САВЕЗ САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТА СРБИЈЕ

Samostalni sindikat estradnih umetnika i izvođača Srbije obeležio je juče, prigodnom manifestacijom u zemunskom restoranu „Stara kapetanija“, tri decenije od osnivanja tog sindikata.

Predsednik sindikata Dragiša Golubović je podsetio na te daleke godine i aktivnosti kojim su estradni umetnici, muzičari i izvođači osnovali svoju prvu interesnu organizaciju u Srbiji i ušli u porodicu tadašnjeg Saveza sindikata. Danas je samostalni sindikat estradnih umetnika i izvođača Srbije izrastao u respektabilnu i jedinu reprezentativnu sindikalnu organizaciju u ovoj delatnosti i potpisnik je Posebnog kolektivnog ugovora koji ima prošireno dejstvo, rekao je Golubović.

Svečanosti su prisustvovali državna sekretarka u Ministarstvu rada, Bojana Stanić, direktor Inspektorata rada, Stevan Đurović, sekretar Ministarstva kulture, Igor Jovičić i direktor Unije poslodavaca Srbije Srđan Drobnjaković.

U muzičkom programu učestvovali su doajeni muzičke umetnosti, Ljubiša Pavković, Gordana Lazarević, Zoran Vlajić, Snežana Babić - Sneki, Rade Jorović, Dragiša Golubović - Golub, Goran Šepa - Gale Kerber , Maja Marijana, Andrija Bajić, Svetlana Tomić, Acko Nezirović, Mina Kostić i Ivana Elektra.

Tragična smrt građevinskog radnika Aleksandra Pavlovića (28), koji je nedavno poginuo u centru Beograda kada ga je zatrpala zemlja, ponovo je otvorila temu o uslovima pod kojima se u Srbiji radi na gradilištima, ali i o odgovornosti za nesreće koje se sve češće događaju.

Saša Torlaković, predsednik Samostalnog sindikata građevinarstva i IGM Srbije, kazao je za portal Nova.rs da trenutno stanje u građevinarstvu u Srbiji verovatno najbolje oslikava podatak da se čak i na državnim gradilištima angažuju prevashodno radnici “na crno” i to najčešće - stranci i migranti.

Nedavna nesreća šokirala je čitavu javnost kada je otkriveno da je Pavlović nastradao kada je upao u rupu dubine tri metara, u koju je posle samo nekoliko trenutaka, njegov kolega na bageru, istresao zemlju kako bi je zatrpao. Bagerista nije znao da se u rupi nalazi njegov mladi kolega, a da li će protiv njega biti pokrenuta istraga biće poznato u narednoim danima.

Torlaković kaže da mere bezbednosti u slučaju Aleksandra Pavlovića koji je poginuo, očigledno nisu bile primenjene.

“Moglo je sve da se spreči, samo da je neko bio zadužen za bezbednost i posmatra gradilište. Sada policija i tužilaštvo treba da obave posao i ispitaju ima li elemenata odgovornosti nekog od nadležnih koji su izvodili radove. Problem je što se retko kad bilo ko poziva na odgovornost, zakon se krajnje selektivno primenjuje kad su ovi slučajevi u pitanju”, kaže Torlaković.

On dodaje da je od početka godine poginulo više od 20 radnika na gradilištima u Srbiji, dok ih je preko 750 ostalo sa trajnim invaliditetom zbog povreda.

“Građevinskim poslom se danas mahom bave oni koji za to nisu stručni. To su takozvani podizvođači. Jednom smo došli čak do šestog nivoa podizvođača, što se dešava kada investitori krenu da skupljaju ljude s ulice, koji su nezaposleni u svojim strukama. Bilo da je reč o advokatima, lekarima, pekarima… S druge strane, do tragedija dolazi i zbog toga što na gradilištima ne postoje zadužene osobe za bezbednost radnika, već jedna osoba obilazi i kontroliše deset gradilišta, što je bio i slučaj sa ovom nesrećom”, ističe Torlaković i dodaje da se najviše pogibija događa na iskopima i na skelama.

Naš sagovornik ukazuje na još jedan ogroman problem koji je do javnosti dospeo kada su se gradili stanovi za policiju i vojsku.

“Zadnjih godina su migranti počeli da rade na gradilištima. Evo vam primer, kada su se gradili stanovi za policiju i vojsku, radili su radnici iz Turske koji niti su bili prijavljeni ovde, niti su imali boravišnu vizu, nemaju prijavu boravka. Tada sam se pitao, gde ti ljude spavaju, o čemu se tu zapravo radi”, kaže on.

Izvor: Nova.rs

U Osnovnom sudu u Kragujevcu sutra se, saslušanjem svedoka, nastavlja postupak koji je protiv predsednika Samostalnog sindikata fabrike Zastava oružje Dragana Ilića podnošenjem krivične prijave pokrenuo predsednik Nadzornog odbora fabrike Ivica Marjanović.

Kako je saopštio taj sindikat, pre više od dve godine, 18. maja. 2018, Marjanović je podneo krivičnu prijavu jer mu je bila ugrožena bezbednost ulaskom predsednika sindikata u službene prostorije Upravne zgrade.

Zbog toga se uznemirio jer je, navodno, Ilić „zauzeo stav za borbu“, pa je Marjanović, u povlačenju, udario u štok vrata pri čemu je, kako je naveo, zadobio povrede leđa, te je kasnije tražio lekarsku pomoć na VMA u Beogradu.

Prema saopštenju sindikata, Marjanović je protiv Ilića podneo više krivičnih prijava za „nepostojeća krivična dela“, zbog čega je „učestalo“ saslušavan u kragujevačkoj policiji.

Odbor sindikata je ocenio da su „progon“ predsednika i stalne nove krivične „pokušaj zastrašivanja u cilju gušenja i slabljenja radničkog pokreta u fabrici“.

Kako je navedeno u saopštenju, napada se sindikat koji je „nosilac otpora manipulaciji koja izjednačava istinu i laž, dobro i zlo, pravo i nepravo, i koji je brana nezabeleženoj diskriminaciji i etiketiranju najprimitivnije vrste koje se sprovodi protiv članova Samostalnog sindikata“.

Inicijativa sindikata da se ukine rad nedeljom u trgovinama u Srbiji podneta je još 2016. godine. Sada se ta priča ponovo aktuelizuje, a na suprotstavljenim stranama stoje poslodavci s jedne, i zaposleni sa druge strane.

Ovo je bila tema jutarnjeg programa "Probudi se" na televiziji NOVA S.

Dok predstavnik sindikata ističe da neradna nedelja u trgovinama treba da bude obaveza, predstavnik poslodavaca smatra da je moguće naći neko “međurešenje”.
v “Što se tiče Unije poslodavaca, mi tu nemamo potpuno izdiferencirano mišljenje”, rekao je Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca.

Prema njegovim rečima, razlikuju se čak i stavovi poslodavaca u oblasti trgovine.

“Treba prvo iznaći rešenja s obzirom na iskustva iz drugih zemaljalja. Evo i Crna Gora razmišlja o vraćanju radne nedelje, sigurno su osetljivi zbog turističkih aražmana. Mora se poštovati Zakon o radu i omogućiti da rad nedeljom bude adekvatno plaćen, da se organizuje smenski rad ili na neki drugi način to reši”, ističe Atanacković.

Dušan Vuković iz Saveza samostalnih sindikata Srbije, pak ističe da Zakon o radu kaže da je “nedelja, po pravilu, neradni dan”.

“Mi ne poštujemo zakone svoje zemlje, pa ono što treba da bude izuzetak kod nas – postaje pravilo. Ako bismo se pridržavali Zakona o radu, reč je o četrdesetočasovnoj radnoj nedelji, pa bi se postavilo pitanje i da li i subotom trgovine treba da rade”, ukazao je Vuković.

On ističe da su sindikati apsolutno za zabranu rada nedeljom iz mnogih razloga – socioloških, porodičnih, iz razloga posvećenosti deci, obrazovanju…

“Pa, čak je i zbog produktivnosti rada značajnijie imate taj jedan dan slobodan dan, i to nedelju, da se potom maksimalno možete posvetiti poslodavcu”, navodi Vuković.

On ističe da smatra da su i “političke elite na strani kapitala, eksploatišu radnike”.

“Najčešći argument je da mi treba da radimo mnogo. Time ćemo stići Nemačku, Austriju, Holandiju? Pa tamo trgovine ne rade nedeljom. Treba da se ugledamo na uređene sisteme i EU… Treba da pritisnemo državu da izmeni Zakon o radu i da to bude pravilo za sve – da je nedelja neradni dan u trgovini”, ističe Dušan Vuković.

U okviru obeležavanja Međunarodnog dana dostojanstvenog rada, u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije je 8. oktobra održana panel diskusija “Unapredimo položaj zdravstvenih radnika – ka dostojanstvenom radu”.

Skup, na kojem su učestvovali predstavnici Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije, Ministarstva zdravlja, Saveza samostalnih sindikata Srbije i Evropskih javnih službi, realizovan je u okviru projekta “CAREurope poboljšanje administrativne saradnje socijalnih partnera iz EU i zemalja kandidata, garantovanje boljeg informisanja za sve upućene radnike u oblasti nege”, koji se uz podršku EU implementira u nekoliko evropskih zemalja.

Predsednik Sindikata zdravstva, Zoran Savić, informisao je prisutne o Projektu i inicijativama koje su pokrenute u oblasti upućenih radnika, a koje se odnose na negovatelje.

On je istakao da je u okviru Projekta inicirano da se revidira aktuelna regulativa koja se odnosi na detaširani rad u oblasti zdravlja, nege i pomoći, te da se ista proširi na sve radnike iz ovog sektora, bez obzira da li su u pitanju upućeni radnici, ili oni angažovani po osnovu načela slobodnog protoka ljudi.

Neophodno je definisati osnovne uslove koji se moraju ispuniti kada su u pitanju ugovori o radu i angažovanju, radno vreme, naknade za rad, doprinosi, što će sprečiti situacije nelegalnog rada, ili rada “na crno” u oblasti zdravstva i pružanja usluga nege i pomoći.

Na skupu je zahtevano i da se ponovo razmotri zabrana zamena upućenih radnika u ovoj specifičnoj oblasti nege i pomoći, budući da ova vrsta socijalnih usluga ne može da podleže maksimalnom periodu od 18 meseci, kako je utvrđeno revidiranom Direktivom.

Prisutni su upoznati i sa evropskom regulativom u oblasti upućivanja radnika radi pružanja usluga, pre svega Direktivom iz 1996. godine, zatim tzv. Direktivom o izvršenju iz 2014. koja se pre svega odnosi na informisanje i jačanje uloge socijalnih partnera, te najnovijom revidiranom direktivom 957/2018 EU, koja je trebalo da se transponuje u nacionalna zakonodavstva do 30. jula 2020. Razlozi za reviziju Direktive bili su neusaglašena nacionalna zakonodavstva, zloupotreba odredbi, te presude Evropskog suda pravde.

Osnovne promene koje je donela revizija odnose se na: opseg Direktive kojom su obuhvaćeni i agencijski radnici, isplatu zarada pod motom “jednaka zarada za jednak posao” i posebno dužina trajanja upućivanja koja sada iznosi 12 meseci, sa mogućnošću produženja do 18 meseci. Veoma je bitno da revidirana direktiva omogućava tzv. lančano upućivanje iz trećih zemalja u zemlju članicu EU, koja bi u ovom slučaju bila tranzitna zemlja, a zatim u drugu zemlju članicu Evropske unije, kao i da za produženje trajanja upućivanja nije potreban zahtev, već obaveštenje organa zemlje domaćina. Ukazano je da osnovni problem predstavlja isplata zarada – u nekim zemljama ne postoji minimalna zarada na nacionalnom nivou, ali postoje koletivni ugovori u kojima se govori o minimalnim standaradima, a i struktura zarada se razlikuje po zemljama – negde postoje opšte minimalne zarade, a negde uz njih postoje i garantovane zarade za pojedine profesije. Direktiva je na neki način definisala plaćene naknade - minimalna zarada, naknade za noćni smenski rad i rad preko praznika”, kao i plative naknade koji se odnose na bonuse, dnevnice i drugo.

U diskusiji je ukazano na razne zloupotrebe – postojanje tzv. firmi sandučića, fiktivnih poslodavaca koji upućuju radnike na rad u inostranstvo, koji često nemaju adekvatnu dokumentaciju i u pitanju je rad “na crno”, a problemi se jave kada se dogodi povreda na radu ili dođe do deportovanja radnika. Nedostaju informacije i često se ne zna kakva je sudbina radnika koji odlaze, da li su u pitanju upućeni radnici, koji kasnije nastavljaju da rade kao agencijskih radnici, zaposleni preko agencija, da bi na kraju završili kao samozaposleni. Poslednjih godine govorilo se i o pravom egzodusu radnika, posebno u sektoru zdravstva, ali pouzdanih podataka nema ni putem tzv. sertifikata o dobroj praksi, koje izdaje Lekarska komora, niti u evidencijama NSZ, ili Ministarstva zadravlja.

Učesnici skupa su se založili za bolju saradnju socijalnih partnera, kao i inspekcijskih organa kada je u pitanju upućivanje radnika na rad u inostranstvo, veću dostupnost i transparentnost u informisanju sindikata i upućenih radnika, upoznavanju sa aneksima njihovih ugovora o radu, te posebno izgradnju mape sindikata na transnacionalnom nivou kojima radnici mogu da se obrate, umrežavanjem, formiranjem kancelarije za brze odgovore gde će moći odmah da se reaguje putem informisanja o pravima na maternjem jeziku ili prosleđivanjem inspekcijskim organima, koji su nadležni za tačke kontrole u oblasti upućivanja radnika.

Povodom obeležavanja Svetskog dana dostojanstvenog rada, Savez samostalnih sindikata grada Subotice organizovao je 7. oktobra 2020. prezentaciju Programa dostojanstvenog rada za Republiku Srbiju (2019-2022), čiji je nosilac kancelarija Međunarodne organizacije rada u Beogradu.

Prezentaciji su prisustvovali predstavnici sindikalnih organizacija iz svih delatnosti.

Radnik mora da se poštuje, počev od ugovora o radu, zarade, bezbednosti na radu, i na poslu niko ne sme da unizi dostojanstvo zaposlenih - poruka je povodom Svetskog dana dostojanstvenog rada, a iz Saveza samostalnih sindikata Srbije ističu da je najkraća definicija dostojanstvenog rada dostojanstven život, te da će najviše insistirati na adekvatnim zaradama, kao i bezbednosti na radu.

Strategiju je predstavila Međunarodna organizacija rada za Srbiju, kako bi ostvarili veću saradnju sa sindikatima, budući da je, kako objašnjavaju, žalba njihovoj organizaciji za nepoštovanje ili kršenje određenih radnih prava, upravo jedan od načina da se utvrdi stanje na terenu.

Međutim, kako ističu, u Srbiji ovih žalbi ima vrlo malo.

Plate u Srbiji bi mogle da budu veće ukoliko bi poslodavci deo svog profita, koji nije mali, podelili sa zaposlenima, izjavio je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović.

Povodom 7. oktobra – Svetskog dana dostojanstvenog rada, Orbović je, u izjavi za sajt Saveza, rekao da su plate u proteklih pet godina porasle za 22 odsto, dok su profiti, u istom periodu, porasli za čak 285 odsto.

Najmanji godišnji rast plata imali smo 2016. godine i to 1,09 odsto, dok je te iste godine profit bio veći za 99,52 odsto.

Ti podaci svedoče da radnici u Srbiji rade kvalitetno i stručno, zbog čega i poslodavci dobro posluju, pa nema razloga da i zaposleni ne dobiju deo tog profita. Jer, kada poslodavac ima problema u poslovanju sudbinu firme dele i zaposleni, koji tada primaju “minimalac”, ukazao je Orbović.

Prema njegovim rečima, minimalna zarada je u Srbiji postala pravilo, a ne izuzetak, kako je to utvrđeno zakonom, pa ih sve više poslodavaca, naročito u realnom sektoru, utvrđuje na nivou “minimalca” ili tek nešto veće zarade.

Međutim, kada uspešno posluje i ostvaruje dobit, po pravilu, izostaje uvećanje plata ili bilo koji drugi benefit za radnike.

Dok se u Evropi standard građana poredi u odnosu na samo jednu potrošačku korpu, u Srbiji pored prosečne, postoji i minimalna potrošačka korpa, „a mi ni tu minimalnu nismo dosegli, jer je minimalac za 20 odsto manji od vrednosti te korpe“, kazao je Orbović.

Uprkos tripartitnom Programu dostojanstvenog rada za Srbiju, koji je prošle godine potpisan uz posredovanje predstavnika Međunarodne organizacije rada, zaposleni u Srbiji su danas daleko od dostojanstvenog rada.

„Ipak, nadam se da ćemo u nekoj budućnosti moći da govorimo da većina radnika ima dostojanstvenu platu i da od nje može normalno da živi”. Do tada, Savez samostalnih sindikata Srbije će nastaviti da se bori da se rad vrednuje, da se prava iz rada poštuju i da radnici žive dostojanstveno od svog rada.

Naš zadatak je da se prilagođavamo promenama i dajemo doprinos u izgradnji srećnije, uspešnije razvijenije Srbije, a nje nema bez zadovolјnih radnika i svih građana, zaključio je predsednik Orbović.

Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije organizuje panel diskusiju, pod nazivom “Unapredimo položaj zdravstvenih radnika – ka dostojanstvenom radu”, koja će biti održana u Beogradu, u četvrtak, 8. oktobra 2020. godine, sa početkom u 11 časova, u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije, Trg Nikole Pašića 5, sala na II spratu.

Panel diskusija se realizuje u okviru projekta“Pobolјšanje administrativne saradnje socijalnih partnera iz EU i zemalјa kandidata, garantovanje bolјeg informisanja za sve upućene radnike u oblasti nege,“ a koji ovaj sindikat sprovodi uz podršku EU.

Iako se beleži sve veći broj upućenih radnika koji odlaze da rade u inostranstvo, posebno u sektoru zdravstva i nege, još uvek ne postoje precizni podaci o tome. Nedostaje i saradnja institucija koje se bave ovom problematikom, kako na nacionalnom, tako i na evropskom nivou, a od socijalnih partnera se očekuje pun angažman u zaštiti njihovog položaja.

Revidirana direktiva EU iz oblasti upućivanja radnika, koja nastoji da uredi ovaj prostor u interesu detaširanih radnika, poštovanju njihovih prava i zabrane diskriminacije, stupila je na snagu krajem jula ove godine, ali nije obuhvatila i negovatelјe, koji su u uslovima pandemije Kovid 19, zajedno sa svim radnicima u zdravstvu podneli najveći teret.

Istovremeno, Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihova zaštita, usvojen u julu 2018. godine, predstoji dalјe usaglašavanje sa evropskim zakonodavstvom.

Kako je u prethodnom periodu bilo brojnih problema vezanih za upućivanje radnika u inostranstvo, kao i migraciju radnika, na skupu će biti reči o trendovima kretanja radnika, evropskoj regulativi, kao i drugim problemima oko zapošlјavanja detaširanih radnika u sektoru zdravstva.

Slađanka Milošević je izabrana za predsednicu Sindikata pravosuđa Srbije za period 2020-2025. godine.

Miloševićeva, koja je i u prethodnom mandatu bila na čelu tog sindikata, izabrana je na juče održanoj Skupštini Sindikata pravosuđa Srbije, koja je prethodno bila odložena zbog pandemije. Na Skupštini su verifikovani članovi novog saziva Republičkog odbora, a izbrani su i članovi Nadzornog i Statutarnog odbora.
Nakon što je usvojen Izveštaj o radu Republičkog odbora Sindikata u prethodnom periodu, koji je podnela Slađanka Milošević, doneta je odluka da članovi Republičkog odbora za sledeću sednicu dođu sa inicijativama, predlozima, mišljenjima i idejama, uz konsultacije sa članstvom, kako bi se sačinio plan i program rada za naredni period.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović ukazao je da su zaposleni u Srbiji danas daleko od dostojanstvenog rada i izrazio nadu da ćemo u nekoj budućnosti moći da govorimo da većina radnika ima dostojanstvenu platu i da od nje može normalno da živi.

Govoreći na okruglom stolu, pod nazivom „Dostojanstven rad u uslovima pandemije“, koju je Savez organizovao u saradnji sa Fondacijom Fridrih Ebert, Orbović je rekao da je prosečna plata koja, doduše, raste poslednjih godina, i dalje 20 odsto niža od potrošačke korpe dok, istovremeno, čak oko 70 odsto zaposlenih ima nižu platu od vrednosti te korpe.

Dok se u Evropi standard građana poredi u odnosu na samo jednu potrošačku korpu, u Srbiji pored prosečne, postoji i minimalna potrošačka korpa, „a mi ni tu minimalnu nismo dosegli, jer je minimalac za 20 odsto manji od vrednosti te korpe“, kazao je Orbović.

Prema njegovim rečima, postavlja se pitanje zašto nam nisu veće plate, da li zato što slabo radimo ili zato što poslodavci loše posluju.

“A, evo i odgovora. Plate su u proteklih pet godina porasle za 22 odsto, dok su profiti, u istom periodu, porasli za čak 285 odsto”!.

“Zašto se deo tog profita ne podeli sa zaposlenima, jer kada poslodavac ima problema u poslovanju sudbinu firme dele i zaposleni, koji tada primaju minimalac”, zapitao se Orbović, istakavši da je u Evropskoj uniji cilj, a to su već mnoge zemlje postigle, da 60 odsto prosečne zarade bude minimalna zarada.

On je pohvalio vlast da je, svojim merama, dobro odreagovala tokom pandemije, vodeći brigu, prvenstveno o poslodavcima ali, samim tim, i o radnicima.

“Isplatom minimalnih zarada, uz zabranu otpuštanja, država je pomogla preduzećima da opstanu”, zaključio je Orbović.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka I socijalna pitanja, Zoran Đorđević, rekao je da radnici, svojim radom, treba da se bore za dostojanstven rad, kao i da “građani Srbije previše očekuju od države, umesto da se, kao što je to rekao Kenedi, pitaju šta to oni mogu da učine za državu”.

“Naš cilj je da uredimo ambijent po meri naših građana, kako bi i radnici i poslodavci bili zadovoljni”.

Prema njegovim rečima, Srbija je predložila Generalnoj skupštini UN da i 2020. bude godina solidaranosti i saradnje.

“Ali, s obzirom na to da svako gleda sebe, i Srbija mora da, vodeći odgovornu politiku, nastavi da podiže standard svojih građana, a u tom cilju i da dostigne vrednost minimalca i minimalne potrošačke korpe”.

“Jer, minimalna zarada treba da bude izuzetak, kako je to i predviđeno zakonom, a ne pravilo koje je, nažalost, zaživelo u našoj zemlji. Isplatom minimalca poslodavac je čist pred zakonom, ali nije pred zaposlenima i zato to treba da se promeni”, naglasio je minister Đorđević.

Profesor katedre Medicine rada Medicinskog fakulteta u Beogradu i prorektor Univerziteta u Beogradu, dr Petar Bulat, istakao je da samo zdrav radnik može stvoriti novu vrednost za poslodavca i društvo u celini.

Prema njegovim rečima, iako je još krajem januara bilo jasnih najava za pandemiju, relativno mali broj radnih organizacija ju je dočekao spremno. Tome su doprineli negativno iskustvo sa prethodnim najavama pandemije, nedovoljno “pravih informacija” o mogućim merama zaštite i kontradiktorne informacije u medijima.

Za razliku od malih i srednjih preduzeća, veliki sistemi su se dobro organizovali i spremni su dočekali pandemiju, u čemu im je, doduše, pomogla i država.

Govoreći o izazovima rada od kuće, profesor Bulat je naveo da svega 25 odsto zaposlenih u Engleskoj ide na posao, dok svi ostali rade od kuće.

“To će biti veliki izazov i u Srbiji, jer su mnogi poslodavci doneli odluku da deo zaposlenih radi od kuće. Ali, taj rad je nedovoljno regulisan, jer se postavlja pitanje radnog vremena, opreme za rad, ergonomije radnog mesta, zdravlja i bezbednosti na radu, kao i povreda na radu”, ukazao je on.

“Ipak, iako je epidemija prouzrokovala dosta negativnih posledica, iskustva do kojih smo tokom nje došli su od neprocenjive vrednosti. Organizacije koje ih ugrade u svoje poslovanje u velikoj meri će se lakše boriti sa narednim pandemijama i drugim sličnim izazovima do kojih će nesumnjivo dolaziti u sve kraćim ciklusima”, zaključio je profesor Bulat.

Šef katedre za higijenu sa medicinskom ekologijom na Medicinskom fakultetu u Beogradu, profesor dr Goran Belojević, govoreći o sadržaju potrošačke korpe, ukazao je na značaj kvalitetne ishrane radnika i građana uopšte.

On je, na osnovu zdravstvenih merila neophodnih za fiziološki minimum, izračunao da minimalno za hranu za tri osobe treba izdvojiti 195,4 dinara dnevno, što je na mesečnom nivou 17.586 dinara.

“S obzirom na to da minimalna potrošačka korpa vredi 16.750 dinara, to je dovoljno za 28,5 dana u mesecu, što znači da tročlana porodica mora godišnje, uz maksimalno ekonomisanje, da gladuje ukupno 18 dana”, rekao je profesor Belojević, upozorivši da, nedovoljan unos hranljivih materija u dužem periodu ugrožava mentalno, fizičko i socijalno zdravlje stanovništva Srbije.

Predsednica Sekcije mladih SSSS Ružica Grabovac-Marković predstavila je rezultate Ankete o promenjenim uslovima rada mladih tokom epidemije korona virusa u Srbiji i regionu bivše Jugoslavije.

S obzirom na to da su mladi radnici posebno osetljiva grupa na tržištu rada, Sekcija mladih želela je da ustanovi u kojoj su meri izmenjeni uslovi za rad tokom pandemije uticali na položaj, pre svega mladih radnika. Uz podršku sindikalnih centrala iz regiona bivše Jugoslavije, sprovedena je anonimna onlajn anketa na uzorku od 450 ispitanika. Sindikati su izradili i osvrt na situaciju u društvu i privredi od uvođenja posebnih mera do kraja juna tekuće godine.

Utvrđeno je da su među najvećim promenama za mlade radnike bili: prelazak na rad od kuće, upotreba dezinfekcionih sredstava i ličnih zaštitnih sredstava (maski, rukavica, vizira...), a manji broj ispitanika, izuzev većih odstupanja u Sloveniji, prijavio je da je došlo do smanjivanja zarada, značajnijeg umanjenja radnih sati i gubitka radnog mesta.

Karakteristično je u svim zemljama značajno veći optimizam u vezi sa sopstvenom budućnošću nego sa očekivanjima za društvo. Mladi su još jednom naglasili da im je potrebna sigurnost zapošljavanja kako bi planirali budućnost u svojim zemljama. Preporuke sindikata su, između ostalog, da je potrebno obezbediti sistemsku podršku položaju mladih, podsticanje kvalitetnog obrazovanja, dostojanstven rad, veće učešće mladih u odlučivanju o društvu, i drugo.

Sekretar Veća SSSS, Zoran Mihajlović, koji je vodio skup, pročitao je pismo generalnog sekretara Međunarodne konfederacije sindikata, Šaran Barou, koja je uputila predsedniku SSSS povodom Svetskog dana dostojanstvenog rada.

Mihajlović je, zaključujući skup, upozorio da ćemo već početkom naredne godine osetiti prave posledice pandemije, među kojima su i moguća masovna otpuštanja.

Izazov će biti I novi vidovi rada, kao što su rad od kuće, I sa svim tim problemima će se suočiti radnici I sindikati u narednom period, rekao je on.

Ponovo je oživela ideja o gašenju kragujevačkog Centra za strna žita, najstarije naučno istraživačke ustanove na Balkanu, upozoravaju u Savezu samostalnih sindikata Kragujevca.

“Jedan funkcioner grada Kragujevca, opterećen neuspesima, namerio je da spoji kragujevački Centar za strna žita sa virtualnim Centrom za poljoprivredu i ruralni razvoj, koji je Grad osnovao pre 4 godine, a za koji kragujevačka javnost nije ni čula”, navodi Jugoslav Ristić, predsednik Saveza samostalnih sindikata Kragujevca.

Prema njegovim rečima, ovo novoosnovano preduzeće, sa preko 11 miliona dinara godišnje gradskih subvencija, opstaje sa 8 privremeno zaposlenih, ne čineci ništa.

On je objasnio za portal Pressek da je Grad ovom preduzeću preneo u vlasništvo gradske robne rezerve u vidu žive stoke u vrednosti od preko 15 miliona dinara

“Taj namernik uveliko pravi plan da se oslobode radnika Centra za strna žita, valjda zato što nisu članovi ni jedne partije, za razliku od ovih drugih. Verujemo da građanima Kragujevca neće pogodovati činjenica da takav plan skraja neko ko obavlja javnu funkciju, dok njegovo privatno preduzeće radi u delatnosti za koju je on zadužen”, dodao je Ristić i navodi da ne želi da objavi ime ovog gradskog funkcionera, pošto je siguran da će se sam prepoznati.

Da podsetimo, grad Kragujevac preuzeo je vlasništvo nad Centrom za strna žita, koji postoji 122 godine, 2016. godine, od Republike Srbije, kako bi sačuvao ovaj gradski brend. Centar je bio doveden u teško stanje, dugogodišnjim lošim upravljanjem, koje je došlo kao posledica partijskog kadrovanja.

Centar za strna žita je vlasnik 98 sorti strnih žita, nastalo je voljom Kralja Aleksandra Obrenovića, koji je razumeo značaj sopstvenih potencijala za razvoj poljoprivrede.

“Izgleda da se danas to niko ne razume, pošto je namera da se jedina institucija ove vrste u Srbiji, ispod Save i Dunava, ugasi. Priprema se veliko nedelo”, navodi Ristić.

Savez samostalnih sindikata Kragujevca poziva Nikolu Dašića, gradonačelnika Kragujevca i druge nosioce vlasti da ovakve namere spreče, te da učine ono što je bila namera preuzimanjem Centra za strna žita – da obezbede zaposlenima sredstva za rad, uslove rada dostojne čoveka, kadrovski ga ojačaju i sačuvaju za Srbiju i njene građane ovu, jednu od retkih, preostalih, do nedavno uglednih, kragujevačkih institucija.

Sindikati Republičkog geodetskog zavoda zapitali su, u otvorenom pismu predsedniku Srbije, zašto su katastri ukinuti u 24 lokalne samouprave i zbog čega vlada u tehničkom mandatu usvaja Predlog pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Zavodu.

(pismo u celini)
Poštovani gospodine predsedniče Republike, do sada su naše obraćanja imala za cilj da ukažu na sve izraženije urušavanje Republičkog geodetskog zavoda od strane rukovodstva predvođenog direktorom Borkom Draškovićem. Svi problemi oko drastičnog uvećanja nerešenih predmeta koji su danas na cifri preko 800 000, samo su deo cene koju svi plaćamo neprofesionalnom i diletantskom rukovođenju RGZ-om. Poslednja u nizu skandaloznih odluka direktora Borka Draškovića je izrada predloga Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u RGZ-u. Skandaloznije od samog teksta je način usvajanja ovakvog predloga od strane tehničke Vlade RS. Realno je očekivati da Vlada u tehničkom mandatu donosi odluke o redovnim aktivnostima ili u slučaju vanrednih okolnosti. Koji su razlozi da se sada usvaja predlog Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta RGZ-a? Da li je iko u Vladi ozbijno razmatrao ovaj Pravilnik? Da li postoji i jedan ministar koji bi izašao pred predstavnike ili građane u preko 100 lokalnih samouprava da im objasni zbog čega su ukinute nadležnosti tamošnjih Službi za katastar? Posebno, je bolno pitanje ukidanja katastra kao institucije u 24 lokalne samouprave. Gde će stanovnici i privrednici sa teritorije Batočine, Lapova, Ražnja, Merošine, Žitorađe, Bosilgrada, Dimitrovgrada, Rače, Lebana, Medveđe, Novog Kneževca i td. ostavrivati svoja prava i završavati poslove koje imaju u katastru. Lokalni ekonomski razvoj u ovim samoupravama koje su i danas u teškoj situaciji će biti znatno otežan čak i onemogućen.

Ukidanje izvršilačkih radnih mesta u unutrašnjosti, i otvaranje novih a čini se suvišnih i nepotrebnih radnih mesta u Sedištu RGZ-a u Beogradu je izgleda potreba partijskog ili nekog drugog zapošljavanja. Desetine geodeta i stručnjaka koji su godinama osposbljavani za rad u katastru moraće da sačekaju i da ustupe mesta onima koji će bez ikakvog radnog ili profesionalnog iskustva da uskoče u nove odseke po unapred definisanom i dirigovanom konkursu. Kriterijum da se ne primaju službenice starije od ’96 godišta je mnoge ostavio van mogućnosti da dobiju stalni radni odnos iako su u RGZ-u angažovani više od 10 godina putem ugovora ili na određeno.

Gospodine Vučiću, mi sindikati RGZ-a smo se obratili i direktoru RGZ-a Borku Draškoviću sa predlogom da kao moralni čin podnese ostavku na funkciju direktora. Razlozi za ostavkom ili smenom su vezani za očigledne propuste u rukovođenju i skandalozne rezultate i povećanje broja nerešeenih zahteva i pored sve digitalizacije i silnih sredstava koja su utrošena. Pitanje odnosa prema zaposlenima i stepen bahatosti i neprofesionalizma je samo po sebi dovoljan razloga da se pokrenu mnoge kontrole i nadzori. Neki su već u toku ali vremena za čekanje nema. Svakim danom situacija je sve lošija. Primer je i donošenje Pravilnika o sistematizaciji koji će ionako lošu situaciju u RGZ-u dodatno pogoršati po svim parametrima. Da li je zapošljavanje stotinak kadrova u Beogradu dovoljan razlog da se u potpunosti uruši organizacija Službi za katastar?

Gospodine predsedniče, Borko Drašković u rezervi osim posla u RGZ-u ima i svoju privatnu firmu koja se bavi geodetskim poslovima. Njegova ambicija da rukovodi RGZ-om kao privrednim društvom je njegovo ustavom zagarantovano pravo. Naše a verujemo i Vaše pravo i interes je da vodimo računa o državi i njenim resursima. U tom smislu, mi sindikati RGZ-a se zalažemo i tražimo od Vas da podržite zahteve zaposlenih i velikog broja građana i RGZ oslobodite pošasti koju personalizuje aktuelni direktor Borko Drašković. U prilog našem zahtevu ide i činjenica da je jedan broj najbližih saradnika direktora RGZ-a napustio zavod u poslednjih nekoliko meseci. Sasvim je sigurno da oni ne bi otišli iz RGZ-a da je situacija onakva kakvom je predstavlja direktor Drašković.

S poštovanjem.

U Beogradu 05.10.2020. god

U okviru obeležavanja Međunarodnog dana dostojanstvenog rada i promena nastalih usled pandemije KOVID-19, Savez samostalnih sindikata Srbije, u saradnji sa Fondacijom „Fridrih Ebert“, organizuje Okrugli sto: „Dostojanstven rad u uslovima pandemije“.

U diskusiji, u kojoj će učestvovati predstavnici sindikata i stručne javnosti, nastojaćemo da identifikujemo rizike i definišemo neophodne mere, kao i zajedničke akcije kako bi se i u uslovima epidemije obezbedio dostojanstven rad i unapredilo zdravlјe i bezbednost radnika.

Na skupu, na kojem će uvodnu reč dati predsednik SSSS Ljubisav Orbović i ministar rada Zoran Đorđević, profesor Petar Bulat govoriće o novim izazovima sa kojima će se suočavati preduzeća, dok će profesor Goran Belojević ukazati na aspekte zdravlјa i sadržaja potrošačke korpe. Predsednica Sekcije mladih SSSS predstaviće publikaciju o promenama u radu mladih u regionu bivše Jugoslavije tokom pandemije.

Okrugli sto biće održan u utorak, 6. oktobra 2020. godine u Beogradu, ''Envoy Conference'', Gospodar Jevremova 47, sa početkom u 11 časova.

Povodom 5. oktobra, Svetskog dana nastavnika, tri reprezentativna prosvetna sindikata u Srbiji ocenila su da bi zaposleni u obrazovanju trebalo da dobiju povišice u 2021. godini zbog povećane radne opterećenosti i zalaganja koje su pokazali tokom pandemije.

Organizovanje nastave u školama, uz poštovanje svih mera bezbednosti i predviđene modele nastave tokom septembra, izdržalo je sva iskušenja sa kojima smo se sreli, uz manji broj zaražene dece i nastavnika, navode sindikati.

Organizacija onlajn nastave iziskuje napore, vreme i angažovanje koje treba dodatno vrednovati, pa je potrebno naći načine da se za dodatni rad zaposleni u prosveti nagrade, navodi u saopštenju koje su potpisali predstavnici Sindikata obrazovanja Srbije, Sindikata radnika u prosveti Srbije i Granskog sindikata prosvete „Nezavisnost“.

„Imajući u vidu zalaganje prosvetnih radnika i povećanu radnu opterećenost za vreme izvođenja nastave u ovakvim okolnostima, smatramo da vlada i resorno ministarstvo to treba da uzmu u obzir i da prilikom usvajanja budžeta za 2021. godinu za zaposlene u prosveti predvide odgovarajuće povećanje plata“, poručili su predstavnici sindikata.

Izvor: Danas

Više od 1.100 zaposlenih u kompaniji “Dm drogerie markt Srbija” juče je sačekalo iznenađenje na bankovnom računu, kada im je isplaćen izvanredan bonus u vrednosti od 18.000 dinara.

Ovim gestom, jedan od najpoželjnijih poslodavaca u Srbiji, želeo je da ukaže zahvalnost čitavom kolektivu na dodatnoj posvećenosti i doprinosu tokom pandemije virusa korona.

Najveći drogerijski lanac u Evropi na ovaj način dodatno je uložio 33.5 miliona dinara za podršku zaposlenima u Srbiji, dok je slična inicijativa sprovedena i u drugim zemljama u kojima dm posluje.

“Naša korporativna filozofija ’Čovek u centru poslovanja’ dobila je novo značenje u 2020. godini. Vodeći imperativ našeg poslovanja postala je zdravstvena zaštita čitavog kolektiva i kupaca i stvaranje bezbednih uslova za rad i boravak u našim objektima. Nakon što smo osigurali sprovođenje neophodnih mera predostrožnosti u proteklim mesecima i uspeli da prilagodimo naše poslovanje novim okolnostima, rešili smo da dodatno motivišemo zaposlene i da im zahvalimo na posvećenosti i doprinosu u ovim izazovnim vremenima. Takođe, ovim potezom želeli smo i da istaknemo krucijalni značaj očuvanja radnih mesta u mesecima koji su pred nama i da još jednom pošaljemo poruku da su ljudi najvažnija karika u svakom privrednom lancu”, istakla je Alexandra Olivera Korichi, direktorka Dm drogerie markt Srbija i Severna Makedonija.

Princip da kompanija postoji zbog ljudi, a ne obrnuto, za zaposlene u kompaniji dm znači niz pogodnosti koje ovaj drogerijski lanac izdvajaju na tržištu rada. Atraktivne zarade, 14 plata tokom godine, različiti modaliteti rada, aktivnosti usmerene na očuvanje i unapređenje zdravlja, kursevi i edukacije samo su neki od benefita koji su omogućeni dm kolektivu.

Tako je dodatna podrška po nastupanju virusa korona došla kao prirodan sled – i pre uvođenja vanrednog stanja sprovedene su brojne preventivne mere. Tamo gde je to bilo moguće, za kratko vreme obezbeđen je rad od kuće za zaposlene, a kako se većinski deo dm tima nalazi na „prvoj liniji“, iz dana u dan kompanija je preduzimala aktivnosti koje su doprinele da zaposleni, ali i kupci, ostanu bezbedni.

Prema nedavno objavljenim rezultatima istraživanja „TalentX“ koje je sproveo specijalizovani portal Poslovi Infostud, kompanija dm nalazi se na 14. mestu na listi najpoželjnijih poslodavaca u Srbiji. U anketi sprovedenoj tom prilikom učestvovalo je 10.418 ispitanika što ga čini najvećim istraživanjem atraktivnosti poslodavaca u Srbiji.

Izvor: BIZLife

Savez samostalnih sindikata Beograda se protivi privatizaciji Apoteke „Beograd“ čiji je osnivač grad Beograd.

U sindikatu smatraju da ova apotekarska ustanova mora ostati deo javnog zdravstvenog sistema i garant adekvatnog snabdevanja građana lekovima.

Najava moguće privatizacije Apoteke „Beograd“ se pojavila u medijima početkom godine, kada je zamenik gradonačelnika Beograda izjavio:

„Prodaćemo u budućnosti apotekarske ustanove jer bi glavni grad, kao i svi moderni gradovi, trebalo da se bavi onim što pruža građanima, a to je komunalni sistem i nema potrebe da se bavi poslovima koji nisu komunalna delatnost.“

Verovatno je epidemija koronavirusa usporila realizaciju ove namere gradskih čelnika, ali je u međuvremenu bilo najavlјivano da bi do privatizacije gradske mreže apoteka moglo doći nakon što se završe procesi privatizacije „Beograđanke“ i Sava centra.

Međutim, i pre nego što je došlo do zvaničnog pokretanja procesa privatizacije Apoteke „Beograd“, predstavnici Saveza samostalnih sindikata Beograda (SSSB) su na nedavno održanom Socijalno-ekonomskom savetu Beograda (SES) pokrenuli inicijativu da ova ustanova ostane u javnom vlasništvu.

Ipak, predstavnici poslodavaca i Grada u lokalnom SES-u nisu bili oduševlјeni ovim predlogom, kako se navodi u saopštenju sindikata nakon sastanka gradskog SES-a: „Predstavnici Unije poslodavaca su odbili da učestvuju u radnoj grupi budući da ne vide koji doprinos ovoj inicijativi mogu da daju. Predstavnici gradske vlasti Beograda su načelno podržali ovu inicijativu, sa ogradom da se grad Beograd već nalazi u procesu privatizacije Apoteke „Beograd“, te da u tom smislu nema logike da sada podržavaju i ovu inicijativu.“

Predsednik SSSB-a Dragan Todorović za Mašinu kaže da je Apoteka „Beograd“ deo javnog zdravstvenog sistema Srbije: Videli smo u prethodnom periodu da jačanjem privatnog sektora u zdravstvu, zdravlјe postaje roba. Tržište, kao i svako drugo, pa tako, oni koji imaju novca odlaze u privatne klinike, a oni koji nemaju idu u državni sistem.

Naš sagovornik smatra da su apoteke kao deo državnog sistema korektivni faktor na tržištu lekova.

One rade sa malom maržom i u interesu građana. Bez javnih apoteka to postaje klasično tržište sa samo jednim parametrom – profit. Ko ima novca, kupiće lek, ko nema gledaće u izlog! Kao što je poznato, lek na recept može da se dobije i u privatnim apotekama. E sad, zamislite situaciju bez javnih apoteka, jer privatne apoteke nemaju taj korektivni faktora, pa podignu cene za 20%! Znate li vi koliko je to novca iz budžeta RFZO?! Stotine miliona dinara! To znači manje novca za bolnice, za opremu, za plate doktora, za domove zdravlјa… Siguran put da dobijemo lošu zdravstvenu uslugu i da ona bude preskupa i nedostižna za običnog građanina koji radi za minimalnu platu od 30.000 dinara. Kao što vidite, problem je vrlo kompleksan, upozorava Todorović.“

Prema mišlјenju Todorovića potencijalna privatizacija apoteka ne znači nužno i problem u snabdevanju građana lekovima. Međutim, on podseća da je pored same snabdevenosti najširim spektrom lekova, kako na recept, tako i u slobodnoj prodaji, Apoteka „Beograd“ poznata po najrazvijenijem sistemu magistralne izrade lekova, odnosno posebne izrade lekova za pojedinačne pacijente. Kako kaže naš sagovornik: „taj način izrade nećete naći ni u jednoj privatnoj apoteci“.

Tržište lekovima je stabilno u smislu snabdevenosti. Međutim, sigurni smo da će privatizacijom apoteka doći i do poskuplјenja lekova. Setite se da smo na početku pandemije zaštitne maske plaćali 200 dinara, onda ih je država ograničila na 120, a danas ih ima po ceni 15 do 20 dinara, kaže Todorović za Mašinu.

Apoteka „Beograd“ poseduje mrežu od 124 apoteke koje se nalaze u svim beogradskim opštinama a u njima radi nešto više od 1000 lјudi. Temelјi ove ustanove su postavlјeni još sredinom 19. veka, a osnivačka prava, pa tako i raspolaganje imovinom, su 2007. godine sa Republike prebačena na Grad Beograd.

Predsednik skupštine grada Beograda, kao ni direktorka Apoteka „Beograd“ nisu odgovorili na naša pitanja do zaklјučivanja ovog teksta tako da nismo mogli da saznamo da li će i kada zvanično započeti proces privatizacije apoteka. Ono što se moglo ranije videti u medijima jeste da iz grada priželјkuju scenario koji smo mogli videti u Novom Sadu a to je stavlјanje javne ustanove pod koncesiju.

Sindikati Republičkog geodetskog zavoda upozorili su, u pismu predsedniku Srbije, na „totalni haos“ u svim katastrima u Srbiji, koji je rezultirao ogromnom broju nerešenih predmeta, pojavi korupcije i lošim međuljudskim odnosima. (pismo u celini klikom na naslov ili opširnije)

Poštovani predsedniče, u stotinjak dosadašnjih obraćanja vama, nismo dobili niti jedan odgovor od vas na trenutno činjenično stanje u RGZ-u. Tri sindikata, koja jedinstvenu deluju u odbrani RGZ-a SSSS-JOS, Nezavisnost i ASNS, neće odustati od, skoro pa svakodnevnog, pisanja istine o dešavanju u RGZ-u. Na žalost problemi se samo gomilaju!

-Totalni je haos u svim katastrima, pogotovu u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu. Broj nerešenih predmeta do kraja godine može doći do 1.000.000 (MILION)!!! Neusklađenost pri rešavanju predmeta zbog nepostojanja uputstava i tačnih pravila rukovodstva RGZ-a i spore digitalne pisarnice!

-Na drugom stepenu broj predmeta je dostigao brojku od 40.000. Predmeti se ne rešavaju po nekoliko godina. Jedina mogućnost za ubrzavanje rešavanja takvog predmeta je urgencija, koja je javna tajna da je odobrava direktor ili šef drugostepenog odeljenja, što nedvosmisleno upućuje na veliku mogućnost korupcije najvišeg nivoa!

-Odnos prema zaposlenima, a posebno prema članovima tri sindikata JOS, Nezavisnost i ASNS, je ispod svakog minimuma, zdravog razuma, umeća rukovođenja, ljudskosti...Šikaniranje članova sindikata, ucenjivanje zbog članstva, premeštaj u druge katastre i preko 50 km bez ikakvog opravdanog razloga... Majke sa malom decom, koleginice pred penziju, kolege sa zdravstvenom dijagnozom...!

-NALED uručuje nagradu mr.Borku Draškoviću, a u direktom razgovoru sa istima sazanjemo da i njih obmanjuje, ne govori istinu i ne prikazuje stvarno stanje u RGZ-u!

-Geodetska mreža i digitalni plan je katastrofalan. U nekim mestima (Beograd, Novi Sad, Kragujevac...) kada se vrši premer dolazi i do preko pola metra odstupanja. Možete zamisliti šta je pola metra u velikim gradovima gde je i 1 cm važan, bitan i izuzetno skup!

-Privreda, građani, strani investitori...svi oni trpe zbog neznanja i potpunog odsustva poštovanja struke, stručnosti i tačnosti (koja je pre Draškovića bila na visokom nivou), ne umeća rukovođenja jednom tako važnom institucijom kao što je RGZ, jednostavno sistematskim urušavanjem svega najvrednijeg što ima RGZ a samim tim i naša država, državni organi, vojska...!!! Takozvani menadžment, iza koga se po potrebi skriva jedini i glavni krivac za celokupnu lošu situaciju u RGZ-u Borko Drašković, nije ni spreman a ni dovoljno kompetentan (uz mali broj časnih izuzetaka) da ovo stanje popravi i da RGZ vrati na stari put napretka i napredovanja na svetskoj listi!!!

Predsedniče, predstavnici tri sindikata JOS, Nezavisnost i ASNS se plaše da zbog totalnog haosa, koje je izazvao, napravio, naredio mr. Borko Drašković sa svojim menadžment timom zbog svog ličnog i njihovog neznanja i lične zle namere, ne dođe do većih incidenata u katastrima od tuče koje se desila u SKN Novi Beograd. Odnosno plašimo se da stranke koje više nemaju ni razumevanja niti strpljenja, ne naprave još veći incident od tuče, da neko ne potegne nož ili pištolj, ili ne daj bože da neko ne baci bombu na katastar. Sa sigurnošću Vam tvrdimo da velika većina zaposlenih na posao dolazi u strahu, kako od direktorovog hira, tako i za svoje živote jer su svesni da ovakva organizacija posla i usled toga neprihvatljiv odnos prema građanima (koji je nametnut) može izazvati nezamislive opasnosti!

Nažalost, bilo bi kasno utvrđivati odgovornost, kada bi se desilo da neko od zaposlenih nastrada.

S poštovanjem,
U Beogradu 30.09.2020.

PREUZMI ORIGINAL DOKUMENTA

Potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović potpisala je Aneks IV posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti i izjavila da je njime obezbeđeno da radnici iz te delatnosti mogu da primaju 100 odsto zarade ukoliko se razbole od korona virusa.

Mihajlović je istakla da je potpisivanje tog ugovora još jedan korak bliže stvaranju bolјih uslova za radnike u komunalnoj delatnosti, koji su 24 sata na ulicama.

Moja poruka svim zaposlenim radnicima u komunalnim delatnostima, a ima ih više od 60.000, jeste da je država uz njih, jer smo svesni značaja njihovog rada, rekla je Mihajlović nakon potpisivanja ugovora.

Mihajlović je podsetila da je 2015. godine potpisan poseban kolektivni ugovor za preduzeća u komunalnoj delatnosti, čime je nakon više od 20 godina ta oblast uređena.

Radnici u komunalnoj delatnosti su podjednako važni kao i zdravstveni radnici i važno je da smo ovim aneksom obezbedili da mogu da primaju 100 odsto zarade ukoliko se razbole od korona virusa. Nadam se i da ćemo što pre doći u situaciju da aneks ne primenjujemo, da svi ostanemo živi i zdravi i da se epidemija što pre završi, rekla je ona.

Pored potpredsednice Vlade, aneks ugovora potpisali su i predsednik Sindikata zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Srbije Aleksandar Radojević i predsednik granskog sindikata javnih saobraćajnih i komunalnih delatnosti “Nezavisnost” Milan Simić.

Radojević je rekao da su kao sindikat na terenu prepoznali da mnoga preduzeća nisu reagovala na pravi način u toku epidemije, te da su na taj način zaštitili komunalnu delatnost i radnike.

Ovim aneksom kolektivnog ugovora pomogli smo da radnici koji su u izolaciji ili su zaraženi korona virusom mogu da se leče kod kuće, uz 100 odsto primanja. Hvala resornom ministarstvu na razumevanju i brzoj reakciji, izjavio je Radojević.

Simić je zahvalio potpredsednici Vlade i Ministarstvu na dobroj saradnji, što pokazuje i potpisani aneks.

Analizom koju smo sproveli utvrdili smo da pojedini poslodavci ne poštuju odluke Vlade u vreme epidemije. Ovim doprinosimo da zaposleni nemaju probleme i da ako su u izolaciji ili su zaraženi, da se to ispoštuje, rekao je Simić.

Ističe da je važno da uz zaposlene u zdravstvu poštujemo i zaposlene u komunalnim delatnostima, koji su svaki dan na ulicama i rade.

U Savezu samostalnih sindikata trgovine smatraju da u zakonu treba da piše da je taj dan – dan za odmor, a ne da je „po pravilu dan odmora”.

U Crnoj Gori je odluka o neradnoj nedelji i dalje na snazi, u Sloveniji će, odlučili su poslanici, radnje biti zatvorene nedeljom i prazničnim danima. U Hrvatskoj je radno vreme trgovina najpre vraćeno na radno vreme pre proglašenja epidemije, uz nekoliko izuzetaka, tako da su radnje tamo bile otvorene i nedeljom, ali ovih dana stiže vest da će drugi dan vikenda ubuduće ipak biti neradan.

Tamošnja vlada zapravo nudi sasvim novo rešenje – da deo nedelja bude radan, ali većina nedelja u godini neradna.

U Srbiji je zasad nepromenjena situacija, punom parom se radi i u danima vikenda. Sindikati smatraju da neradna nedelja ipak ne bi mogla da prouzrokuje nove otkaze, jer u trgovini već postoji manjak radne snage, ali poslodavci ipak tako ne misle. Strahuju od pada prometa i profita, smanjenja zarada, otpuštanja radnika u sektoru maloprodaje, nezadovoljstva potrošača...

Zbog toga pokušavaju da pronađu određena rešenja koja bi trebalo da doprinesu rasterećenju rada u trgovinama, kao na primer, da se napravi raspored rada, da svaka druga nedelja u tržnim centrima bude radna.

U Savezu samostalnih sindikata trgovine Srbije smatraju da u zakonu ipak treba da piše da je nedelja dan odmora, a ne da je nedelja „po pravilu dan odmora”, kako je po važećem zakonu. Ističu i da zahtev da se zabrani rad trgovina nedeljom ne znači zalaganje za manje rada, jer po zakonu radna nedelja traje pet dana, sedmično se radi po 40 časova, a rad nedeljom nije regulisan.

Radoslav Topalović, predsednik Saveza samostalnih sindikata trgovine, podseća da je u zemlji trenutno angažovano oko 250.000 trgovaca koji u proseku mesečno zarade oko 35.000 dinara, što je manje i od iznosa minimalne potrošačke korpe.

– Neosnovane su procene poslodavaca da će biti manji promet u radnjama ako nedelja i državni praznici budu neradni dani, jer će se kupci u istom obimu snabdevati radnim danima. Kupac koji je rešen da pazari neki proizvod kupiće ga ili dan ranije ili dan kasnije. Zato ti prigovori nisu utemeljeni, kaže on.

Drugo, ističe, ukidanjem nedelje kao radnog dana neće biti smanjena potreba za angažovanjem radnika, već naprotiv, više radnika biće potrebno da radi, recimo, subotom i ponedeljkom, jer će tada biti i više prometa u trgovinama.

Topalović podseća da početak i kraj radnog vremena nije stvar kolektivnog pregovaranja nego je Zakonom o radu regulisano da radna nedelja traje 40 časova.

Zato ovaj sindikat traži da se izmeni taj zakon kako bi nedelja bila neradan dan, a da izuzete budu samo institucije koje su od javnog značaja i moraju da rade nedeljom.

Od prve inicijative prošlo je četiri godine, ali sindikati će je ponovo podneti, čim se bude u zemlji formirala nova vlada.

Izvor: Politika

Odbor Sindikalne organizacije Zastava oružje osudio je najnoviju odluku menadžmenta fabrike da se smene rukovodioci samo zbog toga što su članovi Samostalnog sindikata i što, uprkos pritiscima, nisu hteli da se iščlane iz Samostalnog sindikata i učlane u Industrijski, koji favorizuju predstavnici države, odnosno predsednik Nadzornog odbora.

Odluka o smeni rukovodioca za proizvodnju, upravnika Kalionice, i dvojice poslovođa u Kalionici, naišla je na oštru osudu zaposlenih koji su hteli štrajkom da spreče dalje šikaniranje i progon članova Samostalnog sindikata od strane predstavnika države koje je delegirala Vlada Republike Srbije.

Odluka o smeni poslovođa je preinačena, ali rukovodstvo ostaje pri tome da smeni upravnika pogona, člana Skupštine Sindikata koga štiti i Kolektivni ugovor, i protera ga u drugu fabričku celinu, čime se onemogućava njegov dalji sindikalni rad u celini u kojoj je izabran da zastupa članove u Skupštini Sindikata. Rukovodilac pogona Kalionica već 30 godina obavlja težak i odgovoran posao u pogonu RJ Kalionica – termička obrada, gde se proizvodnja organizuje i gde radnici rade u izuzetno složenim i rizičnim uslovima.

Napadi na članove Sindikata od strane predsednika Nadzornog odbora, koji je potpuno privatizovao javnu funkciju koju bi trebalo isključivo da obavlja u javnom interesu, intenziviraju se nakon debakla njegovog kandidata i predstavnika Industrijskog sindikata na izborima za zastupnika društvenog kapitala koji je imao 12% glasova od ukupnog broja zaposlenih.

Smena ključnih rukovodilaca događa se u trenutku kada značajno treba da se podigne proizvodnja pušaka za američko tržište. Stalnim smenama rukovodstva godinama se već razara fabrički sistem, što za posledicu ima da fabrika beleži rekordne gubitke, pogotovo od 2017. godine od kada je Ivica Marjanović predsednik Nadzornog odbora Zastava oružje AD.

Već duže vreme smenjuju se rukovodioci fabrike samo zbog toga što su članovi Samostalnog sindikata. Nedavno su smenjena dva izvršna direktora za proizvodnju, Đorđe Nestorović i Milan Ljujić Milan Ljujić, inženjeri sa dugogodišnjim iskustvom, upravnica pogona Galvanizacija, rukovodilac Transporta, a pre toga su se na udaru našli rukovodilac Marketinga, Prodaje, kao i veći broj nižih rukovodioca. Na udaru se nalazi i inženjerski kadar sa velikim iskustvom koji se prebacuje u druge celine, dok je veći broj mlađih inženjera napustio fabriku.

Zbog najnovijeg zaoštravanja situacije i konflikta rukovodstva sa radnicima fabrike, gde se na najgrublji način krše odredbe Kolektivnog ugovora, u sredu, 30.09.2020. godine biće održana Skupština Sindikalne organizacije Zastava oružje, na kojoj će biti sagledana aktuelna situacija u fabrici, saopštila je ta sindikalna organizacija.

Balans drvene gradnje i očuvanja zdrave šume sve značajniji za region i celu Evropu
Očuvanje šuma koje su decenijama unazad poligon za lična bogaćenja, u interesu je zdrave sredine, ali i stanovanja u skladu sa okruženjem. Umesto, i za nas i za okolinu nezdrave gradnje solitera na prirodnim jezerima, poput one na Zlatiboru, za opstanak sve značajnija postaje ravnoteža između drvene gradnje i stanovanja, a ona se postiže planskom i znalačkom sečom i očuvanjem najzdravijih delova šuma, izjavio je Zoran Radoman, predsednik Samostalnog sindikata šumarstva i prerade drveta Srbije.

Kao organizator međunarodnog skupa „Sačuvati šume u EU”, nedavno održanom u beogradskom hotelu „Palas”, on je gostima iz regiona predstavio značaj podizanja svesti zaposlenih u šumarstvu i industriji prerade drveta o važnosti očuvanja prirodnih resursa šuma, kako u Evropi, tako i svetu.

U ime fondacije „Fridrih Ebert”, Milan Jevtić je u prezentaciji o zaštiti šuma izneo podatak da je nestanak stotina miliona hektara drveća u poslednje dve decenije uzrokovao narušavanje tog balansa, ali doprineo i siromaštvu desetina milona ljudi koji žive od šuma u zemljama njihove eksploatacije, a u tom disbalansu, omogućio i lakše širenje virusa, kakav je i korona.

Nemačka šumska etno domaćinstva nadomak Berlina, ogledni su primeri nenarušenog sklada zahvaljujući neposečenim šumama. U Finskoj, čak 80.000 ljudi živi od borovih šuma, kaže.

„Planska seča šuma podrazumeva stručni pristup lokalno zastupljenom drvetu za gradnju, kao i nenarušavanje ravnoteže stanovanja i zdrave sredine. Mlada i zdrava stabla se čuvaju, dok se deblja i formirana koriste za građu. Šuma se seče prvenstveno iz uzgojnih razloga, a svako drvo ima i svoje inesekte kao neprijatelje, zbog čega je planska seča važna za očuvanje balansa.

Tako se jednom veliki požar bukvalno zaustavio na ivici prašume Perućice, u kojoj taj balans očuvanja vlage nije narušen”, navodi inžinjer šumarstva i predsednik sindikata šumara Republike Srpske Vlado Pavlović.

Lejla Ćatić kao predstavnik prerađivača i šumara Federacije BiH naglasila je da je rad inspekcije na tlu šuma u regionu najvažniji.

Njihov kolega, predstavnik proizvođača nameštaja, Bora Davitković iz „Simpa” u Vranju, uverava nas da proizvođači znaju da „posečeno treba duplo da se zasadi”, ali i to da je na domaćem tlu bukva najkvalitetnije drvo za gradnju kuća i nameštaj.

„Bukovo drvo u kombinaciji sa ivericom, najzdravija je podloga za stanovanje. Njegova tvrdoća omogućuje trajnost u našim uslovima, a otporno je i na domaće štetočine drveta. Zastupljena je i topola, jer se kao materijal lakše obrađuje i lagana je za transport”, kaže.

Mašinski inžinjer Žarko Nikolić dodaje da je sve zastupljenija kao lako drvo za nameštaj i „paulonija”, ali s obzirom na to da potiče iz južne Azije još se ispituje njena otpornost na domaće insekte i gljivice koje su pretnja za drvene fasade i delove pokućstva.

„Zbog neotpornosti na domaće neprijatelje drveta, setimo se, brzo je prošla i moda italijanskih topola kod naših proizvođača nameštaja sedamdesetih prošlog veka”, kaže sagovornik.

Aleksandar Eraković, predsednik sindikata „Simpo Šik” iz Kuršumlije kaže da Srbija još ima bogate resurse kvalitetnih trupaca drveta za proizvodnju nameštaja, ali da treba momentalno sprečiti zloupotrebe i bogaćenja u nelegalnoj seči.

Sa njim se slažu predstavnici „Srbijašuma” iz cele zemlje, kao i Rade Marković i Miljana Zupanjac, u ime lista „Zaštita na radu ” i „Vojvodinašuma”, tražeći zato povoljniji položaj zaposlenih u ovoj grani.

Na sednici Veća Saveza samostalnih sindikata Beograda razmatran je uticaj pandemije na svet rada i koliko je ona izazvala negativne posledice kako na život i zdravlјe, tako i na materijalni i socijalni položaj zaposlenih, penzionera i svih građana Srbije. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović informisao je koje su delatnosti najviše pogođene pandemijom i gde je najviše radnika ostalo bez posla ili poslato na prinudne odmore.

Orbović je govorio i o Programu ekonomskih mera države, vrednom više od pet milijardi evra, donet u cilјu podrške privrednicima, zaposlenima i ostalim građanima zemlјe.

On je istakao značajnu ulogu sindikata i koliko je sindikat nastojao da na adekvatan način zaštiti zaposlene u svim delatnostima, posebno u preduzećima gde poslodavci nisu poštovali uredbe i preporuke Vlade Srbije.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda Dragan Todorović istakao je da se na prvom mestu i kao najveću vrednost mora ceniti lјudski život i zdravlјe i da se Sindikat Beograda maksimalno angažovao na poštovanju propisanih mera i njihovom sprovođenju u sindikalnim organizacijama, granama i delatnostima u Beogradu.

Ove aktivnosti nastavlјaju se i dalјe, ali koliko god je važno boriti se protiv bolesti, kao i za materijalnu egzistenciju, vrlo je važno baviti se psihosocijalnim posledicama, pa će se u narednom periodu i ovom pitanju posvetiti značajna pažnja.

Članovi Veća upoznati su sa tokom sudskih postupaka koje je Savez samostalnih sindikata Beograda vodi preko advokatske kancelarije, u cilјu zaštite svoje imovine. Izraženo je razočarenje i nepoverenje u institucije sistema, pre svega sudove, jer je očigledno da država namerava da sindikatima oduzme pravo vlasništva nad nepokretnostima koje su gradile generacije radnika – članova sindikata.

Na sednici su za potpredsednike Veća Saveza samostalnih sindikata Beograda imenovani Vida Janković, Nevenka Jakšić i Dušan Bogosavlјević.

Todorović je rekao da je Savez samostalnih sindikata Beograda uputio dve inicijative Socijalno –ekonomskom savetu grada Beograda - Inicijativa za utvrđivanje minimalne cene rada na teritoriji grada Beograda i Inicijativa za očuvanje Apoteke „Beograd“ u statusu javne apoteke čiji je osnivač grad Beograd.

Obe inicijative su prihvaćene, zbog čega su formirane radne grupe za ove teme.

Sindikati RGZ-a uputili su otvoreno pismo predsednici Vlade Srbije Ani Brnabić, u kome ukazuju na ozbiljne probleme u radu RGZ-a.

Otvoreno pismo prenosimo u celosti:

Poštovana predsednice Vlade, i pored činjenice da se nalazimo pred izborom novog sastava Vlade RS smatramo da je neophodno da Vas upoznamo sasvim okolnostima u kojima danas funkcioniše Republički geodetski zavod.

Mnoga pitanja koja smo postavili i problemi na koje smo ukazivali ostali su bez adekvatnog odgovora nadležnih pa je sasvim očekivano da je danas situacija u RGZ-u daleko nepovoljnija nego u prethodnom periodu.

Od perioda uvođenja vanrednog stanja u zavodu je nastao totalni haos. Ne samo u domenu organizacije posla već i u odnosu prema službenicima. Veliki broj zaposlenih koji su bili zaraženi korona virusom, kao i još veći broj onih koji su morali da budu u izolaciji i karantinu snosio je posledice neodgovornog ponašanja i nesnalaženja rukovodstva RGZ-a.

O nekim nepravilnostima izjasnili su se i Zaštitnik građana kao i Poverenik za informacije od javnog značaja,ali je to mala uteha za zaposlene koji su oštećeni.

I danas postoje kolege koje trpe posledice bahatosti i neprofesionalnosti vrha RGZ-a.

U RGZ-u svim licima koja su angažovana putem ugovora o privremenim i povremenim poslovima,a koja inače rade na stručnim poslovimakao i stalno zaposleni, za vreme bolesti i vreme koje su proveli u izolaciji nisu isplaćene nadoknade koje su ugovorene.

Takav odnos prema zaposlenima je u suprotnosti sa preporukama koje su donete od strane Vlade RS i ministarstva rada.

Pored toga ima slučajeva da su pojedini „ugovorci“ostali i bez posla nakon što im vreme provedeno na bolovanju zbog Kovida nije plaćeno, a oni izrazili nezadovoljstvo tom činjenicom.

Jednostavno ugovor im nije produžen. I to je, čini se, u suprotnosti sa donetim odlukama Vlade RS.

Neko bi mogao da zaključi da se vrh RGZ-a ponaša domaćinski i da vodi računa o trošenju novca. To je naravno daleko od istine jer se na primeru angažovanih konsultanata po projektu Svetske banke vidi da su sasvim drugačiji aršini primenjeni.

Osoba koja je angažovana kao PR na projektu mimo konkursa i uobičajene procedure i prima honorar u iznosu od preko 2.000 dolara mesečno, što je više od bilo kojeg člana Vlade RS, umesto promocije rezultata projekta, bavi se organizacijom performansa na lokalnim medijima praveći parodije na račun katastra pa i geodetske struke i nauke u celini.

Možda bi i ti nastupi u medijima bili uspešniji i sadržajniji da su i rezultati projekta povoljniji. Na žalost svi smo suočeni sa drastičnim padom efikasnosti i rapidnog uvećanjabroja nerešenih zahteva.

Brojka od preko 800.000 aktivnih predmeta je za ovaj broj zaposlenih veoma veliki izazov i u ovakvim okolnostima će veoma teško biti realizovana. Zapravo nemoguća misija ako se primenjuju važeći Zakoni.

Najnoviji predlog Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta umesto da stvori uslove za poboljšanje trenutne situacije ukazuje na sasvim suprotne efekte.

Ukidanje izvršilačkih radnih mesta u Službama za katastari formiranje novih organizacionih jedinica sa poslovima koji nemaju racionalnog opravdanja je direktno suprotno trenutnim potrebama RGZ-a.

Zavodu je potrebno da se broj izvršilaca poveća kao i da se obezbedi adekvatna stručna pomoć samim katastrima. Toga u novoj sistematizaciji nema. Najnovije odluke direktora ukazuju na to da je počela primena Pravilnika koji još uvek nije usvojen. Uništavanje RGZ-a kao institucije se sprovodi po dobro poznatom principu uništvanja i odvođenja u stečaj, po ugledu na brojna društvena preduzeća i zemljoradničke zadruge. Izgleda da je ideja o pretvaranju RGZ-a u D.O.O. još uvek aktuelna, pa nas zanima da li ste još uvek protiv te sumanute namere direktora Draškovića ili ne.

Ovih dana smo upoznati i sa činjenicom da su lažni podaci o stanju u RGZ-u koji dolaze od vrha zavoda prezentovani i predstavnicima NALEDA kao i međunarodnim organizacijama.

Takav vid reklame sigurni smo da nikome nije potreban, a jedini cilj je daprikrije nesposobnost rukovodstva RGZ-a da se izbori sa nastalom situacijom(koju je isto rukovodstvo i uzrokovalo).

Brojne Službe za katastar će ostati bez nadležnosti rešavanja zahteva i imaće samo ulogu prijemnog šaltera. Da li je to u interesu razvoja Republike Srbije i najsiromašnijihlokalnih samouprava?

Da li je zapošljavanje i napredovanje stotinak miljenika direktora Draškovića važnije od interesa polovine lokalnih samouprava u našoj državi?

Kolika je cena koju mi zaposlenii građani i privreda treba da plate zbog bahatosti i nesposobnosti aktuelnog „rukovodstva“RGZ-a?

Da li i one kolege koje su ostale bez posla, tj. produžetka ugovora zbog okolnosti na koje nikako nisu mogli da utiču imaju neki vid zaštite?

Da li i oni zaposleni u RGZ-u koji se godinama leče od najtežih bolesti imaju pravo da im se bolovanje plati po odredbama Posebnog kolektivnog ugovora koji je na snazi ili da pristanu da budu žrtve Borka Draškovića i njegovih pravnika koje je doveo u RGZ, a koji ne poseduju neophodan nivo stručnosti za obavljanje poverenih poslova?

Na kraju da li je realno da Vi ili neko drugi konačno o svemu iskreno informiše predsednika Republike i doneseteodluke koje će da odblokiraju rad RGZ-a?

Izgleda da nije realno, ali mi se ipak još uvek nadamo.

Savez samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština nakon velikih zalaganja, te pisanja dopisa prema najrazličitijim instancama, predstavnicima učesnika kapitala preduzeća DES d.o.o. (od premijerke i predsednika države, preko Ministarstva za rad i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Fonda za razvoj Republike Srbije, te gradonačelnika Novog Sada i direktora DES d.o.o.) uspeo je da pokrene promene i poboljša status radnika u ovom preduzeću.

Iako isprva reakcije nadležnih nije bilo, nakon saradnje našeg sindikata sa savesnim i objektivnim medijima koji su izvestili javnost o novonastaloj situaciji, te pritisku koji je ostvaren, deo radnika je vraćen na posao, a počele su i isplate zaostalih zarada.

Podsetićemo, ovo je preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju, osposobljavanje za rad i zapošljavanje invalidnih lica i invalida oštećenog sluha, ima status od posebnog društvenog interesa, ali u današnje vreme, za nas, svako preduzeće i radno mesto je od posebnog interesa i zato nastavljamo borbu za svakog našeg člana!

Gostovanje predsednika Sindikalne organizacije DES d.o.o u emisiji Kanala 9 "Otvoreni ekran" možete videti na sledećem linku.

Preduzeće DES d.o.o. Novi Sad trenutno ima 30 zaposlenih i dužno im je šest i po zarada, putne troškove za pet meseci, a nije im ni povezan radni staž od marta 2018. godine.

To društvo s ograničenom odgovornošću zaduženo za profesionalnu rehabilitaciju, osposoblјavanje za rad i zapošlјavanje osoba sa invaliditetom je 2017. godine bilo u blokadi, nakon čega je ostalo bez 150 radnika, a problemi nisu nestali.

Od januara ove godine mi smo u sektoru metal radili elektroormane za struju i zaradili smo 17 miliona dinara, pritom od države dobijamo mesečno refundaciju na konto osoba s invaliditetom oko 700.000 dinara i opet ispada kako ne možemo da zaradimo za platu, ističe predsednik samostalnog sindikata u DES-u Lajoš Bereš, koji je u DES-u zaposlen od 1989. godine.

Stalno im, dodaje, govore da su dužni, ali nije radnik napravio dug.

Sad se pojavio bojazan kod radnika da će se ponoviti 2018. godina, od kad nam duguju pet mesečnih zarada, kaže Bereš.

Od 30 zaposlenih, 18 njih su osobe s nekom vrstom invaliditeta. Među njima je i jedan bračni par, te od njihove plate zavisi cela porodica, a ništa lakše nije ni samohranoj majci oštećenog sluha koja ima gluvonemo dete. Kako bi skrpili kraj s krajem, prinuđeni su da pozajmlјuju novac od najbližih, pa čak i od banaka, a sve te dugove treba kad-tad vratiti.

Tokom 2019. godine država je ispunila sve obaveze prema zaposlenim osobama s invaliditetom u novosadskom preduzeću DES, kao što su subvencije na plate i za repromaterijal, međutim izveštaj da su plate isplaćene ne postoji.

Nemamo izveštaj da su isplaćene sve plate, a nemamo pravo da dajemo delimično, mi novac imamo u budžetu i čekamo da vidimo kada će rukovodstvo da ispoštuje celu proceduru, da obezbedi platu i za one koji nisu osobe s invaliditetom i da plate budu svima isplaćene, rekao je ministar za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, dodajući da ovo nije prvi put da se ovakve firme nađu u nezavisnoj situaciji.

Održaće, dodao je ministar, sastanak s rukovodstvom preduzeća da vide da li mogu da pomognu da zaposleni izađu iz svega ovoga.

Pritom, od 4. septembra smo na plaćenom odsustvu do kraja decembra, dodaje Bereš, ogorčen što ih se nadležni sete samo kada je Međunarodni dan osoba sa invaliditetom.

Nјima nije, kako objašnjava, nikakav problem da rade, oni hoće, ali i da dobijaju platu, a ne da rade za dugove!

Samo želimo da živimo i radimo kao sav normalan svet. To je naš hleb, naša zarada, poručuje Bereš.

Tokom vanrednog stanja, od sredine marta, radnici koji žive van Novog Sada nisu odlazili na posao, te im je i plata bila smanjena na 30.000 dinara, odnosno na sumu novca koju je država isplaćivala poslodavcima po radniku. Povodom cele situacije s neisplaćenim zaradama radnika, iz preduzeća DES ostali smo uskraćeni za komentar.

Izvor: Dnevnik

Razmatrane su dve inicijative koje je uputio Savez samostalnih sindikata Beograda i to Inicijativa za utvrđivanje minimalne cene rada na teritoriji grada Beograda i Inicijativa za očuvanje Apoteke „Beograd“ u statusu javne apoteke čiji je osnivač grad Beograd, a obe inicijative su prihvaćene te su formirane radne grupe za ove teme.
U pogledu Inicijative za utvrđivanje minimalne cene rada na teritoriji grada Beograda, zadatak radne grupe je da pripremi materijal te da se republičkom SES-u i nadležnom Ministarstvo rada, uputi odgovarajući zahtev, u saradnji sa organima nadležnim za utvrđivanje minimalne cene rada. Predstavnici grada Beograda su podržali inicijativu, učestvovaće u radnoj grupi zajedno sa socijalnim partnerima u Beogradu i dati svoj doprinos da ova inicijativa pokaže rezultat, odnosno da se SES-u za grad Beograd omogući da na svojoj teritoriji utvrdi minimalnu cenu rada, a imajući u vidu i da je prosečna zarada u Beogradu viša u odnosu na ostatak Srbije.
Kada je upitanju Inicijativa za očuvanje Apoteke „Beograd“ u statusu javne apoteke čiji je osnivač grad Beograd, zadatak radne grupe je da pripremi materijal. Predstavnici Unije poslodavaca su odbili da učestvuju u radnoj grupi budući da ne vide koji doprinos ovoj inicijativi mogu da daju. Predstavnici gradske vlasti Beograda su načelno podržali ovu inicijativu, sa ogradom da se grad Beograd već nalazi u procesu privatizacije Apoteke „Beograd“, te da u tom smislu nema logike da sada podržavaju i ovu inicijativu. Predstavnici grada su dali finansijske podatke za 118 apoteka u Beogradu i istakli su da je politika grada Beograda da ne učestvuje u trgovini medikamentima, te da će cilj gradske vlasti biti bavljenje komunalnim uslugama koje jesu u isključivoj nadležnosti lokalne samouprave. Gradski čelnici su kao pozitivan primer naveli Novi Sad, koji je svoje apotekarske ustanove privatizovao po modelu koncesije, gde su u odnosu na koncesionara postavljeni strogi uslovi da se apoteke ne zatvaraju, te da se radnici ne otpuštaju, čime je zadovoljena i socijalna i ekonomska komponenta u odnosu na ovo pitanje. Predstavnici grada istakli da su stav da Beograd treba da reši ovo pitanje po uzoru na Novi Sad.
SAVEZ SAMOSTALNIH SINDIKATA BEOGRADA

Udruženje sindikata penzionera Srbije danas je, povodom najavlјenog povećanja penzija u 2021. godini, poručilo da, za početak, jedinstven cilј mora biti da prosečna penzija treba da bude jednaka minimalnoj potrošačkoj korpi i da je zato najavlјeno povećanje od 5,9 odsto nedovolјno.

Nije pomenuto da penzije kada padnu ispod 50 odsto prosečne plate, treba vanredno usklađivati – povećavati. Zaboravlјeno? Kada će penzioneri koji primaju prosečnu penziju dostići takvu kupovnu moć da mogu da napune minimalnu potrošačku korpu, pita to udruženje u saopštenju.

Kako se ističe, ako se zna da je prosečna penzija 27.775 dinara, a minimalna potrošačka korpa 37.000, kakav zaklјučak može da se izvuče iz toga, i kakav će biti život većine penzionera naredne 2021. godine.

Najniža penzija u Srbji iznosi 15.113 dinara i nju prima 118.000 penzionera, 122.590 paora prima penziju koja iznosi 11.881 dinar, a od 1.696.630 koliko ih je na spisku PIO fonda, ukupno 999.819 korisnika svih kategorija prima penziju do prosečnog iznosa od 27.775 dinara.

Šta je to sa našim poslodavcima? Zdušno se zalažu za tržišnu ekonomiju, a ne prestaju da se poštapaju o državu.

Učestvovanje u tržišnoj utakmici zahteva određenu, veću, manju ili bar prosečnu spretnost aktera utakmice da poštuju pravila igre i, ako je potrebno, u dobroj veri pregovaraju. Pre svega, to se odnosi na poslodavce i predstavnike radnika - sindikate, dok je uloga države upravo regulatorna, tj. da utakmica bude fer i korektna. To, ipak, u „našoj“ tržišnoj ekonomiji nije moguće postići.

„Naša“ tržišna ekonomija podrazumeva stalnu kuknjavu poslodavaca kako im je teško i kako su im neophodna rasterećenja, pomoć države u vidu oslobađanja fiskalnih i parafiskalnih nameta, isplate minimalnih umesto realnih zarada, povolјnih subvencija i kredita ... i još po nešto „šta god to bilo“, što bi država mogla da pomogne. I tako, umesto tržišne ekonomije, imamo interventne inekcije poslodavcima. Nije prošlo povećanje minimalne cene rada a da poslodavci nisu dobili neki vid podrške koja anulira njihove gubitke – „zero sum game“ – kako zovu igru koju igraju svake godine.

Zahvalјujući povećanju neoporezivog iznosa zarade sa 15.300 dinara, koliko je iznosio u 2019. godini, na 16.300 dinara u 2020. godini, poslodavci će, procenjuje se, u 2020. godini ostvariti uštedu od preko 21 milion evra.

Radnički vapaj za pomoći poslodavcima zvuči nerazumno. Siromaštvo u Srbiji, o kome govore sve svetske statistike, od Ujedinjenih nacija do našeg Republičkog zavoda za statistiku, ne podstiču na humanost one koji jure isklјučivo za profitom. A, sve to što su poželeli poslodavci, žele i radnici. Pomoć države, umanjene račune, niže poreze, odlaganja plaćanja dugova, povolјnije kredite, jeftiniju hranu, stanovanje ... i „još po nešto“ šta god to bilo, što bi olakšalo dugogodišnje patnje svih onih koji se konstantno vrte oko minimalca i siromaštva, nešto što bi narod zadržalo u zemlјi Srbiji, što bi zaštitilo porodična ognjišta – nad kojima kidišu svi mogući poverioci.

„Working poor“ je izraz koji Evropa koristi da označi radnike koji rade – ali su i pored toga siromašni. Radnici, iako ceo svoj radni dan posvete poslu i zahtevima poslodavaca, često završavaju na ulici – jer ne mogu da plate račune i da kupe hranu iz one najsiromašnije minimalne potrošačke korpe. Od poslodavaca, godinama, ni u „bolјim“ vremenima, nismo čuli predlog za povećanjem zarade, a još teže se setiti da su ikad ponudili povećanje minimalne cene rada. Čak i oni koji mogu da isplate realnu zaradu, to ne čine, već isplaćuju minimalnu.

Podaci o profitabilnosti poslovanja u poslednjih pet godina pokazuju rast profita naših poslodavaca od čak 285%, dok su zarade porasle za samo 22%. Samo u prošloj 2019. godini, dobit preduzetnika je povećana za 260%, a zarada njihovih zaposlenih tek 8%. Stvaranjem povolјnog poslovnog ambijenta za srpsku privredu, putem izmena zakona, uvođenja elektronskog poslovanja, objedinjene naplate poreza, subvencija, potpisivanjem preferencijalnih trgovinskih sporazuma, itd. Vlada je dugoročno otvorila put rastu profita, a time i zarada - u značajno većem procentu.

Osoba koja je napisala tekst, po svemu sudeći, ne razume ekonomsku logiku, pa ni onu po kojoj je država svakom punoletnom građaninu isplatila 100 evra. Time je povećana privredna aktivnost, jer je taj novac usmeren u potrošnju. Isto to uradile su i druge, ekonomski jače države. I onda nam neki tzv. poslodavac objasni (ne znam zašto je pomenuo poker), da se povećanjem mizernog minimalca ugrožava opstanak naših preduzeća.

Šta kažu pravi poslodavci? Okuplјeni u klubu Privrednik kažu: da, kriza je, ali minimalna zarada je neprihvatlјivo mala i mora da iznosi bar 35.000 dinara. Očekujem da čujem i partnere u Uniji poslodavaca.

A i deca danas razumeju da je minimalna zarada toliko daleko od minimalne potrošačke korpe, da svaki mesec mogu samo jednu konzervu sardine da podele sa svojim roditelјima, jednu kesicu bombona od 100 grama (prema minimalnoj potrošačkoj korpi) i jednu perecu, jer je po mišlјenju poslodavaca i to luksuz. Najbolјe bi bilo da sir, kajmak, meso i druge hranjivije namirnice, gledaju samo kroz izlog. U današnje vreme u Srbiji, ne bi bio toliki problem iskoreniti siromaštvo, koliko bi bio stati u kraj pohlepi onih koji ne mogu da shvate smisao minimalne zarade, poreza, doprinosa i najvažnije - humanosti.

Još jedna dilema, zašto je usvojena strategija za zaustavlјanje ekonomskih migracija, i zašto smo gubili vreme na pisanje iste. Pa upravo ovakvi, kvazi poslodavci, ubrzavaju ekonomsku emigraciju. I zbog ovakvih u Srbiji više neće biti radnika.

Duško Vuković iz Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) kaže da je sastanak predstavnika poslodavaca, sindikata i vlade o povećanju minimalne zarade bio težak, ali da nije došlo do dogovora jer strane nisu htele da prihvate ono što su se dogovorile pre tri godine, odnosno da se minimalna zarada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom.

On kaže da uprkos povećanju minimalca od 6,6 odsto - na 32.156 dinara, on je još uvek za 6.000 niži od sadašnje potrošačke korpe, tako da su radnici u minusu.

"Poslodavci ne prihvataju argumente, ne sindikata, nego radnika, koji kažu da će sa punim učinkom, za puno radno vreme, svi oni koji su i do sada primali minimalac biti u minusu, jer će minimalna zarada, uprkos novom povećanju od 6,6 odsto i dalјe za 6.000 biti niža od sadašnje potrošačke korpe", istakao je Vuković u Danu uživo na TV N1.

"Za poslednjih pet godina, minimalac je porastao za 40 i nešto posto, prosečna plata za 22 posto, a profiti koje poslodavci i privreda ostvaruju 280 odsto. S druge strane imamo izjave onih koji vode državu da veoma dobro stojimo, i mi smo zaista očekivali da teret koji je do sada padao na pleća radnika, osete neki drugi slojevi. Međutim, sa ovakvim odlukama mi vidimo da se teško onaj ko ima profit, bogatstvo, odriče njega u korist zaposlenih. To je vrsta društvene preraspodele, kojom smo nezadovolјni", poručuje Vuković.

On je ocenio da će radnici sa ovim povećanjem, koje će primiti tek u februaru sledeće godine, svakako biti u minusu 6.000 dinara i više, i to u odnosu na potrošačku korpu po poslednjim podacima koji su iz juna i koja iznosi 38.170 dinara, a ne zna se da li će početkom sledeće godine inflacija skočiti, pa i vrednost same potrošačke korpe.

"Pozivam sve one koji smatraju da može da se živi sa 32.000 dinara, nek od prvog januara žive i nek prime 32.156 dinara, pa da vide da li mogu da prežive. To je 83 odsto sadašnje potrošačke korpe. Od tog novca 14.400 tročlana porodica može da potroši na hranu... Ne znam porodicu koja to može, koja može da se obuva i odeva za 900 dinara...", ukazao je Vuković.

On je dodao da će sindikati tražiti da se preispita sadržina ove potrošačke korpe, "a gledaćemo da ubedimo one koji kreiraju socio-ekonomsku politiku da time reprodukujemo stanje jeftine radne snage i otvoreno kažemo da svi oni koji su nezadovolјni mogu da odu iz ove zemlјe, što i imamo poslednjih godina na delu. Ne odlaze samo mladi, nego i kvalifikovana radna snaga, lјudi koji su nezadovolјni stanjem u ovoj zemlјi".

"Minimalna zarada nije ekonomska, već socijalna kategorija. Ona je u ovom društvu predviđena još pre 20-ak godina, baš za situacije koja nam se desila ove godine – pojava epidemije, ili kada se u preduzeću desi neka kriza. Dakle, vi garantujete, država garantuje da se zaposlenom u Srbiji obezbedi minimum sredstava da bi on mogao da preživi. Čemu onda minimalna potrošačka korpa, ako je ne prati minimalna zarada?! To je besmisao! Kako da predupredimo ovako besmislene situacije – da pregovaramo, a ne možemo da obezbedimo svojim zaposlenima minimum na koji smo se obavezali", pita Vuković.

On je ukazao da sindikate ni vlada ni poslodavci ne uvažavaju kao ravnopravne partnere, i da će nastaviti da podnose inicijative za povećanje minimalca. Rekao je da je, posle povećanja neoporezivog dela plate za sve zaposlene na 18.300 dinara očekuje da to rezultira povećanjem zarada u realnom sektoru.

Na pitanje da prokomentariše neka mišlјenja da je produktivnost radnika u Srbiji na niskom nivou, on je istakao da to nije tačno.

"Nije tačno da je produktivnost radnika na niskom nivou, možda imamo jedan ili dva sektora koji više isplaćuju, a da realno te pare nisu zarađene. Na primer, prosečna plata u građevinarstvu je osam hilјada niža od prosečne, a vidite koliko se gradi. Je l' može neko da kaže da su građevinski radnici neproduktivni?! Pa, ko je izgradio sve ove puteve, ovu infrastrukturu?! Oni su produktivni, samo nisu dovolјno plaćeni", naglasio je Vuković.

"Globalno smo dobri, a kad hoćemo da praktično to dobro stanje rezultira višim zaradama, onda nema novca", zaklјučio je on.

Autor: N1 Beograd

Niske zarade, nedostatak posla i gašenje preduzeća zbog krize izazvane pandemijom, naterali su brojne građane Sombora i okolnih mesta u zapadnobačkom okrugu da potraže posao u inostranstvu, rekao je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije za grad Sombor Zoran Purić.

On je, u izjavi za Sajt Saveza, kazao da je veliki broj građana Sombora primoran da radi van Srbije, i to najčešće u Italiji, Nemačkoj i Austriji, gde čuvaju starije osobe.

„Na tim poslovima je, prema nekim statistikama, čak oko 3.400 lјudi, što je, pored oko 5.000 nezaposlenih, koji su prijavlјeni na tržištu rada, pokazatelј koji zabrinjava“, ocenio je Purić.

Prema njegovim rečima, prosečna zarada u Somboru je za 19 odsto manja od pokrajine i 24 odsto od republičkog proseka i iznosi oko 39.000 dinara.

Uz to, brojni su problemi u preduzećima, od kojih su neka prestala sa radom, rekao je Purić, dodavši da su sve to bili razlozi da to veće poseti predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović.

„Predsednika smo informisali da se u Somboru, zbog korone, ugasilo preduzeće „Eko Međimurje“, jedan od vodećih metaloprerađivača koji posluje u Hrvatskoj. Iako je naš sindikat poslodavcu uputio dopis, u kojem smo ih podsetili da mogu da iskoriste tromesečnu pomoć u visini minimalne zarade za zaposlene, koju je donela Vlada Srbije, oni su otišli iz Sombora, prethodno izmirivši sve obaveze prema 19 zaposlenih“, naglasio je Purić.

Orboviću je saopšteno i da se upravo završava proces preuzimanja radnika iz VU Proteinka Sombor u Energo-zelena Inđija, čiji je osnivač Uprava za veterinu i koje se bavi preradom životinjskog otpada.

To je bio predlog predstavnika sindikalne organizacije VU Proteinka, o čemu se raspravlјalo i na sednici lokalnog Socijalno ekonomskog saveta, na kojoj je sa lokalnom samoupravom dogovoreno da se sprovede anketa među zaposlenima da li žele da rade u nekom od javno-komunalnih preduzeća u Somboru.

„Od 37 zaposlenih, dvoje se izjasnilo za samozapošlјavanje, 11 će već ove godine nastaviti rad u nekim od javno-komunalnih preduzeća, dok se 24 radnika nije izjasnilo“, precizirao je Purić.

On je rekao i da su zaposleni u fabrici autodelova „Magna Seating“ iz Odžaka u dva navrata organizovali štrajk, jer poslodavac nije poštovao zdravstvene preventivne mere koje je propisala naša vlada, što je rezultiralo da se veliki broj zaposlenih inficirao korona virusom.

Sa predsednikom Saveza je razgovarano i o problemima zaposlenih u preduzeću za prevoz putnika, „Severtrans“ iz Sombora, koji tri meseca ne dobijaju zaradu, a nisu bili u programu vlade za isplatu tri minimalca.

Pošto im je Ministarstvo privrede postavilo direktora, oni traže sastanak u tom ministarstvu, zahtevajući promenu direktora.

„Mi ćemo kao sindikat razgovarati sa predstavnicima vlasti da postave drugog direktora do promene konačnog svojinskog statusa tog preduzeća“, kazao je on.

Purić je rekao da, iako Socijalno ekonomski savet na teritoriji Sombora funkcioniše i redovno održava sednice, to telo još nije registrovano, jer poslodavci nemaju reprezentativnost.

Prema njegovim rečima, na sastanku sa predsednikom Saveza, Orbović je članove tog veća informisao o aktuelnoj situaciji u Savezu, kao i o pregovorima koji se vode oko visine minimalne zarade.

Nova minimalna cena rada u 2021. godini biće 32.126 dinara, što predstavlja rast od 6,6 odsto.

To je saopšteno na današnjoj konferenciji za novinare, održanoj nakon sednice Socijalno ekonomskog saveta Republike Srbije, na kojoj nije postignut konsenzus oko visine “minimalca”.

Reprezentativni sindikati, Savez samostalnih sindikata Srbije I UGS Nezvisnost, predlagali su da se minimalna zarada poveća na najmanje na 34.000 dinara, Unija poslodavaca je procenila da nema uslova da povećanje bude veća od četiri do šest odsto, pa je Vlada Srbije, kao treći član Socijalno-ekonomskog saveta odlučila da povišica bude 6,6 odsto.

Predsedavajući SES-a Zoran Stojiljković je izjavio da to povećanje nije bilo prihvatljivo za sindikate, “jer u zonu beskrajnog produžavanja ostavlja dogovor od pre tri godine da minimalna zarada stigne makar minimalnu potrošačku korpu".

On je napomenuo da su sindikati pokazali razumevanje u teškoj situaciji zbog pandemije, ali da ne mogu biti zadovoljni sa rastom “minimalca” od svega 6,6 odsto.

Vlada će, dodao je, smanjiti neoporezivi deo zarade i doneti neke olakšice koje će omogućiti poslodavcima da to povećanje minimalca podnesu u uslovima pandemije.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović je, takođe, podsetio na dogovor o izjednjačavanju minimalca sa potrošačkom korpom.

"Bili smo svesni da zbog krize koja nastaje oko koronavirusa to nije realno i prihvatili smo smanjenje, ali nismo očekivali ovoliko. Očekivali smo cifru koja bi bila prihvatljiva za zaposlene, a to je 34.000", rekao je Orbović.

On je rekao da će neoporezivi deo zarade biti povećan sa 16.300 na 18.300 dinara.

Redovna sednica Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije biće održana danas u Palati Srbija, a tema je utvrđivanje minimalne cene rada u 2021. za oko 350.000 ljudi.

Nakon sednice na konferenciji za medije obatiće se predsedavajući SES-a, predsednik UGS "Nezavisnost" Zoran Stojiljković, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović, predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić, ministar finansija Siniša Mali i ministar za rad Zoran Ðorđević, najavilo je Ministarstvo za rad.

Po Zakonu o radu, ukoliko poslodavci, sindikati i Vlada Srbije ne postignu dogovor do 15. septembra za narednu godinu, odluku o minimalnoj ceni rada donosi vlada.

Predsednik Aleksandar Vučić najavio je ranije mogućnost da visina minimalne zarade, koja iznosi 30.022 dinara, bude povećana za oko 2.000 dinara. To bi bilo povećanje za nešto više od 6,5 odsto.

O visini minimalca u 2021. više puta su razgovarali predstavnici sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije na sastanicma radnih grupa I na kolegijumu SES-a i poslednji put, 9. septembra, nisu želeli da komentarišu ishod sastanka i to da li je eventualno postignuto rešenje i došlo do promene ranijih stavova.

Predstavnici sindikata i poslodavaca prethodno, 8. septembra na sastanku pregovaračkih timova, uoči održavanja kolegijuma, nisu uspeli da približe stavove u pogledu visine minimaca u idućoj godini i ostali su pri svojim, ranije iznetim predlozima.

Stav sindikata je da bi minimalna cena rada trebalo da prati visinu minimalne potrošačke korpe koja iznosi oko 37.500 dinara.

Predstavnici UPS-a smatraju da se u privredi nisu stekli uslovi za povećanje minimalca za više od četiri do šest odsto, i da očekivanjanja da on raste više nisu realna.

Navode da ako bi povećanje išlo više od realnog morali bi da traže kompenzaciju za tu razliku.

Uslov poslodavaca je da se istovremeno usvoji paket mera koji bi smanjio troškove poslovanja.

Procene su da minimalnu zaradu u Srbiji prima oko 350.000 ljudi. Vlada je prošle godine povećala minimalac sa 27.000 dinara na 30.022 dinara u 2020. godini.

Između 140.000 i 160.000 radnih mesta moglo bi da bude ugašeno ove godine u Srbiji, procene su MMF-a, a nisu nerealni ni strahovi poslodavaca i sindikata da bi to moglo da bude i više ukoliko se epidemija bude širila i ako država ne bude našla načina da ponovo pomogne privredi.

Slično su konstatovali i u MMF-u gde su posle četvrte revizije aranžmana sa našom zemljom, u izveštaju istakli da su smanjenje kamatne stope, državne garancije za kredite malim i srednjim preduzećima i subvencionisani zajmovi Fonda za razvoj, tek kratkoročno smanjili troškove kamata.

„Rizična dugovanja preduzeća bi mogla da budu u porastu i to za preko 40 odsto do kraja 2020, ako se ne preduzmu mere za ublažavanje tog stanja“, ističe se u izveštaju MMF-a.

Oni napominju da bi pandemija mogla dalje da utiče na nezaposlenost, a da bi odobravanje novih zajmova moglo da utiče na sposobnost preduzeća da plaćaju kamate. Osim toga, MMF u svojoj analizi napominje i da je od 100.000 do 120.000 radnika u Srbiji zaposleno u firmama koje imaju probleme sa plaćanjem kamata i sa likvidnošću i ističu da su naročito osetljivi sektori poput industrije mašina i opreme, maloprodaje, veleprodaje, transporta i ugostiteljstva.

Proizvodni i uslužni sektor najugroženiji su, tvrdi koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić, a njihova nedavna analiza koju su radili sa privrednicima pokazala je da je u proizvodnom sektoru 23 odsto firmi ugroženo, a da je pad koji beleže između 15 i 25 odsto. U uslužnom sektoru situacija je, napominje, još lošija jer je 38 odsto firmi ugroženo, a njihov pad je u proseku 40 odsto.

„Očekujemo da će se u uslužnim delatnostima 40.000 do 50.000 radnih mesta ugasiti. Biće to najčešće mikro i male firme, one sa jednim, dva, tri zaposlena, naročito one koje rade sa inostranstvom. Čak i firme u IT sektoru imaju problema jer trenutno ne postoji potreba, potom prevodioci i čitav niz onih koji se bave nekim specifičnim uslugama“, ističe Rajić.

Firme iz proizvodnog sektora, kako kaže, podeljene su u dva tabora, u prvom su one kompanije koje su se prilagodile uslovima, smanjile proizvodnju, u drugom su oni koji su nastavili da rade, ne smanjujući broj radnika, kojima je pad narudžbina od 10 do 35 odsto i koje će ukoliko tražnja ne počne da raste biti u problemu.

„Onda će početi da se nameće pitanje da li je, ukoliko tražnja ne počne da raste, tim kompanijama potrebno toliko radnika i zato je važno omogućiti takvim firmama da zadrže radnike. Zato bi država, ali i sindikati i poslodavci morali da nađu način kako da se pomogne ljudima da ostanu u radnom odnosu“, napominje naš sagovornik. Rajić smatra da treba smisliti način kako, da li isplatom minimalca ili nekim drugim rešenjem, pomoći očuvanje nivoa zarada i broja zaposlenih.

„Jedan od načina mogao bi da bude i da se suspenduju na neko vreme porezi i doprinosu kako bi poslodavci nastavili da isplaćuju neto zarade zaposlenima. To bi moglo da održi sistem, nivo zarada i zaposlenosti“, ističe Rajić.

U ovoj situaciji dosta toga zavisiće i od pandemije, od tražnje, ali i drugih tržišta. Iako je teško predvideti kako će se sve to kretati, Dragoljub Rajić kaže da je realno očekivati da nekih 35.000 do 50.000 preduzetnika i zaposlenih u mikro preduzećima ostane bez posla, kao i 70.000 do 100.000 u malim, srednjim i velikim kompanijama.

Za sindikate procena MMF-a nije ništa novo.

„Država je sa ovim merama pomoći privredi već predvidela otpuštanja, samim tim što je pomoć dala svima i mogućnost da i sa tom pomoći mogu da otpuste do 10 odsto radnika. Ne možemo da kažemo da imamo neke procene, ali strahujemo da bi dobar deo poslodavaca koji je uzeo pomoć mogao da otpusti i više od 10 odsto kada prođe period na koji su se obavezali da neće otpuštati“, ističe Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Ono čega se sindikat pribojava, kako kaže, jeste šta će biti sa radnicima ako ne bude novih mera pomoći. Već sada, napominje on, postoje poslodavci koji razmišljaju o tome da vrate novac koji su dobili kao pomoć od države, samo da bi mogli da otpuste više radnika.

Izvor: Danas

Ako bude usvojen predlog vlade da se minimalac poveća za šest procenata, što je 83 odsto potrošačke korpe, koja iznosi 38.170 dinara, to znači da će tročlana porodica za hranu mesečno moći da izdvoji 14.400 dinara.

Ukoliko bude „pobedio” aktuelni predlog Ministarstva finansija da se minimalna cena rada za narednu godinu poveća za četiri do šest odsto, odnosno da bude 31.800 dinara, umesto dosadašnjih oko 30.300 dinara, sa tim iznosom minimalca biće pokriveno tek oko 83 odsto minimalne potrošačke korpe u Srbiji.

Naime, prema najnovijim statističkim podacima, u junu ove godine minimalna potrošačka korpa iznosila je 38.170 dinara, a to je ujedno i najniži iznos na koji će pristati u Savezu samostalnih sindikata Srbije na aktuelnim pregovorima poslodavca, sindikata i države o formiranju nove minimalne zarade za 2021.

Duško Vuković, potpredsednik ovog saveza, podseća da je institut minimalne zarade predviđen upravo zbog kriznih situacija u društvu, ali se ispostavlјa da svojim predlogom minimalca država već sada nameće minimalni iznos za minimalnu zaradu, što je apsurdno.

– U minimalnoj potrošačkoj korpi predviđeno je da tročlana porodica za ishranu izdvoji 17.800 dinara. Ne znam šta sa tim novcem može da se kupi i jede, ali sigurno sa oko 600 dinara dnevno ne može da se preživi. Ukoliko država bude odredila da minimalac bude tek 83 odsto potrošačke korpe, to jest ako bude usvojen predlog vlade da se minimalna zarada poveća za šest procenata, onda to znači da će tročlana porodica za hranu mesečno moći da izdvoji 14.400 dinara – skreće pažnju Vuković i podseća da to zapravo znači da će u jednom mesecu takva porodica sebi moći da pazari samo 160 grama limuna, 800 grama banana, 100 grama sardine, 400 grama oslića...

– Sa minimalcem koji predlaže vlada, tročlana porodica mogla bi mesečno da odvoji i 965 dinara za odeću i obuću, što je zaista mizeran iznos, priznaćete. Za obrazovanje je predviđeno 104 dinara, a tročlana porodica za te pare ne može ni tri sveske za prepisivanje da kupi, a kamoli neki knjigu ili udžbenik – podvlači potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Zbog mizerije, dodaje Vuković, koju država nudi svojim radnicima, sindikat koji, između ostalih, i on predvodi, tražiće u nastavku pregovora (zakazani su za danas) da se za narednu godinu minimalna zarada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom.

– Od toga ne odstupamo, jer je to raniji dogovor sa socijalnim partnerima. Ovaj predlog vlade smatramo izuzetno neprimerenim. Minimalac za 2021. treba da bude najmanje 38.000 dinara – izričit je Vuković.

I u UGS „Nezavisnost” napominju da tek predstoji velika borba sindikata da se postigne bolјe kompromisno rešenje o povećanju minimalca za sve zaposlene.

Za razliku od sindikata, predstavnici poslodavaca u radnoj grupi za pregovore o povećanju minimalne cene rada za 2021. podržali su predlog vlade, uz ustupak da se neoporezivi deo zarade sa 16.000 podigne na 19.000 dinara i da se smanje porezi doprinosi na zarade.

Izvor: Politika

Predstavnici sindikata i poslodavaca ni na današnjem sastanku pregovaračkih timova, poslednjem pre održavanja kolegijuma i sednice Socijalno-ekonomskog saveta, nisu uspeli da približe stavove u pogledu visine minimalne cene rada u idućoj godini i ostali su pri svojim, ranije iznetim predlozima.

Potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković rekao je Tanjugu nakon sastanka da su predstavnici vlade, odnosno resornih ministarstava, ostali pri stavu da minimalna zarada može da raste četiri do šest procenata, a taj stav dele i poslodavci.

"Unija poslodavaca je izrazila spremnost da povećanje bude i 10 odsto, ali traže za to ustupke u pogledu povećanja neoporezivog dela zarade", kaže Vuković.

On dodaje da su sindikati stava da bi „minimalac“ trebalo da prati visinu minimalne potrošačke korpe koja iznosi oko 37.000 dinara.

"Možda bismo i pristali na povećanje koje bi bilo dve ili tri hiljade ispod tog iznosa i tako pošljemo poruku vladi i poslodacima da razumemo ekonomsku situaciju i da se izjednačavanje minimalca i potrošačke korpe prolongira za 2022. godinu", kaže Vuković.

Ističe da svako prihvatanje povećanja ispod tog iznosa daje osnovu da se nastavi sa politikom jeftine radne snage i daljeg povećanja društvenih nejednakosti.

Vuković podseća da je ovo poslednji sastanak pregovaračkih timova i da preostaje da se održi kolegijum i sednica SES-a.

Ističe da je teško da će članovi SES-a nešto više postići i da će doći do konsenzusa, ali da bi ipak voleli da dođe do nekih pomaka i približavanja stavova.

Čedanka Andrić iz UGS "Nezavisnost" kaže da su predlozi države i poslodavaca za sindikate neprihvatljivi i da insistiraju na tome da se „minimalac“ izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom.

"Videćemo da li će biti pomaka na kolegijumu SES-a sutra", rekla je Andrić.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže da se u privredi nisu stekli uslovi da bi došlo do povećanja „minimalca“ za više od četiri do šest procenata i da očekivanjanja da on raste nisu realna.

Ako bi povećanje išlo više od realnog, poslodavci bi, prema njegovim rečima, tražili paket mera, koji podrazumeva, pre svega, smanjenje poreza i doprinosa za najmanje jedan procenat, povećanje neoporezivog dela dohotka, kao i ukidanje parafiskalnih nameta koji predstavljaju veliki trošak za preduzeća.

Završni razgovori o „minimalcu“ biće nastavljeni 14. septembra na sednici Socijalno-ekonomskog saveta.

Minimalnu zaradu prima oko 350.000 ljudi u Srbiji. Vlada je prošle godine povećala „minimalac“ sa 27.000 dinara na oko 30.000 dinara u 2020.

Sindikalna organizacija "Zastava oružje" saopštila je danas da je, na osnovu Statuta "Zastava oružje" AD, generalni direktor raspisao izbore za zastupnika društvenog kapitala koji će biti održani 11. septembra 2020. godine.

Predlog za zastupnika društvenog kapitala, u skladu sa Statutom, daju sindikati registrovani u fabrici. Komisija za sprovođenje izbora je utvrdila listu kandidata na kojoj se nalaze četiri kandidata sindikalnih organizacija. U strukturi vlasništva društveni kapital je zastuplјen sa 24,81%.

Na dan izbora, 11. septembra, oko 2.500 radnika fabrike, na 18 izbornih mesta, izabraće zastupnika društvenog kapitala za naredni period.

Kandidat Sindikalne organizacije Zastava oružje je predsednik Sindikata Dragan Ilić, koji je i u proteklom četvorogodišnjem mandatu bio predstavnik zaposlenih u Skupštini fabrike.

Predsednik Kluba "Privrednik" Zoran Drakulić rekao je da do socijalnih nemira u Srbiji može doći ako se kriza nastavi i dođe do značajnijih otpuštanja početkom 2021. godine.

Drakulić je za najnoviji broj nedeljnika Vreme izrazio nadu da se neće ispuniti predviđanja o masovnom ostajanju ljudi bez posla.

"Iskreno se nadam da se neće ispuniti predviđanja da će 200.000 do 300.000 ljudi ostati bez posla, jer bi to moglo izazvati ozbiljne socijalne nemire", rekao je Drakulić.

Komentarišući predlog Unije poslodavaca da se stavi moratorijum na porast minimalne zarade i zahtev sindikata da se "minimalac" poveća, Drakulić je kazao da je minimalna plata u Srbiji poražavajuća.

"S druge strane, radi se o najvećoj krizi. U ovom trenutku jedino logično rešenje je u povećanju minimalca, najviše do 35.000 dinara", ocenio je Drakulić.

On je rekao da "sve dok se najbolji privrednici ne uključe u kreiranje poslovnog ambijenta i dok služe samo za političko potkusurivanje, neće biti krupnih koraka srpske privrede i značajnog rasta bruto društvenog proizvoda (BDP)".

Na pitanje "Vremena" koliko su investicije poput nacionalnog stadiona primerene novim ekonomskim okolnostima, Drakulić je rekao da nije protiv nacionalnog stadiona, ali da to treba ostaviti za neka druga i bogatija vremena.

"U svakom slučaju, domaći fudbal to u ovom trenutku ne zaslužuje po svojim rezultatima, niti je u ovoj ekonomskoj situaciji to projekat koji treba da ima prioritet. Priča o podizanju cene nekakvog privatnog zemljišta sa tom investicijom je mizerna i smešna", rekao je Zoran Drakulić za nedeljnik Vreme.

Izvor: Beta/Vreme

Misija sindikata je ostvarenje demokratije i socijalne pravde, sa akcentom na dostojanstvu rada, a u Srbiji polovina zaposlenih je izvan zone dostojanstvenog rada, rečeno je tokom debate "Sindikat i potencijal za novo članstvo".

Melanija Lojpur iz Saveza samostalnih sindikata Srbije je rekla da mladi ne znaju šta ih čeka na tržištu rada, uz ocenu da u Srbiji postoji višedecenijsko gušenje svake kritične svesti.

"To je ogroman problem za mlade, koje je teško zainteresovati. Mladi nisu informisani, usmereni su samo na svoje interese, sa ciljem da emigriraju, ako im se ukaže prilika. Zbog straha za egzistenciju, mladima možete manipulisati, uz buđenje nacionalističkih mitova i ne dozvoljavajući solidarnost", izjavila je Melanija Lojpur.

Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost Zoran Stojiljković je ocenio da je zlatno doba sindikata prošlo pre pola veka i da nove tehnologije reduciraju potrebu za živim radom.

"U Srbiji postoji niz sindikalnih organizacija koje nisu povezane. Ključni problem je u krizi solidarnosti, a bez solidarnosti nema sindikata", izjavio je Stojiljković.

Prema njegovim rečima, na političkoj sceni Srbije sindikati nemaju pouzdanog partnera.

"Nužno je povećati sindikalne kapacitete, za šta je potrebna saradnja sa civilnim društvom koje ima demokratske i stručne kapacitete", izjavio je Stojiljković.

Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra je ocenila da sindikati, nevladine organizacije i odgovorni mediji moraju da sarađuju.

"Dozvolili smo da nam se nametne neoliberalni model, u kojem se očekuje da smo za sve individualno odgovorni, dok državni mehanizmi, mada ih mi plaćamo, ne služe nama", rekla je Tanja Ignjatović.

Ona je izjavila da treba premostiti jaz između generacija koji, zbog tehnološkog napretka, nikada nije bio veći.

Dragana Todorović iz Saveza za jednaka prava LGBT osoba zapadnog Balkana je ocenila da se sindikati i LGBT zajednica ne poznaju dovoljno.

"I među članovima sindikata je sigurno 10 odsto pripadnika LGBT zajednice, ali to ne znate", rekla je Dragana Todorović.

Ona je iznela podatak da je sedam puta veća mogućnost da će LGBT osoba morati da napusti radno mesto i da se članovi te zajednice teže zapošljavaju, uz manju platu, mada je, u proseku, nivo njihovog obrazovanja viši.

"Samo 20 odsto zaposlenih LGBT osoba može nekome na poslu da kaže da je deo te zajednice. Izgleda da ni u sindikatu ne mogu da budu ono što jesu", izjavila je Dragana Todorović.

Izvor:FoNet/N1

Minimalnu zaradu u Srbiji prima oko 350.000 ljudi. Vlada Srbije ponudila je za sledeću godinu povećanje minimalca od 4 do 6 odsto, a sindikati traže da se poštuje dogovor od pre tri godine - da 2021. godine minimalna cena rada bude izjednačena sa minimalnom potrošačkom korpom koja sada iznosi 37 i po hiljada dinara. Poslodavci prihvataju predlog Vlade, zbog toga što u uslovima krize izazvane koronom, ne mogu da računaju na planirani rast prihoda.

Sindikati kažu da sa ovakvim predlogom radnici ostaju 6.000 do 7.000 dinara ispod minimalne potrošačke korpe, što bi vodilo nastavljanju politike jeftine radne snage.

Traže da se "minimalac" poveća za 25 odsto i izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom, navodeći da su poslodavci u proteklih pet godina - gotovo utrostručili profit.

"Ono što je glavni argument oko povećanja minimalne zarade, ako pogledamo zadnjih pet godina, prosečna plata u Srbiji je rasla 22 odsto, za svih pet godina. Minimalna zarada je porasla za 42,5 odsto a profiti su porasli za 285 odsto", tvrdi predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović.

Mnogi poslodavci plaćaju minimalne zarade preko računa, a radnicima daju na ruke ostatak plate, tako da radnici imaju manje penzije, a država manje poreske prihode.
Poslodavci ne znaju kako će se korona odraziti na našu privredu, ali i na zemlje sa kojima imamo razmenu. Zato ne mogu da prihvate rast minimalca veći od rasta BDP-a i inflacije u narednoj godini.

"Međutim, ukoliko država odnosno Ministarstvo finansija smatra da treba povećati, koliko treba povećati nekim njihovim projekcijama, mi ćemo to prihvatiti, ali uz onaj uslov da država učestvuje u tom povećanju nekim olakšicama, koje će nam privatnicima država da iz tog razloga da", samatra počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Boban Atanacković.

Korona je uslovila da više od milion zaposlenih dobija pomoć Vlade za očuvanje radnih mesta. Zbog toga je teško doneti odgovarajuću odluku o povećanju minimalne zarade, kažu u Ministarstvu rada.

"Moramo da budemo pažljivi s jedne strane da ne opteretimo više poslodavce, jer ćemo dobiti kontra efekat sa otpuštanjem radnika, što nije u interesu nikome. Nije interes poslodavaca, a nije ni radnika", ističe ministar Zoran Đorđević.

Sindikati i poslodavci nikada se nisu dogovorili o minimalnoj ceni rada. Tako će i ovoga puta najverovatnije odluku doneti Vlada. Iznos minimalca za 2021. godinu, najavljeno je, znaćemo za dve nedelje.

Izvor: RTS

Predlog predstavnika Vlade Srbije iznet na današnjem sastanku da se povećanje minimalne cene rada kreće u rasponu od četiri do šest odsto, prihvatljiv je za poslodavce, dok se sindikati ne slažu i insistiraju da Ministarstvo finansija još jednom razmotri tu opciju, rečeno je Tanjugu posle sastanka, održanom u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS).

Potpredsednik Veća SSSS Duško Vuković kaže za Tanjug da je za sindikate neprihvatljiv predlog o povećanju minimalne cene rada od četiri do šest odsto i da su i dalje pri stavu da mora da prati cenu minimalne potrošačke korpe.

"Tako bi se i dalje reprodukovala politika jeftine radne snage, i sa tako malim povećanjem ’minimalca’ ne mogu biti zadovoljni ni sindikati, a ni radnici koji primaju minimalnu zaradu", rekao je Vuković.

On ističe da sindikati zameraju na tome što nije ispoštovan dogovor socijalnih aktera od pre tri godine da se 2021. minimalna cena rada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom.

"To sada izgleda kao neostvariv san i ne vidimo da ima naznaka da se u naredne četiri godine to dogodi i sa ovakvim predlogom smo 6.000 do 7.000 ispod minimalne potrošačke korpe koja iznosi 37.500 dinara", kaže Vuković.

Dodaje da su predložili predstavnicima resornog ministarstva da još jednom razmotre predlog koji su danas dali.

"Dogovor je da pokušamo da nađemo kompromis na narednim sastancima", rekao je Vuković.

Predstavnci Unije poslodavaca (UPS) kažu da su spremni na kompromis po pitanju „minimalca“ u 2021, ali tako da taj rast ne ugrožava poslovanje preduzeća u Srbiji. Počasni predsednik Unije Nebojša Atanacković kaže da se takav predlog države u potpunosti slaže sa onim što je Unija poslodavaca predlagala, imajući u vidu da treba sagledati realnu situaciju u kojoj se nalazi privreda, a da se, sa druge strane, poboljša i materijalni status radnika.

"Zadovoljni smo odnosom Ministarstva finansija koje je pokazalo stabilnost, važno je da povećanje ne bude iznad onoga što privreda u ovom trenutku može da podnese. Raspon od četiri do šest odsto predstavlja optimizam i biće dobro da budemo u situaciji da za toliko povećamo zarade", rekao je Atanacković Tanjugu.

U Uniji poslodavaca navode da su predstavnici sindikata pregovore započeli sa zahtevom za povećanje minimalne cene rada na 37.000 dinara, što je iz ugla poslodavaca neprihvatljivo.

UPS podseća da je u svom istraživanju koje je su sproveli uoči razgovora o ceni rada, čak 85 odsto preduzeća ocenilo da nema prostora za bilo kakvo povećanje „minimalca“, zbog krize u poslovanju koju je izazvala aktuelna pandemija.
Naredni sastanak je, navodi, planiran za sledeći utorak, a završni razgovori zakazani su za 14. septembar.

Minimalnu zaradu prima oko 350.000 ljudi u Srbiji.

Vlada je prošle godine povećala „minimalac“ sa 27.000 dinara na oko 30.000 dinara u 2020.

Sredinom oktobra je osvanula vest o formiranju Radne grupe za izradu strategije o razvoju veštačke inteligencije u Srbiji za period 2020- 2025. godine, i to u obrazovanju, istraživanju, inovacijama, državnoj upravi i privredi.

Čini se da opis rada ove grupe prenebregava dva važna aspekta razvoja veštačke inteligencije (koja se tiču i sadašnjosti i budućnosti), a to su socio-ekonomski položaj radnika i očuvanje životne sredine, prenosi portal masina.rs.

Jer, razvoj trećeg talasa digitalizacije trenutno se odvija na uštrb socio-ekonomskih prava digitalnih radnika širom sveta i preko eksploatacije prirodnih resursa i radnika koji vade rude.

Razvoj veštačke inteligencije ne oslanja se samo na rad visokokvalifikovanih, dobro plaćenih naučnika i inženjera, već i na rad kvalifikovanih ali slabo plaćenih digitalnih radnika. Posredstvom digitalnih platformi za rad kao što su Amazon Mechanical Turk, Microworkers i/ili Figure Eight (nekadašnji Crowdflower), digitalni radnici ostvaruju pristup tzv. mikroposlovima, tokom kojih ih algoritmi kontrolišu. Ovi poslovi obuhvataju niz malih, fragmentiranih zadataka poput, na primer, prepoznavanja objekata na fotografiji, učešća u anketama, označavanja slika, odgovaranja na jednostavna pitanja, transkribovanja ili kopiranja kratkih tekstova.

U Srbiji, mikrodigitalni radnici svakodnevno se takmiče na globalnim platformama za poslove za čije je obavljanje potreban minut, a koji vrede od penija do jednog dolara. Tako ne čudi da je jedan od uspešnijih digitalnih radnika uspeo da ukupno zaradi oko četiri hiljade dolara za oko 30.000 obavljenih zadataka. Kada se ovako naizgled velike sume raščlane, dobijaju se mesečna primanja ispod nivoa minimalnih zarada u Srbiji.

Kompletnu vest možete preuzeti na sajtu Mašina

Predstavnici sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije završili su juče prvu rundu pregovora oko povećanja minimalne cene rada za 2021. godinu, ali konačan dogovor nije postignut. Nastavak razgovora je predviđen za 1. Septembar.

Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS "Nezavisnost" su, kao članovi Socijalno-ekonomskog saveta, (SES) zastupali stav da minimalna zarada treba da se poveća sa sadašnjih 30.022 dinara na 37.500 dinara, koliko košta minimalna potrošačka korpa. To bi značilo da minimalna cena rada po satu poraste sa sadašnjih 172,54 dinara na 216,75 dinara.

Razlog za povećanje cene rada uprkos krizi zbog pandemije virusa COVID-19 je i činjenica da je 2018. godine u SES-u postignut dogovor da minimalna zarada dostigne vrednost minimalne korpe u 2021. godini.

Predstavnici poslodavaca su se na jučerašnjim pregovorima zalagali da se “minimalac” poveća u skladu sa projektovanim rastom bruto domaćeg proizvoda za sledeću godinu od šest odsto. br>
Članovi radne grupe za pregovore koji zastupaju Vladu Srbije, odnosno Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, izneli su statističke podatke o makroekonomskim kretanjima, ali se nisu izjasnili da li se zalažu za povećanje “minimalca”.

Predstavnici sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije, kao članovi SES-a, treba da finalizuju dogovor do 14. septembra, za kada je zakazana sednica SES-a, a ako ne postignu dogovor o povećanju minimalne cene rada, odlučiće, kako je predviđeno zakonom, Vlada Srbije.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Novog Sada Vladimir Gvozdenović obratio se javnosti povodom pogibije radnika na gradilištu u Novom Sadu, zatraživši da se da se, pored krivične, utvrdi i socijalna odgovornost svih aktera društva.
“Juče se dogodila strašna tragedija u Novom Sadu. Na gradilištu je poginuo radnik star 29 godina. Tragedija nije ništa manja ako znamo da je čovek strani državlјanin. Ovo će biti tema nekoliko dana, a posle ‘ajde Jovo nanovo’. Prilično sam siguran da ni u ovom slučaju nema odgovornih, kao uostalom i mnogo puta do sada, a u stvari odgovorni smo svi”.

“Pišući ovo, razmišlјam da li smo mi iz Saveza samostalnih sindikata Srbije mogli učiniti više da se ovakve stvari ne deševaju. Da li je dovolјno što smo se izborili da jedna godina bude Godina bezbednosti i zdravlјa na radu (BZR)? Da li je dovolјno što uspevamo da se ovakve stvari veoma retko dešavaju u firmama gde imamo sindikalnu organizaciju? Šta je sa ostalim radnicima? Zašto veliki deo poslodavaca ne želi sindikat u svojim preduzećima? Kome smeta da odnose rada i kapitala regulišemo kolektivnim ugovorima? Da se tačno zna zarada, radno vreme, mere BZR. Da smo imali Odbor za bezbednost, možda bi predupredili ovu tragediju”.

“Malo lјudi zna za našu inicijativu kojom smo želeli da obezbedimo da tamo gde je država, pokrajina, grad ili opština investitor, uslov za dobijanje posla bude da preduzeće ima potpisan kolektivni ugovor. Ali, onda nema rada ‘na crno’, isplate zarade na ruke ili kombinacija oba. Lakše je to završiti na drugi način, a doći će da radi neki drugi ‘jadnik’ u potrazi za korom hleba. Naravno, najveću krivicu snosi poslodavac nastradalog radnika, ali onaj koji mu je poverio posao morao je uzeti u obzir još neke stvari pored rokova i kvaliteta gradnje, a to je socijalna odgovornost”.

“Užasno je i to što je na ovom gradilištu u Novom Sadu investitor država, a radnici rade ‘na crno’, što je konstatovano u nekoliko inspekcijskih nadzora. Za ovu tragediju moramo poneti odgovornost i učiniti sve što je u našoj moći da se ovakve stvari ne dešavaju. Tražimo od inspekcije izveštaj o izvršenom inspekcijskom nadzoru, uz najiskrenije saučešće porodici poginulog radnika”, navodi se u pismu predsednika novosadskog sindikata.

Sva tri sindikata zaposlenih u predškolstvu zatražila su od Vlade Srbije da se u što kraćem roku uklјuči u rešavanje problema vezanih za rad predškolskih ustanova, potvrđeno je Danasu u Sindikatu predškolskog vaspitanja i obrazovanja.

"Zaposleni u predškolskim ustanovama su neprijatno iznenađeni dopisom Ministarstva prosvete u kome je direktorima predškolskih ustanova ostavlјeno da u saradnji sa osnivačem, odnosno lokalnim kriznim štabom, s obzirom na aktuelnu epidemiološku situaciju u konkretnoj lokalnoj zajednici, donesu odluku o povećanju odnosno smanjenju broja dece u objektu/grupi. Smatramo da u ovom trenutku nema osnova da se Ministarstvo prosvete rukovodi principom autonomije lokalnih samouprava, kada je u svim ustanovama obrazovanja i vaspitanja u Srbiji ista epidemiološka situacija", navodi se u dopisu Vladi, koji su potpisali predsednici Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije, GSPRS Nezavisnost i Sindikata obrazovanja Srbije.

Oni su ukazali da je Ministarstvo u uputstvima za osnovne škole definisalo normativ da u jednoj učionici istovremeno može biti 15 učenika, uz propisanu distancu od četiri kvadratna metra po detetu.

"Iz kog razloga nedostaje uputstvo za način rada u pripremnom predškolskom programu, iako ga pojedine škole imaju u svom sastavu", pitaju se sindikati.

Poručuju i da neke lokalne samouprave dosad nisu imale mnogo razumevanja za predškolske ustanove, zbog čega strahuju da se 1. septembra može doći u situaciju da, tamo gde vrtići koriste kapacitete škole, u dve susedne učionice slične kvadrature učitelј radi sa 15 učenika, a vaspitač sa 26 i više dece.

Iz sindikata navode i da su u više navrata Ministarstvu prosvete dostavlјali predloge kako da se organizuje rad predškolskih ustanova, a da bezbednost dece, zaposlenih i roditelјa ostane na najvišem nivou, ali da nikakav odgovor nisu dobili.
Izvor: DANAS

Iako je polovina avgusta, pregovori oko minimalne cene rada još nisu počeli, a krajnji zakonski rok za dogovor socijalnih partnera je 15. septembar.

Sindikalni predstavnici strahuju da će formiranje nove vlade odložiti pregovore, što po njihovom mišlјenju ne bi bilo dobro za oko 350.000 radnika koji žive od najnižeg iznosa.

Prema rečima Ljubisava Orbovića, predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije, za petak je najavlјen kolegijum Socijalno-ekonomskog saveta na kom bi se, kako on očekuje mogli saznati dalјi koraci.

- Niko ne poziva na pregovore, što je neuobičajeno za sredinu avgusta, koja je godinama rezervisana za to - kaže Orbović. - Pre tri godine smo se dogovorili da se minimalac povećava tim tempom da po okončanju treće godine dostigne vrednost minimalne potrošačke korpe. Sada bi taj iznos trebalo da bude povećan na 37.700 dinara.

S obzirom na to da je za 2020. crta podvučena na 30.022 dinara, to bi značilo da bi cena za najprostiji rad od sledeće godine trebalo da bude veća za 20 procenata. Sa tim predlogom će sindikati nastupiti na ovogodišnjim pregovorima, iako su svesni da će se teško usaglasiti očekivanja.

- Oni nikada nisu za povećanje minimalne cene rada ili, ako pristanu, uslovlјavaju je smanjenjem poreza i doprinosa - ističe naš sagovornik. - Svesni smo da su pojedine privredne grane naročito ugrožene u vreme korone, ali treba sesti za sto, pa da svako iznese svoje argumente.

Ivica Cvetanović, predsednik Konfederacije slobodnih sindikata, podržava stav da minimalac mora da prati potrošačku korpu i da bi dogovor trebalo ispoštovati.

- Problem je, međutim, što je minimalna cena rada nešto što se svuda u svetu koristi da se premosti kriza u preduzeću, a plate bi trebalo da se vrate na veći iznos kad kriza prođe. Kod nas nije tako - kaže naš sagovornik. - Kada firma stane na noge zaposlenima bi trebalo vratiti razliku do pune plate.

Prema istraživanju Unije poslodavaca Srbije, čak 85 odsto privrednika protivi se povećanju minimalne cene rada u idućoj godini, dok je svega 15 odsto spremno na ovaj korak, ali uz značajno smanjenje troškova poslovanja. Lane je 46 procenata anketiranih smatralo prihvatlјivim povećanje minimalca.

Izvor: Novosti

Sledeće nedelje, tačnije 18. avgusta počinju razgovori sindikata, poslodavaca i države o visini minimalne zarade za narednu godinu i po svemu sudeći to će biti najteži pregovori poslednjih godina.

Ekonomska kriza izazvana pandemijom učiniće nalaženje kompromisa težim nego ikad budući da su poslodavci u ogromnoj većini protiv bilo kakvog podizanja minimalne zarade, dok sindikati ostaju pri prošlogodišnjem dogovoru u okviru Socioekonomskog saveta da se minimalna zarada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom.

S obzirom da minimalna potrošačka korpa iznosi 37.500 dinara, to bi značilo povećanje minimalca za više od 7.000 dinara ili čak 25 odsto. Prošle godine je minimalna zarada povećana za 3.000 dinara ili 11 odsto, što je bilo najveće povećanje poslednjih godina.

Kriza koja je pogodila privredu uzrokovala je da u anketi koju je uradila Unija poslodavaca Srbije, jedna od strana u pregovorima, čak 85 odsto poslodavaca bude protiv bilo kakvog povećanja.

Prošle godine recimo njih 46 odsto je bilo za povećanje minimalca. Srđan Drobnjaković, direktor Unije poslodavaca, potvrđuje da postoji dogovor od prošle godine da se izjednače minimalna potrošačka korpa i minimalna zarada.

„Prošle godine je minimalna zarada povećana za 11,3 odsto iako smo se mi zalagali da povećanje, kada su normalni uslovi, iznosi koliko i rast BDP-a i inflacija, što je bilo oko šest odsto. Ove godine u anketi je 85 odsto naših članova glasalo protiv ikakvog povećanja. Mi nećemo biti kruti u pregovorima, ali moramo da poštujemo stav članova. Ako budemo pod pritiscima, a bićemo kao i svake godine, sigurno ćemo tražiti drastično povećanje neoporezivog dela zarade kao i smanjenje nameta na zarade. Pregovori su ispred nas“, ističe Drobnjaković.

On napominje da je zbog krize nelogično sada povećavati previše minimalac i to posebno pogađa mala i srednja preduzeća kojih je 95 odsto.

„To u ovoj situaciji može da ih otera ili u sivu ekonomiju ili da otpuste radnike ili, što se u nekim slučajevima dešava, da uplate minimalac a onda traže od radnika da im deo novca vrate u kešu“, upozorava on.

Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS), ističe da je u anketi, za sada, njihovo članstvo većinskog stava da minimalna zarada treba da bude izjednačena sa minimalnom potrošačkom korpom.

„Mi imamo platformu za pregovore i moraćemo da poštujemo stav našeg članstva. Ostaju pregovori pa ćemo videti šta će biti. Pominje se mogućnost da se odluka odloži zbog formiranja vlade. Zakon kaže do 15. septembra da mora da se donese odluka, a opet zakonski vlada može da se formira do 3. novembra što bi bilo prekasno“, ocenjuje Orbović.

U Srbiji oko 350.000 ljudi radi za minimalac koji ne može da pokrije minimalnu potrošačku korpu, koja je prema rečima Zorana Stoiljkovića, predsednika UGS Nezavisnost, kategorija daleko od realne potrošnje tročlane porodice već osnova za puko preživljavanje.

„Ideja je bila da ove godine minimalna zarada dostigne minimalnu korpu, odnosno tih oko 37.000 dinara. Da li će toliko biti – videćemo. Ove godine su pokazatelji lošiji nego što se očekivalo, a videćemo kakve će biti projekcije za 2021. godinu. Ako ne ove, onda bi trebalo sledeće godine da se izjednače minimalna zarada i potrošačka korpa“, smatra Stoiljković.

On ističe da država može izaći u susret poslodavcima i smanjiti namete na zarade, posebno što najmanje zarade imaju najveće opterećenje.

„Ove godine stvar je urgentna jer nemamo vladu, a može se desiti da je e bude ni 15. septembra. Zato sindikati, poslodavci i stručna javnosti treba da pojačaju argumentaciju da dođemo do rešenja“, ističe Stoiljković.

Prethodnih godina država je podnosila veći deo tereta povećanjem neoporezivog dela zarade (sada je 16.000 dinara) i smanjenjem (simboličnim doduše) nameta na rad. Međutim, postavlja se pitanje da li će to biti opcija i za sledeću godinu jer se ove godine očekuje veliki deficit budžeta (oko sedam odsto BDP-a) i rast javnog duga i da li će država biti spremna da se odrekne dela prihoda.

Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smatra da ne treba država da snosi taj trošak i da poslodavci u tržišnoj privredi ne bi trebalo da stalno od države da traže pomoć.

„Pitam se kako te velike privrednike sa velikim kapitalom i jahtama jedna, ne mala, kriza baci u takav problem da ne mogu da prežive. Ali ako država pokaže dobru volju prema poslodavcima i ne poveća minimalac, šta će radnici sa minimalnom zaradom manjom od 300 evra. Najveći broj ljudi u Srbiji su radnici i imaju tri, četiri člana porodice. Da li oni mogu da prežive sa 30.000 dinara. Ako se korona uskoro ne završi doći će na red i treći set mera za pomoć privredi. Kako oni očekuju od radnika i države da ih razumeju, a nisu spremni da pomognu radnicima“, pita se Savić.

Ako sindikati i poslodavci do 15. septembra ne naprave dogovor, država po zakonu sama određuje visinu minimalne zarade. U stvarnosti, svake godine upravo država ima poslednju reč, iako se radi o razgovoru tri navodno ravnopravne strane.

U Srbiji je neto minimalna zarada za 2020. godinu 30.022 dinara što je svrstava među evropske zemlje sa najmanjim minimalcem. Evrostat vodi statistiku po visini bruto minimalnih zarada (koja u Srbiji iznosi 343,5 evra). Manje od toga imaju Bugari sa 312 evra i Crnogorci sa 331 evrom. Najmanji minimalac ima Albanija sa 213,5 evra. Od zemalja u okruženju, Hrvatska ima 546 evra (u neto iznosu 436 evra), Slovenija 941 evro, Rumunija 466 evra, i Mađarska 487 evra. Zapadnoevropske zemlje imaju daleko veće minimalne zarade, pa je u Francuskoj najmanja plata 1.539 evra, a u Nemačkoj 1.584 evra. Danska, Italija, Kipar, Austrija, Finska i Švedska nemaju minimalnu zaradu.

Izvor: Danas

Sve više aktivnih gradilišta širom Srbije svedoče o oporavku građevinske industrije, koja predstavlja zamajac za celokupnu privredu.

Građevinari su nosioci privrednog razvoja zemlje, a ono što vredni neimari izgrade ostaje budućim generacijama.

Zato je od velike važnosti nastaviti sa stalnim poboljšanjem uslova i ambijenta koji će omogućiti razvoj i rad ove važne grane, a radnicima dostojanstvene zarade i bezbedne uslove rada koji će sprečiti povrede na gradilištima.

Svim građevinskim radnicima čestitam Dan građevinara Srbije, a Sindikatu radnika građevinarsta i IGM Srbije poručujem da ćemo se zajedničkim snagama izboriti za poštovanje naših osnovnih prava, da radimo i od svog rada dostojanstveno živimo.

PREDSEDNIK SSSS
Ljubisav Orbović

Osmomesečni neuspešni pregovori sindikata i poslodavaca oko promene Kolektivnog ugovora, prilagođavanja iznosa nadnica porastu troškova života, kraćeg radnog vremena i boljih uslova rada na gradilištima, bili su uzrok trodnevnog štrajka građevinskih radnika koji je započeo 4. avgusta 1940. godine. Prihvatanje zahteva sindikata ostalo je u senci tragičnih dešavanja i represije nad građevinskim radnicima u mnogim gradovima u Srbiji. Politička, komorska i sindikalna rukovodstva tadašnje Srbije zajednički su odredila da 8. avgust bude Dan građevinara Srbije.

80 godina kasnije, nakon uspona i padova, višedecenijskog kontinuiranog propadanja građevinskog sektora, niskog standarda radnika, rada na crno i migracija građevinskih radnika u inostranstvo, pored nedostatka stručne i obučene radne snage građevinarstvo se suočava i sa pandemijom i novim opasnostima po bezbednost i zdravlje radnika i prava iz radnog odnosa. i dok ostale privredne grane stagniraju, neprekidne građevinske aktivnosti i rast udela građevinarstva u BDP-u ponovo dokazuju da su građevinski radnici najveća pokretačka snaga kojom privreda u Srbiji raspolaže. Činjenica da građevinska delatnost podstiče aktivnosti u još 27 privrednih grana, te da se na jedno novo radno mesto u građevinarstvu, otvaraju tri nova radna mesta u drugim delatnostima, ukazuje na neopravdanost niskih zarada građevinara koje su u proseku uvek bile niže od prosečne zarade u Republici Srbiji.

Zbog svega navedenog i sveopšteg interesa zaposlenih, kao najveći Sindikat građevinarstva u Srbiji i ubuduće ćemo se boriti za poboljšanje bezbednosti i zdravlja na radu, standarda građevinskih radnika i statusa građevinarstva kao delatnosti.

Svim građevinarima čestitam “Osmi avgust” - Dan građevinara Srbije!

Predsednik SGIGM
Saša Torlaković

Samopregornim radom, rudari Srbije daju nemerlјiv doprinos razvoju zemlјe i pokazuju da se i u teškim uslovima mogu postići dobri proizvodni rezultati. Ti uslovi su sada posebno otežani s obzirom na epidemiološku situaciju u zemlјi, zbog čega je od velike važnosti poštovanje zdravstvenih preporuka, kako poslodavaca, tako i samih izvršilaca posla. Sada je, naime, osnovni cilј sačuvati živote i zdravlјe radnika i njihovih porodica, kako bi, kada prođe ova pošast, svi zajedno dali doprinos oporavku privrede.
Ovim rečima predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović je, povodom 6. avgusta - Dana rudara Srbije, svim rudarima podzemnih i površinskih kopova uputio iskrene čestitke, sreću, zdravlјe i još više uspeha u odgovornom i teškom radu koji obavlјaju.
Savez samostalnih sindikata Srbije nastaviće borbu za pobolјšanje uslova rada, materijalnog i socijalnog statusa, podizanju životnog standarda, zaštiti životne sredine i većoj brizi za bezbednost rudara.

Sindikati ostaju pri stavu da treba izjednačiti minimalnu cenu rada sa minimalnom potrošačkom korpom, koja iznosi oko 37.500 dinara, ali ne pristaju na povećanje koje je niže od 17 odsto u odnosu na aktuelnu cenu.

Pregovori države, sindikata i poslodavaca o novoj minimalnoj ceni rada za 2021. godinu još nisu zvanično počeli, ali bi prvi neformalni sastanak o toj temi mogao da bude održan već krajem ove sedmice. Sindikati uveliko pripremaju svoje predloge, dok su u Savezu samostalnih sindikata Srbije čak prilično konkretni.

Već sada znaju da neće pristati na to da minimalac u narednoj godini bude ispod 35.000 dinara. Trenutno on iznosi 30.022 dinara, to jest 172,54 dinara (neto) po radnom satu.

Duško Vuković, potpredsednik ovog saveza, ističe da sindikat ostaje pri stavu da treba da se izjednači minimalna cena rada sa minimalnom potrošačkom korpom, koja iznosi oko 37.500 dinara.

– To je ono s čime ćemo sigurno istupiti u ovogodišnjim pregovorima, iako će biti teško za očekivati da se susretnu minimalac i korpa. Ipak, nešto ispod čega nećemo ići jeste 35.000 dinara, to jest tražićemo da se minimalna zarada poveća za najmanje 17 odsto – konkretan je Vuković.

U UGS „Nezavisnost” zasad ne istupaju u javnost sa konačnim idejama oko predloga nove cene minimalca. Ističu da su pripremili predlog koji još nije prošao organe sindikata, zbog čega ga i ne iznose u detalјe.

Kažu da se i dalјe stremi ka tome da u narednom periodu minimalna zarada bude izjednačena sa minimalnom potrošačkom korpom.

Zoran Ristić, ekonomski savetnik u UGS „Nezavisnost”, smatra da, iako je situacija u privredi pogoršana zbog pojave virusa korona, treba nastaviti istim putem kada je reč o njihovom izjednačavanju.

– Osnovna teza je da minimalna zarada treba da pokrije minimalnu potrošačku korpu, koja sada iznosi oko 37.500 dinara. Budući da je sada minimalac na oko 80 odsto u odnosu na korpu, ipak nije realno očekivati da se ove godine potrošačka korpa i minimalac izjednače, ali jeste ostvarivo da se nastavi rad na tome – dodaje Ristić.

Od 1. januara 2020. minimalna cena rada iznosi 30.022 dinara, to jest 172,54 dinara (neto) po radnom satu, čime je u odnosu na 2019. minimalac povećan za 11,1 odsto.

Ovaj mesečni iznos važiće do kraja ove godine, jer je Vlada Srbije još sredinom septembra prošle godine usvojila odluku o visini minimalne cene rada za 2020.

Inače, ovo je bilo najznačajnije povećanje minimalne zarade dosad, pohvalili su se tada predstavnici vlasti, dok povećanje minimalca za 3.000 dinara ipak nije previše obradovalo ni sindikate ni poslodavce, jer su prvi tražili povećanje za najmanje 20 odsto, a drugi pet do šest procenata. Od oko 2,1 miliona zaposlenih, na minimalnu zaradu u Srbiji zasad može da računa oko 350.000 radnika, koji čine više od 15 odsto ukupnog broja zaposlenih.

U prethodne četiri godine minimalac je porastao za oko 42 odsto, ali uprkos rastu iz godine u godinu, ipak je i dalјe nizak i ostaje ispod 500 evra. Prvi razlog za to je, kako smatraju u sindikatima, veoma niska osnovica, a drugi što prosečna plata raste sporije, i to uslovlјava niži minimalac.

Izvor: Politika

Vlada Srbije početkom aprila preporučila je poslodavcima da promene akta kako bi zaposlenima koji privremeno odsustvuju sa rada zbog potvrđenog kovida, mera izolacije ili samoizolacije, bila isplaćivana naknada zarade u visini od 100 procenata, i ta preporuka i dalјe važi, navodi se u odgovoru Tanjugu Ministarstva za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja.

Vlada Srbije je preporukom poslodavcima obuhvatila i bolovanje koje je nastupilo kao posledica neposrednog izlaganja riziku po osnovu obavlјanja poslova i radnih zadataka, službenih dužnosti i kontakta sa licima kojima je potvrđena bolest kovid, naložena mera izolacije ili samoizolacije.
„Odsustvo sa rada se dokazuje rešenjem nadležnog organa (sanitarnog inspektora, organa nadležnog za kontrolu prelaženja državne granice, carinskog organa, izvodom iz evidencije Ministarstva unutrašnjih poslova...) ili izveštajem lekara o privremenoj sprečenosti za rad - doznakom, u skladu sa zakonom”, navodi se u zaklјučku Vlade Srbije.

Ministarstvo naglašava da ovaj zaklјučak Vlade Srbije nije vremenski ograničen na period vanrednog stanja.

Kako se navodi na osnovu prava iz Zakona o radu, a u skladu sa preporukom koju je Vlada dala, izvršene su izmene i dopune posebnim kolektivnih ugovora za zdravstvene ustanove, socijalnu zaštitu, državnu upravu, lokalnu samoupravu, MUP, predškolsko obrazovanje, visoko obrazovanje, studentski standard...

Zakonom o radu je naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad za prvih 30 dana odsustva sa rada zaposlenog i to najmanje 65 odsto prosečne zarade zaposlenog u prethodnih 12 meseci, sa mogućnošću da se isto pravo utvrdi u većem iznosu kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu i ugovorom o radu.

Ministarstvo navodi da nema smetnji da poslodavci, svojim kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili ugovorom o radu, urede veću naknadu zarade za slučaj odsustva sa rada zbog privremene sprečenosti za rad, od naknade koja je uređena Zakonom o radu i Zakonom o zdravstvenom osiguranju.

Izvor: Tanjug

Samostalni sindikat kulture Srbije na zahtev svog premijera, a to je naše članstvo, diže svoj glas kako bi šira javnost imala uvid da jedino zaposleni u kulturi nisu potpisali dopunu PKU, iako smo prvi krenuli sa predlogom pre jedanaest meseci u pregovore, ali nažalost svi iz javnog sektora potpisaše sa nekim elementima iz našeg predloga, ali kultura je ostala bez potpisivanja.Ko je to ljut na kulturu? Ko se oglušio na bezbroj dopisa upućenih svim relevantnim učesnicima pregovora? Zašto samo zaposleni trpe posledice nemara,pa oboleli od korone primaju 65% kada su na bolovanju? Na ova pitanja da danas nismo dobili odgovore.

Samostalni sindikat kulture Srbije za ovih jedanaest meseci uradio je sve da do potpisivanja dođe, ali očigledna je namera da se sva odgovornost prebaci na nekog drugog a ne na Vladu Srbije, čija ministarstva su učestvovala u pregovorima.

Treba naglasiti da zaposleni u kulturi imaju najmanje plate, najmanji broj dana godišnjeg odmora, najmanja ostala prava koja imaju ostali zaposleni u javnom sektoru, pa verovatno je ovaj spisak umanjenih prava za kulturu bio model i da se ne potpiše dopuna PKU.

Pozivamo sve direktore institucija kulture da budu KREATIVNI, a šta to podrazumeva neka nas kontaktiraju putem mejla ili telefona.

Beograd, 30.07.2020.
Samostalni sindikat kulture Srbije
Predsednik
Dragana Đorđević

Radnici propalih preduzeća primorani da idu u prevremenu penziju: Radili četiri decenije, a sada im primanja neopravdano umanjena po nekoliko hiljada
Da ga ne bi nzbacili iz preduzeća bez ičega. Predrag Blagojević iz nadomak Rekovca je pre dve godine sa 58 leta otašao u penziju. U radnoj knjižici ubeležio je čak 40 godina staža, a na penzionom čeku tek 14.330 dinara! Prema njegovoj računici, penzija mu je umanjena čitavih 20 odsto, što je 3.700 dinara na mesečnom nivou. Radno mesto je morao da napusti, jer je imao samo osnovnu školu i plašio se otkaza.

Kivan je Blagojević na državu i nove propise, koji su u isti rang stavili njega i njegovog rođaka, koji sa samo 17 godina radnog staža i 65 go- dina života ima istu penziju.

- Znači, ja sam kažnjen zato što sam rano počeo da radim. Kao što će da budu kažnjeni građevinci, topioničari u livnicama i rudari koji kopaju ugalj 300 metara ispod zemlje - ogorčen je Blagojević.

Primer Predraga Blagojevića, nažalost, nije usamljen. Hiljade radnika u Srbiji danas sa radnim stažom od četiri decenije imaju umanjene penzije i plaćaju kaznene poene. Nekoliko puta je pokretana inicijativa za promenu člana 70 Zakona o PIO, ali je sve ostalo samo na obećanjima Savez samostalnih sindikata je predlagao da penali ostanu dok penzioner ne napuni 65, a da mu se od tog trenutka isplaćuje puna penzija. I pored mnogobrojnih obećanja sve je ostalo samo mrtvo slovo na papiru.

Opravdanje koje stiže iz Ministarstva za rad je da je životni vek u Srbiji produžen i da budžet to ne može da izdrži. U SSSS kažu da je odredba nekorektna, a naročito za veliki broj ljudi čije firme su propale, pa su ih novi propisi oterali u prevremenu penziju. Broj onih koji su se odlučili na ovaj na ovaj korak po donošenju zakona, tvrde u SSSS, znatno je manji.

- Niko nema pravo da kažnjava ljude zato što su radili 40 godina. Oni su sve te godine uplaćivali novac u PIO fond i sada je red da im se to vrati. Apsurd je da neko ko, recimo, ima 35 godina staža i 65 života sada ima veću penziju od onog ko je radio pet godi- na duže - kažu u SSSS.

On dodaje da je razgovarao sa predstavnicima beogradskog sindikata, a oni su mu odmah poslali dokumentaciju da formiraju sindikalnu organizaciju u koju će da se učlane svi iz Udruženja penzionera. Međutim, niko nije pristao, jer od penziJe ne mogu da plaćaju komunalije, a kamoli sindikalnu članarinu. Pogotovu što, kako Blagojević reče, "sada dede školuju unučiće, jer njihovi roditelji ne rade".

Počeo je Blagojević da radi u 17. godini u Preduzeću za puteve, potom se zaposlio u Industriji nameštaja "Blagotin", pa kao kurir u Opštinskoj upravi, iz koje je, posle 35 godina radnog staža i otišao u penziju.

Slične sudbine je i Mi-lovan Milovanović (64) iz Kavadara, nekadašnji radnik Fabrike "Kablova" u Rekovcu. Pune četiri decenije proveo je u istoj firmi, od davne 1979. Penzionisao se u 61. i preračunao je da mu je penzija zbog toga umanjena za 3.500 dinara. te sada prima 21.000.

- Uzeli smo socijalni program na silu. Morali smo, jer je fabrika propala. Onda su u jagodinske "Kablove” primili samo dva mlada radnika iz Rekovca, a druge nisu hteli. Tada sam imao 56 godina. Socijalni program je urađen s presekom od 31. decembra 2014. godine. Trebalo je da uzmemo socijalni program i da odemo u penziju po starom zakonu. Međutim, naše rukovodstvo to nije odradilo na vreme, već su dokumentaciju predali posle novogodišnjih praznika i uhvatio nas je novi zakon - kaže Milovanović.

Tako je Milovanović ni kriv ni dužan pao u nemilost novog zakona o PIO i plaća penale za svaki nedostajući mesec.

I Dragan Ristić iz Tečića (65), koji je penzionisan 2015, radni vek je proveo u "Kablovima" u Rekovcu. Zabeležio je 40 godina radnog staža i nepunih 60 leta. Iznos od 17.300 dinara, kako tvrdi, nepravedno je mesečno uskraćen za 5.000 dinara.

DUGOVANjA
Ristić kaže da mu jagodinska fabrika i danas duguje za putne troškove i jubilarnu nagradu.

- "Kablovi" svakom radniku, a bilo ih je 5.500, u proseku duguju po 8.000 evra na ime granske cene rada koja nam je oduzeta od 1997. do 2002. godine, kao i na ime neisplaćenih jubilarnih nagrada za 20 i 30 godina - navodi Ristić.

IZVOR: Večernje novosti

Epidemija COVID-a otvorila je pitanje iznosa naknade za bolovanje i odsustva sa posla kao i potrebu regulisanja sve češćeg rada od kuće, a sagovornici Tanjuga iz dve sindikalne centrale slažu se da je po tim pitanjima potrebno utvrditi pravila igre.

Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković u izjavi za Tanjug kaže da je iznos nadoknade najveći problem ako se neko zarazi.

U kompletnom javnom sektoru, kaže, nadoknada iznosi 100 posto zarade, osim u kulturi.

"Ovih dana vodimo sa ministarstvima finansija i kulture razgovore, da i radnicima u tom sektoru ako se zaraze virusom odsustvo sa posla ili bolovanje - bude nadoknađeno sa 100 posto", rekao je on.

Stav SSSS je da bi i samoizolaciju, koja traje između 14 i 21 dan trebalo da poslodavac tretira kao neku vrstu povrede na radu.

"Ne znamo gde se ko zarazio, a možda je i na poslu. Značajnije je i za finansijske efekte firme, i po ostale zaposlene, da poslodavac isplati kompletnu nadoknadu zarade zaposlenom koji je u samoizolaciji, nego da zarazi ostale i onda dođe u situaciju da nema radnike koji će obavljati posao", kaže on.

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić podseća da na početku epidemije nije bilo problema sa isplatom naknade od 100 posto za bolovanja jer su svi bili uplašeni i solidarni.

"Tada je 99,9 poslodavaca poštovalo isplatu od 100 posto, svima koji su bili kovid zaraženi, u samoizolaciji ili karantinu. U drugom delu epidemije počeli su da se pojavljuju problemi u praksi jer su pojedini računali takva bolovanja 65 odsto zarade, neki isplaćivali 100 procenata, a treći samoizolaciju retroaktivno tretirala kao korišćenje godišnjih odmora", kaže ona.

Dodaje da je bilo na stotine slučajeva izdavanja takvih rešenja za godišnji odmora i da se reagovalo parcijalno, upozoravajući poslodavce da krše Zakon o radu.

"Zbog ovakve situacije ASNS je uputio zahtev Ministarstvu rada da se donese obavezujući pravni akt kojim će se pravila igre jasno uspostaviti, ako je bolovanje onda je za sve, i nema nikakvih izuzetaka", kaže ona i dodaje da bi u tom aktu bilo poželjno da se navede da poslodavac koji je u mogućnosti može isplatiti nadoknadu u iznosu pune plate. I SSS i ASNS smatraju da se rad na daljinu - odnosno zbog epidemije sve učestaliji rad od kuće mora dodatno regulisati.

Vuković kaže da SSSS smatra rad od kuće u uslovima epidemije ne bi trebalo regulisati izmenama zakona već kolektivnim ugovorima, jer postoje specifičnosti, a da bi trebalo da bude plod dogovora sindikata i poslodavaca.

"Bilo bi dobro da Unija poslodavaca sa reprezentativnim sindikatima što pre napravi kolektivne ugovore za sve grane realnog privatnog sektora koje bi regulisale ovo pitanje", kaže Vuković.

Dodao je i da je sindikalni zahtev da ne budu smanjene zarade dok su ljudi na radu na daljinu, osim umanjena za troškove prevoza i možda toplog obroka.

Kako je potvrdio ovih dana je stigla inicijativa iz sektora ugostiteljstva i hotelijerstva da sindikati i poslodavci naprave kolektivni ugovor.

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije Ranka Savić kaže da je početkom krize postalo jasno da nema pravnog akta koji reguliše rad od kuće.

Dodaje da Zakon o radu poznaje rad van prostorija poslodavca i rad na udaljenosti, ali ne i rad od kuće pogotovo ne u vreme pandemije.

"Kad nema pravne regulativne, može da bude i ovako i onako, da od poslodavca zavisi kakva će rešenja doneti. Nije problem kada je poslodavac savestan, jer će funkcionisati po prirodi stvari, ali u mnogim drugim slučajevima, tu je niz problema", kaže ona.

Dodaje da bi Ministarstvo rada moralo što pre, čim se formira Vlada Srbije, da izmenama i dopunama Zakona o radu reguliše pitanje rada od kuće u uslovima pandemije.

Ona ističe da je to posebno važno jer ćemo još najmanje godinu dana morati da živimo na ovaj pandemijom izmenjen način i naglašava da je to isuviše dug period da bi rad od kuće imali neregulisan.

Izvor: DNEVNIK / TANJUG

Poštovana gospođo Brnabić,
Obraćam Vam se sa molbom i zahtevom, da Vlada Republike Srbije, donese Uredbu o izmenama i dopuni Uredbe o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem aktivnosti, iznosima naknada ("Sl. glasnik RS", br. 86/2019 i 89/2019), a kojim izmenama će iz Uredbe izuzeti - brisati delatnost sindikata.

Razlog mog obraćanja Vama je sledeći:
Navedenom Uredbom ("Sl. glasnik RS", br. 86/2019 i 89/2019), Vlada je regulisala kriterijume za određivanje negativnog uticaja aktivnosti koje utiču na životnu sredinu pravnih lica i preduzetnika i iznose naknada, a prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem aktivnosti u okviru pretežne delatnosti koju obavlja obveznik naknade. U Prilogu Uredbe, navedene su delatnosti razvrstane prema kriterijumima iz člana 2. stav 3, ove Uredbe. Dalje je u Prilogu Uredbe, odeljak III Delatnost koje imaju mali uticaj na životnu sredinu, Sektor S pod tačkom 94.20 navedena Delatnost sindikata.

Moram da Vam skrenem pažnju, da se sindikalne organizacije ne registruju u Agenciji za privredne registre, već upisom u Registar sindikalnih organizacija koji se vodi kod Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, obzirom da delatnost sindikata obuhvata: promovisanje interesa radničkih organizacija i sindikata zaposlenih, aktivnosti udruženja čiji su članovi zaposlena lica zainteresovana pre svega za zastupanje sopstvenih stavova u vezi sa zaradama i uslovima rada, i usklađeno delovanje kroz organizaciju, aktivnosti sindikalnih organizacija u pojedinačnim organizacijama, aktivnosti sindikalnih organizacija sastavljenih od povezanih sindikalnih podružnica, kao i asocijacije granskih sindikata na strukovnoj ili regionalnoj osnovi, prema tipu organizacione strukture ili drugim kriterijumima.

Takođe naglašavam, da se sindikalne organizacije, kao interesne organizacije zaposlenih, angažuju na zaštiti, ostvarivanju i unaprećenju prava na rad i po osnovu rada zaposlenih i njihovog materijalnog, socijalnog i društvenog položaja. Na osnovu ovakve delatnosti, smatram da ne postoji ni jedan razlog da se sindikalne organizacije i delatnost sindikata svrstaju u pravna lica, čija aktivnost ima negativni uticaj na životnu sredinu. Delatnost sindikata se zaista ne može svrstati čak ni u delatnost koja ima mali negativan uticaj na životnu sredinu, niti predstavlja zagađivača, jer se sindikalne organizacije, kroz kolektivne ugovore i tripartitni socijalni dijalog, između ostalog bore i za očuvanje životne sredine.

Veliki je broj sindikalnih organizacija kod poslodavca, koji imaju izuzetno mali prihod od članarine i koji članarinu koriste za pomoć za lekove najugroženijim članovima, za rehabilitaciju nakon povreda na radu, kao i za pomoć za rođenje deteta. Iako je poslodavac obavljanjem aktivnosti u okviru pretežne delatnosti, a prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu, obveznik naknade na osnovu predmetne Uredbe, smatram da aktivnosti sindikalne organizacije kod istog poslodavca, na osnovu delatnosti sindikata apsolutno ne predstavlja zagađivača životne sredine, te je apsurdno da ista bude obveznik naknade. Kada delatnost sindikata ne bi bila izuzeta iz ove Uredbe, Vlada bi ovakvim postupanjem dovela do toga da se mnoge sindikalne organizacije ugase, jer ne bi bile u stanju da obavljaju gore opisanu svoju delatnost.

U situaciji u kojoj se nalazi naša zemlja, kao uostalom i veliki broj drugih država na svetu, neizvesno je kako će teći oporavak srpske privrede, jer ako ne popusti pandemija, sledi talas otpuštanja, a sa istekom državne pomoći kroz davanje minimalca, privrednici će se suočiti sa pojačanim izazovom kako da pokriju troškove poslovanja. To bi nažalost dovelo do velike stope nezaposlenosti i velikog broja zaposlenih koji će primati minimalac, što ugrožava i opstanak sindikata kao socijalnog partnera.

Kao reprezentativna sindikalna centrala, Savez samostalnih sindikata Srbije, se uvek zalagao i boriće se i dalje kroz socijalni dijalog među socijalnim partnerima, počevši od vrha države u Socijalno ekonomskom Savetu, pa ka nižim nivoima (lokalnom nivou) do nivoa u preduzeću, da se prava zaposlenih ustanovljena Ustavom Republike Srbije, Zakonom o radu i svim Međunarodnim propisima, Konvencijama MOR-a i Revidirane Evropske socijalne povelje, poštuju i ne ugrožava opstanak sindikalnih organizacija, niti ugrožava njihova delatnost. Zajedničkom akcijom svih socijalnih partnera, stvara se i razvija svest svih učesnika u procesu kreiranja strateških pravaca, radi povećanja produktivnosti i ekonomskog prospperiteta naše zemlje, kao i razvijanju svesti svih učesnika u procesu zaštite životne sredine, zabrani uvođenja "prljavih" tehnologija.

Na osnovu svega navedenog, smatram da je neophodno da Vlada Republike Srbije izmeni predmetnu Uredbu, tako što će delatnost sindikata izuzeti, odnosno brisati iz delatnosti razvrstane u Prilogu prema kriterijumima iz člana 2. stav 3, ove Uredbe.

Predsednik SSSS
Ljubisav Orbović

PREUZMI ORIGINAL DOPISA

Vlada Republike Srbije
Ministarstvo finansija
Ministar, g-din Siniša Mali

Poštovani Ministre,
molim Vas da urgentno, u paketu mera za finansijsku pomoć privredi za ublažavanje negativnih posledica krize usled epidemije Kovid 19, uvrstite SAMOSTALNE ESTRADNE UMETNIKE I ESTRADNO-MUZIČKE IZVOĐAČE I SARADNIKE.

Pozdravljamo nameru Vlade Republike Srbije i Vas kao ministra finansija da država usvoji drugi paket mera i pomogne građanima i privredi Srbije.

Takođe, još jednom Vam se zahvaljujemo što su prvim paketom mera u vidu tri minimalne zarade bili obuhvaćeni i samostalni estradni umetnici, ali ujedno Vas podsećamo da tom pomoći nisu obuhvaćeni estradno-muzički izvođači i saradnici. U nekoliko dopisa i telefonskom razgovoru, koji smo vodili pre desetak dana, informisao sam Vas da su estradno-muzički izvođači i saradnici, možda, u još težem materijalnom položaju od mnogih drugih kojima je pružena pomoć, jer sami uplaćuju doprinose za socijalno osiguranje, a ne ostvaruju nikakve prihode.

Imajući u vidu da će ovih dana Ministarstvo finansija i Vlada Srbije iz budžeta Republike Srbije opredeliti finansijska sredstva za drugi paket mera finansijske pomoći, molimo Vas: da tim paketom budu obuhvaćeni svi SAMOSTALNI UMETNICI I SAMOSTALNI ESTRADNO-MUZIČKI IZVOĐAČI I SARADNICI.

Uvereni da ćete Vi lično, Vaše Ministarstvo i Vlada Republike Orbije ovog puta uvrstiti u spisak korisnika finansijske pomoći naše članove, estradne umetnike, izvođače i saradnike i pomoći im da prevaziđu višemesečnu krizu nemogućnošću da nastupaju i ostvaruju prihode, srdačno Vas pozdravljamo i u napred Vam se zahvaljujemo.

Dragiša Golubović

PREUZMI ORIGINAL DOPISA

Proizvodnja čelika u smerevskoj Železari nije smanjivana od kraja 2019. godine, a radi svih 5.000 radnika, rekao je danas predstavnik Saveza samostalnih sindikata Srbije u toj fabrici Siniša Prelić.

On je rekao za Betu da se ne planira gašenje druge peći i smanjenje proizvodnje čeličnih proizvoda od 100.000 tona mesečno, a maksimalna proizvodnja kada rade obe peći je oko 160.000 tona mesečno.

Kineska kompanija HBIS koja je vlasnik Železare u Smederevu ugasila je početkom jula ove godine, zbog uvođenja kvota EU na uvoz čelika i pandemije virusa COVID-19, peć broj jedan, a prema nezvaničnim informacijama planira se gašenje i peći broj dva.

„Peć broj dva radi bez smanjenja proizvodnje, a peć broj jedan je upalјena jer se očekivalo povećanje narudžbina, a pošto ih nema ugašena je i biće pripremlјena da se upali čim bude trebalo“, rekao je Prelić.

Dodao je da radnici rade u tri smene i da u fabrici ima posla bez obzira što jedna peć ne radi.

Istakao je da je HBIS početkom aprila u radni odnos primio 140 radnika koji su bili angažovani preko agencije za zapošlјavanje i da planira da primi još oko 40.

Prelić je rekao da železnica u Srbiji ima posla zahvalјujući Železari, a da Elektroprivreda Srbije (EPS) ostvaruje značajne prihode jer isporučuje struju toj fabrici.

„Od kada je HBIS došao u Železaru u industrijsku zonu u Smederevu je došlo nekoliko firmi iz inostranstva, a među njima jedna iz Japana, Indije, Belgije, a sprema se da dođe jedna kompanija i iz Nemačke i one će zapošlјavati, zajedno sa drugim kompanijama oko 3.500 radnika“, rekao je Prelić.

Dodao je da je u Smederevu pre 2.000. godine radilo 17.000 radnika i da su, osim onih u Železari, ostali bez posla.

EU je u februaru 2019. godine uvela globalnu kvotu za uvoz čelika iz drugih zemalјa na ukupno, maksimalno 3,3 miliona tona do juna te godine, a kasnije je kvota korigovana za pet odsto.

Smederevska Železara privatizovana je 2016. godine i za kratko vreme dostigla je maksimalnu godišnju pizvodnju od 2,2 miliona tona i sada je najveći izvoznik robe iz Srbije.

Piše:
Beta

Radnici kompanije "Fijat Krajsler automobili Srbija" od juče su na plaćenom odsustvu na koje će se nadovezati kolektivni godišnji odmor, tako da se u fabričke hale neće vraćati do početka septembra.

Kako piše "Politika", da li će se radnici odmarati i posle toga, još mesec dana, budući da menadžment ima saglasnost vlade za plaćeno odsustvo do kraja septembra, zavisi isklјučivo od tržišta automobilske industrije kojoj ne cvetaju ruže.

Zamenik predsednika Samostalnog sindikata Nebojša Mandarić objasnio je za "Politiku" objasnio da će zaposleni do 31. jula biti na plaćenom odsustvu, tokom kojeg će primati 65 odsto zarade. Potom od 3. do 21. avgusta sledi tradicionalni italijanski godišnji odmor "feragosto", koji svi radnici italijanskih preduzeća koriste u prve tri nedelјe avgusta. I najzad, poslednje sedmice avgusta radnici neće odlaziti na posao, a primaće 65 odsto zarade.

Razlog za prekid proizvodnje je usklađivanje sa potrebama tržišta, jer fabrika radi po porudžbini. Radnici su zbog epidemije kovida-19 već bili na plaćenom odsustvu od 16. marta do 7. jula, jer je tržište automobila stalo širom Evrope.

Sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović, koji je vodio sindikat kragujevačke fabrike automobila, kaže da je "Fijat" radio sa smanjenim kapacitetom tokom cele ove godine, delom zbog virusa korona, koji je žestoko pogodio tržište automobile, a delom i zato što "Fijat odavno nema tržište za model 500-L.

Statistika u Srbiji pokazuje da je u maju proizvodnja motornih vozila imala najveći međugodišnji pad od svih oblasti prerađivačke industrije, i to 70 odsto. Ovo je čak i napredak u odnosu na međugodišnji pad od 85 odsto u aprilu.

Ovogodišnja proizvodnja u "Fijatu" će casvim sigurno biti najmanja još od 2012. godine, kada je obnovlјena proizvodnja u kragujevačkim halama. Prema nekim procenama, u kragujevačkom "Fijatu" je proizvedeno između 15.000 i 20.000 automobila modela 500-L od početka godine, što je skoro šest puta manje nego 2013, kad je s montažnih proizvodnih traka "sišlo" rekordnih 117.000 vozila.

Izvor: Politika

Novi pravilnik o radu, koji moraju da poštuju i poslodavci i zaposleni, stupio je na snagu 11. jula. Kompanije sada imaju rok do 10. avgusta da usklade poslovanje, a sve to kontrolisaće inspekcija rada. Iako su zakonom predviđene i kazne do 20.000 dinara za radnike i milion dinara za poslodavce, inspektori će prvenstveno delovati preventivno i savetodavno.

"Pored smanjenja broja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i suzbijanja rada na crno, prioritet ministarstva i Inspektorata sada će biti davanje informacija poslodavcima i zaposlenima kako da se najbolje zaštite", rekli su nam u resornom ministarstvu.

Mladen Raonić, stručnjak za bezbednost i zdravlje na radu, kaže da se prve kontrole mogu očekivati krajem ovog meseca, i one će verovatno biti više preventivne ili u vidu podrške kompanijama. Na pitanje šta bi moglo da bude u fokusu kontrole, naš sagovornik kaže da će to sigurno biti nekoliko ključnih pitanja.

"Da li se meri temperatura na ulazu, da li su postavljene dezo barijere i dezinfekciona sredstva, koliki je razmak između stolova i slično... To je nešto što bi trebalo da kontrolišu, jer bi bilo besmisleno proveravati postojanje papira koje svako može da pripremi. Gledaće se praktična primena mera", ocenjuje Raonić.

U zakonu se navodi da inspektori imaju pravo, ali i obavezu da rade sve kako bi kontrolisali bezbednost i zdravlje na radu. U aktuelnom momentu u fokusu će praktično sigurno biti higijena, ali i ostali prateći neophodni koraci. Inspektor tako može da pregleda određenu dokumentaciju, poslovne prostorije, objekte, postrojenja, uređaje, sredstva i opremu za ličnu zaštitu, da utvrđuje da li su radnici na distanci...

Može da daje i obaveštenja i savete u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kao i o neophodnim merama.

S druge strane, poslodavac je u obavezi da inspektorima omogući da preduzme sve dozvoljene radnje, od toga da mu omogući ulazak u objekat do stavljanja neophodne dokumentacije na uvid.

Ukoliko inspektor utvrdi da su zdravlje i bezbednost radnika ugroženi, može da zabrani rad.

Ako primena mera zahteva veća investiciona ulaganja, a život i zdravlje zaposlenih nisu teže ugroženi, inspektor od poslodavca može da traži program o postepenom otklanjanju nedostataka.

Protiv rešenja inspektora poslodavac može izjaviti žalbu u roku od osam dana.

I ministar za rad Zoran Đorđević rekao je da je cilj da se na ovaj način dodatno unapredi bezbednost i zdravlje na radu, a ne kažnjavanje.

"Inspekcije će više imati savetodavnu ulogu, a kako bi nivo zaštite podigli na najviši zaštitni nivo", poručio je Đorđević.

Obaveza poslodavca je, kako je rekao Đorđević, i da se obezbede validne informacije za zaposlene, da prate mere koje predlažu Ministarstvo zdravlja i epidemiolozi i da se u skladu sa tim ponašaju. On je naveo da postoji i lična odgovornost zaposlenih kako treba da se ponašaju. U inspektoratu radi 231 inspektor.

Izvor: Blic

Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa je - koliko je kriza izazvana epidemijom korona virusa pogodila radnike i najsiromašnije slojeve stanovništva.

Sagovornici su bili Sakib Kopić, predsednik sindikata Solidarnost iz Bosne i Hercegovine, i Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Bilo je reči o masovnom otpuštanju tokom epidemije, od čega žive radnici koji su ostali bez posla, kako je rukovodstvo južnokorejske kompanije Jura, koja ima nekoliko fabrika u Srbiji, prisiljavalo zaposlene da rade iako im nije obezbedilo zaštitu od infekcije, kako su pojedine firme u Bosni i Hercegovini smanjile broj radnika pa onda preostale zaposlene terali da rade dvostruko više, kako je vlada Federacije Bosne i Hercegovine pokušala da za vreme epidemije progura zakon kojim se povećava moć poslodavaca nad radnicima.

Razgovaralo se i tome zašto je vlada Srbije podelila po sto eura svim punoletnim građanima umesto da je pomoć usmerila prema radnicima koji su najteže pogođeni epidemijom, kako političari jeftinim poklon paketima kupuju radničke glasove uoči izbora, kao i o tome da li strah od gubitka posla parališe radnički bunt.

Omer Karabeg Koliko je radnika u Srbiji i Bosni i Hercegovini ostalo bez posla zbog epidemije?

Duško Vuković: Ne znamo. Zvanični podaci u Srbiji govore negde između 15.000 i 20.000. Ali sigurno ih ima mnogo više jer nema evidencije o radnicima koji rade na crno. Naime, prema podacima Centralnog registra socijalnog osiguranja u Srbiji je zaposleno 2.200.000 ljudi. Međutim, prema anketi o radnoj snazi taj broj iznosi 2.900.000. Razlika je 700.000. To su najverovatnije ljudi koji rade na crno i najveći broj tih ljudi je ostao bez posla. Moja je procena da je ovog trenutka negde oko pola miliona ljudi u Srbiji izgubilo radno mesto.

Sakib Kopić: Govoriću samo o Federaciju Bosne i Hercegovine. U tom entitetu bez posla je ostalo 28.000 radnika.

Omer Karabeg: Od čega žive otpušteni radnici? Duško Vuković: Žive kao što su živeli i do sada - u siromaštvu. Procenjuje se da je četvrtina stanovništva Srbije na pragu siromaštva.

Sakib Kopić: Oni koji su ostali bez posla i nemaju nikakvih primanja žive od nadničarenja i od eventualne pomoći nekoga iz inostranstva, ako ga imaju.

Omer Karabeg: Kako se u vreme epidemije poslodavci ponašaju prema radnicima? Koliko znam u Srbiji se prema zaposlenima najgore ponaša rukovodstvo južnokorejske kompanije Jura koja ima nekoliko fabrika u Srbiji. Oni su pretili otkazima radnicima koji su na vrhuncu epidemije odbijali da rade strahujući za svoje zdravlje, a pošto nije bilo dovoljno radne snage nudili su bednih 500 dinara dnevno, to je oko 4 eura, onima koji su pristajali da rade minimum četiri sata prekovremeno. Oni su hteli da održe proizvodnju po cenu zdravlja radnika.

Duško Vuković: Ponašanje kompanije Jura je paradigma ne samo u Srbiji nego i u ovom delu Evrope. Kao sindikalac imam poruku za menadžere Jure i za sve kapitaliste koji misle da su radnici robovi, da radnik može da umre jer ima onih koji čekaju da ga zamene. Moja je poruka - nemojte da nas dovodite u situaciju da moramo zbog vas da ratujemo. Hoću da radim, ali hoću svoja prava i zaštitu. Hoću bezbedan i zdrav rad, da imam masku, da radim na distanci. Ti hoćeš profit, a ja zdravlje i zaradu.

Sakib Kopić: Slažem se sa kolegom da su radnici danas robovi. Preko puta našeg sindikata nalazi se jedan tržni centar. To je objekat površine 150 kvadratnih metara i u njemu rade samo dva ili tri radnika. Oni su preopterećeni, padaju na nos od posla, ali ne smiju da se žale jer se boje da će ostati bez bijedne plate od oko 500 maraka, to je 250 eura.

Pogledajte, kako se poslodavci u epidemiji ponašaju. Oni smanje broj radnika, pošalju ih na čekanje ili na neplaćeno odsustvo, a onda oni preostali moraju za njih da rade. Čim je krenula pandemija, naši poslodavci su odmah zakukali i počeli da otpušataju radnike. A ja se pitam kakvi su to poslodavci koji ne mogu da prebrode dva mjeseca krize. Ali, eto, živimo u takvoj državi. Krivi smo svi mi što to dozvoljavamo. Ne krivim ni političare, ni poslodavce. Krivim građane što se ne dignu, što ne protestuju, što se ne probude.

Duško Vuković: Ne slažem da nisu krivi političari. Krivi su. Oni su nas doveli u situaciju da jedni na druge ne gledamo kao na radnike, kao na građene. Važnije je ko je Srbin, Bošnjak, Hrvat, Crnogorac, Makedonac. Za to je odgovorna politička i poslodavačka elita. Teg je pretegnuo na stranu kapitala i poslodavaca. Država sve radi da zaštiti privatni kapital i kapitaliste. Zašto onda plaćamo tolike poreze - da pomažemo poslodavcima? A zašto ne pomažemo građanima?

Naša vlada je nedavno donela mere da bi, kako kaže, pomogla privredi. A ja smatram da bi bilo normalno da se u vreme pandemije pomaže građanima koji su ostali bez prihoda. To znači da ja koji plaćam poreze i doprinose pomažem nosioce kapitala, a ne građane Srbije.

Sakib Kopić: Ako mogu da odgovorim kolegi. Političari rade ono što im mi, narod, dopustimo. A mi smo im dopustili da nas terorišu, da uvedu diktaturu. Da li onda i mi snosimo dio krivice? U Bosni i Hercegovini ima oko 800.000 radnika i oko 650.000 penzionera. Većina spada u ugrožene kategorije. Niko od njih se ne suprotstavlja. S jedne strane imamo 1.400.000 nezadovoljnih ljudi, a s druge minoran broj političara koji nas terorišu. Znači, mi smo krivi. Narod, građani, radnici, penzioneri - svi smo krivi. Krivi smo što se ne pobunimo, što ne ustanemo protiv loše vlasti, protiv diktature.

Evo vam jednog primjera kako se vlast ponaša prema radnicima. U vrijeme pandemije, kada su bili zabranjena okupljanja i protesti, vlada Federacije BiH je pokušala da izmijeni zakon o radu tako da bude onakav kako to odgovara poslodavcima. Pa je tako predlagano da poslodavac može radniku smanjiti platu do minimalca, ako ima pad prihoda, da može poslati radnika na plaćemo odsustvo s tim da mu poslodavac određuje visinu nadoknade, da radnika tokom godine može poslati na neplaćeno odsustvo do dva mjeseca.

Srećom, to nije prošlo jer je uskoro ukinita vanredna situacija, pa se vlada uplašila da bi moglo doći do velikih protesta radnika. Biznismeni u Bosni i Hercegovini, koje podržava vlast, su većinom tajkuni koji su za vrijeme rata i u poratnom periodu došli do ogromne imovine o kojoj bi u normalnom društvu mogli samo da sanjaju.

Sjećate se sertifikata. Oni su za bezvrijedne papire kupovali firme sa kojima nisu znali šta da rade. A i dobar dio sindikata je pod direktnim političkim uticajem. Naš sindikat Solidarnost nije. Zbog toga nam u mnogim firmama ne dozvoljavaju da osnujemo svoje podružnice. Jedan radnik je htio da osnuje našu podružnicu u jednom rudniku. Kad je direktor to čuo, znate šta mu je rekao - ako odeš u taj sindikat, premjestiću te na niže plaćeno radno mjesto.

S jedne strane imamo 1.400.000 nezadovoljnih ljudi, a s druge minoran broj političara koji nas terorišu. Znači, mi smo krivi: Sakib Kopić

Omer Karabeg:Vlada Srbije je uoči nedavnih parlamentarnih izbora svim punoletnim građanima podelila po 100 evra pomoći zbog ekonomske krize izazvane pandemijom. Tako je to vlada obrazložila. Mnogi su kritikovali tu meru kao kupovinu glasača pred izbore. Da li bi bilo bilo pravednije da je pomoć, ali u znatno većem iznosu od 100 eura, dodeljena radnicima koji su rizikujući svoje zdravlje morali da rade za vreme epidemije. Ovako je novac otišao i onima koji uopšte nisu bili ugroženi.

Duško Vuković:U pravu su oni koji kažu da je to učinjeno zbog izbora. Predsednik države, predsednik vlade i izvršna vlast po Ustavu Srbije mogu da redistribuiraju pare koje svi mi kroz poreze i doprinose dajemo. Ali to nisu njihove pare. To su naše pare. Mislim da se preuranilo.

Poslednje izjave predsednika države da neće biti drugog paketa pomoći zvuče veoma loše. Država treba da obezbedi nadoknadu zaposlenima koji ne mogu da rade i koji su najugroženiji. A to su mnogi - ugostitelji, konobari, hoteli, drumski saobraćaj, avionski saobraćaj, pa pevači, muzičari. Svi oni ne mogu da rade. Moramo da im pomognemo jer su decenijama uplaćivali poreze i doprinose ovoj državi.

Omer Karabeg:Da li je u Bosni i Hercegovini vlada dala pomoć najugroženijima?

Sakib Kopić: Od države, ja to kažem vlastodržaca, nikakvu pomoć nismo dobili. Političari se apsolutno ničega nisu odrekli. Mjere koje je vlada Fedearcije BiH poduzela prelamaju se preko leđa najsiromašnijih slojeva društva - preko leđa radnika, penzionera, trudnica. Skresali su sva socijalna davanja. Uzeli su pare od trudnica, nema usklađivanja penzija sa rastom troškova života što je trebalo da se uradi aprila ove godine. Političari se nisu odrekli ničega, nikakvih naknada za odvojen život, topli obrok, troškove mobitela, iako se sjednice nisu odžavale u prostorijama parlamenta.

Sjednice su bile online, pa smo čak i na tim sjednicama vidjeli pojedince koji kod kuće za laptopom spavaju. Valjda su se umorili od ogromnog posla i tereta. A uredno su primali sve do posljednjeg pfeniga. To je sramotno. I ko je za to kriv? Pa, narod. Zato što se ne buni. Ko se pobunio? Jesu li se pobunili penzioneri? Jesu li se građani pobunili? Niko, apsolutno niko se nije pobunio. Znate šta će se desiti? Čim ova pandemija splasne, masa radnika će pohrliti prema Zapadu. Jer, u ovakvom ambijentu nemaju šta tražiti. Pogotovo mlađi naraštaji. Krenuće stampedo prema zemljama Zapadne Evrope, a kod nas će ostati nepismeni i oni s kupljenim diplomama, titulama, zvanjima.

Omer Karabeg: Da li su se u Srbiji funkcioneri bilo čega odrekli u vreme krize prouzrokovane epidemijom?

Duško Vuković: Ničega se nisu odrekli. Taman posla. Imaju sigurna primanja, kola, kabinete. Oni su nedodirljivi, imaju imunitet. Prema zvaničnim podacima žive od 1.000 evra, tvrde nam da niko u Srbiji nema veća primanja od 1.000 evra. A pogledajte kako lepo izgledaju - košulje, mašne, kravate, deca se školuju u privatnim gimnazijama i na stranim fakultetima. I sve to od 1.000 evra. Ma hajte, molim vas. Mi smo još u prvobitnoj akumulaciji. Postoje snage koje na to ukazuju, ali su još uvek slabe.

Ljudi su uplašeni, vode računa o sopstvenoj egzistenciji i zato nema većeg otpora. Sasvim je razumljivo da se ljudi plaše za svoju egzistenciju. Ali i tome će verovatno doći kraj. Ljudi će skupiti hrabost i javno reći - nemojte da nas lažete, nemojte da nam vređate inteligenciju.

Sakib Kopić: Ako je kriza u čitavoj državi onda hajmo, gospodo, svi na kazan. Hajmo, gospodo, svi na humanitarnu pomoć, na paketiće, na socijalnu pomoć, na minimalac. A ne da se sve prelama preko leđa najsiromašnijih.Država treba da obezbedi nadoknadu zaposlenima koji ne mogu da rade i koji su najugroženiji.

Duško Vuković: Oni to neće. Stvara se generacija političke elite. Ne znam kako je u Bosni i Hercegovini, ali ovde u Srbiji se stvara generacija koja je predodređena da se bavi politikom. Izdvajaju se segmenti društva. Izdvajaju se oni koji će biti karijerne diplomate, karijerni političari, karijerni poslanici, karijerni ministri, a ostali su običan narod, puk. Stvaramo generaciju bogatih koja će da kreira politiku u Srbiji.

Sakib Kopić:A zašto je to tako? Zato što je politika najisplativije zanimanje. Svi bježe u politiku. Zato što je tamo ogroman novac. Poslanička plata plus raznorazne komisije i naknade - nabere se tu desetak hiljada maraka. A njihov posao je samo da dižu ruku onako kako im kaže njihova politička stranka. Zato svi bježe u politiku, Bježe doktori, bježe inženjeri, najstručniji pobjegoše u politiku. Bježe sportisti, novinari, pjevači, glumci. Svima je politika izuzetno profitabilno zanimanje.

Svi se pitaju - zašto uvijek pobjeđuju jedni te isti. Pa, oni imaju glasačku mašineriju. Zaposlili su u javnim preduzećima i institucijama svoje uhljebe. Sve su to njihovi kadrovi i oni moraju za njih glasati sve to petog koljena. Izgubiće posao ako ne glasaju.

Duško Vuković: U društvu, u kome ja živim, prosečna plata je između 400 i 500 evra, a potrošačka korpa je 700 evra. To je, znači, neuspešno društva. Sve ostalo o čemu pričaju je običan politički marketing. Nije to ni marketing. To je propaganda. Društva na Zapadnom Balkanu nisu uspešna društva. Društvo u kojem stanovnik Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore, Makedonije ima prosečnu zaradu nižu od onoga sto je potrošačka korpa je neuspešno.

Šta da uradimo? Da kažemo našim političarima - vi ste neuspešni, bilo da je to Vučić, Tadić, ili ne znam ko. Da im kažemo - vi ste neuspešni kada ja ne mogu da prehranim svoju porodicu, da joj omogućim da jednom godišnje ode na odmor. U Srbiji 350.000 živi od minimalne zarade od 30.000 dinara. A minimalna potrošačka korpa je 40.000. Pa, o čemu mi pričamo?

Sakib Kopić: Kada je riječ o političarima, ispričaću vam jedno svoje iskustvo. Prije desetak godina pred opšte izbore u Bosni i Hercegovini moj kolega i ja bili smo u firmi u kojoj smo bili zaposleni, kad odjednom ulazi gospodin sa kravatom. Pozdravlja nas i stavlja pred nas dva kila meda. Kaže - ja pred svake izbore podijelim 300 kila meda. Tada je cijena meda bila 10 maraka.

Dakle, on u kampanju uloži 3.000 maraka, a kad prođe na izborima i uđe u skupštinu dobije 4.000 maraka mjesečno. Za četiri godine, koliko traje mandat, to je blizu 200.000 maraka. Nakon što smo mi bijesno reagirali, on je brže-bolje pobjegao ostavivši med. Tako nas kupuju, za 10 maraka nas žele kupiti. Ovih dana ponovo nas kupuju paketićima sa prehrambenih artiklima. Pojedine političke partije već su pripremile te paketiće za novembarske lokalne izbore.

Omer Karabeg: Vi ste, gospodine Kopiću, nedavno rekli da je radnik u vreme pandemije doveden pred izbor grob ili rob - to jeste da odbije da radi pod ropskim uslovima, koje diktiraju gazde, i umre od gladi ili da prihvati da bude rob da bi preživio.

Sakib Kopić: Da. I stojim iza te svoje izjave. Bolje grob nego rob. To je antifašistička parola iz Drugog svjetskog rata. Bolje se boriti pa časno izgubiti život u toj borbi nego služiti ovim vlastima. Trideset godina na političkoj sceni imamo jedne te iste. Trideset godina nam piju krv. Ja ne znam kako ovom narodu jednom ne dođe – oprostite - iz nečega u glavu, pa da lupe šakom o sto i kažu: dosta je, ovo se više ne može izdržati.

Omer Karabeg: Da li je u Srbiji radnik u vreme pandemije stavljen pred izbor grob ili rob?

Duško Vuković: Ne razmišljam u tako ekstremnim kategorijama, ali slažem se da pandemija postavlja takvo pitanje pred svako društvo, a ovog trenutka govorim o srpskom društvu. Ako političke elite i svet kapitala misle da će kompletnu krizu - i zdravstvenu i ekonomsku - da prebace na teret radnika strašno greše. Završiće na najgori mogući način. Nepoverenjem, gubitkom na izborima, gubitkom preduzeća.

Radnici i njihova egzistencija moraju biti predmet rasprave u vladama i skupštinama. Radnici apsolutno snose najveći teret krize izazvane pandemijom. U Srbiji 1.050.000 zaposlenih mogu da dobiju minimalac - 30.000 dinara. Eto, na šta nas svode. Svode nas na minimum, na mizeriju. Mi smo najveći gubitnici u ovoj pandemiji.

Sakib Kopić: Naravno da se teret ove krize prelama preko leđa najsiromašnijih slojeva društva - preko leđa radnika, penzionera, bijednika koji primaju socijalnu pomoć koju im vlast u ovom trenutku zbog korone ukida.

Izvor: Radio Slobodna Evropa

Savez samostalnih sindikata Srbije procenjuje da će na jesen zbog posledica pandemije virusa Covid-19 na privredu bez posla u Srbiji ostati od 250.000 do 300.000 radnika, rekao je sekretar Veća SSSS Zoran Mihajlović.

On je rekao da sve više firmi traži od Ministarstva rada i sindikata dozvolu za novi produžetak plaćenog odsustva sa posla od 45 dana, jer se smanjuje proizvodnja i oni će imati pravo na 65 odsto zarade.

“Veliki broj firmi je iskoristio pravo na plaćeno odsustvo radnika od 45 dana i traže dozvolu za produžetak od još 45 dana, a neke će verovatno slati zaposlene i na kolektivni odmor”, rekao je Mihajlović.

Dodao je da su radnici kragujevačke fabrike Fijat-Krajsler automobili Srbija pre nekoliko dana počeli da rade, ali se najavljuje da će već ove nedelje ponovo otići na odmor.

Automobilska industrija je, kako je rekao, među najpogođenijim sektorima u svetu, a najviše stranih investicija koje su došle u Srbiju su iz te oblasti i snosiće iste posledice kao i u svetu koje je na privredu ostavila pandemija.

Mihajlović je rekao da u kragujevačkoj fabrici automobila FCA radi 3.500 radnika i da će više od 3.000 otići ponovo na odmor, a da će mali broj ostati samo u službama, neophodnim za održavanje fabrike.

On je rekao da su podjednako ugrožene i fabrike koje proizvode komponente za industriju automobila i da neće biti iznenađenje da neki investitori zatvore fabrike i odu iz Srbije.

“Država nema novca za dodatnu pomoć, a fabrike ako se epidemija uskoro ne stavi pod kontrolu nemaju prihoda i neke će verovatno otići u stečaj”, rekao je Mihajlović.

Kompanije, prema njegovim rečima, imaju pravo na dva puta po 45 dana plaćenog odsustva i zahtevi za drugih 45 dana plaćenog odsustva su motivisani nadom da će se epidemija smiriti, a da imaju sredstva da to plate.

Problemi nisu samo, kako je rekao, finansijske prirode, već i zdravstvene jer je u kragujevačkoj fabrici Zastava oružje 26 obolelih od Covida-19, a oko 100 ih je u izolaciji.

Prema rečima Mihajlovića, epidemija se drži pod kontrolom u čeličani u Smederevu u vlasništvu HBIS grupe i Rudarsko-topioničarskom kombinatu u Boru kojim upravlja kineska kompanija Ziđin majning i da tamo nema zdravstvenih problema.

“Na jesen nas čeka crni scenario jer će se u kolapsu naći i lokalne samouprave koje su po raznim osnovama imale prihod od svih fabrika, a posebno od velikih”, upozorio je Mihajlović.

Izvor: Beta

Preminuo je Mihajlo Radović, predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije.

Ovog hrabrog i posvećenog sindikalca i u zrelim godinama, izdalo je srce.

Rođen 1947. godine u Beogradu, po struci ekonomista, ceo radni vek proveo je kao sindikalni aktivista, ali i rukovodeći brojnim sindikalnim organima. Bio je predsednik Sindikata opštine Voždovac, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda, od 1994. do 1998 i potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, od 1998. do 2000. godine.

Radović je jedan je od osnivača Udruženja sindikata penzionera Srbije i Udruženja sindikata penzionera Beograda, čiji je predsednik bio od 2015. do 2017. godine, kada je izabran za predsednika Udruženja sindikata penzionera Srbije za mandatni period 2017-2021.

Akcijaš od rane mladosti, učestvovao je u brojnim akcijama u izgradnji svog rodnog Beograda, a u tom stilu je nastavio da se bori i za prava radnika i penzionera.

Radović nije prihvatao objašnjenja da teret reformi moraju da snose penzioneri, oni koji su najviše ugroženi. Predvodeći Udruženje sindikata penzionera, bio je Miša spreman da ide do Strazbura, da traži pravdu i vrati oteto.

Donacija koju je Veće Saveza samostalnih sindikata Srbije za grad Smederevo, u znak solidarnosti, uručilo Veću Saveza samostalnih sindikata Novi Pazar, predata je JKP „Čistoća“.

Pomoć, koja se sastoji od 36 litara alkohola i 600 zaštitnih maski za više upotreba, isporučena je tom preduzeću zbog teške materijalne i ekonomske situacije u kojoj se nalazi, izjavio je za sajt Saveza Fikret Bejtović, predsednik novopazarskog veća.

Bejtović je dodao da su, uz posredovanje Sindikata, radnicima tog preduzeća posle četiri meseca overene zdravstvene knjižice.

Veće Saveza samostalnih sindikata Srbije za grad Smederevo je, u znak solidarnosti, uručilo pomoć Veću Saveza samostalnih sindikata Novi Pazar.

Pomoć, koja se sastoji od 36 litara alkohola i 600 zaštitnih maski za više upotreba, obezbeđena je zbog izuzetno teške epidemiološke situacije u kojoj su se našli žitelji Novog Pazara.

Tim povodom, Novi Pazar je posetio predsednik smederevskog veća Milanče Virijević, koji je pomoć uručio predsedniku novopazarskog veća, Fikretu Bejtoviću.

Virijević je, u izjavi za sajt Saveza, rekao da je ova humanitarna akcija organizovana na inicijativu predsednika Sindikata radnika građevinarstva i IGM Srbije, Saše Torlakovića, koji je nedavno, takođe, uručio zaštitnu opremu zaposlenima u novopazarskoj ciglani AD „Sloga“ IGM.

Virijević je dodao da će Veće Novog Pazara odlučiti kome će ta pomoć biti uručena.

Sindikat građevinarstva je ranije pozvao sve granske sindikate da se pridruže ovoj humanitarnoj akciji i tako pokažu neophodnu solidarnost u zajedničkoj borbi protiv korona virusa.

Savez samostalnih sindikata (SSS) Kragujevca zatražio je u otvorenom pismu od predsednice Vlade Ane Brnabić da se odmah preduzmu hitne mere i spreči dalje širenje zaraze korona virusom među radnicima u fabričkim halama i kancelarijama.

- Tražimo da se zabrani rad svim poslodavcima koji ne mogu da obezbede uslove za zaštitu od epidemije, napisao je SSS Kragujevca.

Sindikat je ukazao da „onaj ko voli ovaj narod, morao bi da donese odluku o prekidu rada svih delatnosti koje nisu bitne za obezbeđivanje osnovnih potreba za život građana“.

Takođe je rečeno da je „sramota“ što Vlada za tri meseca trajanja epidemije nije donela obavezujuće uslove za poslodavce i radnike koji moraju da rade.

- Kao posledica te neodgovornosti su desetine zaraženih radnika u našem gradu. Ukoliko to ne učinite, bićete odgovorni za sve zaražene, njihov bol i gubitak života, upozorio je sindikat.

Sindikat je naveo i da se „još niste dogovorili“ ko kontroliše primenu zaštitnih mera u proizvodnim halama i kancelarijama – da li inspekcija rada ili sanitarna inspekcija.

- Zapravo nemaju šta ni da kontrolišu, jer ništa obavezujuće niste doneli, navodi se u otvorenom pismu.

U SSS Kragujevca upozoravaju da se u vreme najvećeg širenja zaraze u Kragujevcu i mnogim drugim sredinama ne preduzimaju skoro nikakve mere, dok je ranije, pri znatno manjem širenju epidemije, uvođen policijski čas i prekidan rad fabrika.

SSS je ocenio da odluke Vlade „dele radnike na važne i nevažne“ jer su „vrata zatvorili sudovi, poreske uprave i druge državne službe, dok su fabrička vrata širom otvorena“.

U pismu sindikata je i pitanje o tome kako to da zabrana okupljanja do sto ljudi u zatvorenom prostoru ne važi za radnike u fabričkim halama.

- Prestanite više da brinete o kafićima i noćnim klubovima – tamo se ide radi obesti, ne mora se, a u fabrike da se zaradi za život. Razdvojite bitno od nebitnog“, zaključuje se u otvorenom pismu koje je potpisao predsednik SSS Kragujevca Jugoslav Ristić.

Izvor: Pressek.rs

Sindikat pravosuđa Srbije predložio je danas da se zaposlenima u sudovima, tužilaštvima i ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija, u što većoj meri omogući rad od kuće u cilju delotvornije prevencije od širenja korona virusa na radnim mestima.
Iz sindikata su ocenili da bi time bolje bili zaštićeni zaposleni koji ostaju i rade od kuće, zaposleni koji moraju posao da obavljaju na radnom mestu „ali sada u boljim uslovima sa manje prisutnih u skučenim kancelarijama, kao i građani i stranke“.

Prethodno je Društvo sudija Srbije apelovalo na Visoki savet sudstva da preduzme sve mere kako bi se zaposlenima u sudovima koji dolaze na radna mesta obezbedile zaštitne maske, dezinfekciona sredstva i po potrebi i druga zaštitna oprema u okviru rada u zgradi suda.

Zatraženo je i da Visoki savet sudstva preporuči predsednicima svih sudova da rad u sudu organizuju na taj način što bi svi zaposleni i sudije čije stalno prisustvo na radnom mestu nije neophodno, poput sudijskih pripravnika i pomoćnika, sudija koje nemaju zakazana ročišta ili odlučuju o pravnim lekovima, radili od kuće.

Oni bi kako se navodi, dolazili u sudsku zgradu po potrebi nedeljno radi zakazivanja i održavanja neophodnih ročišta, ekspedovanja odluka, zaduživanja novim predmetima, rešavanja pošte i obavljanja drugih administrativnih poslova koji ne trpe odlaganje.

Izvor: Beta/Danas

Sindikat radnika građevinarstva i IGM Srbije je, u znak solidarnosti, uručio pomoć Sindikalnoj organizaciji preduzeća AD "Sloga" u Novom Pazaru.

Pomoć, u vidu zaštitnih maski, vizira i dezinfekcionih sredstava, obezbeđena je zbog izuzetno teške epidemiološke situacije u kojoj su se našli žitelji Novog Pazara, kao i zaposleni u ciglani AD "Sloga" IGM.

Tim povodom, Novi Pazar su posetili predsednik Sindkata radnika građevinarstva I IGM Saša Torlaković i Milan MItrović, potpredsednik Sindikata i predsednik Odbora Centralne Srbije, koji su pomoć uručili Sindikalnoj organizaciji preduzeća AD "Sloga".

O teškoj situaciji i problemima u tom preduzeću I gradu, predstavnike Sindikata informisali su Cetin Enis, generalni direktor "Sloge" , Fikret Bejtović, predsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Novi Pazar i Mirsad Hasanagić, predsednik Sindikalne organizacije "Sloga" Novi Pazar.

Sindikat građevinarstva poziva sve granske sindikate da se pridruže ovoj humanitarnoj akciji I tako pokažu neophodnu solidarnost u zajedničkoj borbi protiv korona virusa.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević i predsednici reprezentativnih sindikata potpisali su danas Posebni kolektivni ugovor za zaposlene u ustanovama predškolskog vaspitanja i obrazovanja čiji je osnivač Republika Srbija, Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave.

Sporazum su potpisali predsednica Samostalnog sindikat predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije Bosilјka Jovanović, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije Valentina Ilić i predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“ Tomislav Živanović.

Ministar Šarčević je posle potpisivanja naveo je da su potpisivanjem PKU regulisana i unapređena prva i status zaposlenih u predškolskim ustanovama.

“Ovim kolektivnim ugovorom unapredili smo prava zaposlenih u predškolskim ustanovama. Dogradili smo odredbe koje se odnose na rad zaposlenih u doba pandemije, regulisali i druga pitanja u vezi sa zaštitom zaposlenih, kao i uslovima rada sindikata”, rekao je Šarčević.

Bosilјka Jovanović je ocenila da je PKU i aneks prethodnog Ugovora jako važan i da će zaposleni u predškolskim ustanovama dobiti nova prava koja, do sada, nezasluženo nisu imali.

“Dobili smo više dana godišnjeg odmora, solidarna davanja, više plaćenog odsustva, pravo na jubilarnu nagradu i neka druga sitnija prava koja su do sada imali naši osnivači – jedinice lokalne samouprave, a zaposleni u predškolskim ustanova su neopravdano bili diskriminisani”, navela je Jovanović.

Valentina Ilić je navela da je današnje potpisivanje PKU veoma značajno za zaposlene u predškolskim ustanovama.

“Samo pre tri godine PKU nije ni postojao. Ovaj PKU je ušao u sistem prava koje imaju i svi ostali zaposleni u obrazovanju. Predškolske ustanove su ovim zaokružile svoju ulogu u obrazovnom sistemu zemlјe”, kazala je Ilićeva.

Tomislav Živanović je rekao da je mnogo toga urađeno u oblasti predškolskog obrazovanja i dodao da u trenutku kada je postao predsednik sindikata nije postojao ni zakon koji reguliše ovu oblast.

“Dobro je da smo na centralnom nivou regulisali prava zaposlenih u predškolskim ustanovama, jer su prava bila različita od lokalne samouprave do lokalne samouprave. Potpisivanje PKU je korisno za kompletan system”, zaklјučio je Živanović.

Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije zatražio je da se obezbede neophodni uslovi za rad zaposlenima koji dobrovoljno prihvate da budu upućeni na izvršavanje radne obaveze u bilo koju zdravstvenu ustanovu ili kovid bolnicu, ukoliko je od mesta u kojem zaposleni radi do mesta u koje se upućuje udaljenost veća od 50 kilometara.

Takođe, neophodno je obezbediti zaštitnu opremu, prevoz, ishranu, smeštaj, naknadu za odvojen život, kao i da se u budžetu obezbede sredstva za isplatu stimulacije, navodi se u dopisu koji je taj sindikat uputio predsednici Vlade Sbije i ministru zdravlja.

(dopis u celini)

Vlada Republike Srbije je 26.juna 2020.godine, na predlog Ministarstva zdravlјa, donela Zaklјučak, broj 401-5282/2020, kojim se sredstva za plate zdravstvenih radnika, zdravstvenih saradnika i nemedicinskih radnika, koji su tokom vanrednog stanja primlјeni u radni odnos radi ublažavanja posledica epidemije zarazne bolesti COVID-19, obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije, za period od pet meseci.

Na ovaj način usvojen je zahtev Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije da se i novoprimlјenim zaposlenima obezbede sredstva za isplatu plata.

U cilјu realizacije ovog zaklјučka, RFZO je uputio dopis svim filijalama i direktorima ustanova radi obračuna potrebnih sredstava za isplatu plata ovim zaposlenima, kao i da bi se izvršilo trebovanje potrebnih sredstava nadležnoj filijali.

(u prilogu zaključak Vlade Srbije)

Izborom predsednika, članova organa i usvojenim dokumentima, XVI Kongres Saveza samostalnih sindikata Srbije danas popodne je završio sa radom.

Sa Kongresa, kojem je prisustvovalo 296 delegata, kao i brojni gosti iz zemlje i inostranstva, upućena je zajednička poruka ISKUSTVO SA NAMA, BUDUĆNOST PRED NAMA.

Za predsednika Saveza je ponovo izabran Ljubisav Orbović, koji će i u narednom petogodišnjem periodu predvoditi organizaciju.

Na kongresu je usvojen Izveštaj o radu SSSS, izveštaji Nadzornog i Statutarnog odbora SSSS između dva kongresa, verifikovan izbor novih članova Veća SSSS i izabrani članovi Nadzornog i Statutarnog odbora Saveza.

Usvojena su kongresna dokumenta – Program SSSS, sedam rezolucija i dve deklaracije.

Delegati su usvojili prečišćen tekst Statuta SSSS, a data je i razrešnica dosadašnjim članovima Veća, Nadzornog i Statutarnog odbora SSSS.

Jednom broju članova Veća koji su otišli u penziju, u znak zahvalnosti za njihov dugogodišnji sindikalni rad, dodelјena su priznanja Saveza i uručeni prigodni pokloni.

Takođe, uručena su i priznanja Saveza „27. april“. Ovogodišnji dobitnici priznanja su Radomir Stević i Savez samostalnih sindikata za grad Niš.

Delegati su, minutom ćutanja, odali počast kolegama koji su preminuli u periodu između dva kongresa.

Delegati 16. Kongresa Saveza samostalnih sindikata Srbije, velikom većinom glasova, izabrali su danas Ljubisava Orbovića za predsednika Saveza u narednom petogodišnjem periodu.

Zahvalivši se na ukazanom poverenju da ponovo bude na čelu „najveće i najbolje sindikalne centrale, ne samo u Srbiji, već na Balkanu“, Orbović je rekao da je dobio čast i obavezu da nastavi borbu za veća prava i bolji životni standard zaposlenih, ali i da sprovede aktivnosti na organizacionoj reformi Saveza i jačanju njegove uloge u društvu.

„Hvala vam, ne što ste glasali za mene, već što ste imali hrabrosti da, uprkos opasnosti od korona virusa, danas dođete kako bi završili naše izborne aktivnosti“.

„Pored borbe za zdravlje i živote naših članova i svih građana Srbije, kao i na oporavku naše privrede, očekuje nas i da poradimo na našoj organizaciji, kako bi se poštovala pravila igre i kako bi se Statut Saveza poštovao u potpunosti“.

„Vrlo brzo ćemo početi rad na menjaju našeg statuta, ali i svi mi moramo da se menjamo“, rekao je Orbović, dodavši da ni problemi koji su se dešavali tokom izbora u sindikatima ne bi više smeli da se dogode.

„Sve te promene moraju da budu u interesu našeg članstva i svih nas“, zaključio je Orbović.

Delegati Šesnaestog kongresa Saveza samostalnih sindikata Srbije usvojili su sedam rezolucija i dve deklaracije.
Reč je o Rezoluciji o socijalnom dijalogu i kolektivnom pregovaranju, Rezoluciji o zaštiti imovine Saveza samostalnih sindikata Srbije, Rezoluciji „Bezbedno i zdravo radničko je pravo“, Rezoluciji o mladima i sindikalnom organizovanju, Rezoluciji „Nema poslova na mrtvoj planeti“, Rezoluciji o obrazovanјu i Rezoluciji o materijalnom, socijalnom i društvenom položaju penzionera. Usvojene su i Deklaracija „Gradimo društvo socijalne pravde i jednakosti“ i Deklaracija o zaštiti sindikalnih predstavnika.

Na osnovu Programa Saveza samostalnih sindikata Srbije, koji je usvojen na 16. Kongresu, Savez će zahtevati kvalitetna radna mesta uz sigurnost koju garantuje ugovor o radu na neodređeno vreme, dostojanstvene zarade i penzije i njihovu redovnu isplatu, povećanje minimalne zarade do nivoa od 65 procenata prosečne zarade, poštovanje prava zaposlenih, uklјučujući pravo na odmor, slobodno vreme i bezbedan rad u zdravom radnom ambijentu, zaštitu sindikalnih predstavnika izmenom zakonskih rešenja, redovnu uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, kao i rešenje problema nezaposlenosti u reindustrijalizaciji, podsticanju razvoja regionalne i lokalne politike zapošlјavanja, unapređenju kvaliteta radne snage i podsticanju zapošlјavanja i socijalnog uklјučivanja teže zapošlјivih lica.

Istovremeno, oštro će se suprotstavlјati umanjivanju zarada, kao osnovi za štednju i popunjavanje budžetskog deficita i neredovnim isplatama zarada, neopravdanim i dugotrajnim isplatama minimalnih zarada, neopravdanoj fleksibilizaciji radnih mesta koja znači nesigurnost, strah, neizvesnu budućnost, svim oblicima rada “na crno”, privatizaciji prirodnih i strateških resursa, klјučnih javnih usluga, kao I smanjenju doprinosa na zarade koje vode ka neodrživosti fondova, umanjenju penzija i kvaliteta zdravstvenih usluga.

Kongres Saveza samostalnih sindikata Srbije još je u toku i u popodnevnom delu očekuje se glasanje za izbor predsednika Saveza i usvajanje kongresnih dokumenata koji će opredeliti aktivnosti organizacije u narednom periodu.

Kongres je započeo performansom, a posle intoniranja himne Srbije i Internacionale, goste i delegate je pozdravio predsednik SSSS Ljubisav Orbović.

Pored delegata, članova i predstavnika organa na svim nivoima organizovanja samostalnih sindikata Srbije i Saveza samostalnih sindikata Srbija, prisustvuju i brojni gosti iz zemlje i inostranstva.

Na svečanom delu Kongresu prisustvovali su Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar inostranih poslova, Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja, Miloš Nenezić, predsednik Unije poslodavaca Srbije, Zoran Stojilјković, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“, Brankica Janković, poverenica za ravnopravnost, direktorke fondova PIO, Solidarnosti i zdravstvenog osiguranja, Dragana Kalinović, Milica Lukašević i Sanja Radojević Škodrić, Ranka Mišić iz Saveza sindikata Republike Srpske, Selvedin Šatorović i Fikret Alić iz Saveza sindikata Bosne i Hercegovine, Jovan Protić, predstavnik Međunarodne organizacije rada za Srbiju, Bojan Lađevac, fondacija Fridrih Ebert, Nikola Mikašinović i Olivera Stepanović iz Solidar-Svis Švajcarska, Emira Mešanović iz Olof Palme centra i Nataša Pjević iz Formaka.

Naglasivši da se prijatno iznenadio kada je na otvaranju Kongresa čuo zvuke Internacionale, prvi potpredsednik Vlade Srbije, Ivica Dačić se glasno zapitao “zašto mi, 150 godina posle Karla Marksa, danas isto govorimo o tri osmice“?

„Još malo pa će biti dva veka radničkog pokreta, a mi smo ponovo došli u vreme kada se sindikati i radnici ponovo bore za tri osmice“, ukazao je on.

Ogradivši se od toga da će govoriti kao predsednik političke partije, Dačić je podsetio na činjenicu da je, posle ukidanja jednopartijskog sistema i socijalizma, „privatizacija u Srbiji sprovedena na pljačkaški način, da su firme opljačkane, radnici ostali bez posla a država bez prihoda“, kao i da su „radnička prava vraćena na period prvobitne akumulacije kapitala“.

„Vi vrlo dobro znate da kada žena hoće da se zaposli kod privatnika, prvo će je pitati da li planira da ostaje u drugom stanju. To je današnja logika, poslodavci se bore za profit, a radnici za bolju platu. I zato nikada nemojte očekivati da će poslodavci biti na strani radnika“.

Prema njegovim rečima, sve priče o neoliberalnom kapitalizimu su tokom pandemije korona virusa „pale za tri minuta, jer bez javnog zdravstva mi ne bismo uspeli da pobedimo koronu“.

Dačić je istakao činjenicu da socijalni partneri imaju dobre odnose, „jer bez dijaloga ne postoji napredak, ali nema ni socijalne pravde ako nemate resurse“.

U tome je, kako je objasnio, suština kako naći model stvaranja jednog boljeg društva i socijalne pravde.

„Želim vam svima da budete negativni na koronu, a pozitivni u borbi za interese radnika“,zaključio je Daćić.

Ministar Zoran Đorđević je, u svoje i u ime predsednika Srbje Aleksandara Vučića, čestitao Savezu 117 godina postojanja i poželeo uspeh u radu Kongresa.

„Socijalni partneri su do sada imali dobre odnose i uspešan socijalni dijalog i nadam se da će tako biti i ubuduće, o čemu svedoči i vaš poziv da prisustvujem Kongresu“.

Prema njegovim rečima, država je uspela da uspešno odgovori na pandemiju - sačuvana su radna mesta i stvorili smo mogućnost za otvaranje novih, pomogli smo finansijski preduzećima, kako bi se očuvala postojeća radna mesta.

„I mi danas možemo da obećamo da će do 2025. godine prosečna plata biti 900 evra, a penzije 440 evra“, istakao je Đorđević.

Sada treba kao društvo da budemo spremni da nastavimo dalje. Na tome treba svi zajedno da radimo, kao partneri, i da donosimo zajednička kvalitetna rešenja.

„Tokom predsedavanja Socijalno ekonomskog saveta uveo sam praksu da se susrećemo jednom mesečno, jer je vrlo bitno da socijalni partneri stalno razgovaraju. Nedostaje nam još bolji dijalog, kao i da ministri budu prisutni na tim sednicama, da se ne boje da čuju različita mišljenja, jer samo to vodi napretku društva“, rekao je ministar.

Prema njegovim rečima, u narednom periodu nas očekuje puno promena i izmena radnog zakonodavstva, u čemu će, obećao je, učestvovati svi socijalni partneri.

„Ostaje nam da unapredimo kolektivno pregovaranje, položaj osoba sa invaliditetom, dalja borba protiv rada ’na crno’, a inspekcija rada će morati da izađe po svakoj prijavi“.

„Pozivam vas da budemo solidarni i da postižemo rezultate koji će biti zarad svih naših građana, jer zadatak svih nas treba da bude unaprešenje položaja zaposlenih“.

„Vaša prošlogodišnja prvomajska parola DA PLATE USTANU A MLADI OSTANU - jeste i parola Vlade Srbije i želim da nastavimo tim koracima i na dalje“, rekao je Đorđević, dodavši da „uspeh u radu jednog sindikata - predstavlja i uspeh države“.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić se zahvalio SSSS i predsedniku Orboviću na dosadašnjoj izuzetnoj saradnji, istakavši da se Savez „iskreno bori da se poboljšaju uslovi životnog standarda radnika“.

Prema njegovim rečima, samo zadovoljan radnik daje najbolji efekat na poslu, a to, osim zarade, podrazumeva i uslove rada, mogućnost napredovanja na poslu, kao i zapošljavanje prema kvalifikacionoj strukturi, što je osnovni razlog što mladi napuštaju zemlju.

On se zahvalio predsedniku Orboviću na pomoći oko zaključivanja kolektivnih ugovora, kao i vladi što je omogućila njihovo prošireno dejstvo, „bez kojih ugovori nemaju smisla“.

Navodeći prioritete SES-a u narednom periodu, Nenezić je naveo potpisivanje novih kolektivnih ugovora i dalje otvaranje lokalnih socijalno ekonomskih saveta, a kao zajednički cilj donošenje nacionalne strategije i smanjivanje birokratije.

„Samo kroz timski rad možemo da funkcionišemo, jer vrhunski cilj je prosperitet privrede i celog društva, bolji standard radnika i napredak Srbije“, zaključio je Nenezić.

Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ Zoran Stojiljković je upozorio na dramatično tešku zdravstvenu situaciju u Srbiji, tokom koje prvenstveno treba da sačuvamo zdravlje i živote građana.

„Iako sa koronom nismo završili, izvesno je da će doći do recesije i pada proizvodnje, u najboljem slučaju stagniranja zarada i penzija, dok se dužina krize ne zna i neće zavisi samo od nas“.

Stojiljković je ocenio da „rezultati parlamentarnih izbora u Srbiji nisu dobri ni za koga, pa ni za samu vlast, jer ostajemo bez opozicije u parlamentu, koja je instrument demokratije i čiji je zadatak da koriguje vlast“.

Prema njegovim rečima, u takvim okolnostima sada je ostao samo socijalni dijalog kao institucionalna mogućnost da se vlast koriguje.

Stojiljković je pozvao SSSS da zajedno sa UGS Nezavisnost nastavi zajedničku saradnju, kao i da dve reprezentativne centrale sklope sporazum o saradnji, u koji bi mogli da uđu i drugi sindikati, „oni koji to stvarno jesu“.

„To je garancija da ćemo nešto uspeti da uradimo za radnike“, zaključio je on.

Zahvalivši se na pozivu da prisustvuje Kongresu, Ranka Mišić je rekla da je važno da sindikat, kao i SSSS, budu jaki i budu solidarni.

„Sindikati moraju biti okupljeni oko čoveka, jer čovek će kapital stvarati svojim rukama i svojim znanjem. Nema promena na ovoj planeti bez čoveka i to sindikati moraju razumeti kao svoju šansu. Mi moramo da kreiramo promene po meri čoveka, za manje nejednakosti, za više slobode“.

„Želim vam da budemo solidarni i jaki, to treba radnicima i Srbije i regiona i Evrope. Ne dajmo kapitalu da u ovoj situaciji uzme poene za sebe, da postane još pohlepniji“, poručila je Mišićeva.

Brojni predstavnici sindikata iz inostranstva koji, takođe, zbog korona virusa nisu mogli da prisustvuju, poslali su čestitke.

Čestitke su uputili: Italijanska generalna konfederacija rada, Italijanska unija rada, Austrijski savez sindikata, Savez hrišćanskih sindikata Belgije, Generalna konfederacija portugalskih radnika CGTP-IN, Federacija nezavisnih sindikata Rusije, Savez sindikata Švedske, Savez sindikata Norveške, Švajcarska sindikalna unija, Pankiparska radnička konfederacija, Savez sindikata Gruzije, Savez sindikata Kazahstana, Sindikalna konfederacija Albanije, Evropski centar za radnička pitanja, Unija slobodnih sindikata Crne Gore, Savez sindikata Makedonije, Savez slobodnih sindikata Slovenije i Savez samostalnih sindikata Hrvatske.

Govoreći o istorijatu Saveza, voditeljka programa je rekla da ove godine obeležavamo 117 godina postojanja i da smo, sa vekovnom istorijom iza sebe, najdugovečnija i najveća sindikalna centrala u našoj zemlji.

„Jedinstvo je naša snaga, jer se zajedno borimo za bolji materijalni položaj zaposlenih, a protiv kršenja radničkih prava, produbljivanja nejednakosti i štitimo one koji ukazuju na nesavesno poslovanje i korupciju. Štitimo prava i ljudsko dostojanstvo i prednost dajemo socijalnom dijalogu, ne zaboravljajući sva zakonska sredstva sindikalne borbe. Naše najmoćnije oružje je solidarnost, a naši neprijatelji siromaštvo, nesigurnost, strah, eksploatacija, diskriminacija, pritisci na zaposlene i sindikalne predstavnike.

Iskustvo nam pomaže da brže razumemo promene koje donosi era digitalnih tehnologija, u kojoj nastavljamo da gradimo efikasnu i modernu organizaciju“, rekla je ona.

Tokom svečanog dela Kongresa, uručena su tradicionalna priznanja Saveza – „27. April“, koja su ove godine dobili Radomir Stević i Savez samostalnih sindikata grada Niša.

Predsednik Orbović je uručio priznanja Steviću i Oliveri Bobić, predsednici Saveza samostalnih sindikata grada Niša.

Zahvalivši se priznanju, Stević je naglasio da je „tri četvrtine svog radnog veka proveo pod ovim krovom i nikada nisam pomislio da mu skidam crep, već samo da sagradim još neki sprat“.

„Ko hoće da se bavi sindikalnim poslom, mora da se odrekne nečega, da se odrekne ličnih interesa i stavi interese zaposlenih ispred sebe“, zaključio je Stević.

Olivera Bobić se, u ime svih članova Sindikata Niša i sindikalnih aktivista, zahvalila na velikom priznanju, čime je prepoznat „jedan solidaran i jedinstven kolektiv, kojeg su svi doživaljavali kao svoju kuću“.

Kongres dalje nastavlja sa radnim delom.

Generalna sekretarka Međunarodne konfederacije sindikata, Šaran Barou, obratila se, video-porukom, delegatima 16. Kongresa Saveza samostalnih sindikata Srbije:

„Pozdravlјam predsednika, Radno predsedništvo i delegate Kongresa, svesna koliko je on za vas važan.

Kongres se odvija u jako važnom trenutku, kada pravimo planove za oporavak. I to planove koji neće samo doprineti otvaranju radnih mesta, i rešavanju problema nejednakosti, klimatskih promena, visoke stope nezaposlenosti mladih.

Moramo da radimo i na povećanju otpornosti. Otpornosti koja će nas osigurati od budućih potresa, bez obzira da li se radi o klimatskim promenama, ekonomskim padovima ili budućim pandemijama, a možda i o sledećem talasu ove sadašnje. Jer naše privrede i društva neće izdržati nove potrese ako ne stvorimo neki bolјi svet.

Nije više prihvatlјivo da radimo kako smo navikli. Jer kriza je počela ranije, na više frontova. Mi smo, u stvari, već imali krizu nejednakosti - zapanjujuću nejednakost između bogatih i siromašnih, koja nastavlјa da se produblјuje.

Vidimo da lјudi ne mogu da žive od minimalne zarade, da se udara na kolektivno pregovaranje. To mora da se promeni. Postoji ne samo opšta nejednakost u zaradama, već i rasna i rodna nejednakost, a ravnopravno učešće žena u privredi je od klјučnog značaja.

Tu je, naravno, i problem klimatskih promena čije se rešavanje ne može odlagati. Radi se o stvarnoj pretnji opstanku lјudske vrste, uništavanju života i sredstava za život - sa tim takođe treba da se izborimo.

U našim planovima oporavka moramo obezbediti da svaki sektor postane održiv i da tranzicija u tom pravcu bude pravedna.

Tu je, naravno, i problem nedovolјnog finansiranja naših javnih službi, zdravstva, obrazovanja i socijalnog osiguranja, problem koji je KOVID-19 samo ogoleo, pokazujući nam koliko smo malo ulagali u temelјe naše socijalne države, koja društva čini održivim, a lјudima pruža nadu da će biti uklјučeni u privredni život.

KOVID-19 nije doneo samo krizu u zdravstvu. Svedoci smo i najveće globalne akcije solidarnosti.

Ljudi traže svoje slobode, građanske slobode, čak rizikuju svoju zaradu kako bi sačuvali živote. Tako i treba da bude, ali uticaj svega ovoga ipak je razarajući.

300 ili više miliona radnih mesta može biti izgublјeno. 1,6 milijardi naše braće i sestara koji rade na crno već je suočeno sa nemaštinom. Gladuju, jer ne primaju zarade, dok naši sistemi socijalne zaštite nisu u stanju da se sa tim izbore.

Moramo obezbediti da radna mesta, podrška prihodima, socijalnoj zaštiti i otvaranje radnih mesta sa punim ili delimičnim radnim vremenom, uz maksimalno povećanje zarada, postanu tema dana.

Moramo obezbediti uklјučenje žena u društveni život i postarati se da svet oslobodimo rasizma. Ali moramo učvrstiti i veru u budućnost našeg sveta, stabilnost naših privreda i društava, bezbednost životne sredine.

Ljudima je potrebna nada. Kada živimo u demokratijama u kojima se ne sluša glas naroda, potrebna nam je bar nada.

Ova kriza je, naravno, nekim vladama omogućila da još više udare na radnička prava, tako da se sada nalazimo na prekretnici.

Moramo zahtevati da naša društva, privrede i životna sredina budu međusobno usklađeni. Moramo da obezbedimo da lјudi i okruženje žive u skladu sa ekonomskim razvojem.

Na skupu održanom 24. juna, gde smo bili domaćini najveće diskusije na planeti, razgovarali smo o tome kako da obezbedimo budućnost u kojoj će se štititi klima i radna mesta.

Sindikalisti bi u bazi trebalo da sednu za sto sa poslodavcima i razgovaraju o budućnosti poslovanja i o tome kako da se obezbedi ishod dobar kako za poslodavce, tako i za radnike i životnu sredinu. Nadam se da će nam se u ovom pohodu pridružiti i društvena zajednica“, zaključila je Šaran Barou, uz karakterističan pozdrav „Živela solidarnost“!

Pogledaj video

Generalni sekretar Evropske konfederacije sindikata, Luka Visinteni obratio se, video porukom, učesnicima 16. Kongresa Saveza samostalnih sindikata Srbije:

„Dragi prijatelјi, dragi drugovi, istinski mi je žao što danas nisam u stanju da lično prisustvujem vašem kongresu.

Uvek mi je zadovolјstvo da dolazim u vašu predivnu zemlјu i iskreno se nadam da ću posle završetka pandemije moći da vas posetim i direktno, lično razgovaram sa vama. U ovom trenutku mogu bar da pozdravim vas, učesnike kongresa i čestitam vam za sve ono što ste radili proteklih godina i za sve tešnju saradnju sa Evropskom konfederacijom sindikata i mrežom sindikata bivše Jugoslavije „Solidarnost“.

Živimo u jako teškim vremenima gde je pandemija poremetila sve naše sisteme prava i socijalne zaštite, naše privrede, društva i tržišta rada. Preživeli smo izolaciju i znamo koliko su ona i nevolјe koje je prate nanele štete vašoj zemlјi.

Kao evropski sindikalni pokret stali smo u odbranu onih koji su proglašeni herojima borbe protiv pandemije radnika u zdravstvu, koji su bili na prvoj liniji borbe s pandemijom, ali i zaposlenih u vitalnim službama koji su brinuli da je lјudi prežive. Trebalo je zaštititi njihovo zdravlјe, bezbednost na radu, ali i plate i uslove života i rada - što nije uvek bilo lako. Sem što su im aplaudirale, mnoge vlade nisu umele da vrednuju njihov herojski rad na prvoj liniji fronta, niti rad drugih naših heroja koji su gubili posao ili bili suspendovani, bez plate i socijalne zaštite. Svima njima je pomoć sindikata neophodna.

Znam koliko ste se u Srbiji trudili da u vreme pandemije i izolacije zaštitite radnike. Sada se polako i postepeno vraćamo na posao i najvažnije je da tu svako bude bezbedan da se u trenutku povratka na pravi način zaštite zdravlјe, uslovi rada, plate, bebednost i sva prava radnih lјudi koje predstavlјamo.

Ali, tu je još jedan zadatak koji za sindikate predstavlјa apsolutni prioritet, a to je kako osigurati da ova kriza ne uništi naše privrede, radna mesta, sisteme socijalnog osiguranja i prava. Takva opasnost svakako postoji. Opasnost da posle izolacije dođe do neverovatnog pada privrednih aktivnosti u EU i Srbiji i masovne nezaposlenosti da vlade mnogih zemalјa udare na naša radna i sindikalna prava, na mogućnost da se organizujemo na radnim mestima na istinski socijalni dijalog i kolektivno pregovaranje – da pandemiju iskoriste kao izgovor kako bi nam smanjili plate i nivoe socijalne zaštite.

Sve su to izazovi sa kojima se suočavamo posle povratka na posao, uz opasnost da poslodavci i vlade krenu da obnavlјaju stare oblike poslovanja primenjujući opet mere štednje uvedene posle finansijske krize. Ta opasnost neosporno postoji.

Zato sindikalni pokret u Evropi i Srbiji mora biti na oprezu, snažno se odupireti takvim pokušajima i nastaviti da štiti radnike, kako u vašoj zemlјi, tako i u ostatku Evrope.

U tom kontekstu ima i stvari koje obećavaju. Pre svega, radi se o hitnim merama pomoći koje je EU usvojila, a odnose se i na Srbiju. Tako vam je u jeku pandemije hitno upućena namenska pomoć od 86 miliona evra. Sada se, u okviru plana oporavka koji primenjuje Unija, govori već o milijardama evra, čak više od 90 milijardi namenjenih tom oporavku, i to ne samo zemalјa-članica EU, nego i zemalјa koje su u procesu pridruživanja ili sa Unijom privredno sarađuju.

Srbija je na toj listi, naravno, na prvom mestu, ali mi iz evropskog i srpskog sindikalnog pokreta moramo da osiguramo da se taj novac troši na pravi način da ne ode samo poslodavcima, nego i radnicima i javnim službama, kako bi se zaštitile radničke plate, prihodi i prava, i obezbedila njihova socijalna zaštita. To neće ići automatski, samo od sebe, to nije nešto što se podrazumeva. Ako ne intervenišemo snažno prema vladi i ne izborimo se da taj novac ne iščezne kroz korupciju ili mimo pravnih propisa, socijalnog dijaloga, kolektivnog pregovaranja i radničkih prava.

To je naša misija u mesecima pred nama. Da se postaramo da se novac troši na pravi način, kako bi oporavak bio socijalno održiv, a «Zeleni dogovor» koji će Evropska unija sprovesti u saradnji sa Srbijom od koristi radnicima - kako bi se u svim zemlјama interesi industrijske proizvodnje uskladili sa interesima životne sredine i zdravlјem građana. Takav treba da bude naš odgovor na krizu, tako treba da se ponašamo u prvim redovima borbe za oporavak.

Uveren sam da smo u proteklih nekoliko godina, u okviru mreže «Solidarnost», ali i kroz direktnu saradnju sa EKS preko evropskih projekata koje smo razvijali u vašoj zemlјi odlično sarađivali. Ta saradnja, kao i podrška kancelariji koju smo zajednički osnovali u Srbiji, kako bismo se borili sa različitim problemima Zapadnog Balkana, naročito bivših jugoslovenskih republika i Srbije koja je na vrhu liste zemalјa-kandidata za članstvo u EU, moraju da se nastave i to ne samo u smislu finansijske i operativne saradnje, već i u smislu institucionalnog i političkog lobiranja.

Moramo da nastavimo da utičemo na vaše vlasti. Čekamo da vidimo šta će se dogoditi posle objavlјivanja rezultata parlamentarnih izbora, ali smo uvereni da će manje-više biti reč o istoj vladi.

Sada je prilika da obnovimo naše predloge vezane za istinski socijalni dijalog u Srbiji, istinsko kolektivno pregovaranje, zaštitu sindikalnih i radničkih prava, socijalnu zaštitu, pristojne penzije i plate. Sada kada je politički kontekst kod vas obnovlјen, moramo biti još aktivniji i glasniji, i osigurati da se naši zahtevi uzimaju u obzir.

Budite uvereni da će EKS uvek biti na vašoj strani, da će imati sluha za vaše potrebe, jačati saradnju i podržavati vas. Uvek ćemo biti spremni da dođemo kod vas i pomognemo svojim organizacijama-članicama, a posebno vašem Savezu.

Voleo bih da vam još jednom čestitam zbog svega što ste u proteklih nekoliko godina uradili na jačanju naše, već odlične, saradnje, a posebno da vam poželim uspeha, i to ne samo na Kongresu, nego i dalјe. Naravno, ovo je važan trenutak za vašu unutar-sindikalnu demokratiju, ali su još važnije poruke koje će izaći sa Kongresa, informacije koje ćete u ovim teškim trenucima poslati nama i evropskom sindikalnom pokretu, a posebno vaše aktivnosti u Srbiji i u Evropi u narednim mesecima i godinama.

Veliko vam hvala i želim vam svakog uspeha i sreću“, zaključio je Visentini.

Pogledaj video

Dragi Predsedniče, dragi delegati i gosti!

Pošto zbog opšte poznatih okolnosti Nemački savez sindikata, nažalost, ne može biti fizički prisutan na vašem kongresu, moraću da vam se obratim ovom video porukom.

Naš DGB je uvek, a i sada, bio blizak sindikatima iz država nastalih raspadom Jugoslavije, inače članovima evropske i međunarodne konfederacije sindikata – EKS i MKS.

Mi pažlјivo pratimo i podržavamo vaše zajedničke napore, ne samo na izgradnji međusobnih odnosa, nego i na uspostavlјanju i dalјem razvoju regionalne platforme za saradnju ,,Solidarnost’’, koju podržava EKS-a i koja u vašoj zgradi ima kancelariju.

U svetlu evropskih integracija, ovakav vid saradnje je sredstvo razmene iskustava i znanja između onih koji su već članovi Unije i onih koji su - kao što je to slučaj sa Srbijom - na putu da to postanu.

Sadašnja kriza izazvana virusom KOVID-19 pogodila je čitav svet, pa i Evropu, i predstavlјa izazov za sve nas. U vremenima ekonomske krize i nezaposlenosti, neophodna je međudržavna solidarnost. U naporu da se se izbori sa posledicama krize, Evropa mora imati u vidu i one koji još nisu u EU, ali su na putu ka njoj. Moramo zajednički deliti odgovornosti.

Slogan maja 1990. godine, neposredno posle početka procesa ujedinjenja Nemačke, glasio je ,,Delјenjem se stvari umnožavaju’’. To u narednom periodu mora biti i evropski lajt-motiv. Put u Evropu je sve samo ne lak. U tom procesu svoju ulogu moraju imati i sindikati. Vlade to moraju shvatiti i prihvatiti da u pomenuti proces uklјuče i socijalne partnere.

Lista onoga što bi još trebalo uraditi je prilično duga. Zemlјe kandidati moraju prihvatiti osnovne zajedničke vrednosti Unije, kao što su nezavisno pravosuđe i vladavina prava, sloboda izražavanja i medija, i kažnjavanje korupcije i utaje poreza. Za društvo, ali i za sindikate kao temelјe građanskog društva, to predstavlјa svojevrsan izazov.

Na dnevnom redu sindikata u celoj Evropi dominiraće opasnosti kao što su visoka socijalna nejednakost, porast siromaštva, nesigurna radna mesta i socijalni damping. Postoji i politički rizik - jačanje desnog ekstremizma i povratak nacionalizama.

Moramo zbiti svoje redove. Sidnikalni pluralizam ne isklјučuje saradnju i zajedničke akcije. Potreba postoji upravo za tim.

Želim da u ovim u teškim vremenima vaš kongres bude uspešan. Pred nama je zajednička budućnost. DGB ostaje posvećen dalјoj saradnji, u kojoj će biti još prostora za unapređenja.

Radimo skupa, razmenjujmo iskustva i učimo jedni od drugih!

To je naša poruka solidarnosti iz Berlina.

Pogledaj video

U vremenima tehnološkog razvoja i nove industrijske revolucije, koja je pred nama, ali i poučeni iskustvom krize koju je donela pandemija, očekuje nas velika borba za očuvanje standardnog zapošlјavanja, protiv zloupotreba tehnološkog razvoja, digitalizacije, sve dublјeg raslojavanja i sve veće diskriminacije.

Naš zadatak je da se prilagođavamo promenama i dajemo doprinos u izgradnji srećnije, uspešnije i razvijenije Srbije, a nje nema bez zadovolјnih radnika i građana, izjavio je danas predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ljubisav Orbović.

„Jer, i u promenjenim uslovima, rad će ostati, nažalost i eksploatacija, pa je naš zadatak da još odlučnije štitimo prava i dostojanstvo rada i radnika“, rekao je Orbović na otvaranju 16. Kongresa SSSS.

Prema njegovim rečima, „promocijom naših zalaganja i naših uspeha, dokazaćemo da su u preduzećima, fabrikama i ustanovama gde su zaposleni sindikalno organizovani, ređa kršenja prava, uslovi rada povolјniji, a bezbednost na višem nivou“.

Moramo naše delovanje prilagoditi zahtevima novog doba, ali ono što je bilo i ostalo nepromenjeno, jeste činjenica da naša snaga zavisi od jedinstva, solidarnosti, upornosti i doslednosti u zahtevima, kao i naše brojnosti, ukazao je Orbović.

Preuzmi integralnu verziju

Performansom, a zatim intoniranjem himne Srbije i Internacionale, danas je u beogradskoj Kombank dvorani počeo 16. Kongres Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Sa Kongresa najstarije i najveće sindikalne centrale u Republici, koja ove godine obeležava 117 godina postojanja, biće upućena zajednička poruka ISKUSTVO SA NAMA, BUDUĆNOST PRED NAMA!

Pored delegata, članova i predstavnika organa na svim nivoima organizovanja samostalnih sindikata Srbije i Saveza samostalnih sindikata Srbija, prisustvuju i brojni gosti iz zemlje i inostranstva.

Dobrodošlicu im je poželeo predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović, koji je izrazio zadovoljstvo što smo, samo sa mesec dana zakašnjenja zbog epidemije i vanrednog stanja, uspeli da se organizujemo i, održavanjem Kongresa, završimo izborni proces, utvrdimo pravce delovanja i usvojimo programska dokumenta.

On je, u uvodnom izlaganju, ukazao da nas, u novim okolnostima, očekuje velika borba za očuvanje standardnog zapošlјavanja, protiv zloupotreba tehnološkog razvoja, digitalizacije, sve dublјeg raslojavanja i sve veće diskriminacije.

“Naš zadatak je da se prilagođavamo promenama i dajemo doprinos u izgradnji srećnije, uspešnije i razvijenije Srbije, a nje nema bez zadovolјnih radnika i građana“, izjavio je Orbović.

„Jer, i u promenjenim uslovima, rad će ostati, nažalost i eksploatacija, pa je naš zadatak da još odlučnije štitimo prava i dostojanstvo rada i radnika“.

Prema njegovim rečima, „promocijom naših zalaganja i naših uspeha, dokazaćemo da su u preduzećima, fabrikama i ustanovama gde su zaposleni sindikalno organizovani, ređa kršenja prava, uslovi rada povolјniji, a bezbednost na višem nivou“.

„Moramo naše delovanje prilagoditi zahtevima novog doba, ali ono što je bilo i ostalo nepromenjeno, jeste činjenica da naša snaga zavisi od jedinstva, solidarnosti, upornosti i doslednosti u zahtevima, kao i naše brojnosti, zaključio je Orbović.

Kongresu su se obratili i Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spolјnih poslova, Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić i predsednik Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ Zoran Stojiljković.

Video porukama, koje su pročitane, obratili su se Luka Visentini, generalni sekretar Evropske konfederacije sindikata, Šaran Barou, generalna sekretarka Međunarodne konfederacije sindikata i predsednika DGB Rajner Hofman, dok se uživo obratila Ranka Mišić, predsednica Saveza sindikata Republike Srpske.

U beogradskoj Kombank dvorani danas će biti održan 16. Kongres Saveza samostalnih sindikata Srbije, sa početkom u 11 časova.
Sa Kongresa najstarije i najveće sindikalne centrale u Republici, koja ove godine obeležava 117 godina postojanja, biće upućena zajednička poruka ISKUSTVO SA NAMA, BUDUĆNOST PRED NAMA!
Očekuje se da će na Kongresu biti oko 600 učesnika - delegata, predstavnika državnih organa i drugih institucija, kao i gosti iz inostranstva.
Na Kongresu će biti izabrano novo rukovodstvo Saveza i usvojena kongresna dokumenta koja će utvrditi pravce delovanja naše organizacije u budućem periodu.

Predsednik SSSS Ljubisav Orbović uputio je u petak, 26. juna, dopis ministru finansija Siniši Malom u kojem apeluje da država pruži pomoć i samostalnim estradno-muzičkim izvođačima, koji takođe plaćaju porez za obavljanje svoje delatnosti, a država ih nije obuhvatila svojim programom pomoći:

U skladu sa juče vođenim razgovorima kada je iskazana potreba da se pruže određena pojašnjenja povodom zahteva da se isplati finansijska pomoć određenoj grupi samostalnih umetnika obaveštavamo Vas o argumentima koji po našem mišljenju opravdavaju naše zahteve i čine ih osnovanim.

U vezi nedoumice o tome da li se i na koji način može finansijski pomoći „Samostalnim estradno-muzičkim izvođačima i saradnicima, odnosno stručnjacima u kulturi", a sve u skladu sa uredbom o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti KOVID-19 (u daljem tekstu: uredba), ukazujemo na sledeće.

Država je primenom pomenute uredbe isplatila odgovarajuća novčana sredstva licima koja su „Samostalni umetnici", dok to nije učinila licima koja su navedeno „Samostalni estradno-muzički izvođači...". Razlika između lica koja pripadaju navedenim grupama jeste u tome, što u prvom slučaju lokalna samouprava uplaćuje u njihovo ime i za njihov račun doprinose, dok u drugom slučaju to čine sama ta lica prema poreskim rešenjima. Zajedničko za obe grupe lica jeste da i jedni i drugi obavljaju posao kao jedino zanimanje i da im je to jedini izvor egzistencije.

Iz napred navedenog se može zaključiti. da je grupa lica u vezi kojih intervenišemo u težem materijalnom položaju od grupe lica kojima je pružena materijalna pomoć. Naime, oni moraju zaraditi i za poreze i doprinose.

Shodno napred navedenom, apelujemo da se i ovoj grupi lica (ima ih oko 1.000 organizovanih u nekoliko reprezentativnih umetničkih udruženja) materijalno pomogne tako što će udruženja koja ih okupljaju dostaviti spiskove tih lica, a isplata vršiti namenski preko tih udruženja. Ako je prva grupa mogla biti upodobljena članu 9. Uredbe i dobiti materijalnu pomoć smatramo da bi neisplaćivanje materijalne pomoći ovoj drugoj grupi lica bila jedna vrsta diskriminacije i to, prema onim licima koja su u težem položaju od onih kojima je već pružena pomoć. A da ponovimo i jednim i drugima to je jedino zanimanje. Verujemo da će ova nepravda biti ispravljena.

S poštovanjem,
PREDSEDNIK
Ljubisav Orbović

Savez samostalnih sindikata Beograda ostaje pri stavu, na osnovu mišlјenja Ministarstva finansija iz 2015. i 2016, da računovodstvena isprava jeste spisak zaposlenih, izvod iz banke, nalog blagajni za isplatu...
Najnovije mišlјenje Ministarstva finansija u vezi s naknadom troškova prevoza za dolazak i odlazak s posla stvorilo je veliku dilemu u tumačenju samog izraza „verodostojna računovodstvena isprava”.

U Savezu samostalnih sindikata Beograda podsećaju na različito viđenje primene propisa, i to Zakona o računovodstvu, Zakona o porezu na dohodak građana, Zakona o porezu na dobit pravnih lica, ali skreću pažnju i na nekoliko ranijih mišlјenja Ministarstva finansija na koji način se reguliše naknada troškova za prevoz.

Smatraju da se ovih dana s pravom postavlјa pitanje koje inače ne bi trebalo da se postavlјa, a to je da li postupiti po zakonu ili po mišlјenju nadležnog ministarstva kada je reč o tome šta je verodostojna računovodstvena isprava koja inače predstavlјa osnov za isplatu naknade za dolazak i odlazak s rada zaposlenima. U savezu ističu da nisu proizvolјno izneli svoj stav o tome da se pod takvom ispravom ne podrazumevaju i računi za prevoz ili gorivo.

– Uzeli smo u obzir sva prethodna mišlјenja Ministarstva finansija, a posebno ona iz 2015. i 2016. godine, iz kojih se nedvosmisleno ukazuje na to šta je verodostojna računovodstvena isprava. Ministarstvo finansija je dalo mišlјenje još 7. juna 2016. u kome se pozvalo na mišlјenje od 17. septembra 2015. kao i dopunu istog od 18. decembra 2015.

U tim mišlјenjima se, između ostalog, navodi sledeće: „Isplate naknada zaposlenima za dolazak i odlazak s rada moraju biti dokumentovane verodostojnim računovodstvenim ispravama, bez obzira na to da li su u pitanju fakture, ugovori o radu ili neki drugi dokumenti (spisak zaposlenih koji sadrži sve podatke neophodne za isplatu), a koji se u skladu sa Zakonom o računovodstvu i opštim aktom poslodavca mogu smatrati verodostojnim računovodstvenim ispravama”, precizira Dragan Todorović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda.

Zbog toga, dodaje on, na osnovu tumačenja pravnih i finansijskih eksperata, ovaj savez ostaje pri stavu, a na osnovu mišlјenja Ministarstva finansija iz 2015. i 2016, da verodostojna računovodstvena isprava jeste zbirni spisak zaposlenih, izvod iz banke, nalog blagajni za isplatu.

Sve je to, podseća on, u skladu sa Zakonom o računovodstvu, po kom se kao verodostojna računovodstvena isprava smatra pisani dokument ili elektronski zapis o nastaloj poslovnoj promeni koja obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama.

Tako se iz nje nedvosmisleno može saznati osnov, vrsta i sadržaj poslovne promene što je uostalom i navedeno u samom mišlјenju Ministarstva finansija od 3. juna ove godine, zaklјučuje Todorović.

Izvor: Politika

U beogradskoj Kombank dvorani sutra će biti održan 16. Kongres Saveza samostalnih sindikata Srbije, sa početkom u 11 časova.
Sa Kongresa najstarije i najveće sindikalne centrale u Republici, koja ove godine obeležava 117 godina postojanja, biće upućena zajednička poruka ISKUSTVO SA NAMA, BUDUĆNOST PRED NAMA!
Očekuje se da će na Kongresu biti oko 600 učesnika - delegata, predstavnika državnih organa i drugih institucija, kao i gosti iz inostranstva.
Na Kongresu će biti izabrano novo rukovodstvo Saveza i usvojena kongresna dokumenta koja će utvrditi pravce delovanja naše organizacije u budućem periodu.

Ministarstvo finansija
Kao ovlašćenom predlagaču, dostavljamo vam Inicijativu za podnošenje predloga Narodnoj skupštini za donošenje autentičnog tumačenja odredbe člana 18. stav 1. tačka 1) Zakona o porezu na dohodak građana. Neophodno je rastumačiti šta se podrazumeva pod “dokumentovanim troškovima prevoza za dolazak i odlazak sa rada”, odnosno koji je smisao ove odredbe i cilj zakonodavca.

Zbog nedovoljno jasne odredbe, dosadašnja primena ove odredbe u praksi izazvala je neodumice prilikom tumačenja. Smatramo da bi se donošenjem autentičnog tumačenja od strane Narodne skupštine sprečile negativne posledice, odnosno smanjile bi se zloupotrebe na štetu zaposlenih. Zloupotreba se ogleda u tome što zaposleni koji ne pravda svoj dolazak na posao računima ne ostvaruje pravo na naknadu putnih troškova.

Naglašavamo da je pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada garantovano zakonom, kao i to da nepodnošenje računa nije od uticaja na ostvarivanje tog prava. Međutim, bez obzira na zakonske garancije, događa se u praksi da se zaposlenom uskraćuje pravo na ovu naknadu ukoliko ne preda račun za gorivo ili kupljenu kartu, jer je rukovodiocima isplativije da zaposlenom uskrate to pravo nego da plate porez. U svakom slučaju, lakše je zameriti se ucenjenom radniku nego državi.

Pored toga, do usvajanja ove izmene Zakona, evidencija o prisutnosti zaposlenog na poslu uz odluku rukovodioca o isplati bilo je dovoljno za pravdanje tih troškova. Odjednom, menja se zakon, pa se stiče utisak da država ne veruje ni radnicima ni rukovodiocima. Istovremeno, sa druge strane, veruje se narodnim poslanicima kojima se putni troškovi priznaju i isplaćuju samo na osnovu njihove izjave bez prilaganja dokaza u vidu računa? Kako je moguće da su oni, donosioci i kreatori tog zakona, privilegovani u odnosu na sve ostale u Srbiji?

Umesto da popravi status radnika i obezbedi im makar za nijansu više sigurnosti, novi Zakon o agencijskom zapošljavanju koji je počeo da se primenjuje od marta doveo je do novih nelogičnosti i otvorio vrata poslodavcima da nastave sa starom praksom.

Nov zakonski okvir izrodio je nove ideje za njegovo izbegavanje, tako je deo radnika koji su u Henkelu radili preko agencije koja iznajmljuje radnike Manpouer biznis solušn, od marta “prebačen” u drugu firmu MPS Integration. Firma je registrovana u Beogradu, na istoj adresi kao i agencija koja je iznajmljivala radnike ovoj kruševačkoj kompaniji, ali ovoga puta radnici nisu iznajmljeni Henkelu, već rade za preduzeće koje se bavi uslužnim pakovanjem.

“Gotovo svi koji su imali ugovore sa agencijom MBS pozvani su u martu da potpišu nove ugovore. Niko nam nije objasnio kakvi su to novi ugovori, ni za koga sada radimo. Ljudi su bili ubeđeni da je to isto, jer su obe firme na istoj adresi, da je samo ime drugo, ali smo posle videli da nije. Ne da nismo dobili veća prava, već smo odjednom u firmi postali treće lice. Umesto crvenih, dobili smo zelene majice koje moramo da nosimo”, priča jedan od zaposlenih.

I dok su radili preko agencije radnici su, kako kažu, bili u neizvesnosti za dalje produženje ugovora o radu i nisu imali ni približno ista prava kao radnici zaposleni u firmi, a ni približno iste zarade za isti rad, već daleko manje. Novi Zakon o agencijskom zapošljavanju im je doneo malo nade, ali je ona, napominju, kratko trajala.

“Kako je počela primena novog Zakona pozvani su svi koji su radili preko agencije Manspower da potpišu ugovor sa novom firmom MPS Integration. Nijednom radniku nije rečeno, niti objašnjeno, zašto se potpisuju novi ugovori o radu, koja je razlika u odnosu na prethodne, čime se bavi firma MPS Integration koja je osnovana krajem januara i zašto su propisana nova, mnogo stroža pravila ponašanja na radnom mestu, a sve, navodno, u cilju bezbednosti na radu”, ističu.

Ustvari, kako im je objašnjeno oni ne rade u Henkelu, već za firmu koja radi uslužno pakovanje za ovu poznatu kompaniju.

U Henkelu su nam juče rekli da će nam pripremiti odgovore na pitanja koliko je zaposlenih preko ovih firmi u njihovoj kompaniji, kao i kakva su prava i obaveze tih radnika. Odgovore nismo dobili od Manpower biznis solušn ni od MPS Integration.

U kompaniji Henkel Srbija za Danas kažu da imaju zaključen komercijalni ugovor o pružanju usluga sa kompanijom MPS Integration.

“Pomenuta kompanija određuje sva prava svojih zaposlenih na osnovu internih akata njihovog privrednog društva. Henkel Srbija ne ulazi u uslove poslovanja drugih kompanija, niti na to ima pravo”, ističu u Henkelu.

Iako je nov zakon napravljen da bi prava radnika koja se zapošljavaju preko agencija bila izjednačena sa pravima onih koji rade na neodređeno očigledno je da je na ovaj način pronađena rupa u zakonu.

Zakonom, koji je usvojen krajem prošle godine, predviđeno je, a to je i ministar rada Zoran Đorđević objašnjavao da se agencijski zaposlenima obezbedi jednaka zarada i drugi osnovni uslovi rada poput radnog vremena i odmora, kao i bezbednost i zdravlje na radu i drugi uslovi rada koji se primenjuju na zaposlene koje neposredno zapošljava poslodavac.

“Odmore ne znamo kada ćemo imati, nekada se dešava da saznamo danas da su nam slobodna naredna dva dana. Tu nema pravila i ne može ništa da se planira”, napominju zaposleni.

Ono na čemu su insistirali sindikati, a što nije uvaženo i nije se na kraju našlo u ovom Zakonu, sada stiže na naplatu. Sindikati su tražili još prošle godine u ovo vreme da se ograniči broj angažovanja agencijski zaposlenih na 10 odsto u odnosu na ukupan broj zaposlenih kod poslodavca. To, međutim, nije uvaženo.

Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Duško Vuković kaže da su oni upozoravali da bi ovako nešto moglo da se desi.

“Ako ljude koji rade u agencijama zaposlite na neodređeno onda vi možete da ih ustupite nekoj drugoj firmi i to bez obzira na broj zaposlenih, ograničenja nema. Ovde su se dosetili i doakali Zakonu, napravili su novu firmu, dogovorili se sa poslodavcem. Da je Zakon napravljen bolje, ovoga ne bi moglo da bude”, ističe Vuković za Danas. Ovo nije, napominje on, mimo zakona, ali je svakako manipulativno i devijantno ponašanje koje su sindikati želeli da izbegnu boljim zakonskim rešenjem.

On kaže da i u ovoj situaciji poslodavac mora da obezbedi u takvim preduzećima svim zaposlenima pravo na jednaku zaradu za isti posao, da im garantuje bezbednost i zdravlje na radu, omogući sindikalno organizovanje. Međutim, kako kaže, i u ovom slučaju može da se “izvrda” jer preduzeća mogu da zbog toga menjaju svoja akta, uvedu minimalnu zaradu.

“Zato apelujemo na sve radnike koji primete da problemi postoje, da obaveste sindikate kako bismo mogli da im pomognemo”, naglašava Duško Vuković.

Prema podacima sindikata tokom prošle godine je preko agencija u Srbiji radilo između 80.000 i 100.000 ljudi, a više od 100 agencija ima dozvolu za rad. Sindikati su insistirali da se, osim ograničenja na 10 odsto, uvede i bankarska garancija od 50.000 evra koja bi omogućila radnicima da budu zaštićeni u slučaju da agencija prestane da radi. To nije usvojeno, kao ni zahtev da se prekršajne kazne predviđene ovim Zakonom izjednače sa onima iz Zakona o radu. Ono što jeste predviđeno ovim Zakonom jeste ograničenje broja agencijskih zaposlenih, ali samo onih koji imaju ugovor na određeno, ne i na neodređeno vreme. Tako poslodavac ne može angažovati više od 10 odsto agencijskih zaposlenih u radnom odnosu na određeno vreme u odnosu na ukupan broj zaposlenih.

Savić: Ovo je primer koliko su radnici zaštićeni
Predsednica ASNS Ranka Savić kaže da i ovaj primer samo govori u prilog onome što su sindikati tražili, a što nije usvojeno.

“Zakon je napravljen tako da sada oni koji imaju agencije mogu radnika kod sebe za stalno da zaposle i da posle u dogovoru sa kompanijom naprave novu firmu. I ovo kao i pandemija pokazuju koliko su radnici zaštićeni, prvi su na udaru”, ističe Savić. Sindikati bi zato trebalo da se bore protiv agencijskog zapošljavanja ili makar na tome da se limitira broj zapošljavanja preko agencije u jednoj firmi na 10 odsto kao što je i traženo.

Izvor: DANAS

Ministarstvo finansija je 3. juna donelo preporuku prema kojoj se trošak prevoza koji nije dokumentovan odgovarajućom verodostojnom računovodstvenom ispravom priznaje kao rashod u poreskom bilansu, shodno Zakonu o porezu na dobit pravnih lica.

To zapravo znači da preduzeća više neće morati računima od karte u javnom saobraćaju ili goriva da pravdaju troškove prevoza radnika do posla, kako bi ostvarili pravo da ne plaćaju porez, bez obzira na to na koji način oni dolaze na posao.

I sami zaposleni ubuduće neće imati obavezu da sakuplјaju računa iako je, kako podsećaju u Savezu samostalnih sindikata Beograda, izmenama Zakona o porezu na dohodak građana iz decembra 2019, predviđeno da naknada troškova za prevoz mora da bude dokumentovana, pa su radnici morali da imaju fiskalni račun sa kioska o uplaćenoj kartu za javni prevoz ili račun za gorivo ako su dolazili na posao svojim automobilom.

“Odgovarajuće računovodstvene isprave su jedino merodavne, a ne računi. Naknada za troškove prevoza neoporeziva je do sume od 3.988 dinara, pa se opštim aktom: dopunom postojećeg ili nekim novim, kao računovodstvene isprave za isplatu naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada u novcu mogu utvrditi: pojedinačni obračuni za zaposlene koji sadrže obračun sa podacima neophodnim za isplatu (ili zbirni spisak zaposlenih sa obračunima koji sadrže podatke neophodne za isplatu), izvodi banke (ako se isplata ostvaruje na tekući račun), nalozi blagajni za isplatu potpisani od zaposlenih (ako se isplata obavlјa u gotovom novcu)”, nabrajaju u Savezu samostalnih sindikata Beograda.

Da nije postojala nijedna zakonska odredba koja je zaposlene donedavno primoravala da na takav način pravdaju troškove dolaska i odlaska na posao pre nekoliko meseci podsetio je i Sindikat pravosuđa Srbije, koji je čak uputio molbu Vrhovnom kasacionom sudu za objavlјivanje stava o pravdanju putnih troškova zaposlenih.

Iz ovog sindikata poručuju da je pravdanje troškova prevoza bila besmislena obaveza, a tadašnje mišlјenje Ministarstva finansija o pravdanju tih troškova neobavezujuće. “Dobro je da je to pravilo ukinuto, jer zaposleni ionako nisu uopšte bili dužni da prikuplјaju račune za dolazak i odlazak sa rada. Imali su pravo na putne troškove, u skladu sa zakonom, bez obzira na to da li su dolazili na posao peške, na metli ili se teleportovali... To pravo im je priznato samim prisustvom na poslu, što proizilazi i iz ranije presude kasacionog suda”, uverava Slađanka Milošević, predsednica Sindikata pravosuđa, posećajući da nije bilo potrebe ni da zaposleni podnose zahteve za isplatu putnih troškova, što se u praksi nažalost dešavalo.

“Prethodno mišlјenje Ministarstva finansija o pravdanju tih troškova samo je stvorilo više obaveza radnicima, ali i dodatni posao računovođama ukoliko su proveravali račune koje su im zaposleni dostavlјali”, podseća predsednica Sindikata pravosuđa.

Neoporeziva osnovica koja se usklađuje 1. februara svake godine sada iznosi 3.988 dinara. Svi zaposleni imaju pravo na tu naknadu, bez obzira na to koji način dolaze na posao: da li autobusom, sopstvenim vozilom, sa komšijom, peške... Ipak, poslodavac može da traži da se računi donesu ili da javnom prevozniku uplati karte.

Za isplaćene naknade preko neoporezivog iznosa, to jest deo naknade koji prelazi iznos od 3.988 dinara, poslodavac je dužan da obračuna i plati porez na zarade po stopi od deset odsto.

Izvor: Politika

U prostorijama Saveza samostalnih sindikata Grada Pirota danas je održana druga sednica Veća SSS za Grad Pirot, kojoj su prisustvovali i predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ljubisav Orbović, potpredsednica Veća SSSS, Olivera Bobić i predsednik Samostalnog sindikata hemije i nemetala Srbije, Ljubiša Nestorović.

Predsednik pirotskog sindikata Jovan Mijalković rekao je da će to veće u narednom petogodišnjem mandatu imati tesnu saradnju sa Savezom samostalnih sindikata Srbije i stručnim službama Saveza.

Mijalković je ukazao da je gorući problem tokom pandemije bio isplata radnicima koji su bili na plaćenom odsustvu ili na radu od kuće.

Prema njegovim rečima, zbog mnogih nepravilnosti radnici su dolazili u sindikat koji, kako je objasnio, ne može da reaguje tamo gde nema sindikalnih organizacija, zbog čega predlaže da se unese u zakon da, ako neko želi da osnuje preduzeće, u obavezi je da ima i sindikat.

Ljubisav Orbović je članovima pirotskog veća predstavio aktivnosti na održavanju Kongresa SSS Srbije, koji je planiran za 30. jun, ali će njihova realizacija zavisiti I od situacije sa koronavirusom.

Govoreći o merama koje je vlada preduzela da bi sanirala štetu nakon pandemije i vanrednog stanja u zemlji, Orbović je istakao da je pomoć za mala i srednja preduzeća, pa i velike sisteme bila veoma korektna i korisna, što je omogućilo da se zaštite radna mesta i omogućili da ljudi primaju redovno zarade.

U daljem periodu, SSSS će, kako je naveo, pratiti najvaljeni program vlade da plate za pet godina budu 900 evra.

“To najavljeno povećanje je vrlo pristojno i to bi značilo da plate rastu godišnje oko 13 odsto. Mi ćemo pratiti realizaciju tog obećanja i vršiti pritisak na vladu i firme da ono bude ispunjeno”, rekao je Orbović.

Ljubiša Nestorović je istakao nedavno potpisivanje Granskog kolektivnog ugovora koji je Sindikat hemije I nemetala potpisao sa Unijom poslodavaca Srbije.

“Taj ugovor garantuje socijalni dijalog, a što je još važnije, ugovor je plod dogovora Unije poslodavaca i Sindikata hemije i nemetala bez učešća NALED-a i Američke privredne komore, koji su bili akteri izrade Zakona o radu koji je katastrofalan za radnike”, kazao je Nestorović.

Novinari, koji su prisustvovali sednici, iskoristili su priliku da goste iz Beograda pitaju o situaciji u Tigru AD i daljim aktivnostima na putu oporavka te kompanije.

Nestorović je istakao da je Tigar AD krenuo putem oporavka, ali je taj put težak jer postoje ogromna dugovanja i da nisu sva izmirena.

Država i Ministarstvo privrede su bili njihovi sagovornici sve vreme i uspeli su da obezbede određena sredstva i da Tigar AD polako počne da radi sa profitom, rekao je Nestorović.

On je dodao da se sada ubrzano rešava problem privatizacije i da je bitno da Tigar nije ostavljen jer je država preuzela sve aktivnosti oko privatizacije.

Orbović je o ovoj temi rekao da je bitno da Tigar traži svog kupca.

Poenta cele priče je da dođe do strateškog partnera, a firma ostane u kondiciji, zadrži radnike i bude konkurentna na tržistu, u čemu za sada uspeva, zaključio je Orbović.

Izvor: Pirot plus

Novoizabrani predsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije Zoran Marković izjavio je da će se zalagati za jačanje materijalnog položaja metalaca, koji sada „dominantno“ primaju minimalne zarade.
On je, u izjavi za agenciju Beta, ocenio da “nije dovoljno samo da metalac bude zaposlen, ako sa primanjima ne može da izdržava svoju porodicu”.
“Od države, koja je i najveći poslodavac u Srbiji, tražićemo da stvori realne uslove da minimalac bude iznad granice siromaštva, odnosno iznad minimalne potrošačke korpe”, rekao je Marković.
On je naveo da će se insistirati i na tome da svi poslodavci u Srbiji ispunjavaju zakonske obaveze o uslovima rada i bezbednosti i zdravlju na radu.
Prema rečima Markovića, Sindikat metalaca će pojačati zakonodavnu aktivnost i uticaj na vladu i ministarstva, kako bi zakoni prolazili i javne rasprave i Socijalno-ekonomski savet.
Prema rečima Markovića, u realnom sektoru u Srbiji je zaposleno oko 140.000 metalaca. U 110 fabrika metalskog sektora Samostalni sindikat je većinski, sa više od 50 odsto članova.
Marković, koji je i predsednik Samostalnog sindikata kragujevačke fabrike Fijat Krajsler automobili Srbija, izabran je za predsednika Sindikata metalaca na period od pet godina I na toj funkciji je zamenio dosadašnjeg dugogodišnjeg predsednika Zorana Vujovića.
Izvor: Pressek

Samostalni sindikat estradnih umetnika i izvođača Srbije, Unija poslodavaca Srbije i Savez estradno-muzičkih umetnika Srbije organizovali su, 18. juna u Beogradu, svečanost povodom godišnjice Odluke o proširenom dejstvu granskog kolektivnog ugovora.
I ovaj, sad već tradicionalni susret, održan je u zemunskom restoranu „Stara kapetanija“, uz prigodan estradno-muzički program, u kojem su učestvovali naši poznati pevači i izvođači narodne muzike.
Domaćin skupa Dragiša Golubović je pozdravio goste, među kojima su bili predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović, državni sekretar u Ministarstvu rada Bojana Stanić, direktor Inspektorata rada Stevan Đurović i Zoran Lazić, sekretar Ministarstva odbane.
Ljubisav Orbović je izrazio divljenje Sindikatu estradnih umetnika i Savezu estradno-muzičkih umetnika, jer su u svom esnafu uspeli da se ujedine, artikulišu zahteve i istraju u njima.
„Vi ste jedini od grana koji ste uspeli da sa Unijom poslodavaca potpišete granski kolektivni ugovor i da dobijete prošireno dejstvo“, istakao je Orbović.

Zoran Radoman je novi predsednik Samostalnog sindikata šumarstva i prerade drveta Srbije.
Tako je odlučeno na Petoj skupštini tog sindikata, održanoj danas u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Na Skupštini su izabrani i članovi Nadzornog i Statutarnog odbora, a predloženo je da predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović i u narednom mandatu predvodi Savez.
Skupštini su prisustvovali predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović, potpredsednik i sekretar Veća SSSS, Duško Vuković i Zoran Mihajlović, Maja Ilić iz Inspekcije rada, predsednik Samostalnog sindikata estradnih umetnika i izvođača Srbije, Dragiša Golubović, predsednik Sindikata tekstila, kože i obuće Srbije, Radojko Jovanović i Milan Jeftić, predstavnik Fondacije Fridrih Ebert.
Osvrnuvši se na prethodni petogodišnji period, predsednik Orbović je rekao da su to bile veoma teške godine za sindikat i sve građane Srbije, period kada su plate bile smanjene, a radnička i sindikalna prava ugrožena.
„Sada nam vlast za naredni period obećava da će do 2025. godine prosečna plata biti 900 evra. Naš zadatak je da svake godine pratimo taj rast, koji bi trebalo da bude 13 odsto godišnje i da reagujemo ako se to ne ostvari“, naglasio je on.
Orbović se zahvalio dosadašnjem predsedniku tog sindikata Radomiru Steviću na zajedničkom radu, poželevši mu mirne penzionerske dane.
„Od plejade lјudi koji su prošli kroz ovaj sindikat, malo je onih koji su imali karakterne osobine kao što to ima Stević. Reč je o čoveku od koga smo svi mogli puno da naučimo, koji je obeležio jedan vremenski period i biće zauvek zapamćen u sindikalnom pokretu“, zaključio je Orbović.

Povodom Svetskog dana borbe protiv dečjeg rada - 12. juna, Međunarodna organizacija rada je ove godine stavila fokus na posledice tekuće krize na dečji rad.

Pandemija virusa korona uzrokovala je šokove na privredu i tržište rada koji već imaju velike posledice na živote ljudi i njihove prihode. Nažalost, deca su često prve žrtve.

Kriza bi mogla milione dece u rizičnom položaju da gurne u dečji rad. Trenutne procene su da je 152 miliona dece angažovano u dečjem radu, od kojih 72 miliona u rizičkim i poslovima opasnim po njihovo zdravlje. Ta deca su pod još većim rizikom od teškog rada i dužim angažovanjem na poslu.

Ove godine Svetski dan sprovodiće se kroz virtuelnu kampanju s obzirom na to da se izbegava održavanje javnih skupova.

U Republici Srbiji Međunarodna organizacija rada sprovodi projekat “Merenje, podizanje svesti i angažovanje politika radi unapređenja borbe protiv zloupotrebe dečjeg rada i prinudnog rada“.

Dragiša Golubović će i narednih pet godina biti na čelu Samostalnog sindikata estradnih umetnika i izvođača Srbije.

On je, jednoglasno, izabran na Četvrtom kongresu tog sindikata, koji je danas održan u beogradskoj Kombank dvorani.

Kongresu su prisustvovali predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović, potpredsednik Veća SSSS Duško Vuković, Miloš Nenezić, predsednik Unije poslodavaca Srbije, Bojana Stanić, državni sekretar Ministarstva rada, Igor Jovičić, sekretar u Ministarstvu kulture, Stevan Đurović, direktor inspektorata za rad i počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.

Predsednik Orbović je pohvalio velike uspehe koje je taj sindikat ostvario u poslednje vreme, kao i izuzetno dobru saradnju koju je ostvario sa Unijom poslodavaca.

„Ubrzano rastete i razvijate svoj sindikat i očekujem da ćete tako i nastaviti“, istakao je Orbović.

Kongres je izabrao članove Nadzornog i Statutarnog odbora tog sindikata i predložio Ljubisava Orbovića da i u narednom periodu predvodi Savez.

Samostalni sindikat metalaca Srbije predvodiće Zoran Marković u narednom petogodišnjem periodu.

On je, ogromnom većinom glasova, izabran na Šestom kongresu tog sindikata, održanom danas u beogradskom hotelu „M“.

Kongresu su prisustvovali predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović, potpredsednica Veća SSSS Olivera Bobić i sekretar Veća Zoran Mihajlović.

Dosadašnji predsednik Zoran Vujović je otvorio Kongres, nakon čega je prikazana video prezentacija o istorijatu i radu tog sindikata između dva kongresa.

Član Izvršnog odbora Unije poslodavaca Srbije Marko Bjelatić je pozdravio skup i najavio skorašnje pregovore sa Sindikatom metalaca oko potpisavanja novog kolektivnog ugovora.

Predsednik Orbović je rekao da se, gledajući film o istorijatu tog sindikata, podsetio devedesetih godina prošlog veka, kada je u „Rekordu“ započeo svoju sindikalnu karijeru, tokom koje je uvek bio i ostao deo metalskog sektora.

„Nažalost, sve te fabrike i veliki sistemi su uništeni, ali se metalska grana polako oporavlja, raste i razvija, što je velika stvar za ceokupnu privredu Srbije, jer se njihovim oporavkom stiču uslovi i za razvoj drugih grana“, naglasio je Orbović.

Prema njegovim rečima, nema sindikata bez metalaca, koji su oličenje revolta, spremnosti i energije u sindikalnoj borbi.
Orbović je podsetio da su prosečne plate u prethodnom periodu porasle za 22 odsto, dok je minimalna zarada veća za 42 odsto i prima je čak 350.000 radnika, među kojima su mnogi iz metalskog sektora.

Naglasivši da je visina plate i dalje nedovoljna za pristojan život, on je rekao da je Savez pozdravio vladin plan da one do 2025. godine dostignu 950 evra.
„I mi treba, svojim radom, da doprinesemo da se taj cilj i ostvari, ali ćemo i pratiti njegovo izvršenje, odnosno godišnji rast zarada od 13 odsto, koliko bi one trebalo da se uvećavaju“.

„Zato budimo spremni da se za to borimo ukoliko se ne ostvari dato obećanje“, dodao je Orbović.

On se zahvalio Zoranu Vujoviću, koji odlazi u penziju, na dosadašnjem radu i velikom doprinosu koji je dao matičnom sindikatu i Savezu samostalnih sindikata Srbije.

Vujović je predsedniku Orboviću i sekretaru Mihajloviću uručio plakete za posebne zasluge na unapređenju ugleda i efikasnosti rada Sindikata metalaca Srbije.

Bosiljka Jovanović će i u narednom periodu predvoditi Samostalni sindikat predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije.

Ona je, jednoglasno, izabrana na čelo tog sindikata na Petoj skupštini, održanoj danas u beogradskoj Kombank dvorani.

Na Skupštini je usvojen Program rada za naredni period tog sindikata, izabrani članovi Nadzornog i Statutarnog odbora i delegati 16. Kongresa Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Takođe, dosadašnjem predsedniku SSSS Ljubisavu Orboviću je pružena podrška da i u narednom periodu predvodi Savez.

Zahvalivši se na ukazanom poverenju, predsednica Bosiljka Jovanović je rekla da je to za nju velika čast, ali i još veća odgovornost da ubuduće radi još više, zajedno sa članovima Republičkog odbora, „koji treba da mi budete podrška“.

„Važno je da nastavimo sa edukacijom, jer je znanje naše oruđe, kako bismo znali koja su naša prava i to preneli na naše zaposlene. Svaki sindikat čini njegov pojedinac i, ukoliko je pojedinac bolјe edukovan - sindikat je jači i bolјi“, zaključila je Bosiljka Jovanović.

Savez samostalnih sindikata Srbije i Samostalni sindikat estradnih umetnika i izvođača Srbije najoštrije osuđuju napad na inspektorku rada u Smederevu koju je, tokom vanrednog inspekcijskog nadzora, napao vlasnik neregistrovanog ugostiteljskog objekta.

Za sindikate je nedopustivo takvo nasilničko ponašanje, posebno na službeno lice u obavljanju državnog posla, s obzirom na to da je inspektorki rada vlasnik objekta, u kojem je obavljala nadzor, dva puta pocepao zapisnik, vređao je i gađao pepeljarom.

Osim obavljanja delatnosti u neregistrovanom objektu, što je kažnjivo samo po sebi i napada na službeno lice koje, takođe, podleže strogoj zakonskoj proceduri, jasno je da tu nema govora o poštovanju Posebnog kolektivnog ugovora za radno angažovanje estradnih umetnika i izvođača u ugostiteljstvu, čiju primenu kontroliše Inspektorat rada već nekoliko godina.

Neophodno je da država inspektorima rada hitno obezbedi asistenciju pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, kako bi posao mogli da obavljaju na bezbedan način, odgovorno i savesno, imajući u vidu da je cilj inspekcijskog nadzora upravo nalaganje mera za zakonitost poslovanja nadziranih subjekata, kao i sprečavanje ili otklanjanje štetnih posledica.

Sindikati smatraju da je, takođe, potrebno da država obezbedi mehanizme za blagovremeno i efikasno kažnjavanje pred nadležnim sudovima počinioce napada na inspektore rada, s obzirom na to da u većini slučajeva izostaje pokretanje krivičnih postupka i prekršioci ostaju nekažnjeni.

Savez samostalnih sindikata Srbije i Samostalni sindikat estradnih umetnika i izvođača Srbije ističu da je presudno da inspektori rada mogu da obavljaju posao bez straha i pritisaka, jer je jedino na taj način moguće suzbijanje sive ekonomije, dostojanstvo na radu, zaštita prava radnika i primena zakona i kolektivnih ugovora za koje se sindikati posebno zalažu.

Inspektorima su na raspolaganju i sindikalni kontrolori, kako bi zajednički pojačali nadzor nad radom ugostiteljskih objekata i legalnost radnog angažovanja muzičara i izvođača.

Peti Kongres Sindikata zaposlenih u komunalno stambenoj delatnosti Srbije izabrao je danas Aleksandra Radojevića za predsednika tog sindikata.

On je na Kongresu, održanom u Dvorani doma sindikata u Beogradu, izabran velikom većinom glasova prisutnih delegata, a izbrani su i novi članovi Nadzornog i Statutarnog odbora.

U uvodnom izlaganju, Radojević je istakao da ne postoji ni jedna druga usluga u državi koja se koristi 365 dana u godini, kao što je to komunalna.

„Komunalna usluga je proizvod teškog rada oko 60.000 zaposlenih u Srbiji. Potrebna je promena stava u odnosu na komunalnu uslugu i oko toga nas čega puno posla. Trebaju nam strateška dugoročna rešenja, a ne lekovi koji će kratkoročno pomoći. Potrebni su veliki i teški koraci kako bi naš sindikat išao napred, a sa razvojem komunalne usluge dobija i cela država. Ali, potrebno je da i naši zaposleni i njihovi članovi porodica osete boljitak u svom standardu“, naglasio je Radojević.

Poželevši uspešan rad Kongresa, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović je rekao da je komunalni sistem srce svakog grada i opštine, a da zaposleni u tom sistemu vrlo dobro rade svoj posao i da će, uveren je, i u buduće tako nastaviti.

On se osvrnuo i na prethodni petogodišnji period, koji je za zaposlene u tom sektoru bio izuzetno težak, i u kojem je došlo do zamrzavanja i time i smanjenja zarada.

„Savez se borio da prevaziđemo brojne probleme, koje smo u dobrom delu uspeli da rešavamo, zahvaljajući i vama, komunalcima, ali i predstavnicima države sa kojima smo uspevali da nađemo zajednički jezik. Bilo je dosta teško u pregovorima sa brojnim samoupravama koje, ili nisu imale razumevanja ili nisu bili u mogućnosti da sagledaju probleme. Ali, vaša upornost i aktivnost su doprinele da u većini lokalnih samouprava to rešimo. Međutim, osnovne zarade su ostale na vrlo niskom nivou u mnogim opštinama i to će biti zadatak vašem novom rukovodstvu da uspešna rešenja u Beogradu, Novom Sadu i drugim velikim gradovima pokuša da ih preslika i u drugim opštinama“.

„Kada nas je pogodio virus koji je napravio pravu pometnju, pokazalo se da smo kao država i narod uspeli da se dosta dobro izborimo, u čemu su pomogle dobre mere vlade da se prevaziđe trenutna kriza i da, posle ukidanja vanrednog stanja, počnemo da funkcionišemo“, naglasio je Orbović.

On je izrazio očekivanja da će problem koje je taj sindikat imao sa komunalcima Vojvodine biti prevaziđen, u čemu bi trebalo da doprinese novo republičko i pokrajinsko rukovodostvo komunalaca.

Delegatima Kongresa su se obratili i zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, državni sekretar Ministarstva finansija Gojko Stanivuković, pomoćnica ministra građevine Jovanka Atanacković i direktor Vodovoda Beograda Dragan Đorđević.

Nakon što su saopšteni rezultati glasanja, novoizabrani predsednik Aleksandar Radojević se zahvalio na ogromnoj podršci i poverenju, rekavši da nije pobedio on, već „jedinstvena komunalna Srbija“.

„Nadam se da ćemo imati snage, volje i energije da pravimo ovaj sindikat za buduće generacije, ali ćemo se prvenstveno boriti za prava zaposlenih“, zaključio je Radojević.

Ljubiša Nestorović će i u narednom mandatnom periodu predvoditi Samostalni sindikat hemije i nemetala Srbije.

Tako su, jednoglasno, odlučili delegati Petog kongresa tog sindikata, koji je održan 5. juna u Kladovu.

Tokom obraćanja, Nestorović je istakao da su, od ukupnog broja zaposlenih u delatnosti hemije i nemetala Srbije, tri četvrtine članovi tog sindikata, dok je kod poslodavaca kroz zaključene kolektivne ugovore obuhvaćeno više od 80 odsto zaposlenih u ovoj delatnosti.

Prema njegovim rečima, Sindikat hemije će, „kao i do sada, inicirati i učestvovati u svim protestnim aktivnostima koje bude organizovao SSSS“. „Takve akcije će biti neophodne ukoliko se ostvare najave donošenja novog zakona o radu, kojim se derogiraju prava radnika i poništava ono dobro što smo ugradili u taj zakon“.

„U narednom periodu je neophodno da utvrdimo koncept razvoja SSSS, te da sa 16. Kongresom definitivno razrešimo sva otvorena pitanja, poput usvajanja novog Statuta, koji će jasno i precizno definisati organizovanost SSSS, jasnog i preciznog definisanja uslova formiranja i nadležnosti organa SSS na teritoriji, rešavanja pitanja finansiranja SSSS i njegovih organa na teritoriji i definisanja uslova formiranja granskih sindikata i njihovo ukrupnjavanje“, zaključio je Nestorović.

Ljubiša Nestorović je, tokom Kongresa, sa predstavnikom Unije poslodavaca potpisao novi Poseban kolektivni ugovor za tu granu, najavivši da će ubrzano raditi na dobijanju proširenog dejstva tog ugovora.

Pozdravivši taj čin, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović je podsetio da je Zakon o radu eliminisao kolektivne ugovore u realnom sektoru, pa je potpisivanje ovog ugovora veliki pomak za taj sektor.

On je naglasio da su zarade u poslednjih pet godina uvećane 22 odsto, da je sadašnji prosek 510 evra, kao i da je minimalna zarada u isto vreme uvećana 42 odsto. Ipak smo i dalje na začelju Evrope, zbog čega je naša obaveza da se i dalje borimo za bolje uslove rada i više zarade, kako naši građani ne bi odlazili za boljim životom u inostranstvo. Komentarišući najavu vlasti da će prosečna plata do 2025. godine dostići 900 evra, Orbović je rekao da će sindikat stalno podsećati na to obećanje i da će pratiti da li će godišnji rast biti 12-13 odsto, koliko je neophodno da bi se to i ostvarilo.

Osvrnuvši se na posledice korona virusa i vanrednog stanja, uvedenog zbog toga, Orbović je rekao da je to ostavilo velikog traga na privredu i zaposlene. Iako je izgubljeno oko 15.000 radnih mesta, mnoga su sačuvana zahvaljujući dobrim merama vlade koje su predvidele podsticajna sredstva za male i srednje preduzetnike.

Kongres je dao punu podršku Ljubisavu Orboviću da i u narednom periodu predvodi Savez.

Povodom 25 godina postojanja Samostalnog sindikata hemije i nemetala Srbije, Nestorović je predsedniku Orboviću uručio plaketu za doprinos razvoju i afirmaciji tog sindikata.

Aktuelni predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić, odlukom delegata 22. Konferencije SSSV, ponovo je izabran na tu funkciju i narednih pet godina biće na čelu najveće sindikalne centrale na teritoriji AP Vojvodine.

Konferenciji, održanoj 4. juna u Novom Sadu, pored delegata iz Sindikata APV i SSS na teritoriji APV, prisustvovali su i predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ljubisav Orbović i potpredsednici Veća SSSS, Olivera Bobić i Njegoš Potežica, predsednici granskih sindikata i teritorijalnih organizacija SSS Srbije, kao i potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za privredu i turizam, Ivan Đoković.

Na Izbornoj konferenciji usvojena su dokumenta SSSV i verifikovan mandat izabranih članova Veća, Nadzornog i Statutarnog odbora SSSV saziva 2020-2025. godine.

Konferencija Saveza samostalnih sindikata Vojvodine jednoglasno je predložila Ljubisava Orbovića za kandidata za predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije i u narednom periodu.

Predsednik SSSV Goran Milić je naglasio da se delovanje Saveza samostalnih sindikata Vojvodine i njegovih organa u proteklom periodu odvijalo u složenim socijalno-ekonomskim i društveno-političkim uslovima, u okolnostima reformi, zakasnele tranzicije i privatizacije državnih preduzeća i resursa i svih teškoća i problema koje ti procesi nose, a koji su karakterisali nepovoljan privredni i socijalni ambijent.

„Srbija je i u 2019. godini, prema oceni Međunarodne konfederacije sindikata, bila zemlja u kojoj se sistematično krše prava radnika, tj. u kojoj preduzeća i ustanove ulažu aktivan napor da slome kolektivni glas radnika putem ugrožavanja osnovnih prava“, rekao je Milić i dodao da je u ovom periodu usvojeno više stotina zakona, a mnogi zakoni iz radnog odnosa derogirali su već postojeća prava.

Milić je govorio i o stanju socijalnog dijaloga i kolektivnom pregovaranju, istakavši da sektorski dijalog na nacionalnom nivou u privatnom sektoru gotovo da i ne postoji. Takođe, on je istakao ključne implementacione aktivnosti u petogodišnjem periodu i buduće ciljeve Saveza samostalnog sindikata Vojvodine.

Predsednik Orbović je, u svom izlaganju, rekao da su skupovi poput ovog, prilika da sagledamo šta smo uradili u prethodnom periodu i da isplaniramo buduće korake. On je naglasio da su zarade u poslednjih pet godina uvećane 22 odsto, da je sadašnji prosek 510 evra, kao i da je minimalna zarada u isto vreme uvećana 42 odsto. Ipak smo i dalje na začelju Evrope, zbog čega je naša obaveza da se i dalje borimo za bolje uslove rada i više zarade, kako naši građani ne bi odlazili za boljim životom u inostranstvo. Komentarišući najavu vlasti da će prosečna plata do 2025. Godine dostići 900 evra, Orbović je rekao da će sindikat stalno podsećati na to obećanje i da će pratiti da li će godišnji rast biti 12-13 odsto, koliko je neophodno da bi se to i ostvarilo. On se osvrnuo i na pandemiju koja je napravila pravu pometnju u našim životima i privredi Srbije, istakavši veliki doprinos zdravstvenih radnika, ali i svih zaposlenih, koji su doprineli da privreda funkcioniše. Procena je da je tokom vanrednog stanja izgubljeno 13.000-15.000 radnih mesta, ali da sada postoji veliki strah od mogućih novih oblika rada, poput rada od kuće, koji je zaživeo tokom pandemije.

Prisutnim zvanicama obratio se potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za privredu i turizam Ivan Đoković i izrazio zadovoljstvo što između Vlade i SSS Vojvodine postoji dobra saradnja i visok stepen razumevanja, sa posebnim osvrtom na postavljene ciljeve i postignute rezultate Pokrajinskog socijalno-ekonomskog saveta u proteklom periodu.

Na Konstitutivnoj sednici Veća SSSV, koja je održana nakon završene 22. Konferencije, na predlog predsednika SSSV, za sekretara Veća SSSV izabran je Tomislav Stajić.

U Savezu samostalnih sindikata Vojvodine danas će biti održani izbori za novi petogodišnji period.

Na 22. Konferenciji SSS Vojvodine, koja će početi u 11 sati u novosadskom Radničkom domu, biće izabran predsednik, članovi Veća, Statutarnog i Nadzornog odbora SSSV, kao i usvojeni izveštaji o radu SSSV, Nadzornog i Statutarnog odbora i Programa SSSV za naredni mandatni period.

Jedini kandidat za predsednika SSS Vojvodine je aktuelni predsednik Goran Milić.

Konferencija je bila planirana za mart, ali je odložena zbog pandemije Covid-19 virusa i vanrednog stanja uvedenog u zemlji.

Pored delegata, Konferenciji će prisustvovati i predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ljubisav Orbović, kao I brojni gosti.

Saša Torlaković će i u narednom petogodišnjem periodu predvoditi Sindikat radnika građevinarstva i IGM Srbije.

On je jednoglasno izabran na 5. Kongresu tog sindikata, koji je održan 2. juna 2020. godine u Smederevu.

Kongresu su prisustvovali predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović, potpredsednici Veća SSSS Duško Vuković i Goran Milić, sekretar Veća Zoran Mihajlović i Maja Ilić iz Inspektorata za rad.

Predsednik Orbović se, u svom izlaganju, osvrnuo na pandemiju koja je napravila pravu pometnju u našim životima i privredi Srbije, istakavši veliki doprinos zdravstvenih radnika, ali i svih zaposlenih, koji su doprineli da privreda funkcioniše.

On je naglasio da su zarade u poslednjih pet godina uvećane 22 odsto, da je sadašnji prosek 510 evra, kao i da je minimalna zarada u isto vreme uvećana 42 odsto. Ipak smo i dalje na začelju Evrope, zbog čega je naša obaveza da se i dalje borimo za bolje uslove rada i više zarade, kako naši građani ne bi odlazili za boljim životom u inostranstvo. Naš je interes da što više uključimo mlade u sindikat, jer će nam trebati snaga i energija za težak period koji je pred nama, zaključio je Orbović.

Maja Ilić je podsetila da je tokom prošle godine na svom radnom mestu stradalo 54 osobe, od kojih je 23 radilo u oblasti građevinarstva, da je Inspektorat za rad obavio 133 nadzora zbog teških povreda, kao i da je pronađeno 2.341 lice koje je radilo „na crno“.

Saša Torlaković se zahvalio predsedniku Orboviću što je uvek bio tu za građevinare i pomagao u rešavanju problema, kao i Inspektoratu za rad, bez čije pomoći ne bi mogli da zaštitimo radnike.

Zahvaliviši se svojim članovima na izboru, Torlaković je rekao da će se truditi da ih ne izneveri, ali da u tom poslu nije sam, već da samo zajedničkim i solidarnim radom se može postići bolji uslovi rada i veće plate za građevinske radnike.

Kongres je jednoglasno podržao kandidaturu Ljubisava Orbovića da i u novom mandatu predvodi SSSS.

Savez samostalnih sindikata Beograda je 2. juna 2020. godine održao radno-svečanu sednica Veća, sa dnevnim redom koji je bio planiran za kraj marta, ali je odložen zbog pandemije Kovid-a 19 i uvođenja vanrednog stanja.

Na sednici je usvojen Poslovnik o radu Veća SSS Beograda, Izveštaj o radu Fonda za solidarnu materijalnu pomoć članovima tog sindikata, Orijentacioni plan rada Veća i Predsedništva za 2020. godinu. Takođe, izabrani su članovi Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije iz Sindikata Beograda, delegati XVI Kongresa SSSS i kandidat za Statutarni odbor Saveza.

U drugom, svečanom delu, pročitan je referat povodom 22. marta - Dana Saveza samostalnih sindikata Beograda i uručene Prvomajske nagrade SSS Beograda – “Majski cvet“ u 2020. godini, koje se svake godine povodom 1. maja dodelјuju sindikalnim organizacijama i aktivistima sindikalnih organizacija samostalnih sindikata za izuzetnu saradnju sa Savezom samostalnih sindikata Beograda.

Plakete, koje je uručio predsednik SSS Beograda Dragan Todorović, dobili su Sindikalna organizacija Samostalnog sindikata PU „Naša radost“ Sopot, Sindikalna organizacija Samostalnog sindikata „Galenika“ A.D, Šišović Anđela, predsednica Sindikalne organizacije samostalnog sindikata Direkcije za građevinsko zemlјište i izgradnju Beograda JP, Spasojević-Šantić Tea, predsednica Sindikalne organizacije samostalnog sindikata Instituta IMS A.D, Gojović Dragan, predsednik Sindikalne organizacije samostalnog sindikata Policijske brigade MUP-a Beograd i Babović Branislav, predsednik Sindikalne organizacije samostalnog sindikata Instituta za puteve.

Na Šestoj Skupštini Samostalnog sindikata radnika Srbije, održanoj 2.06.2020. u Novom Sadu, jednoglasno je za predsednika tog sindikata izabran Veljko Milošević.

Na Skupštini su izabrani I potpredsednik Boža Dostić, Nadzorni odbor, Statutarni odbor, Izvršni odbor Sekcije žena, Sekcija mladih i delegati predstojećeg Kongresa SSSS.

Skupština je usvojila i Regionalnu dekleraciju 2020 o radničkim pravima na Zapadnom Balkanu, zaštite radničkih prava od posledica ekonomske krize izazvane pandemijom COVID19.

Ponovo je pokrenuta Inicijativa za izmenu i dopunu člana 70A Zakona o PIO, kojim se zahteva ukidanje kaznenih poena za prevremeno penzionisanje kada se napuni 65 godina života.

Skupština je jednoglasno podržala kandidaturu Ljubisava Orbovića da i u novom mandatu predvodi SSSS.

Savez samostalnih sindikata Srbije se, na poziv organizacija civilnog društva iz regiona Zapadnog Balkana, pridružio inicijativi lokalnih i regionalnih organizacija i podržao Regionalnu deklaraciju 2020. o radničkim pravima.

Deklaracija utvrđuje cijeve i principe saradnje između sindikata i organizacija civilnog društva koji služe da se poboljša nivo radnih prava u regiji Zapadnog Balkana i da se radnici i osetljive grupe građana zaštite od posledica ekonomske krize izazvane pandemijom COVID19.

Do sada Deklaraciju je solidarno podržalo 50 organizacija civilnog društva, odnosno sindikati i nevladine organizacije iz Srbije, Federacije Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, sa Kosova, iz Severne Makedonije i Švedske. Uskoro će se pridružiti i organizacije iz Albanije i proširiće se i na organizacije na evropskom nivou.

Tim dokumentom se u prvi plan ističu problemi radnika i mere zaštite, koje bi trebalo da se sprovedu na sistematičan način uz socijalni dijalog, kao i komunikaciju sa ostalim zainteresovanim stranama. Pojačavaju se individualni napori organizacija da zaštite članstvo i radnike, uz postizanje šireg konsenzusa i mogućnosti za saradnju deljenjem zajedničkih vrednosti i ciljeva.

Deklaracija sadrži set mera po državama, pa je za Srbiju preporučeno: socijalni dijalog o merama za borbu protiv posledica epidemije korona virusa, posvećenost dostojanstvenom radu, ukidanja dualizma između rada u radnom odnosu i rada van radnog odnosa i propisivanja standarda, hitno jačanje inspekcijskih službi u oblasti zdravstva, rada i socijalne zaštite, dodatno oporezivanje onih koji su u uslovima pandemije stekli ekstra profit na trgovanju zaštitnom opremom, i drugo.

Dokument su, pored Saveza, podržali i SSS Vojvodine, SSS Kragujevca, Novog Sada, kao i Samostalni sindikat zaposlenih u poljoprivredi, prehrambenoj, duvanskoj industriji i vodoprivredi Srbije.

Tekst Deklaracije i pun spisak potpisnika dostupni su na sajtu www.deklaracija2020.com

Prema još uvek nezvaničnim procenama, u poslednja dva meseca, usled pandemije koronavirusa, više od 400 radnika ostalo je bez posla u Industrujskoj zoni u Malom Bajmoku, u okviru koje posluje nekoliko stranih kompanija. Najveća otpuštanja bila su u nemačkoj kompaniji Norma Grupa zbog smanjenog obima posla u automobilskoj industriji.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata grada Subotice Ištvan Huđi rekao je za portal Magločistač da je Sindikat na osnovu procena zatražio zvanične podatke o ukupnom broju otpuštenih radnika u periodu od 15. marta do 15. maja, nezavisno od toga da li su radnici ostali bez pola na osnovu ugovora na određeno vreme ili na osnovu sporazuma o prestanku radnog odnosa. Takođe, pitanja će uputiti i Nacionalnom fondu za zapošljavanje.

Prema njegovim rečima, ova godina će sigurno biti teška, a delom i sledeća godina, a normalizacija tržišta očekuje se tek u drugoj polovini 2021. godine.

“Situacija u tekstilnoj industriji, koži, obući je veoma teška. Kada je u pitanju automobilska industrija, stabilizacija tržišta neće zavisiti od Srbije, nego od tržišta Evropske unije, to jest, najviše od Nemačke i drugih vodećih evropskih zemalja. I to, naravno, samo ukoliko se pandemija korona virusa ne vrati, zato što bi to ponovo moglo da izazove poremećaje na tržištu”, kazao je Huđi.

U nemačkoj kompaniji Norma Grupa je pre 10-tak dana oko 60-tak radnika, koji su bili stalno zaposleni, sporazumno napustilo kompaniju uz određenu otpremninu koju su dobili kao ponudu od poslodavca.

“Ako su potpisali sporazum, nemaju naknadu na tržištu rada, ali imaju pravo na jednu trećinu otpremnine pomnoženo sa godinama radnog staža. Dobili su više i na osnovu toga je većina prihvatila taj sporazum”, naveo je Huđi.

Dodao je da je veliki broj ljudi otišao na plaćeno odsustvo, nisu dobili rešenje o otkazu, ali su kući, čekaju posao, dok su pojedini u neizvesnosti, takođe čekaju da ih pozovu nazad, kad se ponovo nađe posao za njih.

Da podsetimo, početkom aprila Norma Grupa je, prema nezvaničnim informacijama, otpustila više od 100 radnika koji su bili zaposleni na određeno vreme ili preko agencija, a kada je im je ugovor istekao, jednostavno im ugovor nije produžen i automatski im je prestao radni odnos, preneo je tada portal Magločistač.

Otpušteni radnici su tvrdili da se prilikom otkaza nije vodilo računa o kriterijumima, već samo o brojevima.

Otpušteni radnici, koji su želeli da ostanu anonimni, rekli su tada za Magločistač da su im otkazi saopšteni preko telefona, da niko nije bio na listi za otkaz, nego je moralo tako jer je takvo bilo naređenje. Rečeno im je i da zadrže svoju uniformu zato što imaju u planu da ih najverovatnije nakon završetka vanrednog stanja vrate na posao, međutim, to niko nije mogao da potvrdi ili da im obeća.

Izvor: Nova

O zabrani rada nedelјom u Srbiji se bez uspeha mesecima raspravlјalo. Međutim, vanredno stanje ponovo je to pitanje stavilo na dnevni red srpskih poslodavaca.

Za određeni broj poslodavaca, policijski čas i zabrana kretanja vikendom bili su sasvim dovolјan pokazatelј toga da građani mogu da se snabdeju čak i ako prodavnice ne rade više dana. Inicijative za zabranu rada nedelјom izgleda da za sada nailaze samo na pozitivne reakcije poslodavaca i radnika.

Predsednik Samostalnog sindikata trgovine Srbije, Radoslav Topalović, rekao je da pozdravlјa inicijative za uvođenje neradne nedelјe, pogotovu ako dolaze od poslodavca.

On smatra da mora da se promeni Zakon o radu i Zakon o trgovini i radno vreme radnika u trgovini.

"Prema sadašnjem zakonu, sve trgovine mogu da rade 00-24 365 dana u godini", rekao je.

Komentarišući navode da će neradna nedelјa u trgovinama dovesti do više otkaza i manjeg prometa, on je rekao da to "nije tačno".

"Nije tačno jer će lјudi da se snabdevaju subotom, za potrebe nedelјom. Sada (za vreme vanrednog stanja) su radile po tri dana pa su lјudi se snabdeli. Ne stoji da bi se smanjio promet, a ni broj zaposlenih. Mi smo tog stava da u trgovini treba zabraniti rad nedelјom i državnim praznicima", rekao je on.

Naveo je da priroda delatnosti u nekim oblastima zahteva rad nedelјom kao što su vojska policija, vatrogasci, a u trgovini imamo primere u Evropi da trgovine ne rade nedelјom.
"I veliki broj zaposlenih je u trgovini i veliki broj žena, to je veliki problem za zaposlene u trgovini", naveo je Topalović.
On je naveo da oni već tri godine pokreću inicijativu i da su se obratili svim nadležnim organima i uporno sa njima pregovaraju. Međutim kako je dodao, sada u predizbornoj kampanji za to nije vreme te će da zastanu sa tim dok se ne formira nova vlada jer ne znaju ko je sagovornik na tu temu.Dodao je da će nakon toga uputiti novi zahtev.

Direktorka marketinga u Univer eksportu Olivera Ćirković rekla je da ta kompanija podržava inicijativu o zabrani rada nedelјom."Koronavirus i vanredno stanje su dokazali je da je izvodlјivo da se ne radi nedelјom. Po meni je to velika prednost i za radnike i za poslodavce sa zadovolјnijim radnicima. Mi smo uvek bili kompanija koja bi podržala tu inicijativu", rekla je Ćirkovićeva.

Poručila je da ideju o neradnoj nedelјi podržavaju pre svega u smislu zadovolјstva radnika, koji bi na taj način dobili taj jedan siguran slobodan dan.

U jednom trgovinskom lancu nezvanično za B92.net kažu da će poštovati i podržati sve odluke državnih i lokalnih organa, kao i da će, šta god da bude, "njihovi zaposleni i dalјe raditi pet dana u nedelјi, odnosno imati garantovana dva slobodna dana".

Nove inicijative: Ko sve traži neradnu nedelјu?

Protekle nedelјe, veliki broj privrednika iz Bajine Bašte koji se bave trgovinom i mešovitom robom pokrenuli su inicijativu da se u Bajinoj Bašti usvoji pravna regulativa koja nedelјu predviđa kao neradni dan u sektoru trgovine mešovitom i prehrambenom robom.

U detalјnom obrazloženju navedeni su svi razlozi koji idu u prilog usvajanju ovakve odluke, a navodi se da je tokom vanrednog stanja došlo se do zaklјučka da je apsolutno moguće zadovolјiti sve potrebe građana u uslovima redukovanog radnog vremena i da su diskretni heroji u teškim vremenima bili radnici prodavci i zaposleni u maloprodajnim objektima.

Vlasnik mlekare i jedan od pokretača inicijative Radomir Spasojević rekao je za Prvu televiziju da na lokalu imaju 100 odsto saglasnost, ali da im nedostaje saglasnost "nekih isturenih odelјenja, nekih velikih lanaca koji su prisutni u Bajinoj Bašti".Spasojević dodaje da će oni kao poslodavci svakako imati neki prividno manji finansijski promet, ali da se oni odriču toga.Takođe, inicijativu za zabranu rada nedelјom i za vreme državnih praznika dostavio je i Zrenjaninski poslovni krug - ZREPOK.

Inicijativa je dostavlјena predsednici Vlade Republike Srbije Ani Brnabić, ministru za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja Zoranu Đorđeviću, ministru trgovine, turizma i telekomunikacija Rasimu Ljajiću i predsednici Narodne skupštine Republike Srbije Maji Gojković.

"Članovi Zrenjaninskog poslovnog kruga – ZREPOK jednoglasno su doneli odluku da pokrenu Inicijativu za zabranu rada nedelјom i za vreme državnih praznika u trgovinskoj delatnosti (prodavnice mešovite robe, tržni centri)".

A šta kažu nadležni?
Iz Ministarstva za rad kažu da se takva praksa pokazala kao loša u nekim zemlјama. "Svi poslodavci mogu svoj rad da organizuju kako žele kako da ne rade određenim danima, to je ostavlјeno poslodavcima da odluče, svakako zakon dozvolјava to i stvara obavezu da mora da obetzbedi slobodne dane zaposlenima. Mi pozivamo poslodavce da sami odluče, a mi tu odluku na globalnom nivou nećemo doneti, bar ne u ovom trenutku", navodi ministar za rad Zoran Đorđević.

Unija poslodavaca u Crnoj Gori ponovo je tražila ukidanje neradne nedelјe ovog puta zbog posledica koje je koronavirus ostavio na trgovce.Odlukom crnogorske vlade prodavnice u toj državi od oktobra 2019. godine više ne rade nedelјom.

Trgovina na veliko i trgovina na malo, kako je propisano novim zakonom, ne može da se obavlјa nedelјom i u dane državnih i drugih praznika.Ministarka ekonomije Dragica Sekulić rekla je za RTCG da njeno ministarstvo kontinuirano prati efekte uvođenja neradne nedelјe, kako na zaposlene, tako i na trgovce, uklјučujući posledice, koje je korona virus izazvao na poslovanje trgovaca.Ona je poručila da ukoliko se ukidanje neradne nedelјe pokaže opravdanim, pristupiće se izmenama zakona. Dodala je da prate situaciju, ali da ne žele da deluju ishitreno.

Izvor: B92/Kamatica.com

Ministarstvo rada pripremilo je predlog uredbe koja se odnosi na sprečavanje rizika izloženosti zaposlenih korona virusu, koja bi trebalo da bude usvojena na narednoj sednici Vlade Srbije.

To je za RTS rekla vršilac dužnosti direktora Uprave za bezbednost i zdravlјe na radu u Ministarstvu za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja Marina Furtula.

"Verujemo da će na narednoj sednici vlade ta uredba i biti usvojena. Dosad smo imali takođe uredbe koje su se odnosile na pojedine delatnosti, u smislu trgovine, ugostitelјstva, kao i na gradilištima. Ovom uredbom proširujemo obavezu na sve poslodavce i na sve druge delatnosti", navela je Furtula.

Ona je dodala da će biti obaveza da pri ulazu u radni prostor postoji dezinfekcija te da, ako je moguće, poslodavac organizuje posao tako da se uvede druga ili treća smena kako se ne bi radilo u prevelikim grupama u kojima se brzo širi virus.
v "Ako to nije moguće i ako je nemoguće obezbediti neophodnu udalјenost između zaposlenih obavezno je korišćenje zaštitnih sredstava, maski i rukavica. Jer, epidemija je još uvek tu, nema opuštanja i mora se voditi računa sve do momenta dok epidemija ne nestane", istakla je Furtula.

Uredbom će, kaže, biti propisane kazne, za poslodavce od 50 do 500 hilјada dinara, a za zaposlene 20 hilјada dinara.

"Imali smo osam prekršajnih i jednu krivičnu prijavu za vreme trajanja vanrednog stanja. Nakon uredbe inspekcija će nastaviti da kontroliše primenu mera bezbednosti još jače nego što je to do sada bio slučaj", zaklјučila je Furtula.

Izvor: Tanjug/Dnevnik

Sindikat pravosuđa Srbije uputio je najvišim državnim zvaničnicima Srbije otvoreno pismo, u kome upozorava da su tokom vanrednog stanja tvrdili da nikome neće biti umanjena primanja, a stvarnost je da su primanja zaposlenih u pravosuđu smanjena.

Kako se ističe u pismu, suspendovano je pravo ugovoreno kolektivnim ugovorom, a pored toga, u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija povećanje su imali samo doktori, dok ostali zdravstveni radnici u zatvorima nisu dobili povišicu.

Takvom odlukom posebno su pogođeni zdravstveni radnici u Specijalnoj zatvorskoj bolnici. Sve to urađeno je bez prethodnog dogovora sa nama kao socijalnim partnerima, upozorio je Sindikat.

Oni ukazuju i da su zaposleni u sudovima, tužilaštvima i zatvorima radili tokom vanrednog stanja po posebnom rasporedu usklađenom sa uvedenim merama zbog pandemije.

Fabrika za proizvodnju gumenih delova u autoindustriji Hačinson iz Rume do kraja meseca otpustiće 238 radnika, rekao je za Insajder Drago Tešić iz Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Ova fabrika početkom aprila otpustila je još 81 radnika. Hačinson je jedna od kompanija koje su 2015. godine iz budžeta Srbije dobile subvencije za zapošlјavanje radne snage.

Tešić je rekao da će radni odnos za 238 radnika biti prekinut 30. maja uz isplatu otpremnine, a da će od 1. juna oni biti na Nacionalnoj službi za zapošlјavanje.

"Situacija je takva kakva je, smanjen je obim posla, sve je stalo. Uspeli smo da se dogovorimo sa direktorom da se zaštite samohrane majke, da u slučajevima gde je iz jedne kuće dvoje zaposlenih, jedno ostane da radi, a obećanje direktora je i da će čim se ukaže prilika i poveća obim posla, prvo pozivati radnike koji su dobili otkaz po osnovu tehnološkog viška", rekao je Tešić.

Prema njegovim rečima, rukovodstvo kompanije je za vreme ove krize izazvane pandemijom koronavirusa pokušalo na sve moguće načine da sačuva što veći broj radnika.

"Iskorišćeni su godišnji odmori za 2019. godinu, pa je korišćen deo godišnjeg iz ove godine. Skratilo se radno vreme - radi se četiri dana u sedmici", rekao je on ističući da je ova kompanija primer pravog socijalnog dijaloga radnika i poslodavaca.

Na pitanja Insajdera o razlozima za otpuštanje, broju radnika koji ostaju bez posla, kao i o postignutom dogovoru o uslovima za prekid radnog odnosa iz menadžmenta fabrike nismo dobili odgovor.

Ovo nije prvo otpuštanje radnika u rumskoj fabrici. Portal 021 preneo je da je prema informacijama Ministarstva rada početkom aprila ove godine u pogonima Hačinson bez posla ostao 81 radnik.

Kompanija "Hačinson" je prvi pogon u Rumi otvorila krajem februara 2016. godine, a svečanom otvaranju prisustvovao je i tadašnji premijer i sadašnji predsednik države Aleksandar Vučić, koji je tom prilikom rekao da nije bilo nimalo lako ubediti tu kompaniju da dođe u Srbiju.

Dolasku kompanije Hačinson potpomogla je i državna pomoć u iznosu od 2.240.332 evra koju su dobili za realizaciju investicionog projekta, koji je uklјučivao zapošlјavanje 167 novih radnika i početno investiciono ulaganje.

Ova pomoć je uklјučivala subvencije i dodelu građavinskog zemlјišta bez naknade, a prethodilo joj je potpisivanje i Memoranduma o razumevanju između ove kompanije, Opštine Ruma i Vlade Republike Srbije, kojim se Vlada obavezala da će sa 100 miliona dinara finansirati finansirati i izgradnju postrojenja za prečišćavanje vode za potrebe Hačinsona, uz to da će biti dostupna i drugim investitorima.

U Rešenju Komisije za kontrolu državne pomoći, koje je doneto nakon postupka naknadne kontrole dozvolјenosti državne pomoći, početkom februara 2016. godine, navodi se da je vrednost zemlјišta koje je dodelјeno Hačinsonu 336.332 evra, a prema ugovoru parcelu ne smeju da otuđe do 31 decembra 2022. godine.

Takođe, subvencije u iznosu od 1.904.000 evra koje je Hačinson dobio prema ugovoru isplaćivane su u tri rate u 2016, 2017. i 2018. godine, a kompanija se obavezala da ne smanjuje broj zaposlenih na neodređeno vreme ispod 329 do kraja 2022. godine.
Poslednjeg dana marta, prema podacima Ministarstva za rad, u ovoj firmi bilo je zaposleno 1.136 lјudi, pa nakon ovog i aprilskog otpuštanja Hačinson ima više od 800 radnika, čime nije prekršio navedenu obavezu preuzetu ugovorom o državnoj pomoći.

Otpuštanja i zatvaranje fabrike Gorenje u Zaječaru
Ovo nije jedini slučaj otpuštanja radnika u poslednje vreme u Srbiji, pa je tako pre samo pet dana 102 radnika ostalo bez posla nakon što je zatvorena fabrika Gorenje Home u Zaječaru.

Mediji su preneli da je direktor Vlado Krebs rekao da je ovakva odluka rezultat “značajnih gubitaka koje ova fabrika ima” i da "obustavlјanje proizvodnje nema veze sa aktuelnom pandemijom” iako su još krajem aprila slovenački mediji preneli da će ova kompanija upravo zbog posledica pandemije koronavirusa ukinuti 2.200 radnih mesta, od čega hilјadu u Sloveniji, a ostatak u filijalama u inostranstvu.
Ova fabrika je saopštila i da vodi intenzivne pregovore sa dva potencijalna partnera koji bi iznajmili ili kupili prostor i kapacitete za proizvodnju i omogućili ponovno zapošlјavanje radnika u zaječarskoj fabrici u što kraćem roku.
Da se ovako nešto moglo očekivati govori podatak da je početkom aprila Gorenje Home u Registru privrednih subjekata promenio pretežnu delatnosti iz proizvodnja električnih aparata za domaćinstvo u iznajmlјivanje vlastitih ili iznajmlјenih nekretnina i upravlјanje njima.

Gorenje je, takođe, jedna od kompanija koja je dobila subvencije Srbije., iako je prva njihova investicija, kupovina zemlјišta u Valјevu za izgradnju fabrike rashladnih uređaja, bila bez ulaganja novca iz budžeta Srbije.

Fabrika u Valјevu otvorena je 2006. a krajem te godine počinje projekat davanja novca stranim investitorima za ovaranje novih radnih mesta. Za fabriku u Zaječaru Gorenje je dobilo investicije u iznosu od 10.000 evra po jednom zaposlenom za svako novootvoreno radno mesto.

Slučaj Gorenja jedan je od onih slučajeva koji su otvorili pitanje po kojim su kriterijumima dodelјivane subvencije stranim investitorima od 2006. do 2010.

Kako je pokazalo istraživanje Insajdera, nije se uvek radilo o ekonomskoj logici poslovanja, već je novac po svemu sudeći dodelјivan i zarad prikuplјanja političkih poena.

Izvor: Insajder

Gradski odbor samostalnog sindikata radnika predškolskog vaspitanja i obrazovanja Beograda upozorio je danas da su direktori predškolskih ustanova, suprotno instrukciji Ministarstva prosvete i merama koje za cilј imaju sprečavanja rizika od zaraze i njenog širenja, pozvali sve zaposlene da se vrate na rad počev od 11.05.2020. godine.
Uprkos preporuci da se objekti otvaraju postepeno radi prijema jednog broja dece, vraćanjem na rad svih zaposlenih u predškolskim ustanovama javio se problem u vidu nemogućnosti da se u potpunosti primene sve mere prevencije, uz postojanje rizika po posebno ugrožene zaposlene.
Prema informacima iz samih predškolkskih ustanova, od ukupnog broja prijavlјene dece (30% dece), u predškolske ustanove je krenuo znatno manji prijavlјenih, odnosno 5-15% dece.
Imajući u vidu da je u predškolske ustanove krenulo manji broj dece od prijavlјenih, te činjenicu da nije celishodno da svi zaposleni odmah dođu na posao gde nema dece sa kojima bi mogli da rade, kao i Uredbu o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, Sindikat smatra da je potrebno da se direktorima predškolskih ustanova omogući da organizuju rad na način da se u potpunosti primene sve stroge mere prevencije od zaraze i zaštite posebno ugroženih lica i to hroničnih bolesnika, zaposlenih starijih od 60 godina, kao i zaposlenih roditelјa sa decom do 12 godina.
To podrazumeva postepeno i pažlјivo otvaranje objekata predškolskih ustanova, pozivanje na posao minimuma zaposlenih prema broju dece koja su krenula u vrtiće, uz poštovanja svih mera i preporuka radi sprečavanja zaraze i njenog širenja, adekvatnu zaštitu zaposlenih, posebno ugroženih kojima se mora omogućiti nastavak rada od kuće ili eventualno korišćenje godišnjih odmora.
Pozivom da svi zaposleni dođu na posao, uklјučujući i posebno ugrožene, dovodi se u pitanje preporuka o socijalnom distanciranju, a zaposleni koji provode više sati u predškolskim ustanovama u koje ide mali broj dece mogu uticati samo na povećanje rizika od zaraze i njenog širenja, a u pogledu posebno ugroženih zaposlenih i do težih rizika i posledica.

Članovi Zrenjaninskog poslovnog kruga ZREPOK pokrenuli su inicijativu za zabranu rada nedeljom i za vreme državnih praznika u trgovinskoj delatnosti – prodavnicama mešovite robe, tržnim centrima, i pozvali ostale privrednike da im se pridruže.
Predsednik tog udruženja Budimir Jovanović kazao je da je inicijativa proistekla iz činjenice da su građani za vreme vanrednog stanja i rigoroznih ograničenja, uspevali da se snabdevaju osnovnim životnim namirnicama i ostalim potrepštinama za život, čak i u situacijama kada su prodavnice bile zatvorene tri uzastopna dana.
On je naveo da su u prethodnom periodu zemlje u okruženju donele odluku da se zabrani rad nedeljom i da sa ekonomske tačke gledišta ta odluka nije uticala negativno na nivo zaposlenosti radnika niti na poslovanje privrednih subjekata.
Jovanović je rekao da u oblasti trgovine ima oko 200.000 zaposlenih, od čega su 70 odsto žene i dodao da je „najnormalnija stvar humanog društva obezbeđivanje uslova za život porodice“.
„U situaciji kada zaposlena osoba mora da radi 28 dana u mesecu, ne možemo se pohvaliti činjenicom da je standard građana na adekvatnom nivou, takve radne obaveze zaposlenih loše utiču na zdravlje, porodicu ali i na kompletno društvo“, ocenio je Jovanović.
Prema njegovim rečima, odluka o zabrani rada nedeljom ne treba da bude posmatrana samo sa ekonomske strane, već mnogo šire, ona je bitna kako sociološki u smislu funkcionisanja porodice, tako i kulturološki u pogledu sistema vrednosti kada je reč o porodičnim događajima i zabavama.
„Sa ekonomske strane posmatrano trgovine bi se suočile sa preraspodelom radnih obaveza i rasporeda rada radnika, radnici bi bili odmorniji, ugostiteljski objekti bi imali veći prostor za rad i potencijalno više poseta, što u ovoj situaciji posle pandemije može biti pozitivno za njihov brži oporavak“, kazao je Jovanović.
On je dodao da je važno donošenje zakona koji ne dozvoljava izuzetke, kako bi se izbegao svaki vid zloupotrebe.
ZREPOK je inicijativu dostavio nadležnim ministarstvima, Vladi Srbije, Narodnoj skupštini, kao i drugim asocijacijama radnika i poslodavaca, a pozvali su privredne subjekte, da se u znak poštovanja prema svojim zaposlenim radnicima pridruže inicijativi za ukidanje rada nedeljom i za vreme državnih praznika.
Izvor: Danas

Posle navoda u nekim medijima da pojedini poslodavci u Srbiji traže od radnika da im, na ime poreza i doprinosa, ustupe deo novca od minimalca koji im je obezbedila država, u Ministarstvu finansija kažu da novac dobijen po osnovu direktnih davanja poslodavci mogu samo da isplate na tekuće račune zaposlenih, a u Savezu samostalnih sindikata navode da im se niko od radnika nije žalio na takve slučajeve, ali poziva državu da pojača kontrolu.
Uredba ne predviđa mogućnost da poslodavci zadrže deo novca dobijenog po osnovu direktnih davanja na ime plaćanja poreza i doprinosa na zarade zaposlenih, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu finansija.
Nebojša Atanacković iz Udruženja poslodavaca Srbije (UPS), komentarišući navode da su pojedini poslodavci od isplaćenog minimalca od 30.367 dinara tražili da im zaposleni vrate 18. 000 dinara na ime poreza i doprinosa, kaže za Tanjug da, po logici, poslodavacu posle isplate minimalaca radnicima ostaje obaveza da plati doprinose, koji iznose gotovo 20.000 dinara po radniku.
Podsetio je na to da je UPS tražio da država poslodavcima oprosti te doprinose i da ih ona plati fondovima, ali da je to verovatno bio suviše veliki zalogaj za Ministartsvo finasija i državu, i naveo da u tom slučaju ne bi bilo dilema.
On je rekao da su se UPS obraćali mnogi poslodavci jer su izračunali da im se više isplati da otpuste zaposlene pa ih kasnije, kada krenu da rade, ponovo zaposle nego da im ostane dug za plaćanje doprinosa, ali da su onda počeli da računaju da im se ipak isplati da ne raskidaju radne odnose.
Kaže da se kao Udruženje privrednika zalažu za interese privrede koja treba da funkcioniše i opstaje, i da uvek plediraju na to da se poslodavci i zaposleni dogovore u obostranom interesu.
– Ima toliko različitih subjekata, teško je reći da li je to možda već bio neki prethodni dogovor, da li je to bio dogovor poslodavca koji je rekao zaposlenom „Ja ću da te otpustim, ili ako te ne optustim, daću ti samo deo ili ću uzeti deo koliko me koštaš“ – rekao je Atanacković.
Naveo je da je u APR-u registrovano oko 400.000 privrednih subjekata, da neki nisu radili, neki su imali smanjeni obim posla, dok su pojedini imali veoma mnogo posla, kao što su oni koji bave snabdevanjem namirnicama.
Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković kaže za Tanjug da nemaju uvid u tačnost navoda da poslodavci traže deo novca od radnika, ali da, u slučaju da se to desi, preporučuje zaposlenima da to ne rade i da prijave takve eventualne zloupotrebe ministarstvima finasija i rada i sindikatu.
– Poruka Ministarstvu finansija i inspektorima je da naprave neku vrstu kontrole preduzeća i poslodavaca kojima je država dala pomoć da bi im oni dali povratnu informaciju o tome da su sa specijalnog kovid-računa isplatili minimalac radnicima – naveo je Vuković.
Duško Vuković kaže da bi ta dodatna kontrola podrazumevala da država traži od poslodavaca da joj pošalјu skenirane izvode uplata minimalaca na račune radnika.
Navodi da su neki poslodavci sigurno društveno neodgovorni i zloupotrebalјavaju situaciju i da su se tako ponašali i ranije, ali da to mora da bude sankcinisano.
– Država treba da zaista sankcioniše sve poslodavce koji zloupotreblјavaju nešto što je dobar potez, a to je da se u ovim teškim vremenima radnicima obezbedi zarada – kaže Vuković, i navodi da bi u tome pomogao i pritisak javnosti.
On ocenjuje da su mere koje je preduzela Vlada Srbije vrlo dobre.
Izvor: Dnevnik

Sindikati zaposlenih u Republičkom geodetskom zavodu (RGZ) uputili su pismo premijerki Srbije Ani Brnabić, u kom su izneli primedbe na rad te institucije, i u kom navode da su „filovani i ulepšani rezultati u ‘reformama’ iskorišćeni za dodatno zaduživanje kod međunarodnih institucija u iznosima koji su preko 60 miliona evra“.
„Sve ono na šta smo Vama kao i predsedniku (Aleksandru Vučiću) ukazivali u prethodnih 18 meseci je sada sasvim jasno i na žalost potvrđeno u praksi”, ocenjuje se u saopštenju koje su potpisali Jedinstvena organizacija sindikata RGZ, Sindikat „Nezavisnost“ i Sindikat zaposlenih RGZ-a u Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata.

PREUZMI PISMO PREMIJERKI

Privrednici iz Bajine Bašte pokrenuli su inicijativu da se na teritoriji te opštine usvoji pravna regulativa koja nedelju predviđa kao neradan dan.
Veliki broj privrednih subjekata iz te opštine koji se bave trgovinom i mešovitom robom pokrenuli su inicijativu da se u Bajinoj Bašti usvoji pravna regulativa koja nedelju predviđa kao neradni dan u sektoru trgovine mešovitom i prehrambenom robom.
Inicijativa je upućena predsedniku opštine, zameniku predsednika i opštinskom veću, prenosi protal Drina info.
U detaljnom obrazloženju navedeni su svi razlozi koji idu u prilog usvajanju ovakve odluke, a navodi se da je tokom vanrednog stanja došlo se do zaključka da je apsolutno moguće zadovoljiti sve potrebe građana u uslovima redukovanog radnog vremena i da su diskretni heroji u teškim vremenima bili radnici prodavci i zaposleni u maloprodajnim objektima.
Oni su naveli i da su njihovi zaposleni nečiji mame, tate, sestre koje u ovakvim uslovima privređivanja neko mnogo manje viđa.
"Sa druge strane mi kao poslodavci suočeni smo sa velikim problemima kada su u pitanju rasporedi radnog vremena i slobodni dani za naše zaposlene i večito smo rastrgnuti između društvene odgovornosti kojoj svi težimo i profitabilnosti poslovanja, zbog koje smo i registrovani", piše u inicijativi.
Ocenjuje se i da umesto da se te radne nedelje koje na godišnjem nivou čine 50 i više radnih dana amortizuju dodatnim zapošljavanjima, oni se u stvari amortizuju većim opterećenjem postojeće radne snage ili dodatnim angažovanjem samih preduzetnika.
U Srbiji se mesecima unazad polemisalo o inicijativi za zabranu rada nedeljom u trgovinama.
O tome je početkom godine govorio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Predsednik je u januaru rekao da ne razume ideju o uvođenju zabrane rada nedeljom. "Ne znam čija je to ideja. Video da sam da su Crna Gora i Hrvatska to usvojile. Ja sam protiv toga. Svaki čovek bi hteo da ima zagarantovano slobodno vreme. Ali, možeš ti, ali nemoj mene da teraš, ja hoću da radim", rekao je predsednik tada.
Njegovo mišljenje deli I minister rada Zoran Đorđević, koji je govorio ranije za B92.net o aktuelnim ekonomskim pitanjima u zemlji.
"Već sam objašnjavao da se ta praksa pokazala kao loša u nekim zemljama, tako da mislim da u trenucima kada se borimo za radna mesta, rast ekonomije, veći turizam o ovome ne razmišljamo", rekao je Đorđević. Kakva je situacija u regionu?
Odlukom crnogorske Vlade prodavnice u toj državi od 20. oktobra 2019. godine više ne rade nedeljom.
Trgovina na veliko i trgovina na malo, kako je propisano novim zakonom, ne može da se obavlja nedeljom i u dane državnih i drugih praznika.
Ukoliko prodavnice u Crnoj Gori rade nedeljom i praznicima, suočiće se sa novčanim kaznama I zatvaranjem
Zabrana rada nedeljom tema je i u susednoj Hrvatskoj
U Hrvatskoj je krajem aprila u vreme koronavirusa doneta odluka da se zabrani rad trgovina nedeljom, sa objašnjenjem da je to učinjeno iz epidemioloških razloga, te da je to samo još jedna epidemiološka mera, pišu hrvatski mediji.
Hrvatsko udruženje poljoprivrednika, Nacionalno udruženje ugostitelja i Udruženje Glas preduzetnika smatraju da neradna nedelja donosi pad prihoda za trgovce, male poljoprivrednike, ugostitelje i mnoge povezane uslužne delatnosti koje su već pretrpele žestok udarac zbog pandemije, piše Novi list.
Trgovci pri Hrvatskoj udruzi poslodavaca (HUP) saopštili su u subotu kako smatraju da odluka o neradnoj nedelji nije primerena protivepidemijska mera te su od ministarstva zatražili da se omogući rad trgovina nedeljom i neradnim danima, piše Poslovni dnevnik.
"Odluka o zabrani rada nedeljom i neradnim danima neminovno će za posledicu imati otpuštanje određenog broja zaposlenih u trgovini, zbog smanjenog fonda sati", naveli su.
Savez samostalnih sindikata Hrvatske (SSSH) poručio je početkom maja da je neradna nedelja pitanje interesa društva te mora imati prednost nad interesom profita, a da su od Vlade zatražili da u skupštinsku proceduru hitno pošalje izmene Zakona o trgovini te njihovo donošenje pre parlamentarnih izbora.
U našoj anketi dve trećine ljudi izjasnilo se da je za zatvaranje radnji nedeljom.
U anketi možete glasati, a u komentarima pišite o razlozima zbog kojih mislite da radnje treba ili ne treba da budu zatvorene nedeljom.
Izvor: B92

Nakon testiranja svih zaposlenih u pogonu leskovačke „Jure“, menadžment te fabrike je rezultate testova, napisane rukom i bez zvaničnih obeležja nadležnih zdravstvenih organa i pečata YURA Korporacije, postavio na oglasne table, obaveštavajući tako one radnike koji su zaraženi kovid virusom.
Zbog takvog bezobzirnog i nelјudskog ponašanja menadžmenta, koje je prouzrokovalo uznemirenost i strah kod zaposlenih, Samostalni sindikat metalaca Srbije uputio je dopis predsednici Vlade Srbije i nadležnim institucijama da intervenišu, kako bi zaposleni na zvaničan način bili obavešteni o rezultatima testova.

PREUZMI DOPIS SINDIKATA METALACA

Pogon „Jure“ u Leskovcu je od početka pandemije bio i ostao glavno mikrožarište korona virusa, koje nadležni državni organi ne mogu ili ne žele da spreče.
Prema dosadašnjim zvaničnim podacima Kriznog štaba, od 339 obolelih građana Leskovca, 67 je zaposleno u leskovačkom pogonu te južnokorejske kompanije.
Dok se broj novozaraženih, prema zvaničnoj statistici, svakodnevno uvećava, na rezultate novotestiranih se još uvek čeka, pa postoji velika opasnost da ih je mnogo više.
Zbog neodgovornog i nehumanog ponašanja menadžmenta „Jure“, Leskovac je preuzeo neslavno prvo mesto u Srbiji po broju novozaraženih.
Na sve to je Savez samostalnih sindikata Srbije konstantno upozoravao, slao brojne dopise inspekciji i najvišim državnim organima.
Iako je Inspekcija rada u dva navrata posetila taj pogon, ništa se nije pozitivno promenilo u ponašanju menadžmenta, koje je nastavilo sa kršenjem sanitarnih i zdravstvenih propisa, koje je država propisala.
Zaposleni se pozivaju na posao bez obzira da li su bili u kontaktu sa obolelim osobama i moraju da rade jedan do drugog, uprkos preporukama da moraju biti na udaljenosti većoj od dva metra. Ko odbija da radi, preti mu se otkazom, dok bahati čelnici „Jure“ prete da će, umesto obolelih i onih koji zbog nepoštovanja mera odbijaju da rade, „u svoje pogone zaposliti nove radnike sa Nacionalne službe za zapošljavanje“.
Pored toga, imamo i najave da, onima koji već dve godine rade na određeno vreme, neće biti produžavani ugovori o radu.
Pored velikog broja zaraženih radnika, ovakvo ponašanje dovelo je do toga da su zaposleni svakodnevno pod stresom i u strahu da li će oboleti od virusa ili dobiti otkaz.
Za sve u Srbiji, osim nadležnih državni organa, odavno je očigledno da kompaniji „Jura“ nije stalo do zdravlja zaposlenih i svih građana Srbije, jer su zaslepljeni jurenjem profita i njihovim ličnim bogaćenjem.
Ne samo da sva nastojanja naše centrale da zaštiti te radnike bivaju onemogućena, već menadžment „Jure“, uprkos ustavnom pravu, onemogućava i ne priznaje pravo na sindikalno organizovanje, preteći otkazima onima koji to pokušaju.
Zato je Predsedništvo Saveza samostalnih sindikata Srbije, sa poslednje sednice, održane 11.maja, uputilo zahtev Vladi Srbije, svim inspekcijskim organima i Kriznom štabu da najenergičnije spreče ovakvo ponašanje menadžmenta „Jure“ u Leskovcu, a da protiv odgovornih budu podnete prekršajne i krivične prijave.
Time bi uputili jasnu poruku svim neodgovornim i bahatim poslodavcima da se i u Srbiji moraju poštovati njeni radnici i svi građani i da zakonska regulativa važi za sve.

Predsedništvo Saveza samostalnih sindikata Srbije donelo je Odluku da Šesnaesti Kongres Saveza samostalnih sindikata Srbije bude održan 30. juna 2020. godine. Sve izborne aktivnosti na nivou samostalnih sindikata Srbije i teritorije Vojvodine moraju da budu sprovedene do 12. juna.

PREDSEDNIŠTVO
SAVEZA SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE
Broj: 03-139/3
Beograd, 12.05.2020.

Na osnovu člana 22. Statuta Saveza samostalnih sindikata Srbije, Predsedništvo Saveza samostalnih sindikata Srbije, na sednici održanoj 11.05.2020. godine, donelo je

O D L U K U
O SAZIVANjU XVI KONGRESA SAVEZA SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE

Član 1.

Saziva se XVI Kongres Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Šesnaesti Kongres Saveza samostalnih sindikata Srbije biće održan u utorak, 30.06.2020. godine, u Beogradu, u Dvorani Doma sindikata.

Član 2.

Predsedništvo je donelo odluku da sve izborne aktivnosti na nivou samostalnih sindikata Srbije i teritoriji Vojvodine budu sprovedene do 12. juna, a da do 15. juna dostave imena delegata za Kongres i kandidata za Statutarni i Nadzorni odbor i članove Veća SSSS u novom sazivu.

Član 3.

Ova odluka stupa na snagu sa danom donošenja.

 

Obrazloženje

Zbog korona virusa i vanrednog stanja uvedenog u zemlji, 16. Kongres SSSS, koji je prvobitno bio zakazan za 28. maj 2020. godine, morao je da bude odložen.
Zbog hitnosti i nemogućnosti održavanja Veća SSSS, Predsedništvo je donelo ovu odluku, koja će biti verifikovana na narednoj sednici Veća.

PREDSEDNIK
Ljubisav Orbović

PREUZMI ODLUKU U ORIGINALU

U pripremi je posebna uredba o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad kako bi se sprečilo širenje virusa

I kada bude ukinuto vanredno stanje, u Srbiji će na snazi ostati vanredne mere u okviru proglašenja epidemije od posebnog značaja, koje će morati da se sprovode preventivno da bi se sprečilo dalje širenje virusa korona. To, faktički, znači da će poslodavci, kada radnici u većem broju počnu da se vraćaju na posao, morati kao i dosad da im obezbede svu neophodnu zaštitnu opremu dok se nalaze na svom radnom mestu. Na to ih, bez obzira na to da li je na snazi vanredno stanje ili ne, obavezuje Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, a kako „Politika” saznaje, u pripremi je i vladina posebna uredba o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad za sprečavanje širenja zarazne bolesti kovid 19, koja će takođe biti obavezujuća za poslodavce, ali i za radnike.
– Dužnost poslodavca jeste da nabavi i obezbedi zaštitnu opremu za svakog zaposlenog. O tome radnik ne treba uopšte da vodi računa. Pod takvom opremom se podrazumevaju maske, rukavice, viziri, sredstva za dezinfekciju... To, između ostalog, piše i u predlogu uredbe koju nam je juče dostavilo Ministarstvo za rad, a na koju ovih dana treba da damo mišljenje i predloge za eventualnu doradu, da bi se što pre usvojila – otkriva Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, očekujući da će uredba uskoro biti na snazi.
Do tada, poslodavci će morati da se pridržavaju preventivnih zaštitnih mera i obezbede neophodnu opremu za rad svojih zaposlenih u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu. Ukoliko radnik primeti da mu poslodavac nije obezbedio sredstva za ličnu zaštitu zdravlja ima mogućnost da odbije da radi, bez posledica po svoj radni status. To je, kako dodaje Vuković, njegovo zakonsko pravo, ali isto tako, ako radnik ne poštuje mere koje su propisane zakonom, poslodavac može da ga kazni, isto kao i inspekcija rada.
U najavljenoj uredbi o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad biće bliže pojašnjene obaveze poslodavaca, ali i zaposlenih. Poslodavac će tako biti dužan da donese plan sprovođenja preventivnih mera, da upozna zaposlene sa njihovim obavezama i pravima, da obezbedi dovoljno zaštitne opreme i dezinfekciju obuće pre svakog ulaska u prostorije poslodavca... Kako ističe dr Zoran Savić, predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, uredba će biti usvojena da bi se sprečilo dalje širenje zaraze kovid 19.
– Ovim obavezujućim dokumentom biće ograničeno i korišćenje klima-uređaja u prostorijama poslodavaca. Uključivanje rashladnih uređaja se ne preporučuje, osim ako je zaposleni sam u prostoriji. Poslodavac će takođe biti dužan da obezbedi četiri kvadratna metra radnog prostora po zaposlenom, odnosno najmanje dva metra fizičke distance između radnika, uz eventualno postavljanje zaštitnih barijera. U zavisnosti od delatnosti koju poslodavac obavlja, uredbom će biti predviđena i mogućnost rada u smenama – nabraja dr Savić.
Ipak, radnici se često pitaju da li će poslodavci biti u obavezi da im obezbede i zaštitnu opremu van radnog mesta. Naime, da bi uopšte došli do posla, moraju da nose rukavice i maske u javnom prevozu.
– U tom slučaju poslodavac nije dužan da im obezbedi opremu. Podrazumeva se da zaposleni ipak štite sebe i sami brinu i o sopstvenom zdravlju, a onda i o zdravlju drugih – dodaje dr Savić.

Kazne za kršenje mera bezbednosti na radu
Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, za poslodavca sa svojstvom pravnog lica koji zaposlenom ne obezbedi rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, propisana je novčana kazna od 800.000 do 1.000.000 dinara. Za odgovorno lice u pravnom licu propisana novčana kazna iznosi od 40.000 do 50.000 dinara. Za isti prekršaj, za poslodavca koji je preduzetnik propisana je novčana kazna u iznosu od 400.000 do 500.000 dinara.
IZVOR: POLITIKA

Radnici fabrike „Fijat Krajsler automobili Srbija“ (FCA) biće na plaćenom odsustvu do 18. maja, a da li će ono biti produženo i posle tog datuma znaće se u međuvremenu, rečeno je agenciji Beti u Samostalnom sindikatu te fabrike.
Radnici FCA su bili na plaćenom odsustvu od 16. marta, a posle uskršnjih praznika su koristili i stare godišnje odmore.
Prema rečima predsednika sindikata Zorana Markovića, u fabrici su radno angažovani, ali „redukovano”, samo radnici bezbednosti, generalnog servisa i protivpožarne zaštite.
Na ulazu u fabriku se nalazi medicinska sestra koja radnicima meri temperaturu, a za zaposlene su obezbeđene zaštitne maske i rukavice. Izvor: Beta

Sindikat u fabrici Zastava oružje tvrdi da danas radnicima na ulazima u fabriku nije deljena zaštitna oprema, odnosno maske i rukavice, koje su počeli da dobijaju tek tokom prepodneva.
U pogonima, tvrde iz sindikata, nema dozera, a nije regulisana ni fizička distanca među zaposlenima koju su propisale nadležne zdravstvene ustanove.
„Jednostavno, nisu stvoreni uslovi za početak rada u vreme epidemije“, ističu u Sindikatu Zastave oružja, u kojoj je danas, nakon gotovo jednomesečne pauze, uzrokovane opasnošću od širenja zaraze virusom korona, proizvodnja ponovo krenula punim kapacitetom, sa većinom od ukupno oko 2.600 zaposlenih.
Predsednik oružarskog Sindikata Dragan Ilić pita šta ako, u postojećim uslovima, radnici počnu da se razboljevaju i da zarazu potom prenesu svojim porodicama, što bi za posledicu moglo da ima ponovno širenje epidemije, posebno kod osetljivijih kategorija stanovništa u Kragujevcu i Šumadije. Pita i ko će da snosi odgovornost zbog toga što bezbednost i zdravlje Zastavinih oružara nisu zaštićeni na odgovarajući način.
– Sistem u fabrici, jednostavno, nije spreman za početak proizvodnje u punom kapacitetu i sa svim radnicima. Radnici u pogonima dobijaju redovna sredstva zaštite, a ne ona koja su, prema preporukama epidemiologa, predviđena u slučajevima zaraze, što nikako nije dobro, smatra Ilić i naglašava da je indikativno da gradska i državna administracija još nisu počele da rade, da ne rade ni zaposleni u javnim preduzećima i ustanovama, što upućuje na to da vlast, i u vreme epidemije COVID 19, primenjuje dvostruke standarde prema građanima Srbije, pri čemu za radnike u fabričkim pogonima ne važe one mere zaštite od zaraze koje važe za neke druge slojeve stanovništva.
Napominje, s tim u vezi, i da su u javnom prevozu koji u Kragujevcu funkcioniše od danas, propisane stroge mere zaštite od širenja zaraze, a da u fabričkim pogonima koji su, potencijalno, s obzirom na činjenicu da pod istim krovom može da bude i po nekoliko stotina ljudi, odgovarajuće zaštite nema.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata u Kragujevcu Jugoslav Ristić takođe smatra da su i u uslovima pandemije COVID 19 diskriminisani upravo oni slojevi radno sposobnog stanovništva koji stvaraju dohodak i novu vrednost. Tome u prilog, navodi naš sagovornik, i činjenica da uslovi rada i mere zaštite u vreme epidemije nisu propisane jedino za industrijske radnike.
– Uslovi rada i mere zaštite propisani su za frizerske i salone lepote, za teretane, za restorane i kafiće i druge uslužne delatnosti, što je, naravno, dobro. Ali, nije dobro što takve mere ne postoje jedino za industrijske radnike koji, voljom vlasti, mogu, odnosno moraju da počnu, ili su već počeli da rade, iako, zbog opasnosti od širenja zaraze, i dalje ne rade ni pravosuđe, ni poreska uprava ni druge javne službe i ustanove, konstatuje Ristić, koji je jedan od retkih, ako ne i jedini među domaćim sindikalcima koji je već upozoravao na opasnost od širenja zaraze u fabričkim halama i na nepostojanje odgovarajuće zaštite industrijskih radnika.
On ponovo apeluje na Vladu Srbije da konačno propiše uslove rada i mere zaštite za industrijske radnike u vreme epidemije, kako bi Inspekcija rada, ako i kad uđe u preduzeća, imala na osnovu čega da preduzme odgovarajuće mere.
Ovako, napominje Ristić, inspektori rada, kao što se to već desilo u fabrici južnokorejske Yura koprporacije u Rači, koja od 21. aprila, kršeći preporuke epidemiologa, radi punim kapacitetom, ne može da naloži nikakve sankcije.
Izvor: Danas

Kraj krize koju je izazvala epidemija virusa korona ne nazire se, samim tim i njene posledice, ali ono što je u Srbiji mesec i po dana po uvođenju vanrednog stanja evidentno, jeste da će one biti ogromne, naročito u pojedinim sektorima poput usluga, turizma ili ugostiteljstva.
Veliki broj malih radnji verovatno se nikada neće oporaviti, a desetine hiljada radnih mesta već sada je izgubljeno.
Oni koji radna mesta nisu izgubili suočeni su, ili će tek biti, sa manjim platama, negde primorani da koriste godišnje odmore ili plaćena i neplaćena odsustva, a nezaposlenost u Srbiji će i narednih meseci da raste. Prema procenama MMF-a, ona bi naredne godine mogla da bude više od 13 odsto, što je skok u odnosu na period od pre krize, kada se baratalo sa nekih 10 odsto.
Trećina zaposlenih u našoj zemlji, pokazalo je nedavno istraživanje Infostuda, morala je u vanrednom stanju da uzme godišnji odmor, bolovanje, plaćeno ili neplaćeno odsustvo, a 12 odsto radnika ostalo je bez posla zbog epidemije korona virusa. Gotovo polovina od onih koji su posao izgubili kao razlog tome navela je to što se firma privremeno zatvorila, dok je više od trećine njih reklo da je to zbog smanjenog obima posla. Više od trećine radnika u Srbiji je trenutno zabrinuto da bi mogli da izgube posao.
Zato će ovaj Praznik rada, smatra predsednik UGS „Nezavisnost“ Zoran Stojiljković, biti kao nijedan drugi.
– Obično se pisalo i pričalo o urancima i roštiljijadi ili protestnoj šetnji, a očito da ove godine nema ni jednog ni drugog, kaže Stojiljković za Danas.
Mere države, pre svih ona da se malim i srednjim preduzećima uplati po tri minimalca je, ističe on, sa dobrim okvirom, ali nedovoljno preciznim selektivnim i kontrolisanim ciljem.
– Mere daju efekte, jer se val otpuštanja ljudi zaustavio, broj je zvanično 10.000 do 15.000 ljudi koji su ostali bez posla, u stvarnosti je nekoliko puta više, plus samozaposleni i oni koji rade u sivoj ekonomiji. Zato bi ta mera trebalo da traje duže, još tri meseca, pa i dugoročnije, do kraja godine, ističe Stojiljković.
On napominje da ta mera mora da bude selektivna, odnosno da mora da se pomogne onim sektorima koji su najviše ugroženi.
– Neselektivna je mera ako svima date, a to podrazumeva i one kojima prihod ne pada ili pada manje od 10 odsto. Mora pomoć da se usmeri na one sektore i grane koji će biti natprosečno pogođene, a očito je da će to biti pored usluga i hotelijerstvo, turizam i sve što je vezano za povremenu potrošnju, napominje naš sagovornik.
Za sindikate je, kako kaže, bitno da se očuvaju radna mesta, ali ga plaši to što se širi pravilo da treba biti srećan što imaš kakav-takav posao i prihode. Sada mu prošlogodišnji prvomajski zahtevi sindikata, ističe on, poput dostojanstvenog rada i zarada od kojih može da se živi, deluju romantično. Ono što nas čeka, napominje, jeste manje investicija, manje doznaka, povratak 200.000 ljudi koji su izgubili posao na Zapadu.
Ni potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković ne može da proceni do kojih će sve posledica po zaposlene dovesti epidemija korona virusa, ali iz iskustva tranzicionog perioda i nekih drugih kriznih situacija, najveći teret podneće oni koji su do pojave epidemije bili u statusu rada na privremenim i povremenim poslovima.
– To su oni kojima ističu ugovori na određeno vreme, rada preko agencija za zapošljavanje, ali opasnost je velika i po zaposlene koji rade u onim sektorima koji su doživeli najveće udarce i koji praktično nisu funkcionisali niti će u dogledno vreme dostići onaj obim poslovnog angažmana koji su imali do početka epidemije, ističe Vuković.
Hotelijerstvo, ugostiteljstvo, turizam, drumski saobraćaj i avio saobraćaj, napominje on, drže „primat“ u udarcima koje doživljavaju od najave epidemije.
– Pogođeni su i mnogi oni koji samostalno privređuju i mislim da se nepravedno izostavljaju sa spiska gubitnika zbog korona virusa, od poljoprivrednika koji ne mogu da plasiraju svoje proizvode, do estradno-umetničkih izvođača koji isključivo nastupaju u ugostiteljskim objektima i nemaju gde drugo da ostvare prihode, ističe naš sagovornik.
Vuković kaže i da niko ne zna koliko je ljudi do sada ostalo bez posla i da je nesaglediv broj onih koji će izgubiti radno mesto, posebno po protoku perioda od tri meseca, koliko će država pomagati malim i srednjim preduzećima i koja ukoliko ne bude nove državne pomoći neće imati ograničenja u otpuštanju radnika.
– Želim da verujem, mada mi iskustvo govori drugačije, da poslodavci neće čim kriza započne kao prvoj meri pribegavati raskidima ugovora o radu s radnicima, a potom da ih angažuju na crno, naglašava Vuković.
Na pitanje u kolikoj meri su od pomoći bile ili će biti mere države, naročito uplata tri minimalca za svakog radnika, Vuković kaže da u trenutku dok odgovara na ovo niko još tu pomoć nije dobio, iako ne sumnja da će mnogi koji su se prijavili i dobiti pomoć u visini minimalne zarade za svakog svog radnika.
– Generalno ovu meru države doživljavam, u uslovima opasnosti po život i zdravlje stanovništva, otežanih, ponekad i sprečenih uslova za slobodan protok ljudi, roba i usluga, kao povraćaj novca onima koji godinama pune državni budžet, zaposlenima i privredi, ističe Vuković i kaže da oni koji shodno ustavnim ovlašćenjima imaju ulogu da trenutno raspolažu i distribuiraju novac građana i privrede, ne bi uopšte, a posebno u ovim uslovima trebalo da prave „predstavu“ jer radnicima i privredi daju samo ono što su od njih već ranije dobili.
Prema podacima PKS, gotovo 80 odsto firmi tokom krize beleži pad prihoda. Počevši od turističkog sektora koji je štetu veću od milijardu evra, preko jednog od najboljih sektora IT, gde većina startapova ima pad prodaje i do 60 odsto, kriza je zakucala na svačija vrata. Er Srbija beleži gubitak od 35 miliona evra, a neke kompanije su svoje gubitke, poput Gorenja, saopštile u broju izgubljenih radnih mesta. Upravo će to, smatra Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku, uz smanjenje zarada biti jedna od najvećih posledica ove krize.
– Pad tražnje tokom leta dovešće do smanjenja zarada u privatnim kompanijama, jer sve koje ne budu imale dovoljno tražnje neće otpuštati ljude, ali će smanjiti plate. Prihodi će biti znatno manji i svi troškovi će morati da se režu. To je prva posledica, ističe Rajić. Tamo gde pad tražnje, kako kaže, bude od 25 do 30 odsto, te firme biće u crvenoj zoni i najverovatnije će morati da otpuštaju radnike. Ako pad bude manji od 20 odsto, firme će gledati da racionalizacijom smanje troškove. Rajić napominje da će na desetine hiljada ljudi u uslužnom sektoru ostati bez posla i da se kriza neće završiti za nekoliko meseci.
– Svuda u svetu je pad tražnje, pad porudžbina i kada uračunate da ni turistička industrija, ni industrije zabave, sporta, automobila, velikih mašina ne rade logično je da će se sve manje kupovati, samim tim i manja je potreba za pratećim uslugama, naglašava Rajić.
Oporavak privrede zavisiće od epidemiološke situacije, a on podseća da su u Nemačkoj urađene studije koje predviđaju još četiri do šest novih talasa epidemije. Ono što je, kako kaže, problem kod nas što još ne znamo kako ćemo se suočiti sa dugoročnim efektima krize.
evropske zemlje već imaju plan da se, napominje on, okrenu lokalnom tržištu. Koliko ćemo radnih mesta sačuvati zavisi, kako kaže, i od toga koliko je naša ekonomija u stanju da bude samoodrživa, da što manje uvozi i što više proizvodi ovde.
– Nama opasnost preti od smanjenja zarada i ostajanja bez posla. U krizi 2008, odnosno u tih nekoliko godina od 2009. do 2012. bez posla je ostalo nekih 180.000 ljudi, a 55.000 preduzeća je zatvoreno. Šta će se sada desiti? Nestaće veliki broj malih firmi koje imaju jednog do pet zaposlenih, naročito u uslužnom sektoru, napominje Rajić.
Posle prvog talasa krize ide drugi u kom nas čeka pad tražnje, a posle toga i treći u kom će, tvrdi Rajić, doći do prelivanja svega toga na zarade. Za Srbiju bi, smatra on, bilo najbolje rešenje da se porezi i doprinosi na zarade smanje na evropski prosek od 35 do 40 odsto, i da postoji reforma fiskalnih nameta i da bismo tek sa tim lakše prošli kroz krizu nego neke druge zemlje. Stabilizaciju očekuje tek u drugoj polovini naredne godine.
Nedovoljna pomoć za najugroženije
Duško Vuković kaže da su sa spiska direktne pomoći izostavljeni neki slojevi građana koji trenutno nisu u mogućnosti da ostvaruju prihode, zatim oni koji su ostali bez posla, jer su nadoknade preko službe za zapošljavanje male, što je značajan broj ljudi.
– I ova situacija je pokazala da, i kada su ugroženi slobodno mogu da kažem nacionalni interes, jer od zdravlja i zaštite života stanovništva nema značajnijeg državnog pitanja, politička elita želi da ima jedina ekskluzivitet u donošenju ekonomskih i socijalnih politika, iako bi te politike u redovnim a posebno u vanrednim uslovima trebalo da budu proizvod konsenzusa socijalnih partnera i sveta politike, ističe Duško Vuković. U ovom sindikatu, kako kaže, imaju znanja da daju argumentovane i konstruktivne predloge, ali je skeptičan da će te predloge uvažiti svet polItike i krupnog kapitala.
Šanse za oporavak
– Ukoliko kriza ograničeno bude trajala, tu šanse za oporavak ima krajem ove i početkom naredne godine i onda od tog udarca koliko god bolan bio ima oporavka. Ukoliko, međutim, dođe do recesije, onda ćemo imati problem, ističe Stojiljković i kaže da ne zna kako ćemo na jesen prinuditi nekog ko ima turističku agenciju da ne pošalje ljude na neplaćeno odsustvo ili ih otpusti ako država ne bude spremna da interveniše, i to ne samo da odlaže već i da otpiše deo obaveza.
Prepolovljeni eksterni prihodi
– Imaćemo smanjen prihod od turizma, manje direktne strane investicije, one ove godine neće biti ni polovina, ni trećina kao prethodnih godina. Imaćemo prepolovljen broj doznaka iz inostranstva jer se jedan deo tih ljudi vratio, a oni koji rade tamo neće biti u mogućnosti da šalju onoliko koliko su slali ranije, napominje Dragoljub Rajić.
Izvor: Danas

Novi “Intervju na mreži” lista Danas - potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije

Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) već niz decenija, zajedno sa granskim sindikatima, teritorijalnim organizacijama širom zemlje i drugim sindikatima obeležava 1. maj u Beogradu okupljajući na desetine hiljada članova na protestnim šetnjama.
Ove godine zbog vanrednog stanja, zabrane okupljanja i policijskog časa razumljivo da nismo mogli da organizujemo protestnu šetnju.
Njima se, s jedne strane, čuva tradicija proslave Međunarodnog dana rada koja je započela u svetu još 1889. godine, a u Srbiji od 1894, a s druge strane izražava nezadovoljstvo ukupnim, a pre svega materijalnim položajem radnika u Srbiji, niskim zaradama i velikim nejednakostima, kaže u intervjuu za Danas povodom 1. maja, Praznika rada, potpredsednik SSSS Duško Vuković.
„Podsetiću samo na neke poruke koje smo proteklih godina slali vlastima, poslodavcima, najširoj javnosti sublimirajući trenutno aktuelne ili dugogodišnje i hronične probleme s kojima se suočavaju radnici i sindikati u Srbiji – ‘Da plate ustanu a mladi ostanu’, ‘Ne šalite se sa radnicima – 1.maj nije 1.april’, ‘Za veće zarade – vratimo dostojanstvo radu’, ‘Veće plate za opstanak i ostanak’, ‘Ništa o nama bez nas’, ‘I ti si sindikat'“, ističe Vuković i dodaje: „Šteta što veći broj zaposlenih i građana nije učestvovao u šetnjama ulicama glavnog grada i zajedno sa nama iskazao nezadovoljstvo odnosom aktuelne vlasti prema radnicima ali ujedno iskazao i prkos, hrabrost, smelost i jedinstvo u odbrani stogodišnje borbe radnika za humanije uslove rada i bolji standard“.
Vuković ističe da će SSSS već od sledeće nedelje raditi u punom kapacitetu, svi resursi biće pokrenuti radi uvida u stanje u preduzećima i ustanovama, ekonomskoj situaciji i uticaju krize.
„Preduzimaćemo akcije i aktivnosti na poboljšanju pre svega materijalnog položaja zaposlenih. Tražićemo da se održavaju redovne sednice Socijalnoekonomskog saveta, pokretaćemo ponovo inicijative za pomoć onima kojima je dosadašnja pomoć bila nedovoljna a i dalje je neophodna, onima kojima je uskraćena, davaćemo stručnu pomoć pravnu ekonomsku i članstvu i njihovim organizacijama. Borićemo se kao i pre korona virusa na svim frontovima“, kaže naš sagovornik.
Država je, prema njegovim rečima, prema radnicima tokom ove krize mogla bolje da postupi „striktnijom kontrolom poslodavaca u oblasti bezbednosti i zdravlja, garancijom da svim radnicima moraju biti obezbeđena sredstva lične zaštite zbog korona viursa, zdravstveno prihvatljivi uslovi rada, zatvaranjem fabrika i preduzeća koja radnicima nisu obezbeđivala zaštitu od zaražavanja virusom, osnivanjem posebnog fonda solidarnosti za radnike koji su ostali bez posla i onih koji su pre epidemije radili legalno i onih na crno“.
Vuković ističe i da će kao sindikat predložiti Vladi da finansijsku pomoć firmama čiji su radnici angažovani privremeno i preko lizing agencija uslovi time da radnike u ovakvom statusu ne smeju da otpuštaju ili da moraju da obnove ugovore.
„Insistiraćemo i da dobijamo redovne podatke kako se ponašaju firme koje su dobile pomoć, da li su i koliko zaposlenih otpustile“, naglašava on.
Da su predstavnici sindikata, kako kaže, bili uključeni u krizni štab, a to su predlagali, možda bi mogli da utiču na neke mere kriznog štaba
„Imam osećaj gorčine da primena mere za sprečavanje širenja korona virusom nekima nije bila dozvoljena i omogućena i da su njihovi životi bili i dalje jesu u velikom riziku. Po nama u Savezu zdravlje i zaštita života zaposlenih važnija je od profita“, ističe Vuković.
On se nada i uveren je da će sledeće godine nadoknaditi propuštanje ovogodišnjeg Međunardnog dana rada, „a razlog više za to je što smo juče čuli od nekih poslanika u Skupštini Srbije da 1. maj treba ukinuti“.
„Nikad se ne ponovio razlog zbog kojeg smo danas sprečeni da slobodno i hrabro šetamo Beogradom i slavimo rad i nikad ne dozvolimo svetu politike da skrnavi najsvetiji i najvažniji radnički dan. Ove godine smo ostali kod kuće, sledeće nećemo uveravamo vas“, poručuje Vuković.
IZVOR: DANAS

Prvi put u novijoj istoriji radnici će svoj praznik, 1. Maj - Međunarodni dan rada, obeležiti u vanrednim okolnostima, u svojim domovima, bez mogućnosti da se tradicionalno okupe i javno upute poruku vladi i poslodavcima.
Ipak, tako izolovani u nastojanju da na taj način sprečimo širenje korona virusa unutar zajednice i zaštitimo najstarije i druge osobe sa zdravstvenim problemima, pokazujemo solidarnost koja će nam, i ovoga puta, pomoći da pobedimo nevidlјivog neprijatelјa.
Tako solidarni i jedinstveni moramo ostati i ubuduće u nastojanju da podignemo privredu, koja je stajala u prehodnim mesecima, ali i u svojim zahtevima za bolјi svet rada, viši standard i veća socijalna ulaganja.
Ova kriza je još jednom pokazala vrednost svih radnika za funkcionisanje društva i naš svakodnevni život. Osim zdravstvenih radnika, koji se nadlјudskim naporima bore na prvoj liniji odbrane od virusa, i trgovci, komunalci, apotekari, pekari, građevinari i mnogi drugi, koji su retko u fokusu javnosti, potvrđuju da se bez njihovog rada ne može odvijati normalan život. Pri tom, ne smemo zaboraviti ni sve one koji zbog epidemioloških mera uopšte ne mogu da rade, iako je i njihov doprinos našem životu značajan.
I nije dovolјno da im se samo zahvalјujemo aplauzom, već su njima i svim ostalim zaposlenima potrebne veće plate, bolјi uslovi rada, uklјučujući i bolјu zaštitu zdravlјa i sigurnost na radu. Savez samostalnih sindikata Srbije smatra da ova kriza može biti prekretnica i putokaz vlastima i poslodavcima da ulažu u radnog čoveka, koji jedini stvara materijalnu vrednost i od čijeg rada zavisi svaki profit preduzeća i budžet zemlјe.
Zato za Međunarodni praznik rada šalјemo jasnu poruku da neodgovorni poslodavci neće moći da profitiraju od sadašnje situacije, niti da krše radnička prava.
Pozivamo ih da ne smanjuju plate, da ne otpuštaju radnike, da vode računa o radnom vremenu i o bezbednosti na radnim mestima.
U protivnom, u nama će, kao i uvek do sada, imati lјutog protivnika i istinskog borca za radnog čoveka, kojeg ćemo na sve načine zaštititi.
Socijalno pravedno društvo mora biti i jeste naš cilј.
Svim radnicima i njihovim porodicama želimo dobro zdravlјe i srećan Međunarodni dan rada.
Savez samostalnih sindikata Srbije

Zaštita života ljudi osnovni je prioritet u celom svetu i na današnji dan kada obeležavamo 28. april – Međunarodni dan bezbednosti I zdravlja na radu.
Korona virus je izazvao krizu neviđenih razmera zdravstvenim sistemima, nacionalnim privredama i globalnoj ekonomiji, ali je pogodila i svetsko radno stanovništvo.
Ovaj međunarodni dan, koji je ujedno i dan sećanja na radnike koji su tragično izgubili život na radnom mestu, obeležava se i u Srbiji, kojoj je to od 2010. i Nacionalni dan bezbednosti i zdravlja na radu.
Tako se i Savez samostalnih sindikata Srbije, kao i svih ovih godina, pridružuje obeležavanju ovog dana, u uslovima u kojima prioritet imaju zaštita života, zdravlja i sigurnosti radnika i svih građana od korona virusa.
Naravno, zbog socijalne distanciranosti i izolacije nisu moguće masovnije sindikalne kampanje i akcije, ali će Savez na prigodan način, elektronskim kampanjama i saopštenjem, obeležiti ovaj važan dan.
Sindikate na globalnom, evropskom i nacionalnom nivou zabrinjava što su već do sada milioni radnika izgubili svoja radna mesta, kao što se ne može pretpostaviti koliko će ih ubuduće izgubiti, a ponajviše zbog činjenice što se zaposlenima koji i u ovakvim uslovima rade ne obezbeđuju lična sredstva zaštite, zdravstveno prihvatljivi i sigurni uslovi rada.
I pored straha, zebnji i nepoznanica koje budućnost nosi, ovo je prilika da ukažemo na neke propuste iz prošlosti koje ne bi trebalo da ponavljamo. Osim 28. aprila, oblast bezbednosti i zdravlja na radu neopravdano je van interesa javnosti, briga o zdravlju i bezbednosti na radu najčešće gubi bitku od namere kapitalista da ostvare profit i budu bogatiji od mnogih država.
Često vlasnici kapitala kod nas govore kako je zaštita na radu dodatno opterećenje i trošak privrede i poslodavaca. Tim stavom su u poslednjih dvadesetak godina bitno uticali na promene zakona i propisa u Srbiji, ne samo iz oblasti zaštite na radu, već i na ukupan ekonomski, socijalni i zdravstveni sistem. Sve te promene koje su bile česte, ponekad ishitrene, pa i protivrečne, uz nedovoljan socijalni dijalog i marginalizaciju sindikata, uzrokovali su smanjenjem stope doprinosa za zadravstvo za 50 odsto, koja je evidentno uticala na nedostatak sredstava u zdravstvenom fondu i sve što se iz tog fonda finansira.
Epidemija Covid-19 aktuelizovala je opravdane kritike sindikata na dosadašnje umanjenje stopa doprinosa za zdravstvo i, nadamo se, promeniće odnos društva prema finansiranju zdravstvenog sistema u Srbiji značajno većim ulaganjem u taj sektor. Time bi bili spremniji i za neke druge, buduće epidemije.
Dugogodišnja inicijativa našeg sindikata da se zabrani rad nedeljom u trgovinama Srbije, argumentima koji su podupiralu tu inicijativu, sada se, svesno ili ne, pridružila i država, dosadašnji najveći kritičar i protivnik ove inicijative, uvođenjem mera koje faktički onemogućavaju da stanovništvo kupuje nedeljom.
Zato, poručujemo “I posle dobijene bitke sa korona virusom, ostanimo kod kuća nedeljom”.
Savez SS Srbije nastojaće da i u narednom periodu još snažnije utiče na politiku koja će ulaganje u bolje i dostojanstvene uslove rada i bolju zaštitu na radu tretirati isključivo kao investiciju, a nikako kao trošak. Smatramo da je efikasno upravljanje sistemom bezbednosti i zdravlja na radu nacionalni interes.
Svako odgovorno preduzeće i kompanija i njena politika sprovođenja mera zaštite na radu ne može se zamisliti bez učešća sindikata i predstavnika radnika. Jer, obezbeđenje radnih uslova za rad na bezbedan način, kao i primeren odnos i odgovorno ponašanje svih subjekata u radnoj sredini prema zaštiti života i zdravlja imaju direktan pozitivan učinak na poslovne rezultate. Ostvarivanje zajedničkog cilja – rad bez tragičnih nesreća i povreda na radu - nemoguć je ukoliko nema istinske saradnje i aktivnog doprinosa svih strana u okviru preduzeća ili ustanova, kao i na sektorskom i nacionalnom nivou.
Činjenica da najveći deo vremena tokom dana radnici provode radeći, dolazeći i vraćajući se sa posla, nameće potrebu da se stalno poboljšavaju uslovi i mere kojima će dolazak na posao, rad na radnom mestu i povratak s posla učiniti bezbednijim.
Samo odgovornim odnosom prema zdravlju i sigurnosti na radu učinićemo da strateški nacionalni prioritet i cilj – očuvanje radne sposobnosti kroz ceo radni vek – postane dostižan. Saradnja i podrška najšire javnosti, koordinacija aktivnosti sa udruženjima i organizacijama civilnog društva iz ove oblasti, podizanje nivoa svesti svih subjekata u društvu, kao i ulaganje u zdravlje i živote radnika - biće I dalje prioriteti SSSS.
Bezbedan rad predstavlja zdravu budućnost.

Još jedan značajan jubilej naše organizacije, 117 godina kontinuiranog rada na zaštiti radnika, borbe za veća prava i zarade i zalaganja za bolјi život, obeležavamo danas u vanrednim okolnostima.
Velikom većinom zatvoreni po kućama i izolovani u nastojanju da na taj način sprečimo širenje korona virusa unutar zajednice i zaštitimo najstarije i druge osobe sa zdravstvenim problemima.
Pored dosadašnjih mnogobrojnih ekonomskih i političkih kriza, ni najnovija nedaća nije zaobišla naš napaćeni narod, koji je sada i životno ugrožen.
Ipak, kao i mnogo puta do sada, solidarnost, koja je nama sindikalistima u krvi, pomogla nam je u borbi sa nevidlјivim neprijatelјem.
Solidarnost će nam pomoći i u prevazilaženju krize, na koju se naša organizacija pozivala i kojom se, kroz čitavu istoriju, uvek rukovodila.
Pred nama su sada ponovo teški dani. Pred radnicima da podignu posrnulu privredu, koja je stajala u prethodnim mesecima, a pred sindikatima da ih zaštite od neodgovornih poslodavaca koji bi hteli da profitiraju od sadašnje situacije.
Uvek ćemo, kao i do sada, biti spremni na dijalog i da podržimo mere koje su za dobrobit radnog čoveka i njegov bolјi standard.
Ali, i za lјutu borbu protiv onih poslodavaca koji krše njihova prava i čiji je isklјučivi interes što veći profit.
Stoga, nastavlјamo borbu za veće plate, bolјe penzije, protiv kaznenih poena i neograničenog radnog vremena.
Vekovna istorija nas obavezuje da od naših cilјeva ne odustanemo i da se za njih još doslednije, jedinstveni i solidarni, borimo.
Svim našim članovima čestitam Dan Saveza samostalnih sindikata Srbije.
PREDSEDNIK
Ljubisav Orbović

Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije

Poštovani,
Hvala Vam što se borite za dobrobit svih građanja.
Shvatam težinu vremena u kome se nalazite i odgovornost sa kojom se nosite i svakako Vas ne bih ni ometela da situacija nije alarmantna uz molbu da uložite autoritet i pružite podršku. Obraćam Vam se u ime radnika (članova Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije) Predškolske ustanove „Maslačak“ Sjenica.
Moram da Vas upoznam da su zaposleni ove predškolske ustanove u toku ove godine primili samo polovinu zarade (za mesec oktobar 2019.) i to 27.02.2020. tako da im nedostaje novac za hranu, lekove i osnovne životne potrebe.
Zbog prezaduženosti opštine pitanje je kada će uopšte dobiti zaradu u toku ovog meseca, pa pored borbe sa ovom opakom bolešću zaposleni ove predškolske ustanove suočeni sa borbom za egzistenciju, jer za zaposlene na minimalnoj zaradi to znači 15.000 dinara za protekla tri meseca...( imajte u vidu da tu ima hroničnih bolesnika i samohranih roditelja).
O problemima zaposlenih u PU „Maslačak“ Sjenica od decembra 2019. je upoznato Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolškog razvoja, Vlada Republike Srbije (preko Radne grupe za predškolsko obrazovanje) koji su u više navrata pokušavali (nažalost bezušpešno jer je odgovornost na Opštini) da reše problem . Obavešten je i Krizni štab Vlade RS koga smo zamolili za humanitarnu pomoć u vidu paketa hrane i higijene za zaposlene. Ministarstvo prosvete je uputilo u PU „Maslačak“ Sjenica prosvetnu ispekciju da bi proverilo tvrdnju čelnika lokalne samouprave da ova predškolska ustanova ima višak zaposlenih i da je to razlog kašnjenja zarada-što nije ustanovljeno. Lokalnoj samoupravi još uvek nije od strane nadležnog ministarstva posleta budžetska inspekcija …
Najveći problem je što od na osnovu Odluke o maksimalnom broju zaposlenih iz 2013. Opština odobrava i planira budžet za 40 umesto 83 zaposlena koliko sad ima ta predškolska ustanova u skladu sa normatovom (saglasnos za svako novo zapošljavnje ili proširenje delatnosti daje upravo lokalna samouprava po predhodno pribavljenim sagasnostima od nadležnih institucija države) tako da im je odobreni budžet za zarade manji za u odnosu na realan. Preškolska ustanova se po ovom pitanju se obraćala i ministarstvu finansija pokušavajući da dobiji uvećanje mase sredstava za 42.720.000 dinaraza ovu godinu, što bi omogućilo isplatu plata svim zaposlenim prema normativu.
Srdačno,
Bosiljka Jovanović, predsednica

Na osnovu člana 22. stav 2, Statuta Saveza samostalnih sindikata Srbije, a u vezi Odluke o proglašenju vanrednog stanja u Republici Srbiji ("Sl. glasnik RS", br. 29/2020), Predsedništvo Saveza samostalnih sindikata Srbije, na sednici održanoj 17. marta 2020. godine, donelo je

ODLUKU O
ODLAGANjU ODRŽAVANjA XVI KONGRESA

1. Odlaže se održavanje XVI KONGRESA Saveza samostalnih sindikata Srbije, kao i sve aktivnosti u vezi sa sprovođenjem održavanja XVI KONGRESA.
2. Odlažu se sve izborne aktivnosti na nivou samostalnih sindikata Srbije u određenim granama i delatnostima, saveza samostalnih sindikata na teritoriji i pokrajini.
3. Samostalni sindikati Srbije u određenim granama i delatnostima, savezi samostalnih sindikata na teritoriji i pokrajini izuzetno mogu da sprovedu izborne aktivnosti isključivo u skladu sa merama Vlade Republike Srbije.
4. Navedeno u tački 1. i tački 2. ove odluke, odlaže se dok ne bude ukinuto vanredno stanje, uvedeno zbog epidemije i širenja zarazne bolesti COVID-19.
5. Odluka stupa na snagu danom njenog donošenja.

SAMOSTALNIM SINDIKATIMA SRBIJE
SAVEZIMA SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE NA TERITORIJI
Poštovani,
Usled donošenja Odluke o proglašenju vanrednog stanja („Službeni glasnik RS”, br. 29/2020 od 15. marta 2020. godine) na teritoriji Republike Srbije, u skladu sa Uredbom Vlade Republike Srbije o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja i Odlukom Predsedništva Saveza samostalnih sindikata Srbije od 16. marta 2020. godine, i a u cilju suzbijanja virusa COVID-19.

OBAVEŠTAVAMO VAS

da je potrebno da redukujete broj zaposlenih i ustanovite dežurstva u službi u samostalnim sindikatima i savezima samostalnih sindikata na teritoriji.
Takođe, neophodno je da nam na E-mail: sindikatsrbija@gmail.com dostavite kontakt dežurne osobe (broj fiksnog i mobilnog telefona i mail), kao bi bili u stalnom kontaktu sa centralom Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Predsednik
Ljubisav Orbović

PREUZMI ORIGINAL OBAVEŠTENJA

Uredba o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja, kojom se utvrđuje rad van prostorija i od kuće, uvodi zabranu službenih putovanja, i definiše obaveze o zaštiti zdravlјa zaposlenih koju je Vlada Srbije donela 15. marta, objavlјena je danas u Službenom glasniku.
Za vreme vanrednog stanja poslodavac je dužan da omogući zaposlenima obavlјanje poslova van prostorija poslodavca na svim radnim mestima na kojima je moguće organizovati takav rad u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, navodi se u Uredbi.
Kao oblici ovakvog rada navode se rad na dalјinu i rad od kuće.
U Uredbi se navodi i da ako opštim aktom i ugovorom o radu nije predviđen ovakav način rada, poslodavac može rešenjem omogućiti zaposlenom obavlјanje poslova van prostorija poslodavca „ukoliko mu to organizacioni uslovi dozvolјavaju”.
Rešenje obavezno mora sadržati trajanje radnog vremena i način vršenja nadzora nad radom zaposlenog, a poslodavac je dužan da vodi evidenciju o zaposlenima koji obavlјaju rad van prostorija poslodavaca.
Poslodavci čija je delatnost takva da nije moguć ovaj način organizovanja, dužan je da svoje poslovanje uskladi sa uslovima vanrednog stanja i to tako da, ukoliko je to moguće, ne iziskuje dodatna sredstva, organizuje rad u smenama kako bi što manji broj zaposlenih i drugih angažovanih lica obavlјao istovremeno rad u jednoj prostoriji.
Obaveza ovakvog poslodavca je da omogući održavanje svih poslovnih sastanaka elektronskim, odnosno video linkom, video pozivom ili na drugi takav način.
Uredba obavezuje poslodavca da odloži službena putovanja u zemlјi i inostranstvu u skladu sa odlukom nadležnog organa o zabrani odnosno privremenom ograničenju ulaska i kretanja.
Poslodavci su Uredbom obavezani da u cilјu osiguranja zaštite i zdravlјa zaposlenih, angažovanih i stranaka obezbedi sve opšte, posebne i vanredne mere koje se odnose na higijensku sigurnost objekta i lica u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.
Za zaposlene i angažovane koji su u neposrednom kontaktu sa strankama ili dele radni prostor sa više lica potrebno je obezbediti dovolјne količine zaštitne opreme, navodi se u Uredbi.

Vanredna sednica Socijalno-ekonomskog saveta zakazana je za danas u 10 sati, i na njoj će predstavnici sindikata, poslodavaca i države razmatrati mere za pomoć privredi u novonastaloj situaciji, rekao je za eKapiju Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.
On je istakao da su neke od mera već u pripremi za slučaj da privreda stane zbog korona virusa, ali da to još nije slučaj.
- Fabrike rade, privreda funkcioniše i za sada nije ugrožena. Ako do toga dođe, država će morati da pomogne radnicima, kao što je pomogla i lekarima i penzionerima. Zaposleni ne mogu da snose posledice ove situacije – poručuje Orbović.
Prema njegovim rečima, radnici koji ne budu mogli da rade, moraće da imaju puna primanja.
Na pitanje koje su to mere koje će eventualno biti usaglašene u okviru tripartitnog dogovora, Orbović kaže da će to najpre biti oslobađanje privrede od obaveza, na prvom mestu poreske olakšice, a zatim državne subvencije kao druga linija pomoći.
- Ne isklјučujem ni subvencionisanje zarada u privatnom sektoru, ako to bude neophodno – rekao je Orbović za naš portal.
Izvor: Ekapija

Kako je predhodne nedelje najavljeno, danas je postignut dogovor između rukovodstva Sindikalne organizacije samostalnog sindikata JP „Nacionalni park Đerdap“ i Samostalnog sindikata šumarstva i prerade drveta Srbije. Zaposleni u ovom preduzeću postali su članovi ovog sindikata.
Tokom potpisivanja Sporazuma je izražena nada da će u budućnosti zajedničkim snagama biti izboren što bolji materijalni i socijalni položaj članstva, a izražena je i zahvalnost Dejanu Matijeviću, predsedniku Opštinskog veća u Majdanpeku, što je prisustvovao svečanom činu potpisivanja Odluke o pristupanju. U ime Samostalnog sindikata šumarstva i prerade drveta Srbije sporazum je potpisao sekretar Zoran Radoman.

Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) i Ujedinjeni granski sindikati (UGS) "Nezavisnost" tražiće, čim se formira nova vlada Srbije, izmene Zakona o radu kako bi se zaštitili predstavnici sindikata i zaposleni, rečeno je na konferenciji za novinare posle sednice Socijalno-ekonomskog saveta (SES), održane u Vladi Srbije.
Predsednik SSSS Ljubisav Orbović ocenio je kao neprihvatlјivo kažnjavanje lјudi samo zato što su predstavnici sindikata i naveo nekoliko članova SSSS koji su dobili otkaz zbog sindikalnog angažovanja.
Orbović je rekao da predstavnike sindikata kažnjavaju u privatnim, državnim firmama, ali i u javnim preduzećima.
Predsednik UGS "Nezavisnost" Zoran Stojilјković rekao je da je izveštaj o diskriminaciji na tržištu rada, koji je na sednici SES predstavila poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, pokazao da se "pored klasičnih žrtava diskriminacije kao što su žene, najmađi, najstariji", pojavila "neadekvatna sindikalna i partijska pripadnost".
On je naveo da je u izveštaju konstatovano da se "krše sindikalne slobode i prava kad god to delatno počinje da smeta", kao i da se u "povolјniji položaj dovode, formiraju, tetošu, specifično visoko nagrađuju takozvani omilјeni državni, preduzetnički i direktorski sindikati".
Stojilјković je rekao da je opšta ocena da "odgovarajuća partijska knjižica nekoga ko je tog trenutka na vlasti znači veliki pozitivan podsticaj da do nečega dođete".
"U ozbilјnoj smo nevolјi. Ko god je došao da radi u sindikatu i organizuje sindikate nije očekivao lovorike i opšte sipmatije, ali ovo je dovelo do nivoa kršenja prava i ugrožavanja mogućnosti za sindikalno organizovanje", istakao je Stojilјković.
Predstavnik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je da su poslodavci, koji se tako ponašaju prema predstavnicima sindikata, nelojalna konkurencija ostalim poslodavcima koji se pridržavaju zakona.
On je sugerisao da država treba da preduzme mere kako bi se sankcionisale takve pojave.
Atanacković je ocenio da sindikalno organizovanje u firmama može samo da pomogne poslodavcu da uoči manjkavosti u radu.
Ministar za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević rekao je da će posle izbora biti formirana radna grupa koja će raditi na izmenama i dopunama Zakona o radu.
On je pozvao zaposlene da se obrate Inspekciji rada kada dođe do kršenja prava iz radnog odnosa.
Izvor: FoNet

Pančevo je dobilo Socijalno-ekonomski savet, od koga sve tri strane - poslodavci, sindikati i lokalna vlast - očekuju da utiče na rešavanje konkretnih problema u međusobnim odnosima.
Čekalo se nekoliko meseci na formiranje pančevačke Unije poslodavaca, kako bi mogao da bude konstituisan i lokalni savet. Mada je neformalno već duži period postojala saradnja poslodavaca i sindikata sa lokalnom vlašću.
"Ja se nadam da ovo ipak neće da bude samo forma, znači da neće da bude telo ili institucija koja je formirana samo zbog pravno-formalnih obaveza, nego pre svega jedno funkcionalno telo koje će da radi u kontinuitetu", izjavio je Saša Pavlov, gradonačelnik Pančeva i predsedavajući ovog tela.
U Pokrajini je formirano tek desetak lokalnih socijalno - ekonomskih saveta od 44 koliko bi trebalo da ih bude. "Različita je situacija u pogledu stepena aktivnosti i u pogledu sadržine dijaloga, ali smatramo da to može da bude mnogo više, kvalitenije i intenzivnije. U svakom slučaju, to je ozbiljan zadatak i za predstavnike rada i za predstavnike poslodavaca", ocenio je Milojica Živković, predsedavajući Pokrajinskog saveta.
Od tog saveta određene inicijative očekuju i članovi Republičkog socijalno-ekonomskog saveta.
"Ovakvi socijalno-ekonomski saveti, pogotovo iz grada koji je industrijski kao Pančevo su vrlo značajni. Njihovi predlozi koji bi dolazili prema nama, ideje rešenja oko nekih zakonskih pitanja, bili bi od velike koristi za nas", rekao je Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Izvor: RTV

Sednica Socijalno-ekonomskog saveta (SES) Srbije, koja je trebalo da se održi danas sa prvom tačkom dnevnog reda o kršenju prava članova sindikata, odložena je zbog iznenadne promene dnevnog reda zbog čega predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) nisu došli na sastanak.
Predsednik SSSS Ljubisav Orbović rekao je za Betu da je dogovoreno da prva tačka današnje sednice bude položaj sindikata i kršenje prava po osnovu članstva u toj organizaciji, ali je ta tačka u pozivu za sednicu ostavljena za kraj sastanka.
„Prva tačka dnevnog reda trebalo je da bude rasprava o položaju sindikata i kršenju prava njegovog članstva, ali je mimo dogovora gurnuta u drugi plan. Pošto sve više članova sindikata dobija otkaz smatrali smo da je SES pravo mesto za razgovor“, rekao je Orbović.
Dodao je da je na sednici SES-a Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković trebalo da podnese izveštaj o diskriminacijama na tržištu rada, a da je dnevni red promenjen i u pozivu za sednicu prva tačka je bila Mišljenje o strategiji ekonomske migracije.
Kako je naknadno saopšteno iz Saveta, sednica sa utvrđenim dnevnim redom, o kojem je danas trebalo da bude raspravljano, biće održana 5. Marta.

Dosadašnji predsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije za grad Smederevo, Stanimir Trailović, nastaviće savetima da pomaže novom rukovodstvu tog veća i tako prenosi svoje dugogodišnje sindikalno iskustvo.
Iako je od juče i zvanično penzioner, on će, kroz tamošnje udruženje penzionera, dati svoj doprinos borbi za bolji položaj radnika i penzionera.
Nakon 26 godina operativnog sindikalnog iskustva, i tri vezana mandata na čelu smederevskog veća, Trailović je otišao u zasluženu mirovinu.
Do je bio na čelu Sartida, potpisao je prvi kolektivni ugovor u Železari, koji je pružao znatno veća prava od onih koje su tada bile predviđene Zakonom o radu. Nakon toga je u dva mandata bio na mestu potpredsednika Sindikata metalaca Srbije, da bi na čelo Veća Smedereva doašao 2006 godine.
To veće je, dok ga je predvodio, prvo u Srbiji pokrenulo akciju „Stop radu na crno“ na nivou opštine Smederevo.
Tokom svog mandata uspeo je da formira sindikalne organizacije u kompaniji PKC Wiring Systems i preduzeću Minel Enim.
U izjavi za Sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije, Trailović je podsetio da su prevaziđene teškoće u sindikalnoj organizaciji HBIS Group Serbia Iron (bivša Železara Smederevo) i da su, posle jučerašnjih izbora u smederevskom veću, “stvoreni uslovi da ta organizacija bude jedna od najkvalititnijih“.
Novi predsednik tog veća Milanče Virijević je, prema rečima Trailovića, u železari „krenuo od nule, da bi sada došao do 900 članova. „Virijeviću sam savetovao da održi jedinstvo i solidarnost u Veću i da se osloni na pomoć svojih kolega“.
„Jer, sindikat je stalna borba, koja se nikada ne završava“, rekao je Trailović, obećavši da će, kada god to zatreba, biti tu za sindikat.

Masovnost i jačanje Veća biće mi prioriteti u budućem radu, izjavio je za sajt Saveza novoizabrani predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije za grad Smederevo, Milanče Virijević.
Nakon što je juče izabran na čelo smederevskog sindikata, Virijević je odmah najavio borbu za svakog novog člana, koju će sprovoditi i kroz formiranje novih sindikalnih organizacija u brojnim preduzećima.
„U našoj opštini postoje privatizovana preduzeća, domaća i strana, u kojima ne postoji sindikat. Već imamo neke kontakte sa radnicima u tim firmama, kojima ćemo pomagati oko registracije i edukovati ih na koji način da okupe ljude u organizaciju“, objasnio je on.
To veće će, prema njegovim rečima, istovremeno raditi i na formiranju lokalnog socijalno ekonomskog saveta.
„Na tome je rađeno i u prethodnom periodu, ali ćemo sada krenuti intenzivnije. Malo zavisi i od političke volje. Mi smo na nivou države dobili reprezentativnost od Odbora za utvrđivanje reprezentativnosti, ali ministar rada još nije našao za shodno da to i potpiše, iako smo uredno i na vreme dostavili svu dokumentaciju“.
Virijević ističe i da mnogo toga može da se reši istinskim socijalnim dijalogom sa lokalnom samoupravom, sa kojom do sada nije bilo „nekih značajnijih kontakata“.
„To je kod nas neko šarenilo gde se svako bori za vlast i tu onda narod trpi. Ali, uvek ima prostora da se razgovara u tom pravcu“.
Govoreći o smederevskoj železari, Virijević je rekao da je tamo zamrlo sindikalno delovanje, ali da naš sindikat polako počinje da vraća ugled i svakog meseca dobija 10-15 novih članova.
„Mi i dalje tamo delujemo. Imamo ugovore sa advokatima i pružamo sve što je potrebno članstvu, a organizujemo i radničko sportske igre“.
Iako ima oko 17 godina sindikalnog iskustva, u svom radu će, prema sopstvenom priznanju, koristiti sve ono što je do sada učio od prethodnog predsednika Stanimira Trailovića, koji je otišao u penziju.
„Svojim iskustvom i znanjem, Stanimir će mnogo faliti našem Savezu i meni, jer sam od njega i Zorana Vujovića mnogo naučio o kolektivnom pregovaranju i organizaciji protesta“, zaključio je Virijević.

Milanče Virijević je novi predsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije za grad Smederevo.
On je izabran na današnjoj Izbornoj skupštini, dok je prethodni predsednik Stanimir Trailović otišao u penziju.
Po izboru radnih tela i usvajanju Poslovnika o radu i ostalih dokumenata Skupštine, delegatima i gostima se obratio predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović, poručivši novoizabranim predsednicima sindikalnih organizacija da ih čeka težak posao.
On im je poželeo da izdrže sve napore i pritiske sa kojima će se suočavati i da uvek imaju u vidu da rade human posao, u interesu zaposlenih i svih građana Srbije.
„Biće velikih pritisaka, pre svega na sindikalne aktiviste. Da bi se odbranili, moramo da budemo solidarni i da budemo zajedno u svim aktivnostima“, ukazao je Orbović.
„Drago mi je što vidim i čujem da u ovom gradskom veću ima novih članova, novih sindikalnih organizacija, što je znak da su ljudi prepoznali da im je sindikat potreban, kako bi zaštitili svoja prava“.
„Veoma me raduje i činjenica da ima mladih i da će Savez, zahvaljujući njima, imati svetlu budućnost. Jer, bez obzira na osnivanje ’žutih sindikata’ i podršku pojedinih poslodavaca drugim sindikalnim centralama, mi smo ostali najveći, najorganizovaniji i najspremniji da se mobilišemo za aktivnosti“, istakao je predsednik.
Prema njegovim rečima, i u prethodnom periodu smo puno radili, ali rezultatima ne možemo biti zadovoljni jer, pre svega, plate jesu porasle, kao i minimalna zarada, ali je osnovica bila mala, pa su i tako uvećane zarade nedovoljne za dostojanstven život.
Orbović je dodao da nas u narednom periodu čeka još jedan programski zadatak.
„U programu razvoja Srbije, koji se sada promoviše, planirano je da u narednom petogodišnjem periodu prosečna plata bude 900 evra. Zašto je to naš zadatak? Zato što moramo da pratimo i zahtevamo da ovo obećanje bude i realizovano. A, to podrazumeva povećanje 11-13 odsto godišnje“, zaključio je Orbović.
Na sednici, održanoj nakon Izborne skupštine, predsednik Orbović je dobio podršku da i u narednom petogodišnjem periodu ostane na čelnoj funkciji Saveza.

Srpske pruge i puteve grade Kinezi i Rusi. Upravo oni su najbrojniji među stranim radnicima na gradilištima u našoj zemlji. Ima ih širom Srbije, od obilaznice oko Beograda, preko auto-puta "Miloš Veliki" do brze pruge od prestonice do Novog Sada. To i ne čudi, jer su kompanije iz ovih zemalja dobile najveće poslove na izgradnji infrastrukturnih projekata.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje prošle godine su stranim državljanima izdate 13.802 dozvole za rad, što je bezmalo 5.000 više nego 2018. Mimo zvanične statistike ima i mnogo onih koji rade na crno, a u NSZ kažu da ne postoje procene o ukupnom broju stranih radnika.
Najviše stranaca koji su legalno u Srbiji angažovano je u firmama u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.
- Veliki broj njih radi na gradilištima, terenu - objašnjavaju u NSZ. - Od ukupnog broja 13.802 dozvole za rad izdatih u 2019. godini, gledano po državljanstvu, najviše njih izdato je državljanima NR Kine 3.149, Ruske Federacije 2.813 i Turske 772 dozvole. Među državama iz kojih dolazi najviše radnika je i Ukrajina sa 697 dozvola, Makedonija sa 501, Italija 448 i Rumunija sa 443.
Kako objašnjava Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva Srbije, broj dostupnih građevinaca različitih vrsta je veoma varljiv.
- Najviše stranih radnika koje inspekcija rada zatekne na građevini nema ugovore o radu, a poslodavci uvek imaju izgovor da su u postupku prijavljivanja - kaže naš sagovornik. - Kineske kompanije uredno prijavljuju svoje zaposlene, dok, recimo, Turci dolaze isključivo preko svojih kompanija koje regulišu njihov status.
Jedan deo Albanaca u Srbiji radi legalno, a postoje i oni koji su u sivoj zoni i teško im je ući u trag. Slična je situacija i sa građevincima iz Bosne i Makedonije. Torlaković naglašava da s obzirom na to da polovina srpskih radnika na gradilištima radi na crno nije teško zaključiti da i veliki broj stranaca ima isti status.
- Oni ovde imaju minimalne plate za koje naši radnici ne žele da rade - kaže naš sagovornik. - Indusi mesečno zarade 320 do 350 dolara, a za najmanji propust im se odbija i po 50 dolara od plate, dok su Albanci zadovoljni sa dvadesetak evra dnevno. I dok je njima Srbija obećana zemlja, naši građevinci odlaze, recimo, u Nemačku gde mogu da zarade 10 evra na sat.
Na veću dnevnicu u ovoj visokorizičnoj profesiji mogu da računaju samo majstori poput tesara ili armirača, ali ako se odluče da rade bez ugovora. Tada njihov radni dan iznosi i do 80 evra.
Činjenica je, tvrdi Torlaković, da u slučaju nekog većeg renoviranja, građani za građevinske ili zanatlijske poslove čekaju od tri do pet nedelja. Razlog za to je nedostatak radnika koji uglavnom odlaze da rade u inostranstvo. Ni poslodavcu ni radnicima se ne isplate dugoročniji ugovori zato što nemaju predstavu koliko radovi mogu da traju, pa zato većina radi mimo zakona.
Vlada Srbije donela je nedavno Uredbu o kriterijumima za određivanje kategorija stranaca i onima kojima se privremeni boravak u Srbiji može odobriti nezavisno od osnova za odobrenje privremenog boravka. Uredbom su definisani kriterijumi za odobravanje boravka u Srbiji za strance koji su osnivači inovativnih startapova, osobe sa visokoškolskom spremom koje žele da se zaposle u Srbiji, kao i za privatne investitore.
Kako je saopšteno nakon sednice, Srbija na taj način nastavlja da podiže atraktivnost svog poslovnog okruženja u međunarodnim okvirima, kako bi najkvalitetnije ideje iz celog sveta mogle da se razvijaju u Srbiji, a nakon što je nedavno uvela poreske podsticaje za zapošljavanje stranaca koji su potrebni domaćoj privredi.
DOK stranci dolaze u Srbiju da rade, naši građevinci i dalje sreću i posao traže u pečalbi. Zvanična statistika kaže da je tokom prošle godine 1.726 građevinaca bilo angažovano u inostranstvu, a najveća vrednost izvedenih radova je u Nemačkoj. Grade u komšiluku, ali i u Sibiru, Peruu, Ugandi...
Naši inženjeri, projektanti, ali i zidari, tesari, armirači, tokom prošle godine u inostranstvu su zaradili 17,6 milijardi dinara. Gotovo petina poslova, ili 18,5 odsto, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, realizovana je u Nemačkoj, dok je Rusija sa 16,6 odsto na drugom mestu po obimu radova.
Da bi stranac mogao da radi u Srbiji potrebno je da ima regulisan stalni ili privremeni boravak ili vizu za duži boravak po osnovu zapošljavanja i dozvolu za rad.
- U zavisnosti od vrste dozvole za rad, zahtev za njeno izdavanje podnosi stranac ili poslodavac - objašnjavaju u NSZ. - Postoji sedam vrsta dozvola za rad. Postupak izdavanja regulisan je Zakonom o zapošljavanju stranaca i Pravilnikom o dozvolama za rad.
Na gradilištima u Srbiji rade čak i stranci osuđenici za manja krivična dela. Kako kaže Torlaković, najčešće ih dovode kineske kompanije, a ima i rumunskih poslodavaca koji angažuju takvu radnu snagu.
Izvor: Novosti

Ištvan Huđi je novi predsednik Veća Saveza samostalnih sindikata za grad Suboticu.
Na izbornoj skupštini je odlučeno da u narednih pet godina Huđi bude na čelu tog veća, dok će Milan Popović, dosadašnji predsednik, biti na mestu potpredsednika subotičkog veća.
Ovako su odlučila 32 predstavnika sindikalnih organizacija iz javnog i privatnog sektora Subotice, pripadnici grana metala, zdravstva, socijale, prosvete, uprave, poljoprivrede, tekstila, komunalno-stambene delatnosti, koji su svoje poverenje dali programu rada u kojem je akcenat stavljen na jačanju uloge Sindikata u društvu.
Potpisivanje i praćenje poštovanja kolektivnih ugovora, povećanje broja članova i formiranje novih sindikalnih organizacija, rad na poboljšanju uslova rada i bezbednosti na radu, informisanje srednjoškolaca, budućih zaposlenih o sindikalnom organizovanju, uključivanje i podrška raznim humanitarnim, sportskim i kulturnim dešavanjima, učešće u akcijama zaštite životne sredine - sve su to zadaci kojima Sindikat namerava postati vidljiviji i ravnopravniji učesnik u kreiranju boljih uslova života i rada svojih članova i sugrađana.

Učenici završnih razreda srednjih škola na teritoriji opštine Kikinda učiće o značaju sindikata i sindikalnog okupljanja i tako saznati koja su im prava iz radnog odnosa, čime će sprečiti eventualne buduće manipulacije poslodavaca, izjavio je predsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije za opštinu Kikinda Ilija Drljić.
Nakon što mu je posle jučerašnje izborne konferencije potvrđen novi petogodišnji mandat na čelu tog veća, Drljić je, u izjavi za sajt SSSS, rekao da je sindikat prepoznao taj propust u našem obrazovnom sistemu i rešio da, na vreme, upozna mlade o radno pravnoj zaštiti i ulozi sindikata u tome.
„U završnim smo pregovorima da se učenici četvrte godine srednjih škola, jedan čas mesečno, upoznaju sa radom sindikata, njegovim značajem u društvu i svim pravima i obavezama koje će imati kada budu zasnovali radni odnos“, istakao je on.
Prema njegovim rečima, Samostalni sindikat u Kikindi pruža najbolju moguću pomoć zaposlenima, što je jedan od razloga zašto u toj opštini skoro da nema drugih sindikata.
To postižemo i dobrom saradnjom sa inspekcijom rada i uspešnim pregovaračkim umećem sa poslodavcima, koje primoravamo da nas prihvate kao ravnopravne socijalne partnere, koji rade na dobrobit i radnika i preduzeća, objasnio je Drljić.
„Vrlo smo strpljivi dok ne isteramo svoje i nikad se ne predajemo. Tokom pregovora drugu stranu ’davimo k’o zmija žabu’. I, ako postoji i malo dobre volje poslodavca, mi rešavamo svaki problem“.
Kao svetao primer navodi fabriku „Tisa automotiv“, sa 2.400 radnika, u kojoj su, za nepunih godinu i po dana, osnovali sindikat i potpisali kolektivni ugovor.
„To je model koji ćemo pokušati da primenimo i u drugim firmama, poput kompanije „Zoppas“ i „Mecafor“, kao i „Calzedonia“, koje ukupno zapošljavaju više od 700 ljudi. U svim tim firmama vodimo razgovore o osnivanju sindikata i imamo velike izglede da to i ostvarimo“.
Na drugoj strani imamo više od 80 manjih firmi, sa nekoliko i više desetina zaposlenih, koji ne dozvoljavaju formiranje sindikalnih organizacija. U tim firmama sve one koji hoće direktno učlanjujemo u naše veće, gde dobijaju besplatnu radno pravnu zaštititu i pomoć, kazao je lider kikindskog veća.
Govoreći o budućim planovima, Drljić je naveo edukaciju članova i sindikalnih funkcionera, koja će biti sprovođena na lokalnom i pokrajinskom nivou, u saradnji sa sindikatom LO iz Švedske i Fondacijom Fridrih Ebert, kao i, u poslednje vreme, danskim sindikatom transporta, koju obavljamo sa kolegama iz Zrenjanina.
I u buduće ćemo nastaviti edukaciju koju naš stručni tim u saradnji sa poslodavcima radi u tri pravca – asertivna komunikacija i liderstvo, mobing i zakonska regulativa i kolektivni ugovor.
„Na taj način ostvarujemo obostranu dobit. Rukovodioci shvataju u kojim slučajevima krše zakon i kako da neguju empatiju i time postaju bolji poslodavci koji, s druge strane, dobijaju zadovoljnog radnika“.
Veće će nastaviti rad na dva projekta koje je radilo sa gradskom upravom, dok se na treći, novi, čeka da potpiše gradonačelnik.
Članovi stručnog tima Veća se trenutno nalaze na obuci za izradu evropskih projekata, koja traje do juna, kada bi trebalo da počnu da apliciraju na međunarodne projekte koje raspisuje Evropska unija u saradnji sa socijalnim partnerima iz Mađarske i Rumunije.
„Sva ta pozitivna međunarodna iskustva su doprinela da formiramo dve agencije koje rade pri Veću - „Solidarnost“, koja radi knjigovodstvene poslove i „Život i rad“, koja radnicima pruža nestandardne sindikalne usluge i savete, poput pomoći prilikom kupovine i prodaje nekretnina, sklapanje i razvoda brakova i svim drugim poslovima koji iziskuju puno novčanih troškova, dok ih mi savetujemo kako da to učine sa što manje izdataka“.
„Znači, na sve moguće načine radimo kako bi što više olakšali zivote našim članovima i privukli nove“, zaključio je Drljić.

Nakon održanih izbora za predsednike sindikalnih organizacija na nivou grada Novog Sada i završenih konstitutivnih sednica gradskih odbora delatnosti, danas je održana i Peta Konferencija Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština.
Na Konferenciji, održanoj u Velikoj sali Radničkog doma "Svetozar Marković", ponovo je izabran Vladimir Gvozdenović za predsednika Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština i tu funkciju će obavljati u narednom mandatnom periodu 2020.-2025.godine.
Događaju su prisustvovali predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović, potpredsednik Veća SSSS i predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić, predstavnici lokalnih vlasti, Socijalno ekonomskog saveta Novog Sada, kao i sindikalni čelnici i aktivisti iz drugih gradova zemlje, kao i gosti iz inostranstva.

Milenko Vujović novi je predsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije za grad Zrenjanin. On je izabran na jučerašnjoj Izbornoj konferenciji, kojoj su prisustvovali i predsednik SSSS, Ljubisav Orbović i potpredsednici SSSS, Duško Vuković i Goran Milić.
Nakon što se novoizabrani predsednik zahvalio kolegama na poverenju I obećao da će se truditi da ga opravda, dosadašnji predsednik Nikola Kovačević je istakao značaj poštovanja Statuta Saveza, “jer se, u suprotnom, urušava autoritet organizacije I njenog predsednika”.
Predstavljajući izveštaj o radu, Kovačević je ukazao da je u prethodnom period bilo puno problema, da je 10 radnih organizacija ugašeno, dok je pet novih formirano, kao I lokalni socijalno ekonomski savet koji, uprkos formiranju, ne funkcioniše.
Istakavši veoma dobru saradnju sa tim većem, Goran Milić je izrazio očekivanje da će se ona nastaviti I sa novim predsednikom, sa cilјem da pomoć i podrška članovima bude maksimalna.
Predsednik Orbović je rekao da nam, kao I do sada, treba hrabrosti, jer su veliki pritisci na radnike I predstavnike sindikata, koje direktori otpuštaju pokazajući moć I strahovladu u cilju zaplašivanja radnika da uđu u sindikalnu organizaciju.
Podsetivši na prethodni period, koji je bio težak zbog pogubnih zakona koji su doveli do smanjenja plata, zabrane zapošlјavanja i umanjenja penzija, Orbović je naveo da je sada nešto bolja situacija s obzirom da su zarade vraćene na prethodni nivo, dok je minimalna zarada povećana.
“Ali, moramo nastaviti da se borimo, jer je osnovica mala, pa je zarada nedovolјna za dostojanstven život”.
Predsednik Orbović se osvrnuo i na nedavno najavljeni program investicionih projekata "Srbija 2025", na osnovu kojeg je predsednik države najavio da će prosečna plata na kraju 2025. godine biti 900 evra,
“Ukoliko taj program bude sproveden u delo, to znači da će plate svake godine rasti u proseku za 12 do 13 odsto. Nadam se da će to obećanje biti i ostvareno, što ćemo mi u kontinuitetu i pratiti “, istakao je Orbović.
On je naglasio da sindikat mora da pokaže jedinstvo i spremnost da zajedno reagujemo i branimo one koji su zbog sindikalnog rada otpušteni.
Predsednik Saveza Ljubisav Orbović i predsednik SSS Vojvodine Goran Milić dobili su jednoglasnu podršku da na izborima ostanu na mestima na kojima su do sada obavljali funkciju.

Cilј performansa „Zajedno do dostojanstvenog rada“, koji su organizovali Sindikalna organizacija fabrike „Zastava oružje“ i Savez samostalnih sindikata Kragujevca, jeste da se javnosti predstavi u kakvim uslovima rade žene u Srbiji.
Performans su izvele aktivistkinje Udruženja za radna prava „Roza“ iz Zrenjanina.
„Zajedno do do dostojanstvenog rada“, je dokumentarni performans Udruženja za radna prava žena „Roza“ iz Zrenjanina. Rezultat je višegodišnjeg istraživanja koje je zrenjaninsko udruženje sprovelo od 2011. do 2018. godine. Učesnice su bile radnice na različitim položajima u Srbiji. U istraživanju su učestvovale pripadnice lepšeg pola različitog stepena obrazovanja, koje su obavlјale polјoprivredne radove, ili zaposlene u fabrikama, kancelarijama, školama, opštinskim upravama.
Teme koje su obrađene odnose se na mobing, neisplaćene zarade, različite oblike radne eksploatacije.
Sve učesnice se, kako je rečeno, amaterski bave glumom. Namera je, kažu, da na specifičan način predstave, podsete, opomenu na negativne primere, ali i ohrabre one koje se bore za prava žena.
Izvor: RTK

VLADA REPUBLIKE SRBIJE
Ana Brnabić,premijer
Poštovana,
Ovim putem želimo da Vam izrazimo zahvalnost za (ne)potpisivanje ANEKSA PKU, pregovori su započeti još u avgustu 2019.godine i konačno je usaglašen tekst pre dvadeset dana. Tekst koji je prosledilo naše resorno Ministarstvo kulture već sedam dana luta, i nikako da stigne do članova pregovaračkih timova,Ministarstva finansija, uprave i rada, nije otišlo poštom već direktno na pisranice. Pitamo se da li je moguće da pisarnica ne prosledi poštu sedam dana bez sankcija? Naša konstatatacija je da je to (ne)moguće, i po ko zna koji put shvatili da je kultura tamo neka grupa ljudi koji i nisu baš bitni za progres i napredak Srbije.
Imali smo beskonačno strpljenja, pa čak i kada nismo dobili povećanje plata kad i ostali 2015. godine, uvek za pregovaračkim stolom rešavali probleme, bez objava u medijima i konačno shavtili da smo svih ovih godina grešili. Pod pritiskom članstva Samostalnog sindikata kulture Srbije ovog puta moramo da izađemo u javnost, a moja obaveza je da Vas o tome i obavestim, zato što znamo da ne možete imati uvid u (ne)rad pomenutih službi.
U ime poslenika kulture članova Samostalnog sindikata kulture Srbije,
Srdačan pozdrav.
Beograd, 13.02.2020.

Samostalni sindikat kulture Srbije
predsednik
Dragana Đorđević,s.r.

Za predsednika Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije za grad Kruševac i opštine Ćićevac, Brus i Varvarin izabran je dosadašnji predsednik Saša Nešić.
On je, na jučerašnjoj Izbornoj skupštini, jednoglasno izabran, nakon što je na to mesto prvi put došao 2018. godine, pošto je dotadašnji predsednik Milenko Mihajlović otišao u penziju.
Nešić je, podnoseći izveštaj o prethodnom periodu, rekao da su “došli strani investitori, doneli drugačiji način poslovanja i odnos prema sindikatima, mnoge firme više ne postoje, smanjen je broj zaposlenih, odnosno članova sindikata“, te danas nije lako izgraditi sindikalnu svest novozaposlenih radnika”.
Kao prioritete budućeg rada naveo je edukaciju članstva, organizovanje tematskih skupova i rad na sklapanju kolektivnih ugovora.
„Privedna situacija ide na bolje, jeste to sporo, ali ide na bolje. Što se tiče položaja radnika u javnom sektoru, u poslednje dve-tri godine osetno je povećanje zarada. Privreda ne može da isprati taj tempo, ali plate rastu i u toj oblasti“, rekao je on.
Izbornoj Skupštini kruševačkog Samostalnog sindikata prisustvovao je potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković, koji je novinarima kazao da sindikat želi da s predstavnicima vlasti i poslodavaca napravi ambijent u kojem bi svi ravnopravno podnosili teret teškoća, jer je utisak da ga u poslednjim decenijama podnose samo radnici.
„Mislim da je došlo vreme da radnici osete boljitak ekonomskog napretka. Ako raste naš BDP, ako raste industrijska proizvodnja, smatramo da radnici to treba da osete po mnogo boljim zaradama, mnogo boljim uslovima rada, mnogo većom pažnjom za njihovo zdravlje i bezbednost kako bi dosegli nivo da živimo dostojanstveno. To je cilj svi nas koji predstavljamo ovaj sindikat“, rekao je Vuković.

Dragan Todorović novi je predsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Beograda.
On je, na današnjoj Izbornoj skupštini, izabran da u narednom petogodišnjem periodu predvodi beogradski sindikat.
Zahvalivši se na poverenju, Todorović je izrazio uverenje da će Sindikat Beograda, u okviru Saveza, nastaviti da daje svoj doprinos socijalnom progresu i socijalnoj pravdi.
„Borićemo se za bolji socijalni i materijalni položaj članstva i jedinstvo u organizaciji, i u tom poslu očekujem pomoć svih“, istakao je Todorović.
Dosadašnji predsednik Tomislav Banović, koji odlazi u penziju, poželeo je sreću novom rukovodstvu i poručio da je snaga sindikata u njegovom jedinstvu i da Sindikat Beograda „samo jedinstven može ostati najveća organizacija u okviru Saveza“.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović rekao je da „danas nije lako biti član sindikata, ali da se, uprkos tome, naša organizacija stabilizovala, dok se, po poslednjim podacima, članstvo uvećava, kao i broj novoformiranih organizacija“,
Ukazavši na čestu pojavu šikaniranja sindikalnih aktivista u preduzećima, Orbović je naveo poslednji primer u Imleku, u kojem je predsednik sindikalne organizacije, nakon ponovnog izbora za predsednika, dobio otkaz ugovora o radu.
„Uprkos činjenici da je Saša Nikolić već 10 godina na čelu tog sindikata, poslodavac njegovim otkazom želi da derogira legalne izbore i sindikalnu organizaciju i zastraši ostale zaposlene“, kazao je Orbović, naglasivši da će sindikat adekvatno odgovoriti i zaštititi svog člana.
Predsednik Orbović se osvrnuo i na nedavno najavljeni program investicionih projekata "Srbija 2025", na osnovu kojeg je predsednik države najavio da će prosečna plata na kraju 2025. godine biti 900 evra,
“Ukoliko taj program bude sproveden u delo, to znači da će plate svake godine rasti u proseku za 12 do 13 odsto. Nadam se da će to obećanje biti i ostvareno, što ćemo mi u kontinuitetu i pratiti, a naša obaveza je da se trudimo da postignemo što više na svojim radnim mestima“, istakao je Orbović.
On se zahvalio Tomislavu Banoviću na dosadašnjoj uspešnoj saradnji i poželeo mu lepe penzionerske dane.
„Reč je o čoveku koji je obeležio sindikalni pokret u poslednjih 30 godina i, uprkos činjenici da je radio u izuzetno teškim i prelomnim vremenima, dao veliki doprinos našoj organizaciji“.
Na konstitutivnoj sednici, održanoj nakon skupštine, za sekretara Sindikata Beograda izabran je ponovo Željko Karalejić.

Širom Srbije ove nedelje sprovedeni su izbori u savezima samostalnih sindikata na teritoriji, na kojima su, uglavnom, izabrani dosadašnji predsednici veća.
Živorad Marjanović je novi predsednik Veća SSSS za opštine Smederevska Palanka i Velika Plana, dok su ostala veća, na kojima su do sada završeni izbori, dosadašnji predsednici dobili mandate i u narednom petogodišnjem periodu.
Novi-stari predsednici su Dobrica Ranđelović u SSS Aleksinac, Vladimir Borković u SSS Apatin, Dragan Tankosić u SSS Bačka Palanka, Milan Banjeglav u SSS Bačka Topola, Goran Roganović u SSS Vrbas, Aleksandar Ilić u SSS Kraljevo, Milomir Bošković u SSS Valjevo i Milosav Mihajlović u SSS Požarevac.

Dosadašnja predsednica Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije za grad Vranje i opštine Surdulica, Vladičin Han, Trgovište, Preševo i Bujanovac, Ružica Stošić, ponovo je izabrana na tu funkciju u narednom petogodišnjem mandate.
Zahvalivši se na ukazanom poverenju, ona je istakla da će se rukovodstvo sindikata i dalje žestoko boriti za bolji položaj zaposlenih radnika, njihove veće zarade i redovnu isplatu ličnog dohotka.
„Da bi radnik mogao da ostvari najbolje rezultate, on mora da ima dobre uslove rada, odnosno pravo na dostojanstven rad. Radnik mora da poštuje radnu disciplinu, ali ukoliko dođe do kršenja njegovih radnih prava, sindikat će uvek reagovati na adekvatan pravni način.Naš sindikat će i ubuduće nastaviti da brine o pravima radnika putem socijalnog dijaloga“, kaže Stošićeva.
Ona je naglasila da je Veće Vranja u prethodnom periodu započelo ozbiljne pregovore sa predstavnicima lokalne samouprave na formiranju socijalno ekonomskog saveta na lokalnom nivou, o čemu će biti nastavljeni razgovori.
Iako je SSSS reprezetativni sindikat na nivou Pčinjskog okruga, jedan od prioritetnih zadataka u narednom periodu biće i borba za povećanje broja članstva. Ovo tim pre što je sindikat u proteklom periodu bio uključen u pojedinačni problem svakog člana počevši od otkaza, suspenzije i neisplaćnih zarada, dodala je Stošićeva.

Predstavnici Samostalnog sindikata trgovine Srbije zvanično su juče ponovo predali Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija inicijativu za ukidanje rada nedelјom.
Reč je o ponovljenom zahtevu nakon što je Sindikat tu inicijativu predao još 2016. godine.
Predstavnici Samostalnog sindikata trgovine Srbije su na sastanku sa potpredsednikom Vlade Srbije i ministrom trgovine, turizma i telekomunikacija Rasimom Ljajićem ukazali na težak položaj zaposlenih u sektoru trgovine, zbog čega su, kako su istakli, zainteresovani da učestvuju u dijalogu o ukidanju rada nedelјom sve dok se ne pronađe adekvatno rešenje.
Na sastanku je rečeno da u tom sektoru 70 odsto zaposlenih čine žene, te da rad nedelјom nije dodatno plaćen.
Ministar Ljajić je rekao da je reč o kompleksnom pitanju, koje zahteva sprovođenje sveobuhvatnog istraživanja, kao i dijalog sa svim zainteresovanim stranama, posebno sindikatom.
Delegaciju, koja je prisustvovala sastanku, predvodili su predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović i predsednik Samostalnog sindikata trgovine Srbije Radoslav Topalović.

Sindikat pravosuđa Srbije uputio je molbu Vrhovnom kasacionom sudu za objavljivanje stava o pravdanju putnih troškova zaposlenih, jer Sindikat smatra da je pravdanje troškova prevoza besmislena obaveza, kao i da mišljenje Ministarstva finansija o pravdanju putnih troškova nije obavezujuće, i ne može da bude iznad zakona.
Iako je Zakon o porezu na dohodak izmenjen, on ni u jednoj svojoj odredbi ne propisuje da zaposleni podnosi račun ili zahtev za isplatu putnih troškova. Prisustvo zaposlenog na poslu dovoljno je "opravdanje" da se isti nije teleportovao na mesto rada, već da je imao neki trošak za dolazak na posao. Suština tog prava i jeste da poslodavac isplati sredstva kako bi zaposleni došao na posao. Prema našem mišljenju, spisak zaposlenih o prisustvu na poslu je validan dokument.
Prema slovu zakona, zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak na rad i odlazak sa rada a troškovi se nadoknađuju u visini cene mesečne pretplatne karte u gradskom, prigradskom, odnosno međugradskom saobraćaju. Dakle, zakon ne propisuje obavezu zaposlenog da za ostvarivanje svog zakonskog prava na troškove prevoza mora da podnosi rukovodiocu poseban zahtev ili račun.
O tome, govore ranije presude Vrhovnog kasacionog suda, pa citiramo jednu:
"Navedenim zakonskim propisima, tužiocu je, kao državnom službeniku zaposlenom kod tužene, priznato pravo na naknadu troškova za dolazak na rad i na odlazak sa rada, čiji je smisao da se obezbedi prisustvo zaposlenog na radu, pri čemu navedeno pravo nije uslovljeno ni podnošenjem zahteva, niti dokazivanjem da je zaposleni stvarno podnosio troškove."
Pravosuđe nema prostora za čuvanje pravosudne građe, pa ostaje nejasno gde će se čuvati računi za 12.000 zaposlenih u sudovima i tužilaštvima, 3.000 sudija i tužilaca, kao i za 4.000 hiljade zaposlenih u ionako pretrpanim zatvorima. Dakle, pod uslovom da svako od njih donese po jedan račun to je mesečno 19.000 računa ili godišnje 228.000 papira. Suludo je da se u eri digitalizacije prikupljaju i čuvaju računi za prevoz a sve kako bismo udovoljili lažnoj zabrinutosti države zbog eventualnih zloupotreba u isplati putnih troškova. Uvereni smo da Budžet Srbije ne trpi i neće trpeti štetu zbog nepodnošenja računa za pravdanje putnih troškova zaposlenih, ali svakako trpi zbog privilegovanih i zaboravnih poreskih obveznika.
Sindikat

Prvo, pripremno ročište, po tužbi predsednice Samostalnih sindikata u kompaniji „Healthcare Europe“ Dragane Božić protiv ovog poslodavca zbog otkaza ugovora, počelo je prošle nedelje u Osnovnom sudu u Rumi.
Dragana Božić je u avgustu 2019. godine dobila aneks ugovora o radu kojim se premešta sa radnog mesta šivačiče na na mesto „pomoćnog radnika na održavanju”.
Božić je, za Radnik.rs opisujući novo radno mesto na koje je upućena zbog navodne potrebe posla, navela da je fizički napornije i da u opisu posla, između ostalog, piše da je zadužena za utovar i istovar kamiona. Ona tvrdi da je na to radno mesto premeštena zbog svoje sindikalne delatnosti, a ne potrebe posla.
Dragana Božić je odbila da potpiše aneks ugovora o radu posle čega ju je poslodavac otpustio. Inspekcija rada je potvrdila da je otkaz u skladu sa Zakonom o radu.
Posle objavljivanja teksta o tužbi Dragane Božić, „Healthcare Europe“ je portalu Radnik.rs dostavio odgovor na tvrdnje Božićeve. Iz ove kompanije tvrde da je aneks ugovora o radu Dragani Božić ponuđen „isključivo zbog potreba procesa rada i bolje organizacije rada, a ne zbog članstva u bilo kojoj sindikalnog organizaciji“.
Prema izvodu iz stanja zaposlenih koji su predstavnici „HealthCare Europe” poslali portalu Radnik.rs, u sektoru „Šivenje“ u ovoj fabrici 31. januara 2018. radilo je 196 zaposlenih, ali je do 31. oktobra 2019. pao na 82 zaposlena. U sektoru „Održavanje“ u koje je Dragana Božić upućena aneksom 31. januara 2018. bilo je 23 zaposlena, a 31. oktobra 2019. je taj broj je zaista povećan na 44 zaposlena.
Izvor: Radnik.rs

Jovan MIjalković izabran je za novog predsednika Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije za opštinu Pirot.
Dosadašnji predsednik Samostalnog sindikata Tigar tajersa izabran je na Izbornoj skupštini, održanoj juče u prostorijama pirotskog sindikata.
Istovremeno, dosadašnji predsednik Rodoljub Ćirić razrešen je te dužnosti zbog odlaska u penziju.
Zahvalivši se kolegama na ukazanom poverenju, Mijalković, je istakao da je stekao bogato sindikalno iskustvo i da će se zalagati na daljem jačanju sindikata i uspostavljenju bolje saradnje sa Samostalnim sindikatom Srbije.
Rodoljub Ćirić je na čelu pirotskog Samostalnog sindikata bio od 2008. godine do danas. Došao je u veoma teškom trenutku za pirotsku privredu kada je počela privatizacija po najnovijem modelu. Ćirić je dao izuzetan doprinos zaštiti ineteresa radnika, pogotovo u delu realizacije socijalnih programa i naplate zaostalih potraživanja.
Predsednik SSSS Ljubisav Orbović dovio je apsolutnu podršku da i u narednom mandatu bude na čelu Saveza.

U Kragujevcu je 22.1.2020. godine održana Izborna skupština Saveza samostalnih sindikata Kragujevca, na kojoj je Jugoslav Ristić ponovo izabran za predsednika Saveza samostalnih sindikata Kragujevca, kao prepoznatljiv i autentičan sindikalni borac kako je istaknuto u čestitci po završenim izborima.
Posle izbora radnog Predsedništva, verifikacione, izborne komisije, zapisničara, overivača zapisnika i usvajanja Poslovnika o radu, članovima Skupštine obratio se predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije i poželeo uspešan rad.
Čestitao je izabranim predsednicima sindikalnih organizacija na izboru i na hrabrosti, jer, kako je rekao sindikalnim predstavnicima nije bilo lako, ali ni u narednom periodu neće biti.
“Iza nas je težak period. Usvojen je Zakon o radu čijem smo se usvajanju oštro protivili i koji je uništio kolektivne ugovore u realnim sektorima. Kolektivni ugovori u javnom sektoru su uglavnom potpisani, ali i tu kada tražimo više imamo velike otpore od strane Vlade. Zarade su smanjene za 10% u realnom sektoru, umanjene su i penzije. Cilj umanjenja zarada nije postignut, jer realni sektor nije postao atraktivniji i tu su zarade i dalje niže. Postignuto je pristojno povećanje minimalne zarade od 43%, ali to je i dalje nedovoljno, jer je osnovica niska, a minimalac prima čak 350.000 ljudi u Srbiji“. U programu Vlade za narednih pet godina obećano je da plata biti 900 evra i to nam je zadatak – da svakodnevnim pritiscima zahtevamo da se ovo realizuje, a to podrazumeva povećanje zarada od 13% godišnje.
Još jedan problem iz prethodnog perioda pratiće nas i u narednom, a to je pritisak na sindikate, otpuštanje sindikalnih aktivista i predsednika sindikalnih organizacija. Jedan od prioritetnih zadataka biće da pronađemo model da to zaustavimo i zaštitimo naše predstavnike i aktiviste. A to moramo kroz Zakon o radu, čije nas izmene očekuju naredne godine. Moramo zaustaviti manipulisanje i razgrađivanje organizacije, za koje su odgovorni, oni koji izbore izgube i prelaze u druge centrale.
„Demokratski je da na izborima učestvuje više kandidata, jer pravo je svakog da bira i bude biran, ali nije demokratski da je zbog sujete pojedinci odlaze iz organizacije i izvlače članove“.
Na kraju, Orbović je izrazio uverenje da će Savez imati snage da sve probleme prevaziđe i zaštiti članstvo i organizacije.
U svom obraćanju Jugoslav Ristić je rekao da živimo u nesretnom vremenu, i da je Srbija pretvorena u poligon za regrutovanje jeftine radne snage, gde je glavni cilj takvog projekta koji vode strani, ali i domaći subjekti, siromašni građani Srbije. “Nismo imali sreće sa privatizacijom, uništena je srpska privreda, a na red će doći i privatizacija namenske industrije i komunalnog sektora. Cilj tog stranog projekta nisu bolja radna mesta, ali naš cilj jeste. Potrebno nam je društvo pravih vrednosti i reda, a mi smo ipak većina“, rekao je Ristić. Naša snaga je velika, mi moramo i možemo da je probudimo, cilj je i da sačuvamo imovinu koju smo nasledili od boljih od nas i da je ostavimo generacijama koje dolaze. Mi moramo da dokažemo da smo dostojni sledbenici svojih prethodnika.
Jugoslav Ristić ponovo je izabran za predsednika Saveza samostalnih sindikata Kragujevca, kao prepoznatljiv i autentičan sindikalni borac kako je istaknuto u čestitci po završenim izborima. Na kraju, Ristić je prisutnima obećao da će se truditi da opravda poverenje, pozvao članove iz Kragujevca da još bolje i solidarnije rade, na šta nas, kako je istakao “obavezuje istorija radničkog pokreta”.
Na Skupštini su izabrani potpredsednici Zoran Marković, Dragan Ilić i Sandra Radosavljević, a za predsednika SSSS jednoglasno podržan Ljubisav Orbović.

“U proteklih pet godina urađeno je mnogo toga, naročito za zaposlene u javnom sektoru, počevši od Kolektivnog ugovora za zaposlene u komunalnoj delatnosti, preko dobijenih sudskih sporova i isplaćenih zaostalih jubilarnih nagrada za zaposlene u obrazovanju i kulturi, pa do svih drugih benefita za koje smo se izborili, ne samo za naše članove, već za sve zaposlene u javnom sektoru u Nišu.
A nije nam bilo lako. Privreda u Nišu doživela je katastrofu, nezaposlenost je bila ogromna i sve više mladih je odlazilo zbog nemirenja sa neizvesnom budućnošću. Situacija se menja, zato što je na tržištu rada sve manje kvalifikovane kvalitetne radne snage, pa svemoćno tržište nameće obavezu poslodavcima da smanje pritisak na preostale radnike, čak i povećavaju plate”, rekla je predsednica Veća sindikata Niš okupljenim novinarima pre početka Konferencije.
Novinarima se obratio i predsednik Saveza samostalnih sindikata SrbijeLjubisav Orvović, koji je ocenio da je protekli period bio period borbe za veće zarade i protiv umanjenja Zakonom o radu bitno umanjenih prava zaposlenih.
“Postignuti su uspesi. U proteklih pet godina minimalna zarada je porasla za čak 42 odsto, a prosečna za 27 odsto. To i dalje nije dovoljno za dostojanstven život zaposlenih, pa i u narednom periodu predstoji borba za dalje povećanje zarada”, istakao je predsednik Orbović.
Pozdravljajući prisutne članove Konferencije predsednik je istakao da pored uspeha koje smo imali u prethodnom periodu, naš zadatak ostaje da pratimo i pritiskamo Vladu i poslodavce da realizuju data obećanja koja se odnose na povećanje plata i očuvanje radničkih prava, jer to će pomoći mladim ljudima u odluci da po završetku školovanja ostanu u zemlji. Takođe, on je rekao da je borba za kolektivne ugovore jedan od prioriteta u narednom periodu.
U izveštaju o petogodišnjem radu, koji je usledio posle video izveštaja, predsednica Saveza samostalnih sindikata grada Niša i opština Olivera Bobić je rekla da su Plan rada, usvojen na prethodnoj Konferenciji, ali i do tada usvajani godišnji planovi u potpunosti realizovani. Teški uslovi posle izmene Zakona o radu ii umanjena prava radnika pravili su brojne probleme i sindikatima i radnicima. Broj članova se smanjio, jer su uništena brojna privredna preduzeća u Nišu, a u preostalim je bitno smanjen broj zaposlenih. Sindikalne organizacije u novim firmama teško se formiraju zbog pritiska ili čak zabrane poslodavaca, pa su tako svi koji su se uključili u formiranje sindikalne organizacije u ”Juri” ostali bez posla. Tokom proteklih pet godina formirane su nove organizacije, ali uglavnom u javnom sektoru. U narednim periodu predstoji nam borba za industrijske radnike i sindikate u realnom sektoru, jer oni su kičma sindikalnog pokreta.
”U našem dosadašnjem radu, a nadam se i ubuduće, imali smo sjajnu saradnju sa Inspekcijom rada i zahvaljujući toj saradnji uspeli da mnoge nepravde ispravimo. Što se socijalnog dijaloga tiče postojao je, ali ne u institucionalnoj formi, što smo u više navrata pokušali da pokrenemo. Zato su protesti bili česti, ali i štrajkovano je u Katastru, obrazovanju i komunalnom sektoru. Takođe, ni tradicionalne aktivnosti nisu zanemarene, poput sportskih igara koje negujemo već 60 godina, pa saradnja sa sindikatima lenjingradske oblasti, zatom dobri odnosi sa medijima na čije se pozive redovno odazivamo i koji redovno prate sve aktivnosti Saveza samostalnih sindikata za grad Niš” , zaključila je Olivera Bobić.
Ona je na Konferenciji jednoglasno izabrana da i u narednom petogodišnjem periodu vodi sindikalce Niša. Zahvalivši se na poverenju Bobić je pozvla sve članove sindikata u Nišu da ubuduće, kao i do sada, rade zajedno, jer to je način da se postignu dobri rezultati. Članovi Konferencije su za predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije za mandatni period 2020-2025. predložili Ljubisava Orbovića.

Na današnjoj Izbornoj konferenciji Saveza samostalnih sindikata grada Niša jednoglasno je za mandatni period 2020-2025. godine izabrana dosadašnja predsednica Olivera Bobić.
Konferenciji su prisustvovali: predsednik SSSS Ljubisav Orbović, sekretar VSSSS Zoran Mihajlović, potpredsednik VSSSS i predsednik SSS Vojvodine Goran Milić, predsednik SSS grada Novog Sada i opština Vladimir Gvozdenović, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije zadužena za praćenje izbora u VSSS Niša Valentina Ilić, predsednica Sindikata kulture Srbije Dragana Đorđević, predsednik SS zanatstva, usluga i preduzetništva Mitar Kostić i Ranko Božić, sekretar SS drumskog saobraćaja. Gost Konferencije bila je Irena Šljivar Milijić, načelnica odeljenja Inspekcije rada Niš.
Uskoro opširnije.

Savez samostalnih sindikata Srbije će i u 2020. godini biti posvećen zaštiti prava, poboljšanju radnih uslova i materijalnog položaja radnika i poboljšanja kvaliteta života svih građana. Država socijalne pravde u kojoj se poštuje i vodi istinski socijalni dijalog i gde će se čuje glas onih koji stvaraju i grade, garant su napretka za sve i stvaranja bolje budućnosti za mlade.
Svesni značaja daljeg rada na svim važnim pitanjima od interesa za radnice, radnike i naše članove, kao i svih budućih izazova u složenim političkim i ekonomskim okolnostima, uporno ćemo se zalagati za istinske vrednosti i ostvarivanje socijalne pravde.
U svoje i u ime Saveza samostalnih sindikata Srbije želim da vam nastupajuća 2020. godina donese zdravlje, lični i profesionalni uspeh. Želim da u 2020. godini ostvarite svoje želje, ispunjeni mirom i okruženi poštovanjem, a praznike provedete sa svojim najbližim. Srećna vam Nova godina.
Predsednik SSSS Ljubisav Orbović

Poštovani , na sednici Upravnog odbora PU "Đuka Dinić" Bojnik usvojen je Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u pomenutoj ustanovi, čime je ukinuto radno mesto naše predsednice sindikata Jasmine Dimitrijević.
Predsednik Upravnog odbora i direktorka ustanove nisu pročitali dopis predsednice sindikata, niti dopis našeg Republičkog sindikata sastavljen u saradnji sa pravnom službom SSS Srbije, čime je Upravni odbor doveden u zabludu.
Juče je putem mejl a, jutros i službeno, na pisarnici opštine Bojnik predat mejl sledeće sadržine ( imamo saznanja da je danas zakazana Sednica Veća opštine Bojnik, na kojoj će biti razmatran pomenuti pravilnik):
PREUZMI DOPIS SINDIKATA

U Somboru je u petak, 27. decembra, održana 24. Izborna skupština Veća Saveza samostalnih sindikata za grad Sombor i opštine Kula i Odžaci, na kojoj je dosadašnji predsednik Zoran Purić jednoglasno izabran da tu funkciju obavlja i u narednom mandatu.
Skupštini prisustvovali su predsedenik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović, predsednik SSS Vojvodine Goran Milić, potpredsednica SSSS zadužena za praćenje izbora u VSSS za grad Sombor i opštine Kula i Odžaci Olivera Bobić, predsednik Sindikata uprave Njegoš Potžica, predsednik SS zaposlenih u komunalno stambenoj delatnosti Srbije Milan Grujić, predsednik SS tekstila, kože i obuće Radojko Jovanović i gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović.
Obraćajući se učesnicima Skupštine predsednik SSSS Ljubisav Orbović je istakao da je za nama teških pet godina i da smo se, pored nepovoljnog Zakona o radu, suočili sa zabranom zapošljavanja, zamrzavanjem i smanjenjem plata i penzija. Napravili smo i neke korake napred, pa je tako minimalna zarada u poslednjih nekoliko godina porasla 42 odsto. Međutim, tako uvećana minimalna zarada nije bitno popravila standard, jer je osnovica bila izuzetno niska. U narednom periodu očekujemo da će ona rasti do nivoa minimalne potrošačke korpe, da će se i plate i penzije povećavati, pa nam predstoji teška borba i u narednih pet godina.
„Mnogo ljudi napušta Srbiju, zato očekujem i od vas da se zajednički izborimo za još kvalitetenije pomake, veće zarade, kvalitetna radna mesta i bolji život radnika u Srbiji“, zaključio je predsednik Orbović.
U obraćanju prisutnima, gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović je navela da je SSS za grad Sombor uvek bio konstruktivan partner, te očekuje da će se dosadašnja dobra saradnja i dalje nastaviti, i to kroz Socijalno-ekonomski savet na lokalu, kako bi zajednički rešavali probleme u lokalnoj zajednici i doveli do poboljšanja uslova rada. Predsednik SSS Vojvodine Goran Milić je izrazio veliko zadovoljstvo podrškom koju lokalna samouprava i gradonačelnica pružaju SSS u radu i izrazio očekivnje da će saradnja biti nastavljena, naročito zbog izazova koji nas očekuju, počevši od primene Zakona o agencijskom zapošljavanju do novog Zakona o radu, čije je usvajanje najavljeno za 2021. godinu.
Jednoglasnom odlukom prisutnih za predsednika Veća Saveza samostalnih sindikata za grad Sombor i opštine Kula i Odžaci izabran je ponovo Zoran Purić, a predsednik Saveza Ljubisav Orbović i predsednik SSS Vojvodine Goran Milić dobili su jednoglasnu podršku da na izborima ostanu na mestima na kojima su do sada obavljali funkciju.