Zoran Đorđević, rekao je da radnici, svojim radom, treba da se bore za dostojanstven rad, kao i da “građani Srbije previše očekuju od države, umesto da se, kao što je to rekao Kenedi, pitaju šta to oni mogu da učine za državu”.

“Naš cilj je da uredimo ambijent po meri naših građana, kako bi i radnici i poslodavci bili zadovoljni”.

Prema njegovim rečima, Srbija je predložila Generalnoj skupštini UN da i 2020. bude godina solidaranosti i saradnje.

“Ali, s obzirom na to da svako gleda sebe, i Srbija mora da, vodeći odgovornu politiku, nastavi da podiže standard svojih građana, a u tom cilju i da dostigne vrednost minimalca i minimalne potrošačke korpe”.

“Jer, minimalna zarada treba da bude izuzetak, kako je to i predviđeno zakonom, a ne pravilo koje je, nažalost, zaživelo u našoj zemlji. Isplatom minimalca poslodavac je čist pred zakonom, ali nije pred zaposlenima i zato to treba da se promeni”, naglasio je minister Đorđević.

Profesor katedre Medicine rada Medicinskog fakulteta u Beogradu i prorektor Univerziteta u Beogradu, dr Petar Bulat, istakao je da samo zdrav radnik može stvoriti novu vrednost za poslodavca i društvo u celini.

Prema njegovim rečima, iako je još krajem januara bilo jasnih najava za pandemiju, relativno mali broj radnih organizacija ju je dočekao spremno. Tome su doprineli negativno iskustvo sa prethodnim najavama pandemije, nedovoljno “pravih informacija” o mogućim merama zaštite i kontradiktorne informacije u medijima.

Za razliku od malih i srednjih preduzeća, veliki sistemi su se dobro organizovali i spremni su dočekali pandemiju, u čemu im je, doduše, pomogla i država.

Govoreći o izazovima rada od kuće, profesor Bulat je naveo da svega 25 odsto zaposlenih u Engleskoj ide na posao, dok svi ostali rade od kuće.

“To će biti veliki izazov i u Srbiji, jer su mnogi poslodavci doneli odluku da deo zaposlenih radi od kuće. Ali, taj rad je nedovoljno regulisan, jer se postavlja pitanje radnog vremena, opreme za rad, ergonomije radnog mesta, zdravlja i bezbednosti na radu, kao i povreda na radu”, ukazao je on.

“Ipak, iako je epidemija prouzrokovala dosta negativnih posledica, iskustva do kojih smo tokom nje došli su od neprocenjive vrednosti. Organizacije koje ih ugrade u svoje poslovanje u velikoj meri će se lakše boriti sa narednim pandemijama i drugim sličnim izazovima do kojih će nesumnjivo dolaziti u sve kraćim ciklusima”, zaključio je profesor Bulat.

Šef katedre za higijenu sa medicinskom ekologijom na Medicinskom fakultetu u Beogradu, profesor dr Goran Belojević, govoreći o sadržaju potrošačke korpe, ukazao je na značaj kvalitetne ishrane radnika i građana uopšte.

On je, na osnovu zdravstvenih merila neophodnih za fiziološki minimum, izračunao da minimalno za hranu za tri osobe treba izdvojiti 195,4 dinara dnevno, što je na mesečnom nivou 17.586 dinara.

“S obzirom na to da minimalna potrošačka korpa vredi 16.750 dinara, to je dovoljno za 28,5 dana u mesecu, što znači da tročlana porodica mora godišnje, uz maksimalno ekonomisanje, da gladuje ukupno 18 dana”, rekao je profesor Belojević, upozorivši da, nedovoljan unos hranljivih materija u dužem periodu ugrožava mentalno, fizičko i socijalno zdravlje stanovništva Srbije.

Predsednica Sekcije mladih SSSS Ružica Grabovac-Marković predstavila je rezultate Ankete o promenjenim uslovima rada mladih tokom epidemije korona virusa u Srbiji i regionu bivše Jugoslavije.

S obzirom na to da su mladi radnici posebno osetljiva grupa na tržištu rada, Sekcija mladih želela je da ustanovi u kojoj su meri izmenjeni uslovi za rad tokom pandemije uticali na položaj, pre svega mladih radnika. Uz podršku sindikalnih centrala iz regiona bivše Jugoslavije, sprovedena je anonimna onlajn anketa na uzorku od 450 ispitanika. Sindikati su izradili i osvrt na situaciju u društvu i privredi od uvođenja posebnih mera do kraja juna tekuće godine.

Utvrđeno je da su među najvećim promenama za mlade radnike bili: prelazak na rad od kuće, upotreba dezinfekcionih sredstava i ličnih zaštitnih sredstava (maski, rukavica, vizira...), a manji broj ispitanika, izuzev većih odstupanja u Sloveniji, prijavio je da je došlo do smanjivanja zarada, značajnijeg umanjenja radnih sati i gubitka radnog mesta.

Karakteristično je u svim zemljama značajno veći optimizam u vezi sa sopstvenom budućnošću nego sa očekivanjima za društvo. Mladi su još jednom naglasili da im je potrebna sigurnost zapošljavanja kako bi planirali budućnost u svojim zemljama. Preporuke sindikata su, između ostalog, da je potrebno obezbediti sistemsku podršku položaju mladih, podsticanje kvalitetnog obrazovanja, dostojanstven rad, veće učešće mladih u odlučivanju o društvu, i drugo.

Sekretar Veća SSSS, Zoran Mihajlović, koji je vodio skup, pročitao je pismo generalnog sekretara Međunarodne konfederacije sindikata, Šaran Barou, koja je uputila predsedniku SSSS povodom Svetskog dana dostojanstvenog rada.

Mihajlović je, zaključujući skup, upozorio da ćemo već početkom naredne godine osetiti prave posledice pandemije, među kojima su i moguća masovna otpuštanja.

Izazov će biti I novi vidovi rada, kao što su rad od kuće, I sa svim tim problemima će se suočiti radnici I sindikati u narednom period, rekao je on.

Ponovo je oživela ideja o gašenju kragujevačkog Centra za strna žita, najstarije naučno istraživačke ustanove na Balkanu, upozoravaju u Savezu samostalnih sindikata Kragujevca.

“Jedan funkcioner grada Kragujevca, opterećen neuspesima, namerio je da spoji kragujevački Centar za strna žita sa virtualnim Centrom za poljoprivredu i ruralni razvoj, koji je Grad osnovao pre 4 godine, a za koji kragujevačka javnost nije ni čula”, navodi Jugoslav Ristić, predsednik Saveza samostalnih sindikata Kragujevca.

Prema njegovim rečima, ovo novoosnovano preduzeće, sa preko 11 miliona dinara godišnje gradskih subvencija, opstaje sa 8 privremeno zaposlenih, ne čineci ništa.

On je objasnio za portal Pressek da je Grad ovom preduzeću preneo u vlasništvo gradske robne rezerve u vidu žive stoke u vrednosti od preko 15 miliona dinara

“Taj namernik uveliko pravi plan da se oslobode radnika Centra za strna žita, valjda zato što nisu članovi ni jedne partije, za razliku od ovih drugih. Verujemo da građanima Kragujevca neće pogodovati činjenica da takav plan skraja neko ko obavlja javnu funkciju, dok njegovo privatno preduzeće radi u delatnosti za koju je on zadužen”, dodao je Ristić i navodi da ne želi da objavi ime ovog gradskog funkcionera, pošto je siguran da će se sam prepoznati.

Da podsetimo, grad Kragujevac preuzeo je vlasništvo nad Centrom za strna žita, koji postoji 122 godine, 2016. godine, od Republike Srbije, kako bi sačuvao ovaj gradski brend. Centar je bio doveden u teško stanje, dugogodišnjim lošim upravljanjem, koje je došlo kao posledica partijskog kadrovanja.

Centar za strna žita je vlasnik 98 sorti strnih žita, nastalo je voljom Kralja Aleksandra Obrenovića, koji je razumeo značaj sopstvenih potencijala za razvoj poljoprivrede.

“Izgleda da se danas to niko ne razume, pošto je namera da se jedina institucija ove vrste u Srbiji, ispod Save i Dunava, ugasi. Priprema se veliko nedelo”, navodi Ristić.

Savez samostalnih sindikata Kragujevca poziva Nikolu Dašića, gradonačelnika Kragujevca i druge nosioce vlasti da ovakve namere spreče, te da učine ono što je bila namera preuzimanjem Centra za strna žita – da obezbede zaposlenima sredstva za rad, uslove rada dostojne čoveka, kadrovski ga ojačaju i sačuvaju za Srbiju i njene građane ovu, jednu od retkih, preostalih, do nedavno uglednih, kragujevačkih institucija.

Sindikati Republičkog geodetskog zavoda zapitali su, u otvorenom pismu predsedniku Srbije, zašto su katastri ukinuti u 24 lokalne samouprave i zbog čega vlada u tehničkom mandatu usvaja Predlog pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Zavodu.

(pismo u celini)
Poštovani gospodine predsedniče Republike, do sada su naše obraćanja imala za cilj da ukažu na sve izraženije urušavanje Republičkog geodetskog zavoda od strane rukovodstva predvođenog direktorom Borkom Draškovićem. Svi problemi oko drastičnog uvećanja nerešenih predmeta koji su danas na cifri preko 800 000, samo su deo cene koju svi plaćamo neprofesionalnom i diletantskom rukovođenju RGZ-om. Poslednja u nizu skandaloznih odluka direktora Borka Draškovića je izrada predloga Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u RGZ-u. Skandaloznije od samog teksta je način usvajanja ovakvog predloga od strane tehničke Vlade RS. Realno je očekivati da Vlada u tehničkom mandatu donosi odluke o redovnim aktivnostima ili u slučaju vanrednih okolnosti. Koji su razlozi da se sada usvaja predlog Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta RGZ-a? Da li je iko u Vladi ozbijno razmatrao ovaj Pravilnik? Da li postoji i jedan ministar koji bi izašao pred predstavnike ili građane u preko 100 lokalnih samouprava da im objasni zbog čega su ukinute nadležnosti tamošnjih Službi za katastar? Posebno, je bolno pitanje ukidanja katastra kao institucije u 24 lokalne samouprave. Gde će stanovnici i privrednici sa teritorije Batočine, Lapova, Ražnja, Merošine, Žitorađe, Bosilgrada, Dimitrovgrada, Rače, Lebana, Medveđe, Novog Kneževca i td. ostavrivati svoja prava i završavati poslove koje imaju u katastru. Lokalni ekonomski razvoj u ovim samoupravama koje su i danas u teškoj situaciji će biti znatno otežan čak i onemogućen.

Ukidanje izvršilačkih radnih mesta u unutrašnjosti, i otvaranje novih a čini se suvišnih i nepotrebnih radnih mesta u Sedištu RGZ-a u Beogradu je izgleda potreba partijskog ili nekog drugog zapošljavanja. Desetine geodeta i stručnjaka koji su godinama osposbljavani za rad u katastru moraće da sačekaju i da ustupe mesta onima koji će bez ikakvog radnog ili profesionalnog iskustva da uskoče u nove odseke po unapred definisanom i dirigovanom konkursu. Kriterijum da se ne primaju službenice starije od ’96 godišta je mnoge ostavio van mogućnosti da dobiju stalni radni odnos iako su u RGZ-u angažovani više od 10 godina putem ugovora ili na određeno.

Gospodine Vučiću, mi sindikati RGZ-a smo se obratili i direktoru RGZ-a Borku Draškoviću sa predlogom da kao moralni čin podnese ostavku na funkciju direktora. Razlozi za ostavkom ili smenom su vezani za očigledne propuste u rukovođenju i skandalozne rezultate i povećanje broja nerešeenih zahteva i pored sve digitalizacije i silnih sredstava koja su utrošena. Pitanje odnosa prema zaposlenima i stepen bahatosti i neprofesionalizma je samo po sebi dovoljan razloga da se pokrenu mnoge kontrole i nadzori. Neki su već u toku ali vremena za čekanje nema. Svakim danom situacija je sve lošija. Primer je i donošenje Pravilnika o sistematizaciji koji će ionako lošu situaciju u RGZ-u dodatno pogoršati po svim parametrima. Da li je zapošljavanje stotinak kadrova u Beogradu dovoljan razlog da se u potpunosti uruši organizacija Službi za katastar?

Gospodine predsedniče, Borko Drašković u rezervi osim posla u RGZ-u ima i svoju privatnu firmu koja se bavi geodetskim poslovima. Njegova ambicija da rukovodi RGZ-om kao privrednim društvom je njegovo ustavom zagarantovano pravo. Naše a verujemo i Vaše pravo i interes je da vodimo računa o državi i njenim resursima. U tom smislu, mi sindikati RGZ-a se zalažemo i tražimo od Vas da podržite zahteve zaposlenih i velikog broja građana i RGZ oslobodite pošasti koju personalizuje aktuelni direktor Borko Drašković. U prilog našem zahtevu ide i činjenica da je jedan broj najbližih saradnika direktora RGZ-a napustio zavod u poslednjih nekoliko meseci. Sasvim je sigurno da oni ne bi otišli iz RGZ-a da je situacija onakva kakvom je predstavlja direktor Drašković.

S poštovanjem.

U Beogradu 05.10.2020. god

U okviru obeležavanja Međunarodnog dana dostojanstvenog rada i promena nastalih usled pandemije KOVID-19, Savez samostalnih sindikata Srbije, u saradnji sa Fondacijom „Fridrih Ebert“, organizuje Okrugli sto: „Dostojanstven rad u uslovima pandemije“.

U diskusiji, u kojoj će učestvovati predstavnici sindikata i stručne javnosti, nastojaćemo da identifikujemo rizike i definišemo neophodne mere, kao i zajedničke akcije kako bi se i u uslovima epidemije obezbedio dostojanstven rad i unapredilo zdravlјe i bezbednost radnika.

Na skupu, na kojem će uvodnu reč dati predsednik SSSS Ljubisav Orbović i ministar rada Zoran Đorđević, profesor Petar Bulat govoriće o novim izazovima sa kojima će se suočavati preduzeća, dok će profesor Goran Belojević ukazati na aspekte zdravlјa i sadržaja potrošačke korpe. Predsednica Sekcije mladih SSSS predstaviće publikaciju o promenama u radu mladih u regionu bivše Jugoslavije tokom pandemije.

Okrugli sto biće održan u utorak, 6. oktobra 2020. godine u Beogradu, ''Envoy Conference'', Gospodar Jevremova 47, sa početkom u 11 časova.

Povodom 5. oktobra, Svetskog dana nastavnika, tri reprezentativna prosvetna sindikata u Srbiji ocenila su da bi zaposleni u obrazovanju trebalo da dobiju povišice u 2021. godini zbog povećane radne opterećenosti i zalaganja koje su pokazali tokom pandemije.

Organizovanje nastave u školama, uz poštovanje svih mera bezbednosti i predviđene modele nastave tokom septembra, izdržalo je sva iskušenja sa kojima smo se sreli, uz manji broj zaražene dece i nastavnika, navode sindikati.

Organizacija onlajn nastave iziskuje napore, vreme i angažovanje koje treba dodatno vrednovati, pa je potrebno naći načine da se za dodatni rad zaposleni u prosveti nagrade, navodi u saopštenju koje su potpisali predstavnici Sindikata obrazovanja Srbije, Sindikata radnika u prosveti Srbije i Granskog sindikata prosvete „Nezavisnost“.

„Imajući u vidu zalaganje prosvetnih radnika i povećanu radnu opterećenost za vreme izvođenja nastave u ovakvim okolnostima, smatramo da vlada i resorno ministarstvo to treba da uzmu u obzir i da prilikom usvajanja budžeta za 2021. godinu za zaposlene u prosveti predvide odgovarajuće povećanje plata“, poručili su predstavnici sindikata.

Izvor: Danas

Više od 1.100 zaposlenih u kompaniji “Dm drogerie markt Srbija” juče je sačekalo iznenađenje na bankovnom računu, kada im je isplaćen izvanredan bonus u vrednosti od 18.000 dinara.

Ovim gestom, jedan od najpoželjnijih poslodavaca u Srbiji, želeo je da ukaže zahvalnost čitavom kolektivu na dodatnoj posvećenosti i doprinosu tokom pandemije virusa korona.

Najveći drogerijski lanac u Evropi na ovaj način dodatno je uložio 33.5 miliona dinara za podršku zaposlenima u Srbiji, dok je slična inicijativa sprovedena i u drugim zemljama u kojima dm posluje.

“Naša korporativna filozofija ’Čovek u centru poslovanja’ dobila je novo značenje u 2020. godini. Vodeći imperativ našeg poslovanja postala je zdravstvena zaštita čitavog kolektiva i kupaca i stvaranje bezbednih uslova za rad i boravak u našim objektima. Nakon što smo osigurali sprovođenje neophodnih mera predostrožnosti u proteklim mesecima i uspeli da prilagodimo naše poslovanje novim okolnostima, rešili smo da dodatno motivišemo zaposlene i da im zahvalimo na posvećenosti i doprinosu u ovim izazovnim vremenima. Takođe, ovim potezom želeli smo i da istaknemo krucijalni značaj očuvanja radnih mesta u mesecima koji su pred nama i da još jednom pošaljemo poruku da su ljudi najvažnija karika u svakom privrednom lancu”, istakla je Alexandra Olivera Korichi, direktorka Dm drogerie markt Srbija i Severna Makedonija.

Princip da kompanija postoji zbog ljudi, a ne obrnuto, za zaposlene u kompaniji dm znači niz pogodnosti koje ovaj drogerijski lanac izdvajaju na tržištu rada. Atraktivne zarade, 14 plata tokom godine, različiti modaliteti rada, aktivnosti usmerene na očuvanje i unapređenje zdravlja, kursevi i edukacije samo su neki od benefita koji su omogućeni dm kolektivu.

Tako je dodatna podrška po nastupanju virusa korona došla kao prirodan sled – i pre uvođenja vanrednog stanja sprovedene su brojne preventivne mere. Tamo gde je to bilo moguće, za kratko vreme obezbeđen je rad od kuće za zaposlene, a kako se većinski deo dm tima nalazi na „prvoj liniji“, iz dana u dan kompanija je preduzimala aktivnosti koje su doprinele da zaposleni, ali i kupci, ostanu bezbedni.

Prema nedavno objavljenim rezultatima istraživanja „TalentX“ koje je sproveo specijalizovani portal Poslovi Infostud, kompanija dm nalazi se na 14. mestu na listi najpoželjnijih poslodavaca u Srbiji. U anketi sprovedenoj tom prilikom učestvovalo je 10.418 ispitanika što ga čini najvećim istraživanjem atraktivnosti poslodavaca u Srbiji.

Izvor: BIZLife

Savez samostalnih sindikata Beograda se protivi privatizaciji Apoteke „Beograd“ čiji je osnivač grad Beograd.

U sindikatu smatraju da ova apotekarska ustanova mora ostati deo javnog zdravstvenog sistema i garant adekvatnog snabdevanja građana lekovima.

Najava moguće privatizacije Apoteke „Beograd“ se pojavila u medijima početkom godine, kada je zamenik gradonačelnika Beograda izjavio:

„Prodaćemo u budućnosti apotekarske ustanove jer bi glavni grad, kao i svi moderni gradovi, trebalo da se bavi onim što pruža građanima, a to je komunalni sistem i nema potrebe da se bavi poslovima koji nisu komunalna delatnost.“

Verovatno je epidemija koronavirusa usporila realizaciju ove namere gradskih čelnika, ali je u međuvremenu bilo najavlјivano da bi do privatizacije gradske mreže apoteka moglo doći nakon što se završe procesi privatizacije „Beograđanke“ i Sava centra.

Međutim, i pre nego što je došlo do zvaničnog pokretanja procesa privatizacije Apoteke „Beograd“, predstavnici Saveza samostalnih sindikata Beograda (SSSB) su na nedavno održanom Socijalno-ekonomskom savetu Beograda (SES) pokrenuli inicijativu da ova ustanova ostane u javnom vlasništvu.

Ipak, predstavnici poslodavaca i Grada u lokalnom SES-u nisu bili oduševlјeni ovim predlogom, kako se navodi u saopštenju sindikata nakon sastanka gradskog SES-a: „Predstavnici Unije poslodavaca su odbili da učestvuju u radnoj grupi budući da ne vide koji doprinos ovoj inicijativi mogu da daju. Predstavnici gradske vlasti Beograda su načelno podržali ovu inicijativu, sa ogradom da se grad Beograd već nalazi u procesu privatizacije Apoteke „Beograd“, te da u tom smislu nema logike da sada podržavaju i ovu inicijativu.“

Predsednik SSSB-a Dragan Todorović za Mašinu kaže da je Apoteka „Beograd“ deo javnog zdravstvenog sistema Srbije: Videli smo u prethodnom periodu da jačanjem privatnog sektora u zdravstvu, zdravlјe postaje roba. Tržište, kao i svako drugo, pa tako, oni koji imaju novca odlaze u privatne klinike, a oni koji nemaju idu u državni sistem.

Naš sagovornik smatra da su apoteke kao deo državnog sistema korektivni faktor na tržištu lekova.

One rade sa malom maržom i u interesu građana. Bez javnih apoteka to postaje klasično tržište sa samo jednim parametrom – profit. Ko ima novca, kupiće lek, ko nema gledaće u izlog! Kao što je poznato, lek na recept može da se dobije i u privatnim apotekama. E sad, zamislite situaciju bez javnih apoteka, jer privatne apoteke nemaju taj korektivni faktora, pa podignu cene za 20%! Znate li vi koliko je to novca iz budžeta RFZO?! Stotine miliona dinara! To znači manje novca za bolnice, za opremu, za plate doktora, za domove zdravlјa… Siguran put da dobijemo lošu zdravstvenu uslugu i da ona bude preskupa i nedostižna za običnog građanina koji radi za minimalnu platu od 30.000 dinara. Kao što vidite, problem je vrlo kompleksan, upozorava Todorović.“

Prema mišlјenju Todorovića potencijalna privatizacija apoteka ne znači nužno i problem u snabdevanju građana lekovima. Međutim, on podseća da je pored same snabdevenosti najširim spektrom lekova, kako na recept, tako i u slobodnoj prodaji, Apoteka „Beograd“ poznata po najrazvijenijem sistemu magistralne izrade lekova, odnosno posebne izrade lekova za pojedinačne pacijente. Kako kaže naš sagovornik: „taj način izrade nećete naći ni u jednoj privatnoj apoteci“.

Tržište lekovima je stabilno u smislu snabdevenosti. Međutim, sigurni smo da će privatizacijom apoteka doći i do poskuplјenja lekova. Setite se da smo na početku pandemije zaštitne maske plaćali 200 dinara, onda ih je država ograničila na 120, a danas ih ima po ceni 15 do 20 dinara, kaže Todorović za Mašinu.

Apoteka „Beograd“ poseduje mrežu od 124 apoteke koje se nalaze u svim beogradskim opštinama a u njima radi nešto više od 1000 lјudi. Temelјi ove ustanove su postavlјeni još sredinom 19. veka, a osnivačka prava, pa tako i raspolaganje imovinom, su 2007. godine sa Republike prebačena na Grad Beograd.

Predsednik skupštine grada Beograda, kao ni direktorka Apoteka „Beograd“ nisu odgovorili na naša pitanja do zaklјučivanja ovog teksta tako da nismo mogli da saznamo da li će i kada zvanično započeti proces privatizacije apoteka. Ono što se moglo ranije videti u medijima jeste da iz grada priželјkuju scenario koji smo mogli videti u Novom Sadu a to je stavlјanje javne ustanove pod koncesiju.

Sindikati Republičkog geodetskog zavoda upozorili su, u pismu predsedniku Srbije, na „totalni haos“ u svim katastrima u Srbiji, koji je rezultirao ogromnom broju nerešenih predmeta, pojavi korupcije i lošim međuljudskim odnosima. (pismo u celini klikom na naslov ili opširnije)

Poštovani predsedniče, u stotinjak dosadašnjih obraćanja vama, nismo dobili niti jedan odgovor od vas na trenutno činjenično stanje u RGZ-u. Tri sindikata, koja jedinstvenu deluju u odbrani RGZ-a SSSS-JOS, Nezavisnost i ASNS, neće odustati od, skoro pa svakodnevnog, pisanja istine o dešavanju u RGZ-u. Na žalost problemi se samo gomilaju!

-Totalni je haos u svim katastrima, pogotovu u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu. Broj nerešenih predmeta do kraja godine može doći do 1.000.000 (MILION)!!! Neusklađenost pri rešavanju predmeta zbog nepostojanja uputstava i tačnih pravila rukovodstva RGZ-a i spore digitalne pisarnice!

-Na drugom stepenu broj predmeta je dostigao brojku od 40.000. Predmeti se ne rešavaju po nekoliko godina. Jedina mogućnost za ubrzavanje rešavanja takvog predmeta je urgencija, koja je javna tajna da je odobrava direktor ili šef drugostepenog odeljenja, što nedvosmisleno upućuje na veliku mogućnost korupcije najvišeg nivoa!

-Odnos prema zaposlenima, a posebno prema članovima tri sindikata JOS, Nezavisnost i ASNS, je ispod svakog minimuma, zdravog razuma, umeća rukovođenja, ljudskosti...Šikaniranje članova sindikata, ucenjivanje zbog članstva, premeštaj u druge katastre i preko 50 km bez ikakvog opravdanog razloga... Majke sa malom decom, koleginice pred penziju, kolege sa zdravstvenom dijagnozom...!

-NALED uručuje nagradu mr.Borku Draškoviću, a u direktom razgovoru sa istima sazanjemo da i njih obmanjuje, ne govori istinu i ne prikazuje stvarno stanje u RGZ-u!

-Geodetska mreža i digitalni plan je katastrofalan. U nekim mestima (Beograd, Novi Sad, Kragujevac...) kada se vrši premer dolazi i do preko pola metra odstupanja. Možete zamisliti šta je pola metra u velikim gradovima gde je i 1 cm važan, bitan i izuzetno skup!

-Privreda, građani, strani investitori...svi oni trpe zbog neznanja i potpunog odsustva poštovanja struke, stručnosti i tačnosti (koja je pre Draškovića bila na visokom nivou), ne umeća rukovođenja jednom tako važnom institucijom kao što je RGZ, jednostavno sistematskim urušavanjem svega najvrednijeg što ima RGZ a samim tim i naša država, državni organi, vojska...!!! Takozvani menadžment, iza koga se po potrebi skriva jedini i glavni krivac za celokupnu lošu situaciju u RGZ-u Borko Drašković, nije ni spreman a ni dovoljno kompetentan (uz mali broj časnih izuzetaka) da ovo stanje popravi i da RGZ vrati na stari put napretka i napredovanja na svetskoj listi!!!

Predsedniče, predstavnici tri sindikata JOS, Nezavisnost i ASNS se plaše da zbog totalnog haosa, koje je izazvao, napravio, naredio mr. Borko Drašković sa svojim menadžment timom zbog svog ličnog i njihovog neznanja i lične zle namere, ne dođe do većih incidenata u katastrima od tuče koje se desila u SKN Novi Beograd. Odnosno plašimo se da stranke koje više nemaju ni razumevanja niti strpljenja, ne naprave još veći incident od tuče, da neko ne potegne nož ili pištolj, ili ne daj bože da neko ne baci bombu na katastar. Sa sigurnošću Vam tvrdimo da velika većina zaposlenih na posao dolazi u strahu, kako od direktorovog hira, tako i za svoje živote jer su svesni da ovakva organizacija posla i usled toga neprihvatljiv odnos prema građanima (koji je nametnut) može izazvati nezamislive opasnosti!

Nažalost, bilo bi kasno utvrđivati odgovornost, kada bi se desilo da neko od zaposlenih nastrada.

S poštovanjem,
U Beogradu 30.09.2020.

PREUZMI ORIGINAL DOKUMENTA

Potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović potpisala je Aneks IV posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti i izjavila da je njime obezbeđeno da radnici iz te delatnosti mogu da primaju 100 odsto zarade ukoliko se razbole od korona virusa.

Mihajlović je istakla da je potpisivanje tog ugovora još jedan korak bliže stvaranju bolјih uslova za radnike u komunalnoj delatnosti, koji su 24 sata na ulicama.

Moja poruka svim zaposlenim radnicima u komunalnim delatnostima, a ima ih više od 60.000, jeste da je država uz njih, jer smo svesni značaja njihovog rada, rekla je Mihajlović nakon potpisivanja ugovora.

Mihajlović je podsetila da je 2015. godine potpisan poseban kolektivni ugovor za preduzeća u komunalnoj delatnosti, čime je nakon više od 20 godina ta oblast uređena.

Radnici u komunalnoj delatnosti su podjednako važni kao i zdravstveni radnici i važno je da smo ovim aneksom obezbedili da mogu da primaju 100 odsto zarade ukoliko se razbole od korona virusa. Nadam se i da ćemo što pre doći u situaciju da aneks ne primenjujemo, da svi ostanemo živi i zdravi i da se epidemija što pre završi, rekla je ona.

Pored potpredsednice Vlade, aneks ugovora potpisali su i predsednik Sindikata zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Srbije Aleksandar Radojević i predsednik granskog sindikata javnih saobraćajnih i komunalnih delatnosti “Nezavisnost” Milan Simić.

Radojević je rekao da su kao sindikat na terenu prepoznali da mnoga preduzeća nisu reagovala na pravi način u toku epidemije, te da su na taj način zaštitili komunalnu delatnost i radnike.

Ovim aneksom kolektivnog ugovora pomogli smo da radnici koji su u izolaciji ili su zaraženi korona virusom mogu da se leče kod kuće, uz 100 odsto primanja. Hvala resornom ministarstvu na razumevanju i brzoj reakciji, izjavio je Radojević.

Simić je zahvalio potpredsednici Vlade i Ministarstvu na dobroj saradnji, što pokazuje i potpisani aneks.

Analizom koju smo sproveli utvrdili smo da pojedini poslodavci ne poštuju odluke Vlade u vreme epidemije. Ovim doprinosimo da zaposleni nemaju probleme i da ako su u izolaciji ili su zaraženi, da se to ispoštuje, rekao je Simić.

Ističe da je važno da uz zaposlene u zdravstvu poštujemo i zaposlene u komunalnim delatnostima, koji su svaki dan na ulicama i rade.

U Savezu samostalnih sindikata trgovine smatraju da u zakonu treba da piše da je taj dan – dan za odmor, a ne da je „po pravilu dan odmora”.

U Crnoj Gori je odluka o neradnoj nedelji i dalje na snazi, u Sloveniji će, odlučili su poslanici, radnje biti zatvorene nedeljom i prazničnim danima. U Hrvatskoj je radno vreme trgovina najpre vraćeno na radno vreme pre proglašenja epidemije, uz nekoliko izuzetaka, tako da su radnje tamo bile otvorene i nedeljom, ali ovih dana stiže vest da će drugi dan vikenda ubuduće ipak biti neradan.

Tamošnja vlada zapravo nudi sasvim novo rešenje – da deo nedelja bude radan, ali većina nedelja u godini neradna.

U Srbiji je zasad nepromenjena situacija, punom parom se radi i u danima vikenda. Sindikati smatraju da neradna nedelja ipak ne bi mogla da prouzrokuje nove otkaze, jer u trgovini već postoji manjak radne snage, ali poslodavci ipak tako ne misle. Strahuju od pada prometa i profita, smanjenja zarada, otpuštanja radnika u sektoru maloprodaje, nezadovoljstva potrošača...

Zbog toga pokušavaju da pronađu određena rešenja koja bi trebalo da doprinesu rasterećenju rada u trgovinama, kao na primer, da se napravi raspored rada, da svaka druga nedelja u tržnim centrima bude radna.

U Savezu samostalnih sindikata trgovine Srbije smatraju da u zakonu ipak treba da piše da je nedelja dan odmora, a ne da je nedelja „po pravilu dan odmora”, kako je po važećem zakonu. Ističu i da zahtev da se zabrani rad trgovina nedeljom ne znači zalaganje za manje rada, jer po zakonu radna nedelja traje pet dana, sedmično se radi po 40 časova, a rad nedeljom nije regulisan.

Radoslav Topalović, predsednik Saveza samostalnih sindikata trgovine, podseća da je u zemlji trenutno angažovano oko 250.000 trgovaca koji u proseku mesečno zarade oko 35.000 dinara, što je manje i od iznosa minimalne potrošačke korpe.

– Neosnovane su procene poslodavaca da će biti manji promet u radnjama ako nedelja i državni praznici budu neradni dani, jer će se kupci u istom obimu snabdevati radnim danima. Kupac koji je rešen da pazari neki proizvod kupiće ga ili dan ranije ili dan kasnije. Zato ti prigovori nisu utemeljeni, kaže on.

Drugo, ističe, ukidanjem nedelje kao radnog dana neće biti smanjena potreba za angažovanjem radnika, već naprotiv, više radnika biće potrebno da radi, recimo, subotom i ponedeljkom, jer će tada biti i više prometa u trgovinama.

Topalović podseća da početak i kraj radnog vremena nije stvar kolektivnog pregovaranja nego je Zakonom o radu regulisano da radna nedelja traje 40 časova.

Zato ovaj sindikat traži da se izmeni taj zakon kako bi nedelja bila neradan dan, a da izuzete budu samo institucije koje su od javnog značaja i moraju da rade nedeljom.

Od prve inicijative prošlo je četiri godine, ali sindikati će je ponovo podneti, čim se bude u zemlji formirala nova vlada.

Izvor: Politika

Odbor Sindikalne organizacije Zastava oružje osudio je najnoviju odluku menadžmenta fabrike da se smene rukovodioci samo zbog toga što su članovi Samostalnog sindikata i što, uprkos pritiscima, nisu hteli da se iščlane iz Samostalnog sindikata i učlane u Industrijski, koji favorizuju predstavnici države, odnosno predsednik Nadzornog odbora.

Odluka o smeni rukovodioca za proizvodnju, upravnika Kalionice, i dvojice poslovođa u Kalionici, naišla je na oštru osudu zaposlenih koji su hteli štrajkom da spreče dalje šikaniranje i progon članova Samostalnog sindikata od strane predstavnika države koje je delegirala Vlada Republike Srbije.

Odluka o smeni poslovođa je preinačena, ali rukovodstvo ostaje pri tome da smeni upravnika pogona, člana Skupštine Sindikata koga štiti i Kolektivni ugovor, i protera ga u drugu fabričku celinu, čime se onemogućava njegov dalji sindikalni rad u celini u kojoj je izabran da zastupa članove u Skupštini Sindikata. Rukovodilac pogona Kalionica već 30 godina obavlja težak i odgovoran posao u pogonu RJ Kalionica – termička obrada, gde se proizvodnja organizuje i gde radnici rade u izuzetno složenim i rizičnim uslovima.

Napadi na članove Sindikata od strane predsednika Nadzornog odbora, koji je potpuno privatizovao javnu funkciju koju bi trebalo isključivo da obavlja u javnom interesu, intenziviraju se nakon debakla njegovog kandidata i predstavnika Industrijskog sindikata na izborima za zastupnika društvenog kapitala koji je imao 12% glasova od ukupnog broja zaposlenih.

Smena ključnih rukovodilaca događa se u trenutku kada značajno treba da se podigne proizvodnja pušaka za američko tržište. Stalnim smenama rukovodstva godinama se već razara fabrički sistem, što za posledicu ima da fabrika beleži rekordne gubitke, pogotovo od 2017. godine od kada je Ivica Marjanović predsednik Nadzornog odbora Zastava oružje AD.

Već duže vreme smenjuju se rukovodioci fabrike samo zbog toga što su članovi Samostalnog sindikata. Nedavno su smenjena dva izvršna direktora za proizvodnju, Đorđe Nestorović i Milan Ljujić Milan Ljujić, inženjeri sa dugogodišnjim iskustvom, upravnica pogona Galvanizacija, rukovodilac Transporta, a pre toga su se na udaru našli rukovodilac Marketinga, Prodaje, kao i veći broj nižih rukovodioca. Na udaru se nalazi i inženjerski kadar sa velikim iskustvom koji se prebacuje u druge celine, dok je veći broj mlađih inženjera napustio fabriku.

Zbog najnovijeg zaoštravanja situacije i konflikta rukovodstva sa radnicima fabrike, gde se na najgrublji način krše odredbe Kolektivnog ugovora, u sredu, 30.09.2020. godine biće održana Skupština Sindikalne organizacije Zastava oružje, na kojoj će biti sagledana aktuelna situacija u fabrici, saopštila je ta sindikalna organizacija.

Balans drvene gradnje i očuvanja zdrave šume sve značajniji za region i celu Evropu
Očuvanje šuma koje su decenijama unazad poligon za lična bogaćenja, u interesu je zdrave sredine, ali i stanovanja u skladu sa okruženjem. Umesto, i za nas i za okolinu nezdrave gradnje solitera na prirodnim jezerima, poput one na Zlatiboru, za opstanak sve značajnija postaje ravnoteža između drvene gradnje i stanovanja, a ona se postiže planskom i znalačkom sečom i očuvanjem najzdravijih delova šuma, izjavio je Zoran Radoman, predsednik Samostalnog sindikata šumarstva i prerade drveta Srbije.

Kao organizator međunarodnog skupa „Sačuvati šume u EU”, nedavno održanom u beogradskom hotelu „Palas”, on je gostima iz regiona predstavio značaj podizanja svesti zaposlenih u šumarstvu i industriji prerade drveta o važnosti očuvanja prirodnih resursa šuma, kako u Evropi, tako i svetu.

U ime fondacije „Fridrih Ebert”, Milan Jevtić je u prezentaciji o zaštiti šuma izneo podatak da je nestanak stotina miliona hektara drveća u poslednje dve decenije uzrokovao narušavanje tog balansa, ali doprineo i siromaštvu desetina milona ljudi koji žive od šuma u zemljama njihove eksploatacije, a u tom disbalansu, omogućio i lakše širenje virusa, kakav je i korona.

Nemačka šumska etno domaćinstva nadomak Berlina, ogledni su primeri nenarušenog sklada zahvaljujući neposečenim šumama. U Finskoj, čak 80.000 ljudi živi od borovih šuma, kaže.

„Planska seča šuma podrazumeva stručni pristup lokalno zastupljenom drvetu za gradnju, kao i nenarušavanje ravnoteže stanovanja i zdrave sredine. Mlada i zdrava stabla se čuvaju, dok se deblja i formirana koriste za građu. Šuma se seče prvenstveno iz uzgojnih razloga, a svako drvo ima i svoje inesekte kao neprijatelje, zbog čega je planska seča važna za očuvanje balansa.

Tako se jednom veliki požar bukvalno zaustavio na ivici prašume Perućice, u kojoj taj balans očuvanja vlage nije narušen”, navodi inžinjer šumarstva i predsednik sindikata šumara Republike Srpske Vlado Pavlović.

Lejla Ćatić kao predstavnik prerađivača i šumara Federacije BiH naglasila je da je rad inspekcije na tlu šuma u regionu najvažniji.

Njihov kolega, predstavnik proizvođača nameštaja, Bora Davitković iz „Simpa” u Vranju, uverava nas da proizvođači znaju da „posečeno treba duplo da se zasadi”, ali i to da je na domaćem tlu bukva najkvalitetnije drvo za gradnju kuća i nameštaj.

„Bukovo drvo u kombinaciji sa ivericom, najzdravija je podloga za stanovanje. Njegova tvrdoća omogućuje trajnost u našim uslovima, a otporno je i na domaće štetočine drveta. Zastupljena je i topola, jer se kao materijal lakše obrađuje i lagana je za transport”, kaže.

Mašinski inžinjer Žarko Nikolić dodaje da je sve zastupljenija kao lako drvo za nameštaj i „paulonija”, ali s obzirom na to da potiče iz južne Azije još se ispituje njena otpornost na domaće insekte i gljivice koje su pretnja za drvene fasade i delove pokućstva.

„Zbog neotpornosti na domaće neprijatelje drveta, setimo se, brzo je prošla i moda italijanskih topola kod naših proizvođača nameštaja sedamdesetih prošlog veka”, kaže sagovornik.

Aleksandar Eraković, predsednik sindikata „Simpo Šik” iz Kuršumlije kaže da Srbija još ima bogate resurse kvalitetnih trupaca drveta za proizvodnju nameštaja, ali da treba momentalno sprečiti zloupotrebe i bogaćenja u nelegalnoj seči.

Sa njim se slažu predstavnici „Srbijašuma” iz cele zemlje, kao i Rade Marković i Miljana Zupanjac, u ime lista „Zaštita na radu ” i „Vojvodinašuma”, tražeći zato povoljniji položaj zaposlenih u ovoj grani.

Na sednici Veća Saveza samostalnih sindikata Beograda razmatran je uticaj pandemije na svet rada i koliko je ona izazvala negativne posledice kako na život i zdravlјe, tako i na materijalni i socijalni položaj zaposlenih, penzionera i svih građana Srbije. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović informisao je koje su delatnosti najviše pogođene pandemijom i gde je najviše radnika ostalo bez posla ili poslato na prinudne odmore.

Orbović je govorio i o Programu ekonomskih mera države, vrednom više od pet milijardi evra, donet u cilјu podrške privrednicima, zaposlenima i ostalim građanima zemlјe.

On je istakao značajnu ulogu sindikata i koliko je sindikat nastojao da na adekvatan način zaštiti zaposlene u svim delatnostima, posebno u preduzećima gde poslodavci nisu poštovali uredbe i preporuke Vlade Srbije.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda Dragan Todorović istakao je da se na prvom mestu i kao najveću vrednost mora ceniti lјudski život i zdravlјe i da se Sindikat Beograda maksimalno angažovao na poštovanju propisanih mera i njihovom sprovođenju u sindikalnim organizacijama, granama i delatnostima u Beogradu.

Ove aktivnosti nastavlјaju se i dalјe, ali koliko god je važno boriti se protiv bolesti, kao i za materijalnu egzistenciju, vrlo je važno baviti se psihosocijalnim posledicama, pa će se u narednom periodu i ovom pitanju posvetiti značajna pažnja.

Članovi Veća upoznati su sa tokom sudskih postupaka koje je Savez samostalnih sindikata Beograda vodi preko advokatske kancelarije, u cilјu zaštite svoje imovine. Izraženo je razočarenje i nepoverenje u institucije sistema, pre svega sudove, jer je očigledno da država namerava da sindikatima oduzme pravo vlasništva nad nepokretnostima koje su gradile generacije radnika – članova sindikata.

Na sednici su za potpredsednike Veća Saveza samostalnih sindikata Beograda imenovani Vida Janković, Nevenka Jakšić i Dušan Bogosavlјević.

Todorović je rekao da je Savez samostalnih sindikata Beograda uputio dve inicijative Socijalno –ekonomskom savetu grada Beograda - Inicijativa za utvrđivanje minimalne cene rada na teritoriji grada Beograda i Inicijativa za očuvanje Apoteke „Beograd“ u statusu javne apoteke čiji je osnivač grad Beograd.

Obe inicijative su prihvaćene, zbog čega su formirane radne grupe za ove teme.

Sindikati RGZ-a uputili su otvoreno pismo predsednici Vlade Srbije Ani Brnabić, u kome ukazuju na ozbiljne probleme u radu RGZ-a.

Otvoreno pismo prenosimo u celosti:

Poštovana predsednice Vlade, i pored činjenice da se nalazimo pred izborom novog sastava Vlade RS smatramo da je neophodno da Vas upoznamo sasvim okolnostima u kojima danas funkcioniše Republički geodetski zavod.

Mnoga pitanja koja smo postavili i problemi na koje smo ukazivali ostali su bez adekvatnog odgovora nadležnih pa je sasvim očekivano da je danas situacija u RGZ-u daleko nepovoljnija nego u prethodnom periodu.

Od perioda uvođenja vanrednog stanja u zavodu je nastao totalni haos. Ne samo u domenu organizacije posla već i u odnosu prema službenicima. Veliki broj zaposlenih koji su bili zaraženi korona virusom, kao i još veći broj onih koji su morali da budu u izolaciji i karantinu snosio je posledice neodgovornog ponašanja i nesnalaženja rukovodstva RGZ-a.

O nekim nepravilnostima izjasnili su se i Zaštitnik građana kao i Poverenik za informacije od javnog značaja,ali je to mala uteha za zaposlene koji su oštećeni.

I danas postoje kolege koje trpe posledice bahatosti i neprofesionalnosti vrha RGZ-a.

U RGZ-u svim licima koja su angažovana putem ugovora o privremenim i povremenim poslovima,a koja inače rade na stručnim poslovimakao i stalno zaposleni, za vreme bolesti i vreme koje su proveli u izolaciji nisu isplaćene nadoknade koje su ugovorene.

Takav odnos prema zaposlenima je u suprotnosti sa preporukama koje su donete od strane Vlade RS i ministarstva rada.

Pored toga ima slučajeva da su pojedini „ugovorci“ostali i bez posla nakon što im vreme provedeno na bolovanju zbog Kovida nije plaćeno, a oni izrazili nezadovoljstvo tom činjenicom.

Jednostavno ugovor im nije produžen. I to je, čini se, u suprotnosti sa donetim odlukama Vlade RS.

Neko bi mogao da zaključi da se vrh RGZ-a ponaša domaćinski i da vodi računa o trošenju novca. To je naravno daleko od istine jer se na primeru angažovanih konsultanata po projektu Svetske banke vidi da su sasvim drugačiji aršini primenjeni.

Osoba koja je angažovana kao PR na projektu mimo konkursa i uobičajene procedure i prima honorar u iznosu od preko 2.000 dolara mesečno, što je više od bilo kojeg člana Vlade RS, umesto promocije rezultata projekta, bavi se organizacijom performansa na lokalnim medijima praveći parodije na račun katastra pa i geodetske struke i nauke u celini.

Možda bi i ti nastupi u medijima bili uspešniji i sadržajniji da su i rezultati projekta povoljniji. Na žalost svi smo suočeni sa drastičnim padom efikasnosti i rapidnog uvećanjabroja nerešenih zahteva.

Brojka od preko 800.000 aktivnih predmeta je za ovaj broj zaposlenih veoma veliki izazov i u ovakvim okolnostima će veoma teško biti realizovana. Zapravo nemoguća misija ako se primenjuju važeći Zakoni.

Najnoviji predlog Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta umesto da stvori uslove za poboljšanje trenutne situacije ukazuje na sasvim suprotne efekte.

Ukidanje izvršilačkih radnih mesta u Službama za katastari formiranje novih organizacionih jedinica sa poslovima koji nemaju racionalnog opravdanja je direktno suprotno trenutnim potrebama RGZ-a.

Zavodu je potrebno da se broj izvršilaca poveća kao i da se obezbedi adekvatna stručna pomoć samim katastrima. Toga u novoj sistematizaciji nema. Najnovije odluke direktora ukazuju na to da je počela primena Pravilnika koji još uvek nije usvojen. Uništavanje RGZ-a kao institucije se sprovodi po dobro poznatom principu uništvanja i odvođenja u stečaj, po ugledu na brojna društvena preduzeća i zemljoradničke zadruge. Izgleda da je ideja o pretvaranju RGZ-a u D.O.O. još uvek aktuelna, pa nas zanima da li ste još uvek protiv te sumanute namere direktora Draškovića ili ne.

Ovih dana smo upoznati i sa činjenicom da su lažni podaci o stanju u RGZ-u koji dolaze od vrha zavoda prezentovani i predstavnicima NALEDA kao i međunarodnim organizacijama.

Takav vid reklame sigurni smo da nikome nije potreban, a jedini cilj je daprikrije nesposobnost rukovodstva RGZ-a da se izbori sa nastalom situacijom(koju je isto rukovodstvo i uzrokovalo).

Brojne Službe za katastar će ostati bez nadležnosti rešavanja zahteva i imaće samo ulogu prijemnog šaltera. Da li je to u interesu razvoja Republike Srbije i najsiromašnijihlokalnih samouprava?

Da li je zapošljavanje i napredovanje stotinak miljenika direktora Draškovića važnije od interesa polovine lokalnih samouprava u našoj državi?

Kolika je cena koju mi zaposlenii građani i privreda treba da plate zbog bahatosti i nesposobnosti aktuelnog „rukovodstva“RGZ-a?

Da li i one kolege koje su ostale bez posla, tj. produžetka ugovora zbog okolnosti na koje nikako nisu mogli da utiču imaju neki vid zaštite?

Da li i oni zaposleni u RGZ-u koji se godinama leče od najtežih bolesti imaju pravo da im se bolovanje plati po odredbama Posebnog kolektivnog ugovora koji je na snazi ili da pristanu da budu žrtve Borka Draškovića i njegovih pravnika koje je doveo u RGZ, a koji ne poseduju neophodan nivo stručnosti za obavljanje poverenih poslova?

Na kraju da li je realno da Vi ili neko drugi konačno o svemu iskreno informiše predsednika Republike i doneseteodluke koje će da odblokiraju rad RGZ-a?

Izgleda da nije realno, ali mi se ipak još uvek nadamo.

Savez samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština nakon velikih zalaganja, te pisanja dopisa prema najrazličitijim instancama, predstavnicima učesnika kapitala preduzeća DES d.o.o. (od premijerke i predsednika države, preko Ministarstva za rad i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Fonda za razvoj Republike Srbije, te gradonačelnika Novog Sada i direktora DES d.o.o.) uspeo je da pokrene promene i poboljša status radnika u ovom preduzeću.

Iako isprva reakcije nadležnih nije bilo, nakon saradnje našeg sindikata sa savesnim i objektivnim medijima koji su izvestili javnost o novonastaloj situaciji, te pritisku koji je ostvaren, deo radnika je vraćen na posao, a počele su i isplate zaostalih zarada.

Podsetićemo, ovo je preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju, osposobljavanje za rad i zapošljavanje invalidnih lica i invalida oštećenog sluha, ima status od posebnog društvenog interesa, ali u današnje vreme, za nas, svako preduzeće i radno mesto je od posebnog interesa i zato nastavljamo borbu za svakog našeg člana!

Gostovanje predsednika Sindikalne organizacije DES d.o.o u emisiji Kanala 9 "Otvoreni ekran" možete videti na sledećem linku.

Preduzeće DES d.o.o. Novi Sad trenutno ima 30 zaposlenih i dužno im je šest i po zarada, putne troškove za pet meseci, a nije im ni povezan radni staž od marta 2018. godine.

To društvo s ograničenom odgovornošću zaduženo za profesionalnu rehabilitaciju, osposoblјavanje za rad i zapošlјavanje osoba sa invaliditetom je 2017. godine bilo u blokadi, nakon čega je ostalo bez 150 radnika, a problemi nisu nestali.

Od januara ove godine mi smo u sektoru metal radili elektroormane za struju i zaradili smo 17 miliona dinara, pritom od države dobijamo mesečno refundaciju na konto osoba s invaliditetom oko 700.000 dinara i opet ispada kako ne možemo da zaradimo za platu, ističe predsednik samostalnog sindikata u DES-u Lajoš Bereš, koji je u DES-u zaposlen od 1989. godine.

Stalno im, dodaje, govore da su dužni, ali nije radnik napravio dug.

Sad se pojavio bojazan kod radnika da će se ponoviti 2018. godina, od kad nam duguju pet mesečnih zarada, kaže Bereš.

Od 30 zaposlenih, 18 njih su osobe s nekom vrstom invaliditeta. Među njima je i jedan bračni par, te od njihove plate zavisi cela porodica, a ništa lakše nije ni samohranoj majci oštećenog sluha koja ima gluvonemo dete. Kako bi skrpili kraj s krajem, prinuđeni su da pozajmlјuju novac od najbližih, pa čak i od banaka, a sve te dugove treba kad-tad vratiti.

Tokom 2019. godine država je ispunila sve obaveze prema zaposlenim osobama s invaliditetom u novosadskom preduzeću DES, kao što su subvencije na plate i za repromaterijal, međutim izveštaj da su plate isplaćene ne postoji.

Nemamo izveštaj da su isplaćene sve plate, a nemamo pravo da dajemo delimično, mi novac imamo u budžetu i čekamo da vidimo kada će rukovodstvo da ispoštuje celu proceduru, da obezbedi platu i za one koji nisu osobe s invaliditetom i da plate budu svima isplaćene, rekao je ministar za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, dodajući da ovo nije prvi put da se ovakve firme nađu u nezavisnoj situaciji.

Održaće, dodao je ministar, sastanak s rukovodstvom preduzeća da vide da li mogu da pomognu da zaposleni izađu iz svega ovoga.

Pritom, od 4. septembra smo na plaćenom odsustvu do kraja decembra, dodaje Bereš, ogorčen što ih se nadležni sete samo kada je Međunarodni dan osoba sa invaliditetom.

Nјima nije, kako objašnjava, nikakav problem da rade, oni hoće, ali i da dobijaju platu, a ne da rade za dugove!

Samo želimo da živimo i radimo kao sav normalan svet. To je naš hleb, naša zarada, poručuje Bereš.

Tokom vanrednog stanja, od sredine marta, radnici koji žive van Novog Sada nisu odlazili na posao, te im je i plata bila smanjena na 30.000 dinara, odnosno na sumu novca koju je država isplaćivala poslodavcima po radniku. Povodom cele situacije s neisplaćenim zaradama radnika, iz preduzeća DES ostali smo uskraćeni za komentar.

Izvor: Dnevnik

Razmatrane su dve inicijative koje je uputio Savez samostalnih sindikata Beograda i to Inicijativa za utvrđivanje minimalne cene rada na teritoriji grada Beograda i Inicijativa za očuvanje Apoteke „Beograd“ u statusu javne apoteke čiji je osnivač grad Beograd, a obe inicijative su prihvaćene te su formirane radne grupe za ove teme.
U pogledu Inicijative za utvrđivanje minimalne cene rada na teritoriji grada Beograda, zadatak radne grupe je da pripremi materijal te da se republičkom SES-u i nadležnom Ministarstvo rada, uputi odgovarajući zahtev, u saradnji sa organima nadležnim za utvrđivanje minimalne cene rada. Predstavnici grada Beograda su podržali inicijativu, učestvovaće u radnoj grupi zajedno sa socijalnim partnerima u Beogradu i dati svoj doprinos da ova inicijativa pokaže rezultat, odnosno da se SES-u za grad Beograd omogući da na svojoj teritoriji utvrdi minimalnu cenu rada, a imajući u vidu i da je prosečna zarada u Beogradu viša u odnosu na ostatak Srbije.
Kada je upitanju Inicijativa za očuvanje Apoteke „Beograd“ u statusu javne apoteke čiji je osnivač grad Beograd, zadatak radne grupe je da pripremi materijal. Predstavnici Unije poslodavaca su odbili da učestvuju u radnoj grupi budući da ne vide koji doprinos ovoj inicijativi mogu da daju. Predstavnici gradske vlasti Beograda su načelno podržali ovu inicijativu, sa ogradom da se grad Beograd već nalazi u procesu privatizacije Apoteke „Beograd“, te da u tom smislu nema logike da sada podržavaju i ovu inicijativu. Predstavnici grada su dali finansijske podatke za 118 apoteka u Beogradu i istakli su da je politika grada Beograda da ne učestvuje u trgovini medikamentima, te da će cilj gradske vlasti biti bavljenje komunalnim uslugama koje jesu u isključivoj nadležnosti lokalne samouprave. Gradski čelnici su kao pozitivan primer naveli Novi Sad, koji je svoje apotekarske ustanove privatizovao po modelu koncesije, gde su u odnosu na koncesionara postavljeni strogi uslovi da se apoteke ne zatvaraju, te da se radnici ne otpuštaju, čime je zadovoljena i socijalna i ekonomska komponenta u odnosu na ovo pitanje. Predstavnici grada istakli da su stav da Beograd treba da reši ovo pitanje po uzoru na Novi Sad.
SAVEZ SAMOSTALNIH SINDIKATA BEOGRADA

Udruženje sindikata penzionera Srbije danas je, povodom najavlјenog povećanja penzija u 2021. godini, poručilo da, za početak, jedinstven cilј mora biti da prosečna penzija treba da bude jednaka minimalnoj potrošačkoj korpi i da je zato najavlјeno povećanje od 5,9 odsto nedovolјno.

Nije pomenuto da penzije kada padnu ispod 50 odsto prosečne plate, treba vanredno usklađivati – povećavati. Zaboravlјeno? Kada će penzioneri koji primaju prosečnu penziju dostići takvu kupovnu moć da mogu da napune minimalnu potrošačku korpu, pita to udruženje u saopštenju.

Kako se ističe, ako se zna da je prosečna penzija 27.775 dinara, a minimalna potrošačka korpa 37.000, kakav zaklјučak može da se izvuče iz toga, i kakav će biti život većine penzionera naredne 2021. godine.

Najniža penzija u Srbji iznosi 15.113 dinara i nju prima 118.000 penzionera, 122.590 paora prima penziju koja iznosi 11.881 dinar, a od 1.696.630 koliko ih je na spisku PIO fonda, ukupno 999.819 korisnika svih kategorija prima penziju do prosečnog iznosa od 27.775 dinara.

Šta je to sa našim poslodavcima? Zdušno se zalažu za tržišnu ekonomiju, a ne prestaju da se poštapaju o državu.

Učestvovanje u tržišnoj utakmici zahteva određenu, veću, manju ili bar prosečnu spretnost aktera utakmice da poštuju pravila igre i, ako je potrebno, u dobroj veri pregovaraju. Pre svega, to se odnosi na poslodavce i predstavnike radnika - sindikate, dok je uloga države upravo regulatorna, tj. da utakmica bude fer i korektna. To, ipak, u „našoj“ tržišnoj ekonomiji nije moguće postići.

„Naša“ tržišna ekonomija podrazumeva stalnu kuknjavu poslodavaca kako im je teško i kako su im neophodna rasterećenja, pomoć države u vidu oslobađanja fiskalnih i parafiskalnih nameta, isplate minimalnih umesto realnih zarada, povolјnih subvencija i kredita ... i još po nešto „šta god to bilo“, što bi država mogla da pomogne. I tako, umesto tržišne ekonomije, imamo interventne inekcije poslodavcima. Nije prošlo povećanje minimalne cene rada a da poslodavci nisu dobili neki vid podrške koja anulira njihove gubitke – „zero sum game“ – kako zovu igru koju igraju svake godine.

Zahvalјujući povećanju neoporezivog iznosa zarade sa 15.300 dinara, koliko je iznosio u 2019. godini, na 16.300 dinara u 2020. godini, poslodavci će, procenjuje se, u 2020. godini ostvariti uštedu od preko 21 milion evra.

Radnički vapaj za pomoći poslodavcima zvuči nerazumno. Siromaštvo u Srbiji, o kome govore sve svetske statistike, od Ujedinjenih nacija do našeg Republičkog zavoda za statistiku, ne podstiču na humanost one koji jure isklјučivo za profitom. A, sve to što su poželeli poslodavci, žele i radnici. Pomoć države, umanjene račune, niže poreze, odlaganja plaćanja dugova, povolјnije kredite, jeftiniju hranu, stanovanje ... i „još po nešto“ šta god to bilo, što bi olakšalo dugogodišnje patnje svih onih koji se konstantno vrte oko minimalca i siromaštva, nešto što bi narod zadržalo u zemlјi Srbiji, što bi zaštitilo porodična ognjišta – nad kojima kidišu svi mogući poverioci.

„Working poor“ je izraz koji Evropa koristi da označi radnike koji rade – ali su i pored toga siromašni. Radnici, iako ceo svoj radni dan posvete poslu i zahtevima poslodavaca, često završavaju na ulici – jer ne mogu da plate račune i da kupe hranu iz one najsiromašnije minimalne potrošačke korpe. Od poslodavaca, godinama, ni u „bolјim“ vremenima, nismo čuli predlog za povećanjem zarade, a još teže se setiti da su ikad ponudili povećanje minimalne cene rada. Čak i oni koji mogu da isplate realnu zaradu, to ne čine, već isplaćuju minimalnu.

Podaci o profitabilnosti poslovanja u poslednjih pet godina pokazuju rast profita naših poslodavaca od čak 285%, dok su zarade porasle za samo 22%. Samo u prošloj 2019. godini, dobit preduzetnika je povećana za 260%, a zarada njihovih zaposlenih tek 8%. Stvaranjem povolјnog poslovnog ambijenta za srpsku privredu, putem izmena zakona, uvođenja elektronskog poslovanja, objedinjene naplate poreza, subvencija, potpisivanjem preferencijalnih trgovinskih sporazuma, itd. Vlada je dugoročno otvorila put rastu profita, a time i zarada - u značajno većem procentu.

Osoba koja je napisala tekst, po svemu sudeći, ne razume ekonomsku logiku, pa ni onu po kojoj je država svakom punoletnom građaninu isplatila 100 evra. Time je povećana privredna aktivnost, jer je taj novac usmeren u potrošnju. Isto to uradile su i druge, ekonomski jače države. I onda nam neki tzv. poslodavac objasni (ne znam zašto je pomenuo poker), da se povećanjem mizernog minimalca ugrožava opstanak naših preduzeća.

Šta kažu pravi poslodavci? Okuplјeni u klubu Privrednik kažu: da, kriza je, ali minimalna zarada je neprihvatlјivo mala i mora da iznosi bar 35.000 dinara. Očekujem da čujem i partnere u Uniji poslodavaca.

A i deca danas razumeju da je minimalna zarada toliko daleko od minimalne potrošačke korpe, da svaki mesec mogu samo jednu konzervu sardine da podele sa svojim roditelјima, jednu kesicu bombona od 100 grama (prema minimalnoj potrošačkoj korpi) i jednu perecu, jer je po mišlјenju poslodavaca i to luksuz. Najbolјe bi bilo da sir, kajmak, meso i druge hranjivije namirnice, gledaju samo kroz izlog. U današnje vreme u Srbiji, ne bi bio toliki problem iskoreniti siromaštvo, koliko bi bio stati u kraj pohlepi onih koji ne mogu da shvate smisao minimalne zarade, poreza, doprinosa i najvažnije - humanosti.

Još jedna dilema, zašto je usvojena strategija za zaustavlјanje ekonomskih migracija, i zašto smo gubili vreme na pisanje iste. Pa upravo ovakvi, kvazi poslodavci, ubrzavaju ekonomsku emigraciju. I zbog ovakvih u Srbiji više neće biti radnika.

Duško Vuković iz Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) kaže da je sastanak predstavnika poslodavaca, sindikata i vlade o povećanju minimalne zarade bio težak, ali da nije došlo do dogovora jer strane nisu htele da prihvate ono što su se dogovorile pre tri godine, odnosno da se minimalna zarada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom.

On kaže da uprkos povećanju minimalca od 6,6 odsto - na 32.156 dinara, on je još uvek za 6.000 niži od sadašnje potrošačke korpe, tako da su radnici u minusu.

"Poslodavci ne prihvataju argumente, ne sindikata, nego radnika, koji kažu da će sa punim učinkom, za puno radno vreme, svi oni koji su i do sada primali minimalac biti u minusu, jer će minimalna zarada, uprkos novom povećanju od 6,6 odsto i dalјe za 6.000 biti niža od sadašnje potrošačke korpe", istakao je Vuković u Danu uživo na TV N1.

"Za poslednjih pet godina, minimalac je porastao za 40 i nešto posto, prosečna plata za 22 posto, a profiti koje poslodavci i privreda ostvaruju 280 odsto. S druge strane imamo izjave onih koji vode državu da veoma dobro stojimo, i mi smo zaista očekivali da teret koji je do sada padao na pleća radnika, osete neki drugi slojevi. Međutim, sa ovakvim odlukama mi vidimo da se teško onaj ko ima profit, bogatstvo, odriče njega u korist zaposlenih. To je vrsta društvene preraspodele, kojom smo nezadovolјni", poručuje Vuković.

On je ocenio da će radnici sa ovim povećanjem, koje će primiti tek u februaru sledeće godine, svakako biti u minusu 6.000 dinara i više, i to u odnosu na potrošačku korpu po poslednjim podacima koji su iz juna i koja iznosi 38.170 dinara, a ne zna se da li će početkom sledeće godine inflacija skočiti, pa i vrednost same potrošačke korpe.

"Pozivam sve one koji smatraju da može da se živi sa 32.000 dinara, nek od prvog januara žive i nek prime 32.156 dinara, pa da vide da li mogu da prežive. To je 83 odsto sadašnje potrošačke korpe. Od tog novca 14.400 tročlana porodica može da potroši na hranu... Ne znam porodicu koja to može, koja može da se obuva i odeva za 900 dinara...", ukazao je Vuković.

On je dodao da će sindikati tražiti da se preispita sadržina ove potrošačke korpe, "a gledaćemo da ubedimo one koji kreiraju socio-ekonomsku politiku da time reprodukujemo stanje jeftine radne snage i otvoreno kažemo da svi oni koji su nezadovolјni mogu da odu iz ove zemlјe, što i imamo poslednjih godina na delu. Ne odlaze samo mladi, nego i kvalifikovana radna snaga, lјudi koji su nezadovolјni stanjem u ovoj zemlјi".

"Minimalna zarada nije ekonomska, već socijalna kategorija. Ona je u ovom društvu predviđena još pre 20-ak godina, baš za situacije koja nam se desila ove godine – pojava epidemije, ili kada se u preduzeću desi neka kriza. Dakle, vi garantujete, država garantuje da se zaposlenom u Srbiji obezbedi minimum sredstava da bi on mogao da preživi. Čemu onda minimalna potrošačka korpa, ako je ne prati minimalna zarada?! To je besmisao! Kako da predupredimo ovako besmislene situacije – da pregovaramo, a ne možemo da obezbedimo svojim zaposlenima minimum na koji smo se obavezali", pita Vuković.

On je ukazao da sindikate ni vlada ni poslodavci ne uvažavaju kao ravnopravne partnere, i da će nastaviti da podnose inicijative za povećanje minimalca. Rekao je da je, posle povećanja neoporezivog dela plate za sve zaposlene na 18.300 dinara očekuje da to rezultira povećanjem zarada u realnom sektoru.

Na pitanje da prokomentariše neka mišlјenja da je produktivnost radnika u Srbiji na niskom nivou, on je istakao da to nije tačno.

"Nije tačno da je produktivnost radnika na niskom nivou, možda imamo jedan ili dva sektora koji više isplaćuju, a da realno te pare nisu zarađene. Na primer, prosečna plata u građevinarstvu je osam hilјada niža od prosečne, a vidite koliko se gradi. Je l' može neko da kaže da su građevinski radnici neproduktivni?! Pa, ko je izgradio sve ove puteve, ovu infrastrukturu?! Oni su produktivni, samo nisu dovolјno plaćeni", naglasio je Vuković.

"Globalno smo dobri, a kad hoćemo da praktično to dobro stanje rezultira višim zaradama, onda nema novca", zaklјučio je on.

Autor: N1 Beograd

Niske zarade, nedostatak posla i gašenje preduzeća zbog krize izazvane pandemijom, naterali su brojne građane Sombora i okolnih mesta u zapadnobačkom okrugu da potraže posao u inostranstvu, rekao je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije za grad Sombor Zoran Purić.

On je, u izjavi za Sajt Saveza, kazao da je veliki broj građana Sombora primoran da radi van Srbije, i to najčešće u Italiji, Nemačkoj i Austriji, gde čuvaju starije osobe.

„Na tim poslovima je, prema nekim statistikama, čak oko 3.400 lјudi, što je, pored oko 5.000 nezaposlenih, koji su prijavlјeni na tržištu rada, pokazatelј koji zabrinjava“, ocenio je Purić.

Prema njegovim rečima, prosečna zarada u Somboru je za 19 odsto manja od pokrajine i 24 odsto od republičkog proseka i iznosi oko 39.000 dinara.

Uz to, brojni su problemi u preduzećima, od kojih su neka prestala sa radom, rekao je Purić, dodavši da su sve to bili razlozi da to veće poseti predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović.

„Predsednika smo informisali da se u Somboru, zbog korone, ugasilo preduzeće „Eko Međimurje“, jedan od vodećih metaloprerađivača koji posluje u Hrvatskoj. Iako je naš sindikat poslodavcu uputio dopis, u kojem smo ih podsetili da mogu da iskoriste tromesečnu pomoć u visini minimalne zarade za zaposlene, koju je donela Vlada Srbije, oni su otišli iz Sombora, prethodno izmirivši sve obaveze prema 19 zaposlenih“, naglasio je Purić.

Orboviću je saopšteno i da se upravo završava proces preuzimanja radnika iz VU Proteinka Sombor u Energo-zelena Inđija, čiji je osnivač Uprava za veterinu i koje se bavi preradom životinjskog otpada.

To je bio predlog predstavnika sindikalne organizacije VU Proteinka, o čemu se raspravlјalo i na sednici lokalnog Socijalno ekonomskog saveta, na kojoj je sa lokalnom samoupravom dogovoreno da se sprovede anketa među zaposlenima da li žele da rade u nekom od javno-komunalnih preduzeća u Somboru.

„Od 37 zaposlenih, dvoje se izjasnilo za samozapošlјavanje, 11 će već ove godine nastaviti rad u nekim od javno-komunalnih preduzeća, dok se 24 radnika nije izjasnilo“, precizirao je Purić.

On je rekao i da su zaposleni u fabrici autodelova „Magna Seating“ iz Odžaka u dva navrata organizovali štrajk, jer poslodavac nije poštovao zdravstvene preventivne mere koje je propisala naša vlada, što je rezultiralo da se veliki broj zaposlenih inficirao korona virusom.

Sa predsednikom Saveza je razgovarano i o problemima zaposlenih u preduzeću za prevoz putnika, „Severtrans“ iz Sombora, koji tri meseca ne dobijaju zaradu, a nisu bili u programu vlade za isplatu tri minimalca.

Pošto im je Ministarstvo privrede postavilo direktora, oni traže sastanak u tom ministarstvu, zahtevajući promenu direktora.

„Mi ćemo kao sindikat razgovarati sa predstavnicima vlasti da postave drugog direktora do promene konačnog svojinskog statusa tog preduzeća“, kazao je on.

Purić je rekao da, iako Socijalno ekonomski savet na teritoriji Sombora funkcioniše i redovno održava sednice, to telo još nije registrovano, jer poslodavci nemaju reprezentativnost.

Prema njegovim rečima, na sastanku sa predsednikom Saveza, Orbović je članove tog veća informisao o aktuelnoj situaciji u Savezu, kao i o pregovorima koji se vode oko visine minimalne zarade.

Nova minimalna cena rada u 2021. godini biće 32.126 dinara, što predstavlja rast od 6,6 odsto.

To je saopšteno na današnjoj konferenciji za novinare, održanoj nakon sednice Socijalno ekonomskog saveta Republike Srbije, na kojoj nije postignut konsenzus oko visine “minimalca”.

Reprezentativni sindikati, Savez samostalnih sindikata Srbije I UGS Nezvisnost, predlagali su da se minimalna zarada poveća na najmanje na 34.000 dinara, Unija poslodavaca je procenila da nema uslova da povećanje bude veća od četiri do šest odsto, pa je Vlada Srbije, kao treći član Socijalno-ekonomskog saveta odlučila da povišica bude 6,6 odsto.

Predsedavajući SES-a Zoran Stojiljković je izjavio da to povećanje nije bilo prihvatljivo za sindikate, “jer u zonu beskrajnog produžavanja ostavlja dogovor od pre tri godine da minimalna zarada stigne makar minimalnu potrošačku korpu".

On je napomenuo da su sindikati pokazali razumevanje u teškoj situaciji zbog pandemije, ali da ne mogu biti zadovoljni sa rastom “minimalca” od svega 6,6 odsto.

Vlada će, dodao je, smanjiti neoporezivi deo zarade i doneti neke olakšice koje će omogućiti poslodavcima da to povećanje minimalca podnesu u uslovima pandemije.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović je, takođe, podsetio na dogovor o izjednjačavanju minimalca sa potrošačkom korpom.

"Bili smo svesni da zbog krize koja nastaje oko koronavirusa to nije realno i prihvatili smo smanjenje, ali nismo očekivali ovoliko. Očekivali smo cifru koja bi bila prihvatljiva za zaposlene, a to je 34.000", rekao je Orbović.

On je rekao da će neoporezivi deo zarade biti povećan sa 16.300 na 18.300 dinara.

Redovna sednica Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije biće održana danas u Palati Srbija, a tema je utvrđivanje minimalne cene rada u 2021. za oko 350.000 ljudi.

Nakon sednice na konferenciji za medije obatiće se predsedavajući SES-a, predsednik UGS "Nezavisnost" Zoran Stojiljković, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović, predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić, ministar finansija Siniša Mali i ministar za rad Zoran Ðorđević, najavilo je Ministarstvo za rad.

Po Zakonu o radu, ukoliko poslodavci, sindikati i Vlada Srbije ne postignu dogovor do 15. septembra za narednu godinu, odluku o minimalnoj ceni rada donosi vlada.

Predsednik Aleksandar Vučić najavio je ranije mogućnost da visina minimalne zarade, koja iznosi 30.022 dinara, bude povećana za oko 2.000 dinara. To bi bilo povećanje za nešto više od 6,5 odsto.

O visini minimalca u 2021. više puta su razgovarali predstavnici sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije na sastanicma radnih grupa I na kolegijumu SES-a i poslednji put, 9. septembra, nisu želeli da komentarišu ishod sastanka i to da li je eventualno postignuto rešenje i došlo do promene ranijih stavova.

Predstavnici sindikata i poslodavaca prethodno, 8. septembra na sastanku pregovaračkih timova, uoči održavanja kolegijuma, nisu uspeli da približe stavove u pogledu visine minimaca u idućoj godini i ostali su pri svojim, ranije iznetim predlozima.

Stav sindikata je da bi minimalna cena rada trebalo da prati visinu minimalne potrošačke korpe koja iznosi oko 37.500 dinara.

Predstavnici UPS-a smatraju da se u privredi nisu stekli uslovi za povećanje minimalca za više od četiri do šest odsto, i da očekivanjanja da on raste više nisu realna.

Navode da ako bi povećanje išlo više od realnog morali bi da traže kompenzaciju za tu razliku.

Uslov poslodavaca je da se istovremeno usvoji paket mera koji bi smanjio troškove poslovanja.

Procene su da minimalnu zaradu u Srbiji prima oko 350.000 ljudi. Vlada je prošle godine povećala minimalac sa 27.000 dinara na 30.022 dinara u 2020. godini.

Između 140.000 i 160.000 radnih mesta moglo bi da bude ugašeno ove godine u Srbiji, procene su MMF-a, a nisu nerealni ni strahovi poslodavaca i sindikata da bi to moglo da bude i više ukoliko se epidemija bude širila i ako država ne bude našla načina da ponovo pomogne privredi.

Slično su konstatovali i u MMF-u gde su posle četvrte revizije aranžmana sa našom zemljom, u izveštaju istakli da su smanjenje kamatne stope, državne garancije za kredite malim i srednjim preduzećima i subvencionisani zajmovi Fonda za razvoj, tek kratkoročno smanjili troškove kamata.

„Rizična dugovanja preduzeća bi mogla da budu u porastu i to za preko 40 odsto do kraja 2020, ako se ne preduzmu mere za ublažavanje tog stanja“, ističe se u izveštaju MMF-a.

Oni napominju da bi pandemija mogla dalje da utiče na nezaposlenost, a da bi odobravanje novih zajmova moglo da utiče na sposobnost preduzeća da plaćaju kamate. Osim toga, MMF u svojoj analizi napominje i da je od 100.000 do 120.000 radnika u Srbiji zaposleno u firmama koje imaju probleme sa plaćanjem kamata i sa likvidnošću i ističu da su naročito osetljivi sektori poput industrije mašina i opreme, maloprodaje, veleprodaje, transporta i ugostiteljstva.

Proizvodni i uslužni sektor najugroženiji su, tvrdi koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić, a njihova nedavna analiza koju su radili sa privrednicima pokazala je da je u proizvodnom sektoru 23 odsto firmi ugroženo, a da je pad koji beleže između 15 i 25 odsto. U uslužnom sektoru situacija je, napominje, još lošija jer je 38 odsto firmi ugroženo, a njihov pad je u proseku 40 odsto.

„Očekujemo da će se u uslužnim delatnostima 40.000 do 50.000 radnih mesta ugasiti. Biće to najčešće mikro i male firme, one sa jednim, dva, tri zaposlena, naročito one koje rade sa inostranstvom. Čak i firme u IT sektoru imaju problema jer trenutno ne postoji potreba, potom prevodioci i čitav niz onih koji se bave nekim specifičnim uslugama“, ističe Rajić.

Firme iz proizvodnog sektora, kako kaže, podeljene su u dva tabora, u prvom su one kompanije koje su se prilagodile uslovima, smanjile proizvodnju, u drugom su oni koji su nastavili da rade, ne smanjujući broj radnika, kojima je pad narudžbina od 10 do 35 odsto i koje će ukoliko tražnja ne počne da raste biti u problemu.

„Onda će početi da se nameće pitanje da li je, ukoliko tražnja ne počne da raste, tim kompanijama potrebno toliko radnika i zato je važno omogućiti takvim firmama da zadrže radnike. Zato bi država, ali i sindikati i poslodavci morali da nađu način kako da se pomogne ljudima da ostanu u radnom odnosu“, napominje naš sagovornik. Rajić smatra da treba smisliti način kako, da li isplatom minimalca ili nekim drugim rešenjem, pomoći očuvanje nivoa zarada i broja zaposlenih.

„Jedan od načina mogao bi da bude i da se suspenduju na neko vreme porezi i doprinosu kako bi poslodavci nastavili da isplaćuju neto zarade zaposlenima. To bi moglo da održi sistem, nivo zarada i zaposlenosti“, ističe Rajić.

U ovoj situaciji dosta toga zavisiće i od pandemije, od tražnje, ali i drugih tržišta. Iako je teško predvideti kako će se sve to kretati, Dragoljub Rajić kaže da je realno očekivati da nekih 35.000 do 50.000 preduzetnika i zaposlenih u mikro preduzećima ostane bez posla, kao i 70.000 do 100.000 u malim, srednjim i velikim kompanijama.

Za sindikate procena MMF-a nije ništa novo.

„Država je sa ovim merama pomoći privredi već predvidela otpuštanja, samim tim što je pomoć dala svima i mogućnost da i sa tom pomoći mogu da otpuste do 10 odsto radnika. Ne možemo da kažemo da imamo neke procene, ali strahujemo da bi dobar deo poslodavaca koji je uzeo pomoć mogao da otpusti i više od 10 odsto kada prođe period na koji su se obavezali da neće otpuštati“, ističe Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Ono čega se sindikat pribojava, kako kaže, jeste šta će biti sa radnicima ako ne bude novih mera pomoći. Već sada, napominje on, postoje poslodavci koji razmišljaju o tome da vrate novac koji su dobili kao pomoć od države, samo da bi mogli da otpuste više radnika.

Izvor: Danas

Ako bude usvojen predlog vlade da se minimalac poveća za šest procenata, što je 83 odsto potrošačke korpe, koja iznosi 38.170 dinara, to znači da će tročlana porodica za hranu mesečno moći da izdvoji 14.400 dinara.

Ukoliko bude „pobedio” aktuelni predlog Ministarstva finansija da se minimalna cena rada za narednu godinu poveća za četiri do šest odsto, odnosno da bude 31.800 dinara, umesto dosadašnjih oko 30.300 dinara, sa tim iznosom minimalca biće pokriveno tek oko 83 odsto minimalne potrošačke korpe u Srbiji.

Naime, prema najnovijim statističkim podacima, u junu ove godine minimalna potrošačka korpa iznosila je 38.170 dinara, a to je ujedno i najniži iznos na koji će pristati u Savezu samostalnih sindikata Srbije na aktuelnim pregovorima poslodavca, sindikata i države o formiranju nove minimalne zarade za 2021.

Duško Vuković, potpredsednik ovog saveza, podseća da je institut minimalne zarade predviđen upravo zbog kriznih situacija u društvu, ali se ispostavlјa da svojim predlogom minimalca država već sada nameće minimalni iznos za minimalnu zaradu, što je apsurdno.

– U minimalnoj potrošačkoj korpi predviđeno je da tročlana porodica za ishranu izdvoji 17.800 dinara. Ne znam šta sa tim novcem može da se kupi i jede, ali sigurno sa oko 600 dinara dnevno ne može da se preživi. Ukoliko država bude odredila da minimalac bude tek 83 odsto potrošačke korpe, to jest ako bude usvojen predlog vlade da se minimalna zarada poveća za šest procenata, onda to znači da će tročlana porodica za hranu mesečno moći da izdvoji 14.400 dinara – skreće pažnju Vuković i podseća da to zapravo znači da će u jednom mesecu takva porodica sebi moći da pazari samo 160 grama limuna, 800 grama banana, 100 grama sardine, 400 grama oslića...

– Sa minimalcem koji predlaže vlada, tročlana porodica mogla bi mesečno da odvoji i 965 dinara za odeću i obuću, što je zaista mizeran iznos, priznaćete. Za obrazovanje je predviđeno 104 dinara, a tročlana porodica za te pare ne može ni tri sveske za prepisivanje da kupi, a kamoli neki knjigu ili udžbenik – podvlači potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Zbog mizerije, dodaje Vuković, koju država nudi svojim radnicima, sindikat koji, između ostalih, i on predvodi, tražiće u nastavku pregovora (zakazani su za danas) da se za narednu godinu minimalna zarada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom.

– Od toga ne odstupamo, jer je to raniji dogovor sa socijalnim partnerima. Ovaj predlog vlade smatramo izuzetno neprimerenim. Minimalac za 2021. treba da bude najmanje 38.000 dinara – izričit je Vuković.

I u UGS „Nezavisnost” napominju da tek predstoji velika borba sindikata da se postigne bolјe kompromisno rešenje o povećanju minimalca za sve zaposlene.

Za razliku od sindikata, predstavnici poslodavaca u radnoj grupi za pregovore o povećanju minimalne cene rada za 2021. podržali su predlog vlade, uz ustupak da se neoporezivi deo zarade sa 16.000 podigne na 19.000 dinara i da se smanje porezi doprinosi na zarade.

Izvor: Politika

Predstavnici sindikata i poslodavaca ni na današnjem sastanku pregovaračkih timova, poslednjem pre održavanja kolegijuma i sednice Socijalno-ekonomskog saveta, nisu uspeli da približe stavove u pogledu visine minimalne cene rada u idućoj godini i ostali su pri svojim, ranije iznetim predlozima.

Potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković rekao je Tanjugu nakon sastanka da su predstavnici vlade, odnosno resornih ministarstava, ostali pri stavu da minimalna zarada može da raste četiri do šest procenata, a taj stav dele i poslodavci.

"Unija poslodavaca je izrazila spremnost da povećanje bude i 10 odsto, ali traže za to ustupke u pogledu povećanja neoporezivog dela zarade", kaže Vuković.

On dodaje da su sindikati stava da bi „minimalac“ trebalo da prati visinu minimalne potrošačke korpe koja iznosi oko 37.000 dinara.

"Možda bismo i pristali na povećanje koje bi bilo dve ili tri hiljade ispod tog iznosa i tako pošljemo poruku vladi i poslodacima da razumemo ekonomsku situaciju i da se izjednačavanje minimalca i potrošačke korpe prolongira za 2022. godinu", kaže Vuković.

Ističe da svako prihvatanje povećanja ispod tog iznosa daje osnovu da se nastavi sa politikom jeftine radne snage i daljeg povećanja društvenih nejednakosti.

Vuković podseća da je ovo poslednji sastanak pregovaračkih timova i da preostaje da se održi kolegijum i sednica SES-a.

Ističe da je teško da će članovi SES-a nešto više postići i da će doći do konsenzusa, ali da bi ipak voleli da dođe do nekih pomaka i približavanja stavova.

Čedanka Andrić iz UGS "Nezavisnost" kaže da su predlozi države i poslodavaca za sindikate neprihvatljivi i da insistiraju na tome da se „minimalac“ izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom.

"Videćemo da li će biti pomaka na kolegijumu SES-a sutra", rekla je Andrić.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže da se u privredi nisu stekli uslovi da bi došlo do povećanja „minimalca“ za više od četiri do šest procenata i da očekivanjanja da on raste nisu realna.

Ako bi povećanje išlo više od realnog, poslodavci bi, prema njegovim rečima, tražili paket mera, koji podrazumeva, pre svega, smanjenje poreza i doprinosa za najmanje jedan procenat, povećanje neoporezivog dela dohotka, kao i ukidanje parafiskalnih nameta koji predstavljaju veliki trošak za preduzeća.

Završni razgovori o „minimalcu“ biće nastavljeni 14. septembra na sednici Socijalno-ekonomskog saveta.

Minimalnu zaradu prima oko 350.000 ljudi u Srbiji. Vlada je prošle godine povećala „minimalac“ sa 27.000 dinara na oko 30.000 dinara u 2020.

Sindikalna organizacija "Zastava oružje" saopštila je danas da je, na osnovu Statuta "Zastava oružje" AD, generalni direktor raspisao izbore za zastupnika društvenog kapitala koji će biti održani 11. septembra 2020. godine.

Predlog za zastupnika društvenog kapitala, u skladu sa Statutom, daju sindikati registrovani u fabrici. Komisija za sprovođenje izbora je utvrdila listu kandidata na kojoj se nalaze četiri kandidata sindikalnih organizacija. U strukturi vlasništva društveni kapital je zastuplјen sa 24,81%.

Na dan izbora, 11. septembra, oko 2.500 radnika fabrike, na 18 izbornih mesta, izabraće zastupnika društvenog kapitala za naredni period.

Kandidat Sindikalne organizacije Zastava oružje je predsednik Sindikata Dragan Ilić, koji je i u proteklom četvorogodišnjem mandatu bio predstavnik zaposlenih u Skupštini fabrike.

Predsednik Kluba "Privrednik" Zoran Drakulić rekao je da do socijalnih nemira u Srbiji može doći ako se kriza nastavi i dođe do značajnijih otpuštanja početkom 2021. godine.

Drakulić je za najnoviji broj nedeljnika Vreme izrazio nadu da se neće ispuniti predviđanja o masovnom ostajanju ljudi bez posla.

"Iskreno se nadam da se neće ispuniti predviđanja da će 200.000 do 300.000 ljudi ostati bez posla, jer bi to moglo izazvati ozbiljne socijalne nemire", rekao je Drakulić.

Komentarišući predlog Unije poslodavaca da se stavi moratorijum na porast minimalne zarade i zahtev sindikata da se "minimalac" poveća, Drakulić je kazao da je minimalna plata u Srbiji poražavajuća.

"S druge strane, radi se o najvećoj krizi. U ovom trenutku jedino logično rešenje je u povećanju minimalca, najviše do 35.000 dinara", ocenio je Drakulić.

On je rekao da "sve dok se najbolji privrednici ne uključe u kreiranje poslovnog ambijenta i dok služe samo za političko potkusurivanje, neće biti krupnih koraka srpske privrede i značajnog rasta bruto društvenog proizvoda (BDP)".

Na pitanje "Vremena" koliko su investicije poput nacionalnog stadiona primerene novim ekonomskim okolnostima, Drakulić je rekao da nije protiv nacionalnog stadiona, ali da to treba ostaviti za neka druga i bogatija vremena.

"U svakom slučaju, domaći fudbal to u ovom trenutku ne zaslužuje po svojim rezultatima, niti je u ovoj ekonomskoj situaciji to projekat koji treba da ima prioritet. Priča o podizanju cene nekakvog privatnog zemljišta sa tom investicijom je mizerna i smešna", rekao je Zoran Drakulić za nedeljnik Vreme.

Izvor: Beta/Vreme

Misija sindikata je ostvarenje demokratije i socijalne pravde, sa akcentom na dostojanstvu rada, a u Srbiji polovina zaposlenih je izvan zone dostojanstvenog rada, rečeno je tokom debate "Sindikat i potencijal za novo članstvo".

Melanija Lojpur iz Saveza samostalnih sindikata Srbije je rekla da mladi ne znaju šta ih čeka na tržištu rada, uz ocenu da u Srbiji postoji višedecenijsko gušenje svake kritične svesti.

"To je ogroman problem za mlade, koje je teško zainteresovati. Mladi nisu informisani, usmereni su samo na svoje interese, sa ciljem da emigriraju, ako im se ukaže prilika. Zbog straha za egzistenciju, mladima možete manipulisati, uz buđenje nacionalističkih mitova i ne dozvoljavajući solidarnost", izjavila je Melanija Lojpur.

Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost Zoran Stojiljković je ocenio da je zlatno doba sindikata prošlo pre pola veka i da nove tehnologije reduciraju potrebu za živim radom.

"U Srbiji postoji niz sindikalnih organizacija koje nisu povezane. Ključni problem je u krizi solidarnosti, a bez solidarnosti nema sindikata", izjavio je Stojiljković.

Prema njegovim rečima, na političkoj sceni Srbije sindikati nemaju pouzdanog partnera.

"Nužno je povećati sindikalne kapacitete, za šta je potrebna saradnja sa civilnim društvom koje ima demokratske i stručne kapacitete", izjavio je Stojiljković.

Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra je ocenila da sindikati, nevladine organizacije i odgovorni mediji moraju da sarađuju.

"Dozvolili smo da nam se nametne neoliberalni model, u kojem se očekuje da smo za sve individualno odgovorni, dok državni mehanizmi, mada ih mi plaćamo, ne služe nama", rekla je Tanja Ignjatović.

Ona je izjavila da treba premostiti jaz između generacija koji, zbog tehnološkog napretka, nikada nije bio veći.

Dragana Todorović iz Saveza za jednaka prava LGBT osoba zapadnog Balkana je ocenila da se sindikati i LGBT zajednica ne poznaju dovoljno.

"I među članovima sindikata je sigurno 10 odsto pripadnika LGBT zajednice, ali to ne znate", rekla je Dragana Todorović.

Ona je iznela podatak da je sedam puta veća mogućnost da će LGBT osoba morati da napusti radno mesto i da se članovi te zajednice teže zapošljavaju, uz manju platu, mada je, u proseku, nivo njihovog obrazovanja viši.

"Samo 20 odsto zaposlenih LGBT osoba može nekome na poslu da kaže da je deo te zajednice. Izgleda da ni u sindikatu ne mogu da budu ono što jesu", izjavila je Dragana Todorović.

Izvor:FoNet/N1

Minimalnu zaradu u Srbiji prima oko 350.000 ljudi. Vlada Srbije ponudila je za sledeću godinu povećanje minimalca od 4 do 6 odsto, a sindikati traže da se poštuje dogovor od pre tri godine - da 2021. godine minimalna cena rada bude izjednačena sa minimalnom potrošačkom korpom koja sada iznosi 37 i po hiljada dinara. Poslodavci prihvataju predlog Vlade, zbog toga što u uslovima krize izazvane koronom, ne mogu da računaju na planirani rast prihoda.

Sindikati kažu da sa ovakvim predlogom radnici ostaju 6.000 do 7.000 dinara ispod minimalne potrošačke korpe, što bi vodilo nastavljanju politike jeftine radne snage.

Traže da se "minimalac" poveća za 25 odsto i izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom, navodeći da su poslodavci u proteklih pet godina - gotovo utrostručili profit.

"Ono što je glavni argument oko povećanja minimalne zarade, ako pogledamo zadnjih pet godina, prosečna plata u Srbiji je rasla 22 odsto, za svih pet godina. Minimalna zarada je porasla za 42,5 odsto a profiti su porasli za 285 odsto", tvrdi predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović.

Mnogi poslodavci plaćaju minimalne zarade preko računa, a radnicima daju na ruke ostatak plate, tako da radnici imaju manje penzije, a država manje poreske prihode.
Poslodavci ne znaju kako će se korona odraziti na našu privredu, ali i na zemlje sa kojima imamo razmenu. Zato ne mogu da prihvate rast minimalca veći od rasta BDP-a i inflacije u narednoj godini.

"Međutim, ukoliko država odnosno Ministarstvo finansija smatra da treba povećati, koliko treba povećati nekim njihovim projekcijama, mi ćemo to prihvatiti, ali uz onaj uslov da država učestvuje u tom povećanju nekim olakšicama, koje će nam privatnicima država da iz tog razloga da", samatra počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Boban Atanacković.

Korona je uslovila da više od milion zaposlenih dobija pomoć Vlade za očuvanje radnih mesta. Zbog toga je teško doneti odgovarajuću odluku o povećanju minimalne zarade, kažu u Ministarstvu rada.

"Moramo da budemo pažljivi s jedne strane da ne opteretimo više poslodavce, jer ćemo dobiti kontra efekat sa otpuštanjem radnika, što nije u interesu nikome. Nije interes poslodavaca, a nije ni radnika", ističe ministar Zoran Đorđević.

Sindikati i poslodavci nikada se nisu dogovorili o minimalnoj ceni rada. Tako će i ovoga puta najverovatnije odluku doneti Vlada. Iznos minimalca za 2021. godinu, najavljeno je, znaćemo za dve nedelje.

Izvor: RTS

Predlog predstavnika Vlade Srbije iznet na današnjem sastanku da se povećanje minimalne cene rada kreće u rasponu od četiri do šest odsto, prihvatljiv je za poslodavce, dok se sindikati ne slažu i insistiraju da Ministarstvo finansija još jednom razmotri tu opciju, rečeno je Tanjugu posle sastanka, održanom u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS).

Potpredsednik Veća SSSS Duško Vuković kaže za Tanjug da je za sindikate neprihvatljiv predlog o povećanju minimalne cene rada od četiri do šest odsto i da su i dalje pri stavu da mora da prati cenu minimalne potrošačke korpe.

"Tako bi se i dalje reprodukovala politika jeftine radne snage, i sa tako malim povećanjem ’minimalca’ ne mogu biti zadovoljni ni sindikati, a ni radnici koji primaju minimalnu zaradu", rekao je Vuković.

On ističe da sindikati zameraju na tome što nije ispoštovan dogovor socijalnih aktera od pre tri godine da se 2021. minimalna cena rada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom.

"To sada izgleda kao neostvariv san i ne vidimo da ima naznaka da se u naredne četiri godine to dogodi i sa ovakvim predlogom smo 6.000 do 7.000 ispod minimalne potrošačke korpe koja iznosi 37.500 dinara", kaže Vuković.

Dodaje da su predložili predstavnicima resornog ministarstva da još jednom razmotre predlog koji su danas dali.

"Dogovor je da pokušamo da nađemo kompromis na narednim sastancima", rekao je Vuković.

Predstavnci Unije poslodavaca (UPS) kažu da su spremni na kompromis po pitanju „minimalca“ u 2021, ali tako da taj rast ne ugrožava poslovanje preduzeća u Srbiji. Počasni predsednik Unije Nebojša Atanacković kaže da se takav predlog države u potpunosti slaže sa onim što je Unija poslodavaca predlagala, imajući u vidu da treba sagledati realnu situaciju u kojoj se nalazi privreda, a da se, sa druge strane, poboljša i materijalni status radnika.

"Zadovoljni smo odnosom Ministarstva finansija koje je pokazalo stabilnost, važno je da povećanje ne bude iznad onoga što privreda u ovom trenutku može da podnese. Raspon od četiri do šest odsto predstavlja optimizam i biće dobro da budemo u situaciji da za toliko povećamo zarade", rekao je Atanacković Tanjugu.

U Uniji poslodavaca navode da su predstavnici sindikata pregovore započeli sa zahtevom za povećanje minimalne cene rada na 37.000 dinara, što je iz ugla poslodavaca neprihvatljivo.

UPS podseća da je u svom istraživanju koje je su sproveli uoči razgovora o ceni rada, čak 85 odsto preduzeća ocenilo da nema prostora za bilo kakvo povećanje „minimalca“, zbog krize u poslovanju koju je izazvala aktuelna pandemija.
Naredni sastanak je, navodi, planiran za sledeći utorak, a završni razgovori zakazani su za 14. septembar.

Minimalnu zaradu prima oko 350.000 ljudi u Srbiji.

Vlada je prošle godine povećala „minimalac“ sa 27.000 dinara na oko 30.000 dinara u 2020.