MINISTARSTVO PRIPREMILO UREDBU ZA
SPREČAVANјE RIZIKA NA RADU

22. Maj 2020.  • 2083 Opširnije

Ministarstvo rada pripremilo je predlog uredbe koja se odnosi na sprečavanje rizika izloženosti zaposlenih korona virusu, koja bi trebalo da bude usvojena na narednoj sednici Vlade Srbije.

To je za RTS rekla vršilac dužnosti direktora Uprave za bezbednost i zdravlјe na radu u Ministarstvu za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja Marina Furtula.

"Verujemo da će na narednoj sednici vlade ta uredba i biti usvojena. Dosad smo imali takođe uredbe koje su se odnosile na pojedine delatnosti, u smislu trgovine, ugostitelјstva, kao i na gradilištima. Ovom uredbom proširujemo obavezu na sve poslodavce i na sve druge delatnosti", navela je Furtula.

Ona je dodala da će biti obaveza da pri ulazu u radni prostor postoji dezinfekcija te da, ako je moguće, poslodavac organizuje posao tako da se uvede druga ili treća smena kako se ne bi radilo u prevelikim grupama u kojima se brzo širi virus.
v "Ako to nije moguće i ako je nemoguće obezbediti neophodnu udalјenost između zaposlenih obavezno je korišćenje zaštitnih sredstava, maski i rukavica. Jer, epidemija je još uvek tu, nema opuštanja i mora se voditi računa sve do momenta dok epidemija ne nestane", istakla je Furtula.

Uredbom će, kaže, biti propisane kazne, za poslodavce od 50 do 500 hilјada dinara, a za zaposlene 20 hilјada dinara.

"Imali smo osam prekršajnih i jednu krivičnu prijavu za vreme trajanja vanrednog stanja. Nakon uredbe inspekcija će nastaviti da kontroliše primenu mera bezbednosti još jače nego što je to do sada bio slučaj", zaklјučila je Furtula.

Izvor: Tanjug/Dnevnik

SINDIKAT: PRIMANјA U PRAVOSUĐU SMANјENA UPRKOS TVRDNJAMA

22. Maj 2020.  • 2082 Opširnije

Sindikat pravosuđa Srbije uputio je najvišim državnim zvaničnicima Srbije otvoreno pismo, u kome upozorava da su tokom vanrednog stanja tvrdili da nikome neće biti umanjena primanja, a stvarnost je da su primanja zaposlenih u pravosuđu smanjena.

Kako se ističe u pismu, suspendovano je pravo ugovoreno kolektivnim ugovorom, a pored toga, u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija povećanje su imali samo doktori, dok ostali zdravstveni radnici u zatvorima nisu dobili povišicu.

Takvom odlukom posebno su pogođeni zdravstveni radnici u Specijalnoj zatvorskoj bolnici. Sve to urađeno je bez prethodnog dogovora sa nama kao socijalnim partnerima, upozorio je Sindikat.

Oni ukazuju i da su zaposleni u sudovima, tužilaštvima i zatvorima radili tokom vanrednog stanja po posebnom rasporedu usklađenom sa uvedenim merama zbog pandemije.

BEZ POSLA OSTAJE 238 RADNIKA
FABRIKE HAČINSON U RUMI

21. Maj 2020.  • 2081 Opširnije

Fabrika za proizvodnju gumenih delova u autoindustriji Hačinson iz Rume do kraja meseca otpustiće 238 radnika, rekao je za Insajder Drago Tešić iz Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Ova fabrika početkom aprila otpustila je još 81 radnika. Hačinson je jedna od kompanija koje su 2015. godine iz budžeta Srbije dobile subvencije za zapošlјavanje radne snage.

Tešić je rekao da će radni odnos za 238 radnika biti prekinut 30. maja uz isplatu otpremnine, a da će od 1. juna oni biti na Nacionalnoj službi za zapošlјavanje.

"Situacija je takva kakva je, smanjen je obim posla, sve je stalo. Uspeli smo da se dogovorimo sa direktorom da se zaštite samohrane majke, da u slučajevima gde je iz jedne kuće dvoje zaposlenih, jedno ostane da radi, a obećanje direktora je i da će čim se ukaže prilika i poveća obim posla, prvo pozivati radnike koji su dobili otkaz po osnovu tehnološkog viška", rekao je Tešić.

Prema njegovim rečima, rukovodstvo kompanije je za vreme ove krize izazvane pandemijom koronavirusa pokušalo na sve moguće načine da sačuva što veći broj radnika.

"Iskorišćeni su godišnji odmori za 2019. godinu, pa je korišćen deo godišnjeg iz ove godine. Skratilo se radno vreme - radi se četiri dana u sedmici", rekao je on ističući da je ova kompanija primer pravog socijalnog dijaloga radnika i poslodavaca.

Na pitanja Insajdera o razlozima za otpuštanje, broju radnika koji ostaju bez posla, kao i o postignutom dogovoru o uslovima za prekid radnog odnosa iz menadžmenta fabrike nismo dobili odgovor.

Ovo nije prvo otpuštanje radnika u rumskoj fabrici. Portal 021 preneo je da je prema informacijama Ministarstva rada početkom aprila ove godine u pogonima Hačinson bez posla ostao 81 radnik.

Kompanija "Hačinson" je prvi pogon u Rumi otvorila krajem februara 2016. godine, a svečanom otvaranju prisustvovao je i tadašnji premijer i sadašnji predsednik države Aleksandar Vučić, koji je tom prilikom rekao da nije bilo nimalo lako ubediti tu kompaniju da dođe u Srbiju.

Dolasku kompanije Hačinson potpomogla je i državna pomoć u iznosu od 2.240.332 evra koju su dobili za realizaciju investicionog projekta, koji je uklјučivao zapošlјavanje 167 novih radnika i početno investiciono ulaganje.

Ova pomoć je uklјučivala subvencije i dodelu građavinskog zemlјišta bez naknade, a prethodilo joj je potpisivanje i Memoranduma o razumevanju između ove kompanije, Opštine Ruma i Vlade Republike Srbije, kojim se Vlada obavezala da će sa 100 miliona dinara finansirati finansirati i izgradnju postrojenja za prečišćavanje vode za potrebe Hačinsona, uz to da će biti dostupna i drugim investitorima.

U Rešenju Komisije za kontrolu državne pomoći, koje je doneto nakon postupka naknadne kontrole dozvolјenosti državne pomoći, početkom februara 2016. godine, navodi se da je vrednost zemlјišta koje je dodelјeno Hačinsonu 336.332 evra, a prema ugovoru parcelu ne smeju da otuđe do 31 decembra 2022. godine.

Takođe, subvencije u iznosu od 1.904.000 evra koje je Hačinson dobio prema ugovoru isplaćivane su u tri rate u 2016, 2017. i 2018. godine, a kompanija se obavezala da ne smanjuje broj zaposlenih na neodređeno vreme ispod 329 do kraja 2022. godine.
Poslednjeg dana marta, prema podacima Ministarstva za rad, u ovoj firmi bilo je zaposleno 1.136 lјudi, pa nakon ovog i aprilskog otpuštanja Hačinson ima više od 800 radnika, čime nije prekršio navedenu obavezu preuzetu ugovorom o državnoj pomoći.

Otpuštanja i zatvaranje fabrike Gorenje u Zaječaru
Ovo nije jedini slučaj otpuštanja radnika u poslednje vreme u Srbiji, pa je tako pre samo pet dana 102 radnika ostalo bez posla nakon što je zatvorena fabrika Gorenje Home u Zaječaru.

Mediji su preneli da je direktor Vlado Krebs rekao da je ovakva odluka rezultat “značajnih gubitaka koje ova fabrika ima” i da "obustavlјanje proizvodnje nema veze sa aktuelnom pandemijom” iako su još krajem aprila slovenački mediji preneli da će ova kompanija upravo zbog posledica pandemije koronavirusa ukinuti 2.200 radnih mesta, od čega hilјadu u Sloveniji, a ostatak u filijalama u inostranstvu.
Ova fabrika je saopštila i da vodi intenzivne pregovore sa dva potencijalna partnera koji bi iznajmili ili kupili prostor i kapacitete za proizvodnju i omogućili ponovno zapošlјavanje radnika u zaječarskoj fabrici u što kraćem roku.
Da se ovako nešto moglo očekivati govori podatak da je početkom aprila Gorenje Home u Registru privrednih subjekata promenio pretežnu delatnosti iz proizvodnja električnih aparata za domaćinstvo u iznajmlјivanje vlastitih ili iznajmlјenih nekretnina i upravlјanje njima.

Gorenje je, takođe, jedna od kompanija koja je dobila subvencije Srbije., iako je prva njihova investicija, kupovina zemlјišta u Valјevu za izgradnju fabrike rashladnih uređaja, bila bez ulaganja novca iz budžeta Srbije.

Fabrika u Valјevu otvorena je 2006. a krajem te godine počinje projekat davanja novca stranim investitorima za ovaranje novih radnih mesta. Za fabriku u Zaječaru Gorenje je dobilo investicije u iznosu od 10.000 evra po jednom zaposlenom za svako novootvoreno radno mesto.

Slučaj Gorenja jedan je od onih slučajeva koji su otvorili pitanje po kojim su kriterijumima dodelјivane subvencije stranim investitorima od 2006. do 2010.

Kako je pokazalo istraživanje Insajdera, nije se uvek radilo o ekonomskoj logici poslovanja, već je novac po svemu sudeći dodelјivan i zarad prikuplјanja političkih poena.

Izvor: Insajder

SINDIKAT PREDŠKOLACA TRAŽI DA
DIREKTORI ORGANIZUJU RAD

20. Maj 2020.  • 2080 Opširnije

Gradski odbor samostalnog sindikata radnika predškolskog vaspitanja i obrazovanja Beograda upozorio je danas da su direktori predškolskih ustanova, suprotno instrukciji Ministarstva prosvete i merama koje za cilј imaju sprečavanja rizika od zaraze i njenog širenja, pozvali sve zaposlene da se vrate na rad počev od 11.05.2020. godine.
Uprkos preporuci da se objekti otvaraju postepeno radi prijema jednog broja dece, vraćanjem na rad svih zaposlenih u predškolskim ustanovama javio se problem u vidu nemogućnosti da se u potpunosti primene sve mere prevencije, uz postojanje rizika po posebno ugrožene zaposlene.
Prema informacima iz samih predškolkskih ustanova, od ukupnog broja prijavlјene dece (30% dece), u predškolske ustanove je krenuo znatno manji prijavlјenih, odnosno 5-15% dece.
Imajući u vidu da je u predškolske ustanove krenulo manji broj dece od prijavlјenih, te činjenicu da nije celishodno da svi zaposleni odmah dođu na posao gde nema dece sa kojima bi mogli da rade, kao i Uredbu o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, Sindikat smatra da je potrebno da se direktorima predškolskih ustanova omogući da organizuju rad na način da se u potpunosti primene sve stroge mere prevencije od zaraze i zaštite posebno ugroženih lica i to hroničnih bolesnika, zaposlenih starijih od 60 godina, kao i zaposlenih roditelјa sa decom do 12 godina.
To podrazumeva postepeno i pažlјivo otvaranje objekata predškolskih ustanova, pozivanje na posao minimuma zaposlenih prema broju dece koja su krenula u vrtiće, uz poštovanja svih mera i preporuka radi sprečavanja zaraze i njenog širenja, adekvatnu zaštitu zaposlenih, posebno ugroženih kojima se mora omogućiti nastavak rada od kuće ili eventualno korišćenje godišnjih odmora.
Pozivom da svi zaposleni dođu na posao, uklјučujući i posebno ugrožene, dovodi se u pitanje preporuka o socijalnom distanciranju, a zaposleni koji provode više sati u predškolskim ustanovama u koje ide mali broj dece mogu uticati samo na povećanje rizika od zaraze i njenog širenja, a u pogledu posebno ugroženih zaposlenih i do težih rizika i posledica.

INICIJATIVA ZRENJANINSKOG POSLOVNOG KRUGA
ZA ZABRANU RADA NEDELJOM U TRGOVINAMA

20. Maj 2020.  • 2079 Opširnije

Članovi Zrenjaninskog poslovnog kruga ZREPOK pokrenuli su inicijativu za zabranu rada nedeljom i za vreme državnih praznika u trgovinskoj delatnosti – prodavnicama mešovite robe, tržnim centrima, i pozvali ostale privrednike da im se pridruže.
Predsednik tog udruženja Budimir Jovanović kazao je da je inicijativa proistekla iz činjenice da su građani za vreme vanrednog stanja i rigoroznih ograničenja, uspevali da se snabdevaju osnovnim životnim namirnicama i ostalim potrepštinama za život, čak i u situacijama kada su prodavnice bile zatvorene tri uzastopna dana.
On je naveo da su u prethodnom periodu zemlje u okruženju donele odluku da se zabrani rad nedeljom i da sa ekonomske tačke gledišta ta odluka nije uticala negativno na nivo zaposlenosti radnika niti na poslovanje privrednih subjekata.
Jovanović je rekao da u oblasti trgovine ima oko 200.000 zaposlenih, od čega su 70 odsto žene i dodao da je „najnormalnija stvar humanog društva obezbeđivanje uslova za život porodice“.
„U situaciji kada zaposlena osoba mora da radi 28 dana u mesecu, ne možemo se pohvaliti činjenicom da je standard građana na adekvatnom nivou, takve radne obaveze zaposlenih loše utiču na zdravlje, porodicu ali i na kompletno društvo“, ocenio je Jovanović.
Prema njegovim rečima, odluka o zabrani rada nedeljom ne treba da bude posmatrana samo sa ekonomske strane, već mnogo šire, ona je bitna kako sociološki u smislu funkcionisanja porodice, tako i kulturološki u pogledu sistema vrednosti kada je reč o porodičnim događajima i zabavama.
„Sa ekonomske strane posmatrano trgovine bi se suočile sa preraspodelom radnih obaveza i rasporeda rada radnika, radnici bi bili odmorniji, ugostiteljski objekti bi imali veći prostor za rad i potencijalno više poseta, što u ovoj situaciji posle pandemije može biti pozitivno za njihov brži oporavak“, kazao je Jovanović.
On je dodao da je važno donošenje zakona koji ne dozvoljava izuzetke, kako bi se izbegao svaki vid zloupotrebe.
ZREPOK je inicijativu dostavio nadležnim ministarstvima, Vladi Srbije, Narodnoj skupštini, kao i drugim asocijacijama radnika i poslodavaca, a pozvali su privredne subjekte, da se u znak poštovanja prema svojim zaposlenim radnicima pridruže inicijativi za ukidanje rada nedeljom i za vreme državnih praznika.
Izvor: Danas

GAZDE NE SMEJU DA
UZMU DEO MINIMALCA RADNICIMA

20. Maj 2020.  • 2078 Opširnije

Posle navoda u nekim medijima da pojedini poslodavci u Srbiji traže od radnika da im, na ime poreza i doprinosa, ustupe deo novca od minimalca koji im je obezbedila država, u Ministarstvu finansija kažu da novac dobijen po osnovu direktnih davanja poslodavci mogu samo da isplate na tekuće račune zaposlenih, a u Savezu samostalnih sindikata navode da im se niko od radnika nije žalio na takve slučajeve, ali poziva državu da pojača kontrolu.
Uredba ne predviđa mogućnost da poslodavci zadrže deo novca dobijenog po osnovu direktnih davanja na ime plaćanja poreza i doprinosa na zarade zaposlenih, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu finansija.
Nebojša Atanacković iz Udruženja poslodavaca Srbije (UPS), komentarišući navode da su pojedini poslodavci od isplaćenog minimalca od 30.367 dinara tražili da im zaposleni vrate 18. 000 dinara na ime poreza i doprinosa, kaže za Tanjug da, po logici, poslodavacu posle isplate minimalaca radnicima ostaje obaveza da plati doprinose, koji iznose gotovo 20.000 dinara po radniku.
Podsetio je na to da je UPS tražio da država poslodavcima oprosti te doprinose i da ih ona plati fondovima, ali da je to verovatno bio suviše veliki zalogaj za Ministartsvo finasija i državu, i naveo da u tom slučaju ne bi bilo dilema.
On je rekao da su se UPS obraćali mnogi poslodavci jer su izračunali da im se više isplati da otpuste zaposlene pa ih kasnije, kada krenu da rade, ponovo zaposle nego da im ostane dug za plaćanje doprinosa, ali da su onda počeli da računaju da im se ipak isplati da ne raskidaju radne odnose.
Kaže da se kao Udruženje privrednika zalažu za interese privrede koja treba da funkcioniše i opstaje, i da uvek plediraju na to da se poslodavci i zaposleni dogovore u obostranom interesu.
– Ima toliko različitih subjekata, teško je reći da li je to možda već bio neki prethodni dogovor, da li je to bio dogovor poslodavca koji je rekao zaposlenom „Ja ću da te otpustim, ili ako te ne optustim, daću ti samo deo ili ću uzeti deo koliko me koštaš“ – rekao je Atanacković.
Naveo je da je u APR-u registrovano oko 400.000 privrednih subjekata, da neki nisu radili, neki su imali smanjeni obim posla, dok su pojedini imali veoma mnogo posla, kao što su oni koji bave snabdevanjem namirnicama.
Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković kaže za Tanjug da nemaju uvid u tačnost navoda da poslodavci traže deo novca od radnika, ali da, u slučaju da se to desi, preporučuje zaposlenima da to ne rade i da prijave takve eventualne zloupotrebe ministarstvima finasija i rada i sindikatu.
– Poruka Ministarstvu finansija i inspektorima je da naprave neku vrstu kontrole preduzeća i poslodavaca kojima je država dala pomoć da bi im oni dali povratnu informaciju o tome da su sa specijalnog kovid-računa isplatili minimalac radnicima – naveo je Vuković.
Duško Vuković kaže da bi ta dodatna kontrola podrazumevala da država traži od poslodavaca da joj pošalјu skenirane izvode uplata minimalaca na račune radnika.
Navodi da su neki poslodavci sigurno društveno neodgovorni i zloupotrebalјavaju situaciju i da su se tako ponašali i ranije, ali da to mora da bude sankcinisano.
– Država treba da zaista sankcioniše sve poslodavce koji zloupotreblјavaju nešto što je dobar potez, a to je da se u ovim teškim vremenima radnicima obezbedi zarada – kaže Vuković, i navodi da bi u tome pomogao i pritisak javnosti.
On ocenjuje da su mere koje je preduzela Vlada Srbije vrlo dobre.
Izvor: Dnevnik

SINDIKATI RGZ: ULEPŠANI REZULTATI DIGITALIZACIJE
ISKORIŠĆENI ZA ZADUŽIVANJE KATASTRA

18. Maj 2020.  • 2077 Opširnije

Sindikati zaposlenih u Republičkom geodetskom zavodu (RGZ) uputili su pismo premijerki Srbije Ani Brnabić, u kom su izneli primedbe na rad te institucije, i u kom navode da su „filovani i ulepšani rezultati u ‘reformama’ iskorišćeni za dodatno zaduživanje kod međunarodnih institucija u iznosima koji su preko 60 miliona evra“.
„Sve ono na šta smo Vama kao i predsedniku (Aleksandru Vučiću) ukazivali u prethodnih 18 meseci je sada sasvim jasno i na žalost potvrđeno u praksi”, ocenjuje se u saopštenju koje su potpisali Jedinstvena organizacija sindikata RGZ, Sindikat „Nezavisnost“ i Sindikat zaposlenih RGZ-a u Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata.

PREUZMI PISMO PREMIJERKI

ZABRANA RADA NEDELJOM:
VEĆA PRAVA ILI VIŠE OTKAZA?

18. Maj 2020.  • 2076 Opširnije

Privrednici iz Bajine Bašte pokrenuli su inicijativu da se na teritoriji te opštine usvoji pravna regulativa koja nedelju predviđa kao neradan dan.
Veliki broj privrednih subjekata iz te opštine koji se bave trgovinom i mešovitom robom pokrenuli su inicijativu da se u Bajinoj Bašti usvoji pravna regulativa koja nedelju predviđa kao neradni dan u sektoru trgovine mešovitom i prehrambenom robom.
Inicijativa je upućena predsedniku opštine, zameniku predsednika i opštinskom veću, prenosi protal Drina info.
U detaljnom obrazloženju navedeni su svi razlozi koji idu u prilog usvajanju ovakve odluke, a navodi se da je tokom vanrednog stanja došlo se do zaključka da je apsolutno moguće zadovoljiti sve potrebe građana u uslovima redukovanog radnog vremena i da su diskretni heroji u teškim vremenima bili radnici prodavci i zaposleni u maloprodajnim objektima.
Oni su naveli i da su njihovi zaposleni nečiji mame, tate, sestre koje u ovakvim uslovima privređivanja neko mnogo manje viđa.
"Sa druge strane mi kao poslodavci suočeni smo sa velikim problemima kada su u pitanju rasporedi radnog vremena i slobodni dani za naše zaposlene i večito smo rastrgnuti između društvene odgovornosti kojoj svi težimo i profitabilnosti poslovanja, zbog koje smo i registrovani", piše u inicijativi.
Ocenjuje se i da umesto da se te radne nedelje koje na godišnjem nivou čine 50 i više radnih dana amortizuju dodatnim zapošljavanjima, oni se u stvari amortizuju većim opterećenjem postojeće radne snage ili dodatnim angažovanjem samih preduzetnika.
U Srbiji se mesecima unazad polemisalo o inicijativi za zabranu rada nedeljom u trgovinama.
O tome je početkom godine govorio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Predsednik je u januaru rekao da ne razume ideju o uvođenju zabrane rada nedeljom. "Ne znam čija je to ideja. Video da sam da su Crna Gora i Hrvatska to usvojile. Ja sam protiv toga. Svaki čovek bi hteo da ima zagarantovano slobodno vreme. Ali, možeš ti, ali nemoj mene da teraš, ja hoću da radim", rekao je predsednik tada.
Njegovo mišljenje deli I minister rada Zoran Đorđević, koji je govorio ranije za B92.net o aktuelnim ekonomskim pitanjima u zemlji.
"Već sam objašnjavao da se ta praksa pokazala kao loša u nekim zemljama, tako da mislim da u trenucima kada se borimo za radna mesta, rast ekonomije, veći turizam o ovome ne razmišljamo", rekao je Đorđević. Kakva je situacija u regionu?
Odlukom crnogorske Vlade prodavnice u toj državi od 20. oktobra 2019. godine više ne rade nedeljom.
Trgovina na veliko i trgovina na malo, kako je propisano novim zakonom, ne može da se obavlja nedeljom i u dane državnih i drugih praznika.
Ukoliko prodavnice u Crnoj Gori rade nedeljom i praznicima, suočiće se sa novčanim kaznama I zatvaranjem
Zabrana rada nedeljom tema je i u susednoj Hrvatskoj
U Hrvatskoj je krajem aprila u vreme koronavirusa doneta odluka da se zabrani rad trgovina nedeljom, sa objašnjenjem da je to učinjeno iz epidemioloških razloga, te da je to samo još jedna epidemiološka mera, pišu hrvatski mediji.
Hrvatsko udruženje poljoprivrednika, Nacionalno udruženje ugostitelja i Udruženje Glas preduzetnika smatraju da neradna nedelja donosi pad prihoda za trgovce, male poljoprivrednike, ugostitelje i mnoge povezane uslužne delatnosti koje su već pretrpele žestok udarac zbog pandemije, piše Novi list.
Trgovci pri Hrvatskoj udruzi poslodavaca (HUP) saopštili su u subotu kako smatraju da odluka o neradnoj nedelji nije primerena protivepidemijska mera te su od ministarstva zatražili da se omogući rad trgovina nedeljom i neradnim danima, piše Poslovni dnevnik.
"Odluka o zabrani rada nedeljom i neradnim danima neminovno će za posledicu imati otpuštanje određenog broja zaposlenih u trgovini, zbog smanjenog fonda sati", naveli su.
Savez samostalnih sindikata Hrvatske (SSSH) poručio je početkom maja da je neradna nedelja pitanje interesa društva te mora imati prednost nad interesom profita, a da su od Vlade zatražili da u skupštinsku proceduru hitno pošalje izmene Zakona o trgovini te njihovo donošenje pre parlamentarnih izbora.
U našoj anketi dve trećine ljudi izjasnilo se da je za zatvaranje radnji nedeljom.
U anketi možete glasati, a u komentarima pišite o razlozima zbog kojih mislite da radnje treba ili ne treba da budu zatvorene nedeljom.
Izvor: B92

MENADžMENT JURE SPISKOVE ZARAŽENIH
POSTAVIO NA OGLASNU TABLU

18. Maj 2020.  • 2075 Opširnije

Nakon testiranja svih zaposlenih u pogonu leskovačke „Jure“, menadžment te fabrike je rezultate testova, napisane rukom i bez zvaničnih obeležja nadležnih zdravstvenih organa i pečata YURA Korporacije, postavio na oglasne table, obaveštavajući tako one radnike koji su zaraženi kovid virusom.
Zbog takvog bezobzirnog i nelјudskog ponašanja menadžmenta, koje je prouzrokovalo uznemirenost i strah kod zaposlenih, Samostalni sindikat metalaca Srbije uputio je dopis predsednici Vlade Srbije i nadležnim institucijama da intervenišu, kako bi zaposleni na zvaničan način bili obavešteni o rezultatima testova.

PREUZMI DOPIS SINDIKATA METALACA

Dokad će menadžmentu "Jure" profit biti
važniji od zdravlja radnika ?

14. Maj 2020.  • 2074 Opširnije

Pogon „Jure“ u Leskovcu je od početka pandemije bio i ostao glavno mikrožarište korona virusa, koje nadležni državni organi ne mogu ili ne žele da spreče.
Prema dosadašnjim zvaničnim podacima Kriznog štaba, od 339 obolelih građana Leskovca, 67 je zaposleno u leskovačkom pogonu te južnokorejske kompanije.
Dok se broj novozaraženih, prema zvaničnoj statistici, svakodnevno uvećava, na rezultate novotestiranih se još uvek čeka, pa postoji velika opasnost da ih je mnogo više.
Zbog neodgovornog i nehumanog ponašanja menadžmenta „Jure“, Leskovac je preuzeo neslavno prvo mesto u Srbiji po broju novozaraženih.
Na sve to je Savez samostalnih sindikata Srbije konstantno upozoravao, slao brojne dopise inspekciji i najvišim državnim organima.
Iako je Inspekcija rada u dva navrata posetila taj pogon, ništa se nije pozitivno promenilo u ponašanju menadžmenta, koje je nastavilo sa kršenjem sanitarnih i zdravstvenih propisa, koje je država propisala.
Zaposleni se pozivaju na posao bez obzira da li su bili u kontaktu sa obolelim osobama i moraju da rade jedan do drugog, uprkos preporukama da moraju biti na udaljenosti većoj od dva metra. Ko odbija da radi, preti mu se otkazom, dok bahati čelnici „Jure“ prete da će, umesto obolelih i onih koji zbog nepoštovanja mera odbijaju da rade, „u svoje pogone zaposliti nove radnike sa Nacionalne službe za zapošljavanje“.
Pored toga, imamo i najave da, onima koji već dve godine rade na određeno vreme, neće biti produžavani ugovori o radu.
Pored velikog broja zaraženih radnika, ovakvo ponašanje dovelo je do toga da su zaposleni svakodnevno pod stresom i u strahu da li će oboleti od virusa ili dobiti otkaz.
Za sve u Srbiji, osim nadležnih državni organa, odavno je očigledno da kompaniji „Jura“ nije stalo do zdravlja zaposlenih i svih građana Srbije, jer su zaslepljeni jurenjem profita i njihovim ličnim bogaćenjem.
Ne samo da sva nastojanja naše centrale da zaštiti te radnike bivaju onemogućena, već menadžment „Jure“, uprkos ustavnom pravu, onemogućava i ne priznaje pravo na sindikalno organizovanje, preteći otkazima onima koji to pokušaju.
Zato je Predsedništvo Saveza samostalnih sindikata Srbije, sa poslednje sednice, održane 11.maja, uputilo zahtev Vladi Srbije, svim inspekcijskim organima i Kriznom štabu da najenergičnije spreče ovakvo ponašanje menadžmenta „Jure“ u Leskovcu, a da protiv odgovornih budu podnete prekršajne i krivične prijave.
Time bi uputili jasnu poruku svim neodgovornim i bahatim poslodavcima da se i u Srbiji moraju poštovati njeni radnici i svi građani i da zakonska regulativa važi za sve.

KONGRES SSSS BIĆE ODRŽAN 30. JUNA 2020. GODINE

12. Maj 2020.  • 2073 Opširnije

Predsedništvo Saveza samostalnih sindikata Srbije donelo je Odluku da Šesnaesti Kongres Saveza samostalnih sindikata Srbije bude održan 30. juna 2020. godine. Sve izborne aktivnosti na nivou samostalnih sindikata Srbije i teritorije Vojvodine moraju da budu sprovedene do 12. juna.

PREDSEDNIŠTVO
SAVEZA SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE

Broj: 03-139/3
Beograd, 12.05.2020.

Na osnovu člana 22. Statuta Saveza samostalnih sindikata Srbije, Predsedništvo Saveza samostalnih sindikata Srbije, na sednici održanoj 11.05.2020. godine, donelo je


O D L U K U
O SAZIVANjU XVI KONGRESA SAVEZA SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE


 

Član 1.

Saziva se XVI Kongres Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Šesnaesti Kongres Saveza samostalnih sindikata Srbije biće održan u utorak, 30.06.2020. godine, u Beogradu, u Dvorani Doma sindikata.

 

Član 2.

Predsedništvo je donelo odluku da sve izborne aktivnosti na nivou samostalnih sindikata Srbije i teritoriji Vojvodine budu sprovedene do 12. juna, a da do 15. juna dostave imena delegata za Kongres i kandidata za Statutarni i Nadzorni odbor i članove Veća SSSS u novom sazivu.

 

Član 3.

Ova odluka stupa na snagu sa danom donošenja.

 

Obrazloženje


Zbog korona virusa i vanrednog stanja uvedenog u zemlji, 16. Kongres SSSS, koji je prvobitno bio zakazan za 28. maj 2020. godine, morao je da bude odložen.
Zbog hitnosti i nemogućnosti održavanja Veća SSSS, Predsedništvo je donelo ovu odluku, koja će biti verifikovana na narednoj sednici Veća.

 

 

PREDSEDNIK
Ljubisav Orbović



PREUZMI ODLUKU U ORIGINALU

Zaštitnu opremu
treba da obezbedi poslodavac

6. Maj 2020.  • 2072 Opširnije

U pripremi je posebna uredba o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad kako bi se sprečilo širenje virusa

I kada bude ukinuto vanredno stanje, u Srbiji će na snazi ostati vanredne mere u okviru proglašenja epidemije od posebnog značaja, koje će morati da se sprovode preventivno da bi se sprečilo dalje širenje virusa korona. To, faktički, znači da će poslodavci, kada radnici u većem broju počnu da se vraćaju na posao, morati kao i dosad da im obezbede svu neophodnu zaštitnu opremu dok se nalaze na svom radnom mestu. Na to ih, bez obzira na to da li je na snazi vanredno stanje ili ne, obavezuje Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, a kako „Politika” saznaje, u pripremi je i vladina posebna uredba o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad za sprečavanje širenja zarazne bolesti kovid 19, koja će takođe biti obavezujuća za poslodavce, ali i za radnike.
– Dužnost poslodavca jeste da nabavi i obezbedi zaštitnu opremu za svakog zaposlenog. O tome radnik ne treba uopšte da vodi računa. Pod takvom opremom se podrazumevaju maske, rukavice, viziri, sredstva za dezinfekciju... To, između ostalog, piše i u predlogu uredbe koju nam je juče dostavilo Ministarstvo za rad, a na koju ovih dana treba da damo mišljenje i predloge za eventualnu doradu, da bi se što pre usvojila – otkriva Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, očekujući da će uredba uskoro biti na snazi.
Do tada, poslodavci će morati da se pridržavaju preventivnih zaštitnih mera i obezbede neophodnu opremu za rad svojih zaposlenih u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu. Ukoliko radnik primeti da mu poslodavac nije obezbedio sredstva za ličnu zaštitu zdravlja ima mogućnost da odbije da radi, bez posledica po svoj radni status. To je, kako dodaje Vuković, njegovo zakonsko pravo, ali isto tako, ako radnik ne poštuje mere koje su propisane zakonom, poslodavac može da ga kazni, isto kao i inspekcija rada.
U najavljenoj uredbi o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad biće bliže pojašnjene obaveze poslodavaca, ali i zaposlenih. Poslodavac će tako biti dužan da donese plan sprovođenja preventivnih mera, da upozna zaposlene sa njihovim obavezama i pravima, da obezbedi dovoljno zaštitne opreme i dezinfekciju obuće pre svakog ulaska u prostorije poslodavca... Kako ističe dr Zoran Savić, predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, uredba će biti usvojena da bi se sprečilo dalje širenje zaraze kovid 19.
– Ovim obavezujućim dokumentom biće ograničeno i korišćenje klima-uređaja u prostorijama poslodavaca. Uključivanje rashladnih uređaja se ne preporučuje, osim ako je zaposleni sam u prostoriji. Poslodavac će takođe biti dužan da obezbedi četiri kvadratna metra radnog prostora po zaposlenom, odnosno najmanje dva metra fizičke distance između radnika, uz eventualno postavljanje zaštitnih barijera. U zavisnosti od delatnosti koju poslodavac obavlja, uredbom će biti predviđena i mogućnost rada u smenama – nabraja dr Savić.
Ipak, radnici se često pitaju da li će poslodavci biti u obavezi da im obezbede i zaštitnu opremu van radnog mesta. Naime, da bi uopšte došli do posla, moraju da nose rukavice i maske u javnom prevozu.
– U tom slučaju poslodavac nije dužan da im obezbedi opremu. Podrazumeva se da zaposleni ipak štite sebe i sami brinu i o sopstvenom zdravlju, a onda i o zdravlju drugih – dodaje dr Savić.

Kazne za kršenje mera bezbednosti na radu
Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, za poslodavca sa svojstvom pravnog lica koji zaposlenom ne obezbedi rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, propisana je novčana kazna od 800.000 do 1.000.000 dinara. Za odgovorno lice u pravnom licu propisana novčana kazna iznosi od 40.000 do 50.000 dinara. Za isti prekršaj, za poslodavca koji je preduzetnik propisana je novčana kazna u iznosu od 400.000 do 500.000 dinara.
IZVOR: POLITIKA

FIAT U KRAGUJEVCU
NA PLAĆENOM ODSUSTVU DO 18. MAJA

5. Maj 2020.  • 2071 Opširnije

Radnici fabrike „Fijat Krajsler automobili Srbija“ (FCA) biće na plaćenom odsustvu do 18. maja, a da li će ono biti produženo i posle tog datuma znaće se u međuvremenu, rečeno je agenciji Beti u Samostalnom sindikatu te fabrike.
Radnici FCA su bili na plaćenom odsustvu od 16. marta, a posle uskršnjih praznika su koristili i stare godišnje odmore.
Prema rečima predsednika sindikata Zorana Markovića, u fabrici su radno angažovani, ali „redukovano”, samo radnici bezbednosti, generalnog servisa i protivpožarne zaštite.
Na ulazu u fabriku se nalazi medicinska sestra koja radnicima meri temperaturu, a za zaposlene su obezbeđene zaštitne maske i rukavice. Izvor: Beta

SINDIKATI NEZADOVOLJNI USLOVIMA RADA
U FABRICI ZASTAVA ORUŽJE

5. Maj 2020.  • 2070 Opširnije

Sindikat u fabrici Zastava oružje tvrdi da danas radnicima na ulazima u fabriku nije deljena zaštitna oprema, odnosno maske i rukavice, koje su počeli da dobijaju tek tokom prepodneva.
U pogonima, tvrde iz sindikata, nema dozera, a nije regulisana ni fizička distanca među zaposlenima koju su propisale nadležne zdravstvene ustanove.
„Jednostavno, nisu stvoreni uslovi za početak rada u vreme epidemije“, ističu u Sindikatu Zastave oružja, u kojoj je danas, nakon gotovo jednomesečne pauze, uzrokovane opasnošću od širenja zaraze virusom korona, proizvodnja ponovo krenula punim kapacitetom, sa većinom od ukupno oko 2.600 zaposlenih.
Predsednik oružarskog Sindikata Dragan Ilić pita šta ako, u postojećim uslovima, radnici počnu da se razboljevaju i da zarazu potom prenesu svojim porodicama, što bi za posledicu moglo da ima ponovno širenje epidemije, posebno kod osetljivijih kategorija stanovništa u Kragujevcu i Šumadije. Pita i ko će da snosi odgovornost zbog toga što bezbednost i zdravlje Zastavinih oružara nisu zaštićeni na odgovarajući način.
– Sistem u fabrici, jednostavno, nije spreman za početak proizvodnje u punom kapacitetu i sa svim radnicima. Radnici u pogonima dobijaju redovna sredstva zaštite, a ne ona koja su, prema preporukama epidemiologa, predviđena u slučajevima zaraze, što nikako nije dobro, smatra Ilić i naglašava da je indikativno da gradska i državna administracija još nisu počele da rade, da ne rade ni zaposleni u javnim preduzećima i ustanovama, što upućuje na to da vlast, i u vreme epidemije COVID 19, primenjuje dvostruke standarde prema građanima Srbije, pri čemu za radnike u fabričkim pogonima ne važe one mere zaštite od zaraze koje važe za neke druge slojeve stanovništva.
Napominje, s tim u vezi, i da su u javnom prevozu koji u Kragujevcu funkcioniše od danas, propisane stroge mere zaštite od širenja zaraze, a da u fabričkim pogonima koji su, potencijalno, s obzirom na činjenicu da pod istim krovom može da bude i po nekoliko stotina ljudi, odgovarajuće zaštite nema.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata u Kragujevcu Jugoslav Ristić takođe smatra da su i u uslovima pandemije COVID 19 diskriminisani upravo oni slojevi radno sposobnog stanovništva koji stvaraju dohodak i novu vrednost. Tome u prilog, navodi naš sagovornik, i činjenica da uslovi rada i mere zaštite u vreme epidemije nisu propisane jedino za industrijske radnike.
– Uslovi rada i mere zaštite propisani su za frizerske i salone lepote, za teretane, za restorane i kafiće i druge uslužne delatnosti, što je, naravno, dobro. Ali, nije dobro što takve mere ne postoje jedino za industrijske radnike koji, voljom vlasti, mogu, odnosno moraju da počnu, ili su već počeli da rade, iako, zbog opasnosti od širenja zaraze, i dalje ne rade ni pravosuđe, ni poreska uprava ni druge javne službe i ustanove, konstatuje Ristić, koji je jedan od retkih, ako ne i jedini među domaćim sindikalcima koji je već upozoravao na opasnost od širenja zaraze u fabričkim halama i na nepostojanje odgovarajuće zaštite industrijskih radnika.
On ponovo apeluje na Vladu Srbije da konačno propiše uslove rada i mere zaštite za industrijske radnike u vreme epidemije, kako bi Inspekcija rada, ako i kad uđe u preduzeća, imala na osnovu čega da preduzme odgovarajuće mere.
Ovako, napominje Ristić, inspektori rada, kao što se to već desilo u fabrici južnokorejske Yura koprporacije u Rači, koja od 21. aprila, kršeći preporuke epidemiologa, radi punim kapacitetom, ne može da naloži nikakve sankcije.
Izvor: Danas

NAJVEĆI TERET PODNEĆE ONI
KOJIMA JE I DOSAD BILO NAJTEŽE

4. Maj 2020.  • 2069 Opširnije

Kraj krize koju je izazvala epidemija virusa korona ne nazire se, samim tim i njene posledice, ali ono što je u Srbiji mesec i po dana po uvođenju vanrednog stanja evidentno, jeste da će one biti ogromne, naročito u pojedinim sektorima poput usluga, turizma ili ugostiteljstva.
Veliki broj malih radnji verovatno se nikada neće oporaviti, a desetine hiljada radnih mesta već sada je izgubljeno.
Oni koji radna mesta nisu izgubili suočeni su, ili će tek biti, sa manjim platama, negde primorani da koriste godišnje odmore ili plaćena i neplaćena odsustva, a nezaposlenost u Srbiji će i narednih meseci da raste. Prema procenama MMF-a, ona bi naredne godine mogla da bude više od 13 odsto, što je skok u odnosu na period od pre krize, kada se baratalo sa nekih 10 odsto.
Trećina zaposlenih u našoj zemlji, pokazalo je nedavno istraživanje Infostuda, morala je u vanrednom stanju da uzme godišnji odmor, bolovanje, plaćeno ili neplaćeno odsustvo, a 12 odsto radnika ostalo je bez posla zbog epidemije korona virusa. Gotovo polovina od onih koji su posao izgubili kao razlog tome navela je to što se firma privremeno zatvorila, dok je više od trećine njih reklo da je to zbog smanjenog obima posla. Više od trećine radnika u Srbiji je trenutno zabrinuto da bi mogli da izgube posao.
Zato će ovaj Praznik rada, smatra predsednik UGS „Nezavisnost“ Zoran Stojiljković, biti kao nijedan drugi.
– Obično se pisalo i pričalo o urancima i roštiljijadi ili protestnoj šetnji, a očito da ove godine nema ni jednog ni drugog, kaže Stojiljković za Danas.
Mere države, pre svih ona da se malim i srednjim preduzećima uplati po tri minimalca je, ističe on, sa dobrim okvirom, ali nedovoljno preciznim selektivnim i kontrolisanim ciljem.
– Mere daju efekte, jer se val otpuštanja ljudi zaustavio, broj je zvanično 10.000 do 15.000 ljudi koji su ostali bez posla, u stvarnosti je nekoliko puta više, plus samozaposleni i oni koji rade u sivoj ekonomiji. Zato bi ta mera trebalo da traje duže, još tri meseca, pa i dugoročnije, do kraja godine, ističe Stojiljković.
On napominje da ta mera mora da bude selektivna, odnosno da mora da se pomogne onim sektorima koji su najviše ugroženi.
– Neselektivna je mera ako svima date, a to podrazumeva i one kojima prihod ne pada ili pada manje od 10 odsto. Mora pomoć da se usmeri na one sektore i grane koji će biti natprosečno pogođene, a očito je da će to biti pored usluga i hotelijerstvo, turizam i sve što je vezano za povremenu potrošnju, napominje naš sagovornik.
Za sindikate je, kako kaže, bitno da se očuvaju radna mesta, ali ga plaši to što se širi pravilo da treba biti srećan što imaš kakav-takav posao i prihode. Sada mu prošlogodišnji prvomajski zahtevi sindikata, ističe on, poput dostojanstvenog rada i zarada od kojih može da se živi, deluju romantično. Ono što nas čeka, napominje, jeste manje investicija, manje doznaka, povratak 200.000 ljudi koji su izgubili posao na Zapadu.
Ni potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković ne može da proceni do kojih će sve posledica po zaposlene dovesti epidemija korona virusa, ali iz iskustva tranzicionog perioda i nekih drugih kriznih situacija, najveći teret podneće oni koji su do pojave epidemije bili u statusu rada na privremenim i povremenim poslovima.
– To su oni kojima ističu ugovori na određeno vreme, rada preko agencija za zapošljavanje, ali opasnost je velika i po zaposlene koji rade u onim sektorima koji su doživeli najveće udarce i koji praktično nisu funkcionisali niti će u dogledno vreme dostići onaj obim poslovnog angažmana koji su imali do početka epidemije, ističe Vuković.
Hotelijerstvo, ugostiteljstvo, turizam, drumski saobraćaj i avio saobraćaj, napominje on, drže „primat“ u udarcima koje doživljavaju od najave epidemije.
– Pogođeni su i mnogi oni koji samostalno privređuju i mislim da se nepravedno izostavljaju sa spiska gubitnika zbog korona virusa, od poljoprivrednika koji ne mogu da plasiraju svoje proizvode, do estradno-umetničkih izvođača koji isključivo nastupaju u ugostiteljskim objektima i nemaju gde drugo da ostvare prihode, ističe naš sagovornik.
Vuković kaže i da niko ne zna koliko je ljudi do sada ostalo bez posla i da je nesaglediv broj onih koji će izgubiti radno mesto, posebno po protoku perioda od tri meseca, koliko će država pomagati malim i srednjim preduzećima i koja ukoliko ne bude nove državne pomoći neće imati ograničenja u otpuštanju radnika.
– Želim da verujem, mada mi iskustvo govori drugačije, da poslodavci neće čim kriza započne kao prvoj meri pribegavati raskidima ugovora o radu s radnicima, a potom da ih angažuju na crno, naglašava Vuković.
Na pitanje u kolikoj meri su od pomoći bile ili će biti mere države, naročito uplata tri minimalca za svakog radnika, Vuković kaže da u trenutku dok odgovara na ovo niko još tu pomoć nije dobio, iako ne sumnja da će mnogi koji su se prijavili i dobiti pomoć u visini minimalne zarade za svakog svog radnika.
– Generalno ovu meru države doživljavam, u uslovima opasnosti po život i zdravlje stanovništva, otežanih, ponekad i sprečenih uslova za slobodan protok ljudi, roba i usluga, kao povraćaj novca onima koji godinama pune državni budžet, zaposlenima i privredi, ističe Vuković i kaže da oni koji shodno ustavnim ovlašćenjima imaju ulogu da trenutno raspolažu i distribuiraju novac građana i privrede, ne bi uopšte, a posebno u ovim uslovima trebalo da prave „predstavu“ jer radnicima i privredi daju samo ono što su od njih već ranije dobili.
Prema podacima PKS, gotovo 80 odsto firmi tokom krize beleži pad prihoda. Počevši od turističkog sektora koji je štetu veću od milijardu evra, preko jednog od najboljih sektora IT, gde većina startapova ima pad prodaje i do 60 odsto, kriza je zakucala na svačija vrata. Er Srbija beleži gubitak od 35 miliona evra, a neke kompanije su svoje gubitke, poput Gorenja, saopštile u broju izgubljenih radnih mesta. Upravo će to, smatra Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku, uz smanjenje zarada biti jedna od najvećih posledica ove krize.
– Pad tražnje tokom leta dovešće do smanjenja zarada u privatnim kompanijama, jer sve koje ne budu imale dovoljno tražnje neće otpuštati ljude, ali će smanjiti plate. Prihodi će biti znatno manji i svi troškovi će morati da se režu. To je prva posledica, ističe Rajić. Tamo gde pad tražnje, kako kaže, bude od 25 do 30 odsto, te firme biće u crvenoj zoni i najverovatnije će morati da otpuštaju radnike. Ako pad bude manji od 20 odsto, firme će gledati da racionalizacijom smanje troškove. Rajić napominje da će na desetine hiljada ljudi u uslužnom sektoru ostati bez posla i da se kriza neće završiti za nekoliko meseci.
– Svuda u svetu je pad tražnje, pad porudžbina i kada uračunate da ni turistička industrija, ni industrije zabave, sporta, automobila, velikih mašina ne rade logično je da će se sve manje kupovati, samim tim i manja je potreba za pratećim uslugama, naglašava Rajić.
Oporavak privrede zavisiće od epidemiološke situacije, a on podseća da su u Nemačkoj urađene studije koje predviđaju još četiri do šest novih talasa epidemije. Ono što je, kako kaže, problem kod nas što još ne znamo kako ćemo se suočiti sa dugoročnim efektima krize.
evropske zemlje već imaju plan da se, napominje on, okrenu lokalnom tržištu. Koliko ćemo radnih mesta sačuvati zavisi, kako kaže, i od toga koliko je naša ekonomija u stanju da bude samoodrživa, da što manje uvozi i što više proizvodi ovde.
– Nama opasnost preti od smanjenja zarada i ostajanja bez posla. U krizi 2008, odnosno u tih nekoliko godina od 2009. do 2012. bez posla je ostalo nekih 180.000 ljudi, a 55.000 preduzeća je zatvoreno. Šta će se sada desiti? Nestaće veliki broj malih firmi koje imaju jednog do pet zaposlenih, naročito u uslužnom sektoru, napominje Rajić.
Posle prvog talasa krize ide drugi u kom nas čeka pad tražnje, a posle toga i treći u kom će, tvrdi Rajić, doći do prelivanja svega toga na zarade. Za Srbiju bi, smatra on, bilo najbolje rešenje da se porezi i doprinosi na zarade smanje na evropski prosek od 35 do 40 odsto, i da postoji reforma fiskalnih nameta i da bismo tek sa tim lakše prošli kroz krizu nego neke druge zemlje. Stabilizaciju očekuje tek u drugoj polovini naredne godine.
Nedovoljna pomoć za najugroženije
Duško Vuković kaže da su sa spiska direktne pomoći izostavljeni neki slojevi građana koji trenutno nisu u mogućnosti da ostvaruju prihode, zatim oni koji su ostali bez posla, jer su nadoknade preko službe za zapošljavanje male, što je značajan broj ljudi.
– I ova situacija je pokazala da, i kada su ugroženi slobodno mogu da kažem nacionalni interes, jer od zdravlja i zaštite života stanovništva nema značajnijeg državnog pitanja, politička elita želi da ima jedina ekskluzivitet u donošenju ekonomskih i socijalnih politika, iako bi te politike u redovnim a posebno u vanrednim uslovima trebalo da budu proizvod konsenzusa socijalnih partnera i sveta politike, ističe Duško Vuković. U ovom sindikatu, kako kaže, imaju znanja da daju argumentovane i konstruktivne predloge, ali je skeptičan da će te predloge uvažiti svet polItike i krupnog kapitala.
Šanse za oporavak
– Ukoliko kriza ograničeno bude trajala, tu šanse za oporavak ima krajem ove i početkom naredne godine i onda od tog udarca koliko god bolan bio ima oporavka. Ukoliko, međutim, dođe do recesije, onda ćemo imati problem, ističe Stojiljković i kaže da ne zna kako ćemo na jesen prinuditi nekog ko ima turističku agenciju da ne pošalje ljude na neplaćeno odsustvo ili ih otpusti ako država ne bude spremna da interveniše, i to ne samo da odlaže već i da otpiše deo obaveza.
Prepolovljeni eksterni prihodi
– Imaćemo smanjen prihod od turizma, manje direktne strane investicije, one ove godine neće biti ni polovina, ni trećina kao prethodnih godina. Imaćemo prepolovljen broj doznaka iz inostranstva jer se jedan deo tih ljudi vratio, a oni koji rade tamo neće biti u mogućnosti da šalju onoliko koliko su slali ranije, napominje Dragoljub Rajić.
Izvor: Danas

Vuković: Ove godine smo ostali kod kuće,
sledeće nećemo uveravamo vas

2. Maj 2020.  • 2068 Opširnije

Novi “Intervju na mreži” lista Danas - potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije

Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) već niz decenija, zajedno sa granskim sindikatima, teritorijalnim organizacijama širom zemlje i drugim sindikatima obeležava 1. maj u Beogradu okupljajući na desetine hiljada članova na protestnim šetnjama.
Ove godine zbog vanrednog stanja, zabrane okupljanja i policijskog časa razumljivo da nismo mogli da organizujemo protestnu šetnju.
Njima se, s jedne strane, čuva tradicija proslave Međunarodnog dana rada koja je započela u svetu još 1889. godine, a u Srbiji od 1894, a s druge strane izražava nezadovoljstvo ukupnim, a pre svega materijalnim položajem radnika u Srbiji, niskim zaradama i velikim nejednakostima, kaže u intervjuu za Danas povodom 1. maja, Praznika rada, potpredsednik SSSS Duško Vuković.
„Podsetiću samo na neke poruke koje smo proteklih godina slali vlastima, poslodavcima, najširoj javnosti sublimirajući trenutno aktuelne ili dugogodišnje i hronične probleme s kojima se suočavaju radnici i sindikati u Srbiji – ‘Da plate ustanu a mladi ostanu’, ‘Ne šalite se sa radnicima – 1.maj nije 1.april’, ‘Za veće zarade – vratimo dostojanstvo radu’, ‘Veće plate za opstanak i ostanak’, ‘Ništa o nama bez nas’, ‘I ti si sindikat'“, ističe Vuković i dodaje: „Šteta što veći broj zaposlenih i građana nije učestvovao u šetnjama ulicama glavnog grada i zajedno sa nama iskazao nezadovoljstvo odnosom aktuelne vlasti prema radnicima ali ujedno iskazao i prkos, hrabrost, smelost i jedinstvo u odbrani stogodišnje borbe radnika za humanije uslove rada i bolji standard“.
Vuković ističe da će SSSS već od sledeće nedelje raditi u punom kapacitetu, svi resursi biće pokrenuti radi uvida u stanje u preduzećima i ustanovama, ekonomskoj situaciji i uticaju krize.
„Preduzimaćemo akcije i aktivnosti na poboljšanju pre svega materijalnog položaja zaposlenih. Tražićemo da se održavaju redovne sednice Socijalnoekonomskog saveta, pokretaćemo ponovo inicijative za pomoć onima kojima je dosadašnja pomoć bila nedovoljna a i dalje je neophodna, onima kojima je uskraćena, davaćemo stručnu pomoć pravnu ekonomsku i članstvu i njihovim organizacijama. Borićemo se kao i pre korona virusa na svim frontovima“, kaže naš sagovornik.
Država je, prema njegovim rečima, prema radnicima tokom ove krize mogla bolje da postupi „striktnijom kontrolom poslodavaca u oblasti bezbednosti i zdravlja, garancijom da svim radnicima moraju biti obezbeđena sredstva lične zaštite zbog korona viursa, zdravstveno prihvatljivi uslovi rada, zatvaranjem fabrika i preduzeća koja radnicima nisu obezbeđivala zaštitu od zaražavanja virusom, osnivanjem posebnog fonda solidarnosti za radnike koji su ostali bez posla i onih koji su pre epidemije radili legalno i onih na crno“.
Vuković ističe i da će kao sindikat predložiti Vladi da finansijsku pomoć firmama čiji su radnici angažovani privremeno i preko lizing agencija uslovi time da radnike u ovakvom statusu ne smeju da otpuštaju ili da moraju da obnove ugovore.
„Insistiraćemo i da dobijamo redovne podatke kako se ponašaju firme koje su dobile pomoć, da li su i koliko zaposlenih otpustile“, naglašava on.
Da su predstavnici sindikata, kako kaže, bili uključeni u krizni štab, a to su predlagali, možda bi mogli da utiču na neke mere kriznog štaba
„Imam osećaj gorčine da primena mere za sprečavanje širenja korona virusom nekima nije bila dozvoljena i omogućena i da su njihovi životi bili i dalje jesu u velikom riziku. Po nama u Savezu zdravlje i zaštita života zaposlenih važnija je od profita“, ističe Vuković.
On se nada i uveren je da će sledeće godine nadoknaditi propuštanje ovogodišnjeg Međunardnog dana rada, „a razlog više za to je što smo juče čuli od nekih poslanika u Skupštini Srbije da 1. maj treba ukinuti“.
„Nikad se ne ponovio razlog zbog kojeg smo danas sprečeni da slobodno i hrabro šetamo Beogradom i slavimo rad i nikad ne dozvolimo svetu politike da skrnavi najsvetiji i najvažniji radnički dan. Ove godine smo ostali kod kuće, sledeće nećemo uveravamo vas“, poručuje Vuković.
IZVOR: DANAS

PRVOMAJSKI PROGLAS 2020.

1. Maj 2020.  • 2067 Opširnije

Prvi put u novijoj istoriji radnici će svoj praznik, 1. Maj - Međunarodni dan rada, obeležiti u vanrednim okolnostima, u svojim domovima, bez mogućnosti da se tradicionalno okupe i javno upute poruku vladi i poslodavcima.
Ipak, tako izolovani u nastojanju da na taj način sprečimo širenje korona virusa unutar zajednice i zaštitimo najstarije i druge osobe sa zdravstvenim problemima, pokazujemo solidarnost koja će nam, i ovoga puta, pomoći da pobedimo nevidlјivog neprijatelјa.
Tako solidarni i jedinstveni moramo ostati i ubuduće u nastojanju da podignemo privredu, koja je stajala u prehodnim mesecima, ali i u svojim zahtevima za bolјi svet rada, viši standard i veća socijalna ulaganja.
Ova kriza je još jednom pokazala vrednost svih radnika za funkcionisanje društva i naš svakodnevni život. Osim zdravstvenih radnika, koji se nadlјudskim naporima bore na prvoj liniji odbrane od virusa, i trgovci, komunalci, apotekari, pekari, građevinari i mnogi drugi, koji su retko u fokusu javnosti, potvrđuju da se bez njihovog rada ne može odvijati normalan život. Pri tom, ne smemo zaboraviti ni sve one koji zbog epidemioloških mera uopšte ne mogu da rade, iako je i njihov doprinos našem životu značajan.
I nije dovolјno da im se samo zahvalјujemo aplauzom, već su njima i svim ostalim zaposlenima potrebne veće plate, bolјi uslovi rada, uklјučujući i bolјu zaštitu zdravlјa i sigurnost na radu. Savez samostalnih sindikata Srbije smatra da ova kriza može biti prekretnica i putokaz vlastima i poslodavcima da ulažu u radnog čoveka, koji jedini stvara materijalnu vrednost i od čijeg rada zavisi svaki profit preduzeća i budžet zemlјe.
Zato za Međunarodni praznik rada šalјemo jasnu poruku da neodgovorni poslodavci neće moći da profitiraju od sadašnje situacije, niti da krše radnička prava.
Pozivamo ih da ne smanjuju plate, da ne otpuštaju radnike, da vode računa o radnom vremenu i o bezbednosti na radnim mestima.
U protivnom, u nama će, kao i uvek do sada, imati lјutog protivnika i istinskog borca za radnog čoveka, kojeg ćemo na sve načine zaštititi.
Socijalno pravedno društvo mora biti i jeste naš cilј.
Svim radnicima i njihovim porodicama želimo dobro zdravlјe i srećan Međunarodni dan rada.
Savez samostalnih sindikata Srbije

BEZBEDAN RAD PREDSTAVLJA ZDRAVU BUDUĆNOST

28. April 2020.  • 2066 Opširnije

Zaštita života ljudi osnovni je prioritet u celom svetu i na današnji dan kada obeležavamo 28. april – Međunarodni dan bezbednosti I zdravlja na radu.
Korona virus je izazvao krizu neviđenih razmera zdravstvenim sistemima, nacionalnim privredama i globalnoj ekonomiji, ali je pogodila i svetsko radno stanovništvo.
Ovaj međunarodni dan, koji je ujedno i dan sećanja na radnike koji su tragično izgubili život na radnom mestu, obeležava se i u Srbiji, kojoj je to od 2010. i Nacionalni dan bezbednosti i zdravlja na radu.
Tako se i Savez samostalnih sindikata Srbije, kao i svih ovih godina, pridružuje obeležavanju ovog dana, u uslovima u kojima prioritet imaju zaštita života, zdravlja i sigurnosti radnika i svih građana od korona virusa.
Naravno, zbog socijalne distanciranosti i izolacije nisu moguće masovnije sindikalne kampanje i akcije, ali će Savez na prigodan način, elektronskim kampanjama i saopštenjem, obeležiti ovaj važan dan.
Sindikate na globalnom, evropskom i nacionalnom nivou zabrinjava što su već do sada milioni radnika izgubili svoja radna mesta, kao što se ne može pretpostaviti koliko će ih ubuduće izgubiti, a ponajviše zbog činjenice što se zaposlenima koji i u ovakvim uslovima rade ne obezbeđuju lična sredstva zaštite, zdravstveno prihvatljivi i sigurni uslovi rada.
I pored straha, zebnji i nepoznanica koje budućnost nosi, ovo je prilika da ukažemo na neke propuste iz prošlosti koje ne bi trebalo da ponavljamo. Osim 28. aprila, oblast bezbednosti i zdravlja na radu neopravdano je van interesa javnosti, briga o zdravlju i bezbednosti na radu najčešće gubi bitku od namere kapitalista da ostvare profit i budu bogatiji od mnogih država.
Često vlasnici kapitala kod nas govore kako je zaštita na radu dodatno opterećenje i trošak privrede i poslodavaca. Tim stavom su u poslednjih dvadesetak godina bitno uticali na promene zakona i propisa u Srbiji, ne samo iz oblasti zaštite na radu, već i na ukupan ekonomski, socijalni i zdravstveni sistem. Sve te promene koje su bile česte, ponekad ishitrene, pa i protivrečne, uz nedovoljan socijalni dijalog i marginalizaciju sindikata, uzrokovali su smanjenjem stope doprinosa za zadravstvo za 50 odsto, koja je evidentno uticala na nedostatak sredstava u zdravstvenom fondu i sve što se iz tog fonda finansira.
Epidemija Covid-19 aktuelizovala je opravdane kritike sindikata na dosadašnje umanjenje stopa doprinosa za zdravstvo i, nadamo se, promeniće odnos društva prema finansiranju zdravstvenog sistema u Srbiji značajno većim ulaganjem u taj sektor. Time bi bili spremniji i za neke druge, buduće epidemije.
Dugogodišnja inicijativa našeg sindikata da se zabrani rad nedeljom u trgovinama Srbije, argumentima koji su podupiralu tu inicijativu, sada se, svesno ili ne, pridružila i država, dosadašnji najveći kritičar i protivnik ove inicijative, uvođenjem mera koje faktički onemogućavaju da stanovništvo kupuje nedeljom.
Zato, poručujemo “I posle dobijene bitke sa korona virusom, ostanimo kod kuća nedeljom”.
Savez SS Srbije nastojaće da i u narednom periodu još snažnije utiče na politiku koja će ulaganje u bolje i dostojanstvene uslove rada i bolju zaštitu na radu tretirati isključivo kao investiciju, a nikako kao trošak. Smatramo da je efikasno upravljanje sistemom bezbednosti i zdravlja na radu nacionalni interes.
Svako odgovorno preduzeće i kompanija i njena politika sprovođenja mera zaštite na radu ne može se zamisliti bez učešća sindikata i predstavnika radnika. Jer, obezbeđenje radnih uslova za rad na bezbedan način, kao i primeren odnos i odgovorno ponašanje svih subjekata u radnoj sredini prema zaštiti života i zdravlja imaju direktan pozitivan učinak na poslovne rezultate. Ostvarivanje zajedničkog cilja – rad bez tragičnih nesreća i povreda na radu - nemoguć je ukoliko nema istinske saradnje i aktivnog doprinosa svih strana u okviru preduzeća ili ustanova, kao i na sektorskom i nacionalnom nivou.
Činjenica da najveći deo vremena tokom dana radnici provode radeći, dolazeći i vraćajući se sa posla, nameće potrebu da se stalno poboljšavaju uslovi i mere kojima će dolazak na posao, rad na radnom mestu i povratak s posla učiniti bezbednijim.
Samo odgovornim odnosom prema zdravlju i sigurnosti na radu učinićemo da strateški nacionalni prioritet i cilj – očuvanje radne sposobnosti kroz ceo radni vek – postane dostižan. Saradnja i podrška najšire javnosti, koordinacija aktivnosti sa udruženjima i organizacijama civilnog društva iz ove oblasti, podizanje nivoa svesti svih subjekata u društvu, kao i ulaganje u zdravlje i živote radnika - biće I dalje prioriteti SSSS.
Bezbedan rad predstavlja zdravu budućnost.

27. april - DAN
SAVEZA SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE

26. April 2020.  • 2065 Opširnije

Još jedan značajan jubilej naše organizacije, 117 godina kontinuiranog rada na zaštiti radnika, borbe za veća prava i zarade i zalaganja za bolјi život, obeležavamo danas u vanrednim okolnostima.
Velikom većinom zatvoreni po kućama i izolovani u nastojanju da na taj način sprečimo širenje korona virusa unutar zajednice i zaštitimo najstarije i druge osobe sa zdravstvenim problemima.
Pored dosadašnjih mnogobrojnih ekonomskih i političkih kriza, ni najnovija nedaća nije zaobišla naš napaćeni narod, koji je sada i životno ugrožen.
Ipak, kao i mnogo puta do sada, solidarnost, koja je nama sindikalistima u krvi, pomogla nam je u borbi sa nevidlјivim neprijatelјem.
Solidarnost će nam pomoći i u prevazilaženju krize, na koju se naša organizacija pozivala i kojom se, kroz čitavu istoriju, uvek rukovodila.
Pred nama su sada ponovo teški dani. Pred radnicima da podignu posrnulu privredu, koja je stajala u prethodnim mesecima, a pred sindikatima da ih zaštite od neodgovornih poslodavaca koji bi hteli da profitiraju od sadašnje situacije.
Uvek ćemo, kao i do sada, biti spremni na dijalog i da podržimo mere koje su za dobrobit radnog čoveka i njegov bolјi standard.
Ali, i za lјutu borbu protiv onih poslodavaca koji krše njihova prava i čiji je isklјučivi interes što veći profit.
Stoga, nastavlјamo borbu za veće plate, bolјe penzije, protiv kaznenih poena i neograničenog radnog vremena.
Vekovna istorija nas obavezuje da od naših cilјeva ne odustanemo i da se za njih još doslednije, jedinstveni i solidarni, borimo.
Svim našim članovima čestitam Dan Saveza samostalnih sindikata Srbije.
PREDSEDNIK
Ljubisav Orbović

Sindikat predškolaca Vučiću: Sjeničani bez plate

7. April 2020.  • 2064 Opširnije

Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije

Poštovani,
Hvala Vam što se borite za dobrobit svih građanja.
Shvatam težinu vremena u kome se nalazite i odgovornost sa kojom se nosite i svakako Vas ne bih ni ometela da situacija nije alarmantna uz molbu da uložite autoritet i pružite podršku. Obraćam Vam se u ime radnika (članova Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije) Predškolske ustanove „Maslačak“ Sjenica.
Moram da Vas upoznam da su zaposleni ove predškolske ustanove u toku ove godine primili samo polovinu zarade (za mesec oktobar 2019.) i to 27.02.2020. tako da im nedostaje novac za hranu, lekove i osnovne životne potrebe.
Zbog prezaduženosti opštine pitanje je kada će uopšte dobiti zaradu u toku ovog meseca, pa pored borbe sa ovom opakom bolešću zaposleni ove predškolske ustanove suočeni sa borbom za egzistenciju, jer za zaposlene na minimalnoj zaradi to znači 15.000 dinara za protekla tri meseca...( imajte u vidu da tu ima hroničnih bolesnika i samohranih roditelja).
O problemima zaposlenih u PU „Maslačak“ Sjenica od decembra 2019. je upoznato Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolškog razvoja, Vlada Republike Srbije (preko Radne grupe za predškolsko obrazovanje) koji su u više navrata pokušavali (nažalost bezušpešno jer je odgovornost na Opštini) da reše problem . Obavešten je i Krizni štab Vlade RS koga smo zamolili za humanitarnu pomoć u vidu paketa hrane i higijene za zaposlene. Ministarstvo prosvete je uputilo u PU „Maslačak“ Sjenica prosvetnu ispekciju da bi proverilo tvrdnju čelnika lokalne samouprave da ova predškolska ustanova ima višak zaposlenih i da je to razlog kašnjenja zarada-što nije ustanovljeno. Lokalnoj samoupravi još uvek nije od strane nadležnog ministarstva posleta budžetska inspekcija …
Najveći problem je što od na osnovu Odluke o maksimalnom broju zaposlenih iz 2013. Opština odobrava i planira budžet za 40 umesto 83 zaposlena koliko sad ima ta predškolska ustanova u skladu sa normatovom (saglasnos za svako novo zapošljavnje ili proširenje delatnosti daje upravo lokalna samouprava po predhodno pribavljenim sagasnostima od nadležnih institucija države) tako da im je odobreni budžet za zarade manji za u odnosu na realan. Preškolska ustanova se po ovom pitanju se obraćala i ministarstvu finansija pokušavajući da dobiji uvećanje mase sredstava za 42.720.000 dinaraza ovu godinu, što bi omogućilo isplatu plata svim zaposlenim prema normativu.
Srdačno,
Bosiljka Jovanović, predsednica

PREDSEDNIŠTVO DONELO ODLUKU O
ODLAGANJU ODRŽAVANJA KONGRESA

18. Mart 2020.  • 2063 Opširnije

Na osnovu člana 22. stav 2, Statuta Saveza samostalnih sindikata Srbije, a u vezi Odluke o proglašenju vanrednog stanja u Republici Srbiji ("Sl. glasnik RS", br. 29/2020), Predsedništvo Saveza samostalnih sindikata Srbije, na sednici održanoj 17. marta 2020. godine, donelo je

ODLUKU O
ODLAGANjU ODRŽAVANjA XVI KONGRESA


  1. Odlaže se održavanje XVI KONGRESA Saveza samostalnih sindikata Srbije, kao i sve aktivnosti u vezi sa sprovođenjem održavanja XVI KONGRESA.
  2. Odlažu se sve izborne aktivnosti na nivou samostalnih sindikata Srbije u određenim granama i delatnostima, saveza samostalnih sindikata na teritoriji i pokrajini.
  3. Samostalni sindikati Srbije u određenim granama i delatnostima, savezi samostalnih sindikata na teritoriji i pokrajini izuzetno mogu da sprovedu izborne aktivnosti isključivo u skladu sa merama Vlade Republike Srbije.
  4. Navedeno u tački 1. i tački 2. ove odluke, odlaže se dok ne bude ukinuto vanredno stanje, uvedeno zbog epidemije i širenja zarazne bolesti COVID-19.
  5. Odluka stupa na snagu danom njenog donošenja.

Predsednik
Ljubisav Orbović

PREUZMI ODLUKU

DOPIS GRANAMA I TERITORIJI: REDUKUJTE
BROJ ZAPOSLENIH I ORGANIZUJTE DEŽURSTVA

18. Mart 2020.  • 2062 Opširnije

SAMOSTALNIM SINDIKATIMA SRBIJE
SAVEZIMA SAMOSTALNIH SINDIKATA SRBIJE NA TERITORIJI

Poštovani,
Usled donošenja Odluke o proglašenju vanrednog stanja („Službeni glasnik RS”, br. 29/2020 od 15. marta 2020. godine) na teritoriji Republike Srbije, u skladu sa Uredbom Vlade Republike Srbije o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja i Odlukom Predsedništva Saveza samostalnih sindikata Srbije od 16. marta 2020. godine, i a u cilju suzbijanja virusa COVID-19.

OBAVEŠTAVAMO VAS

da je potrebno da redukujete broj zaposlenih i ustanovite dežurstva u službi u samostalnim sindikatima i savezima samostalnih sindikata na teritoriji.
Takođe, neophodno je da nam na E-mail: sindikatsrbija@gmail.com dostavite kontakt dežurne osobe (broj fiksnog i mobilnog telefona i mail), kao bi bili u stalnom kontaktu sa centralom Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Predsednik
Ljubisav Orbović

PREUZMI ORIGINAL OBAVEŠTENJA

KOJE SU OBAVEZE POSLODAVACA U VANREDNOM STANJU?

17. Mart 2020.  • 2061 Opširnije

Uredba o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja, kojom se utvrđuje rad van prostorija i od kuće, uvodi zabranu službenih putovanja, i definiše obaveze o zaštiti zdravlјa zaposlenih koju je Vlada Srbije donela 15. marta, objavlјena je danas u Službenom glasniku.
Za vreme vanrednog stanja poslodavac je dužan da omogući zaposlenima obavlјanje poslova van prostorija poslodavca na svim radnim mestima na kojima je moguće organizovati takav rad u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, navodi se u Uredbi.
Kao oblici ovakvog rada navode se rad na dalјinu i rad od kuće.
U Uredbi se navodi i da ako opštim aktom i ugovorom o radu nije predviđen ovakav način rada, poslodavac može rešenjem omogućiti zaposlenom obavlјanje poslova van prostorija poslodavca „ukoliko mu to organizacioni uslovi dozvolјavaju”.
Rešenje obavezno mora sadržati trajanje radnog vremena i način vršenja nadzora nad radom zaposlenog, a poslodavac je dužan da vodi evidenciju o zaposlenima koji obavlјaju rad van prostorija poslodavaca.
Poslodavci čija je delatnost takva da nije moguć ovaj način organizovanja, dužan je da svoje poslovanje uskladi sa uslovima vanrednog stanja i to tako da, ukoliko je to moguće, ne iziskuje dodatna sredstva, organizuje rad u smenama kako bi što manji broj zaposlenih i drugih angažovanih lica obavlјao istovremeno rad u jednoj prostoriji.
Obaveza ovakvog poslodavca je da omogući održavanje svih poslovnih sastanaka elektronskim, odnosno video linkom, video pozivom ili na drugi takav način.
Uredba obavezuje poslodavca da odloži službena putovanja u zemlјi i inostranstvu u skladu sa odlukom nadležnog organa o zabrani odnosno privremenom ograničenju ulaska i kretanja.
Poslodavci su Uredbom obavezani da u cilјu osiguranja zaštite i zdravlјa zaposlenih, angažovanih i stranaka obezbedi sve opšte, posebne i vanredne mere koje se odnose na higijensku sigurnost objekta i lica u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.
Za zaposlene i angažovane koji su u neposrednom kontaktu sa strankama ili dele radni prostor sa više lica potrebno je obezbediti dovolјne količine zaštitne opreme, navodi se u Uredbi.

MERE ZA POMOĆ PRIVREDI DANAS NA SES

17. Mart 2020.  • 2060 Opširnije

Vanredna sednica Socijalno-ekonomskog saveta zakazana je za danas u 10 sati, i na njoj će predstavnici sindikata, poslodavaca i države razmatrati mere za pomoć privredi u novonastaloj situaciji, rekao je za eKapiju Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.
On je istakao da su neke od mera već u pripremi za slučaj da privreda stane zbog korona virusa, ali da to još nije slučaj.
- Fabrike rade, privreda funkcioniše i za sada nije ugrožena. Ako do toga dođe, država će morati da pomogne radnicima, kao što je pomogla i lekarima i penzionerima. Zaposleni ne mogu da snose posledice ove situacije – poručuje Orbović.
Prema njegovim rečima, radnici koji ne budu mogli da rade, moraće da imaju puna primanja.
Na pitanje koje su to mere koje će eventualno biti usaglašene u okviru tripartitnog dogovora, Orbović kaže da će to najpre biti oslobađanje privrede od obaveza, na prvom mestu poreske olakšice, a zatim državne subvencije kao druga linija pomoći.
- Ne isklјučujem ni subvencionisanje zarada u privatnom sektoru, ako to bude neophodno – rekao je Orbović za naš portal.
Izvor: Ekapija

JP "Nacionalni park Đerdap" u
SS šumarstva i prerade drveta Srbije

12. Mart 2020.  • 2059 Opširnije

Kako je predhodne nedelje najavljeno, danas je postignut dogovor između rukovodstva Sindikalne organizacije samostalnog sindikata JP „Nacionalni park Đerdap“ i Samostalnog sindikata šumarstva i prerade drveta Srbije. Zaposleni u ovom preduzeću postali su članovi ovog sindikata.
Tokom potpisivanja Sporazuma je izražena nada da će u budućnosti zajedničkim snagama biti izboren što bolji materijalni i socijalni položaj članstva, a izražena je i zahvalnost Dejanu Matijeviću, predsedniku Opštinskog veća u Majdanpeku, što je prisustvovao svečanom činu potpisivanja Odluke o pristupanju. U ime Samostalnog sindikata šumarstva i prerade drveta Srbije sporazum je potpisao sekretar Zoran Radoman.

SINDIKALCI SU ŽRTVE POSLODAVACA

6. Mart 2020.  • 2058 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) i Ujedinjeni granski sindikati (UGS) "Nezavisnost" tražiće, čim se formira nova vlada Srbije, izmene Zakona o radu kako bi se zaštitili predstavnici sindikata i zaposleni, rečeno je na konferenciji za novinare posle sednice Socijalno-ekonomskog saveta (SES), održane u Vladi Srbije.
Predsednik SSSS Ljubisav Orbović ocenio je kao neprihvatlјivo kažnjavanje lјudi samo zato što su predstavnici sindikata i naveo nekoliko članova SSSS koji su dobili otkaz zbog sindikalnog angažovanja.
Orbović je rekao da predstavnike sindikata kažnjavaju u privatnim, državnim firmama, ali i u javnim preduzećima.
Predsednik UGS "Nezavisnost" Zoran Stojilјković rekao je da je izveštaj o diskriminaciji na tržištu rada, koji je na sednici SES predstavila poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, pokazao da se "pored klasičnih žrtava diskriminacije kao što su žene, najmađi, najstariji", pojavila "neadekvatna sindikalna i partijska pripadnost".
On je naveo da je u izveštaju konstatovano da se "krše sindikalne slobode i prava kad god to delatno počinje da smeta", kao i da se u "povolјniji položaj dovode, formiraju, tetošu, specifično visoko nagrađuju takozvani omilјeni državni, preduzetnički i direktorski sindikati".
Stojilјković je rekao da je opšta ocena da "odgovarajuća partijska knjižica nekoga ko je tog trenutka na vlasti znači veliki pozitivan podsticaj da do nečega dođete".
"U ozbilјnoj smo nevolјi. Ko god je došao da radi u sindikatu i organizuje sindikate nije očekivao lovorike i opšte sipmatije, ali ovo je dovelo do nivoa kršenja prava i ugrožavanja mogućnosti za sindikalno organizovanje", istakao je Stojilјković.
Predstavnik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je da su poslodavci, koji se tako ponašaju prema predstavnicima sindikata, nelojalna konkurencija ostalim poslodavcima koji se pridržavaju zakona.
On je sugerisao da država treba da preduzme mere kako bi se sankcionisale takve pojave.
Atanacković je ocenio da sindikalno organizovanje u firmama može samo da pomogne poslodavcu da uoči manjkavosti u radu.
Ministar za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević rekao je da će posle izbora biti formirana radna grupa koja će raditi na izmenama i dopunama Zakona o radu.
On je pozvao zaposlene da se obrate Inspekciji rada kada dođe do kršenja prava iz radnog odnosa.
Izvor: FoNet

FORMIRAN SES U PANČEVU

2. Mart 2020.  • 2057 Opširnije

Pančevo je dobilo Socijalno-ekonomski savet, od koga sve tri strane - poslodavci, sindikati i lokalna vlast - očekuju da utiče na rešavanje konkretnih problema u međusobnim odnosima.
Čekalo se nekoliko meseci na formiranje pančevačke Unije poslodavaca, kako bi mogao da bude konstituisan i lokalni savet. Mada je neformalno već duži period postojala saradnja poslodavaca i sindikata sa lokalnom vlašću.
"Ja se nadam da ovo ipak neće da bude samo forma, znači da neće da bude telo ili institucija koja je formirana samo zbog pravno-formalnih obaveza, nego pre svega jedno funkcionalno telo koje će da radi u kontinuitetu", izjavio je Saša Pavlov, gradonačelnik Pančeva i predsedavajući ovog tela.
U Pokrajini je formirano tek desetak lokalnih socijalno - ekonomskih saveta od 44 koliko bi trebalo da ih bude. "Različita je situacija u pogledu stepena aktivnosti i u pogledu sadržine dijaloga, ali smatramo da to može da bude mnogo više, kvalitenije i intenzivnije. U svakom slučaju, to je ozbiljan zadatak i za predstavnike rada i za predstavnike poslodavaca", ocenio je Milojica Živković, predsedavajući Pokrajinskog saveta.
Od tog saveta određene inicijative očekuju i članovi Republičkog socijalno-ekonomskog saveta.
"Ovakvi socijalno-ekonomski saveti, pogotovo iz grada koji je industrijski kao Pančevo su vrlo značajni. Njihovi predlozi koji bi dolazili prema nama, ideje rešenja oko nekih zakonskih pitanja, bili bi od velike koristi za nas", rekao je Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Izvor: RTV

ODLOŽENA SEDNICA SES
ZBOG PROMENE DNEVNOG REDA

26. Februar 2020.  • 2056 Opširnije

Sednica Socijalno-ekonomskog saveta (SES) Srbije, koja je trebalo da se održi danas sa prvom tačkom dnevnog reda o kršenju prava članova sindikata, odložena je zbog iznenadne promene dnevnog reda zbog čega predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) nisu došli na sastanak.
Predsednik SSSS Ljubisav Orbović rekao je za Betu da je dogovoreno da prva tačka današnje sednice bude položaj sindikata i kršenje prava po osnovu članstva u toj organizaciji, ali je ta tačka u pozivu za sednicu ostavljena za kraj sastanka.
„Prva tačka dnevnog reda trebalo je da bude rasprava o položaju sindikata i kršenju prava njegovog članstva, ali je mimo dogovora gurnuta u drugi plan. Pošto sve više članova sindikata dobija otkaz smatrali smo da je SES pravo mesto za razgovor“, rekao je Orbović.
Dodao je da je na sednici SES-a Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković trebalo da podnese izveštaj o diskriminacijama na tržištu rada, a da je dnevni red promenjen i u pozivu za sednicu prva tačka je bila Mišljenje o strategiji ekonomske migracije.
Kako je naknadno saopšteno iz Saveta, sednica sa utvrđenim dnevnim redom, o kojem je danas trebalo da bude raspravljano, biće održana 5. Marta.

TRAILOVIĆ:SINDIKAT JE STALNA BORBA

26. Februar 2020.  • 2055 Opširnije

Dosadašnji predsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije za grad Smederevo, Stanimir Trailović, nastaviće savetima da pomaže novom rukovodstvu tog veća i tako prenosi svoje dugogodišnje sindikalno iskustvo.
Iako je od juče i zvanično penzioner, on će, kroz tamošnje udruženje penzionera, dati svoj doprinos borbi za bolji položaj radnika i penzionera.
Nakon 26 godina operativnog sindikalnog iskustva, i tri vezana mandata na čelu smederevskog veća, Trailović je otišao u zasluženu mirovinu.
Do je bio na čelu Sartida, potpisao je prvi kolektivni ugovor u Železari, koji je pružao znatno veća prava od onih koje su tada bile predviđene Zakonom o radu. Nakon toga je u dva mandata bio na mestu potpredsednika Sindikata metalaca Srbije, da bi na čelo Veća Smedereva doašao 2006 godine.
To veće je, dok ga je predvodio, prvo u Srbiji pokrenulo akciju „Stop radu na crno“ na nivou opštine Smederevo.
Tokom svog mandata uspeo je da formira sindikalne organizacije u kompaniji PKC Wiring Systems i preduzeću Minel Enim.
U izjavi za Sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije, Trailović je podsetio da su prevaziđene teškoće u sindikalnoj organizaciji HBIS Group Serbia Iron (bivša Železara Smederevo) i da su, posle jučerašnjih izbora u smederevskom veću, “stvoreni uslovi da ta organizacija bude jedna od najkvalititnijih“.
Novi predsednik tog veća Milanče Virijević je, prema rečima Trailovića, u železari „krenuo od nule, da bi sada došao do 900 članova. „Virijeviću sam savetovao da održi jedinstvo i solidarnost u Veću i da se osloni na pomoć svojih kolega“.
„Jer, sindikat je stalna borba, koja se nikada ne završava“, rekao je Trailović, obećavši da će, kada god to zatreba, biti tu za sindikat.

VIRIJEVIĆ:MASOVNOST I JAČANJE VEĆA PRIORITETI

26. Februar 2020.  • 2054 Opširnije

Masovnost i jačanje Veća biće mi prioriteti u budućem radu, izjavio je za sajt Saveza novoizabrani predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije za grad Smederevo, Milanče Virijević.
Nakon što je juče izabran na čelo smederevskog sindikata, Virijević je odmah najavio borbu za svakog novog člana, koju će sprovoditi i kroz formiranje novih sindikalnih organizacija u brojnim preduzećima.
„U našoj opštini postoje privatizovana preduzeća, domaća i strana, u kojima ne postoji sindikat. Već imamo neke kontakte sa radnicima u tim firmama, kojima ćemo pomagati oko registracije i edukovati ih na koji način da okupe ljude u organizaciju“, objasnio je on.
To veće će, prema njegovim rečima, istovremeno raditi i na formiranju lokalnog socijalno ekonomskog saveta.
„Na tome je rađeno i u prethodnom periodu, ali ćemo sada krenuti intenzivnije. Malo zavisi i od političke volje. Mi smo na nivou države dobili reprezentativnost od Odbora za utvrđivanje reprezentativnosti, ali ministar rada još nije našao za shodno da to i potpiše, iako smo uredno i na vreme dostavili svu dokumentaciju“.
Virijević ističe i da mnogo toga može da se reši istinskim socijalnim dijalogom sa lokalnom samoupravom, sa kojom do sada nije bilo „nekih značajnijih kontakata“.
„To je kod nas neko šarenilo gde se svako bori za vlast i tu onda narod trpi. Ali, uvek ima prostora da se razgovara u tom pravcu“.
Govoreći o smederevskoj železari, Virijević je rekao da je tamo zamrlo sindikalno delovanje, ali da naš sindikat polako počinje da vraća ugled i svakog meseca dobija 10-15 novih članova.
„Mi i dalje tamo delujemo. Imamo ugovore sa advokatima i pružamo sve što je potrebno članstvu, a organizujemo i radničko sportske igre“.
Iako ima oko 17 godina sindikalnog iskustva, u svom radu će, prema sopstvenom priznanju, koristiti sve ono što je do sada učio od prethodnog predsednika Stanimira Trailovića, koji je otišao u penziju.
„Svojim iskustvom i znanjem, Stanimir će mnogo faliti našem Savezu i meni, jer sam od njega i Zorana Vujovića mnogo naučio o kolektivnom pregovaranju i organizaciji protesta“, zaključio je Virijević.

MILANČE VIRIJEVIĆ NOVI PREDSEDNIK SMEDEREVSKOG SINDIKATA

25. Februar 2020.  • 2053a Opširnije

Milanče Virijević je novi predsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije za grad Smederevo.
On je izabran na današnjoj Izbornoj skupštini, dok je prethodni predsednik Stanimir Trailović otišao u penziju.
Po izboru radnih tela i usvajanju Poslovnika o radu i ostalih dokumenata Skupštine, delegatima i gostima se obratio predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović, poručivši novoizabranim predsednicima sindikalnih organizacija da ih čeka težak posao.
On im je poželeo da izdrže sve napore i pritiske sa kojima će se suočavati i da uvek imaju u vidu da rade human posao, u interesu zaposlenih i svih građana Srbije.
„Biće velikih pritisaka, pre svega na sindikalne aktiviste. Da bi se odbranili, moramo da budemo solidarni i da budemo zajedno u svim aktivnostima“, ukazao je Orbović.
„Drago mi je što vidim i čujem da u ovom gradskom veću ima novih članova, novih sindikalnih organizacija, što je znak da su ljudi prepoznali da im je sindikat potreban, kako bi zaštitili svoja prava“.
„Veoma me raduje i činjenica da ima mladih i da će Savez, zahvaljujući njima, imati svetlu budućnost. Jer, bez obzira na osnivanje ’žutih sindikata’ i podršku pojedinih poslodavaca drugim sindikalnim centralama, mi smo ostali najveći, najorganizovaniji i najspremniji da se mobilišemo za aktivnosti“, istakao je predsednik.
Prema njegovim rečima, i u prethodnom periodu smo puno radili, ali rezultatima ne možemo biti zadovoljni jer, pre svega, plate jesu porasle, kao i minimalna zarada, ali je osnovica bila mala, pa su i tako uvećane zarade nedovoljne za dostojanstven život.
Orbović je dodao da nas u narednom periodu čeka još jedan programski zadatak.
„U programu razvoja Srbije, koji se sada promoviše, planirano je da u narednom petogodišnjem periodu prosečna plata bude 900 evra. Zašto je to naš zadatak? Zato što moramo da pratimo i zahtevamo da ovo obećanje bude i realizovano. A, to podrazumeva povećanje 11-13 odsto godišnje“, zaključio je Orbović.
Na sednici, održanoj nakon Izborne skupštine, predsednik Orbović je dobio podršku da i u narednom petogodišnjem periodu ostane na čelnoj funkciji Saveza.

SVE VIŠE STRANACA NA GRADILIŠTIMA

25. Februar 2020.  • 2053 Opširnije

Srpske pruge i puteve grade Kinezi i Rusi. Upravo oni su najbrojniji među stranim radnicima na gradilištima u našoj zemlji. Ima ih širom Srbije, od obilaznice oko Beograda, preko auto-puta "Miloš Veliki" do brze pruge od prestonice do Novog Sada. To i ne čudi, jer su kompanije iz ovih zemalja dobile najveće poslove na izgradnji infrastrukturnih projekata.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje prošle godine su stranim državljanima izdate 13.802 dozvole za rad, što je bezmalo 5.000 više nego 2018. Mimo zvanične statistike ima i mnogo onih koji rade na crno, a u NSZ kažu da ne postoje procene o ukupnom broju stranih radnika.
Najviše stranaca koji su legalno u Srbiji angažovano je u firmama u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.
- Veliki broj njih radi na gradilištima, terenu - objašnjavaju u NSZ. - Od ukupnog broja 13.802 dozvole za rad izdatih u 2019. godini, gledano po državljanstvu, najviše njih izdato je državljanima NR Kine 3.149, Ruske Federacije 2.813 i Turske 772 dozvole. Među državama iz kojih dolazi najviše radnika je i Ukrajina sa 697 dozvola, Makedonija sa 501, Italija 448 i Rumunija sa 443.
Kako objašnjava Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva Srbije, broj dostupnih građevinaca različitih vrsta je veoma varljiv.
- Najviše stranih radnika koje inspekcija rada zatekne na građevini nema ugovore o radu, a poslodavci uvek imaju izgovor da su u postupku prijavljivanja - kaže naš sagovornik. - Kineske kompanije uredno prijavljuju svoje zaposlene, dok, recimo, Turci dolaze isključivo preko svojih kompanija koje regulišu njihov status.
Jedan deo Albanaca u Srbiji radi legalno, a postoje i oni koji su u sivoj zoni i teško im je ući u trag. Slična je situacija i sa građevincima iz Bosne i Makedonije. Torlaković naglašava da s obzirom na to da polovina srpskih radnika na gradilištima radi na crno nije teško zaključiti da i veliki broj stranaca ima isti status.
- Oni ovde imaju minimalne plate za koje naši radnici ne žele da rade - kaže naš sagovornik. - Indusi mesečno zarade 320 do 350 dolara, a za najmanji propust im se odbija i po 50 dolara od plate, dok su Albanci zadovoljni sa dvadesetak evra dnevno. I dok je njima Srbija obećana zemlja, naši građevinci odlaze, recimo, u Nemačku gde mogu da zarade 10 evra na sat.
Na veću dnevnicu u ovoj visokorizičnoj profesiji mogu da računaju samo majstori poput tesara ili armirača, ali ako se odluče da rade bez ugovora. Tada njihov radni dan iznosi i do 80 evra.
Činjenica je, tvrdi Torlaković, da u slučaju nekog većeg renoviranja, građani za građevinske ili zanatlijske poslove čekaju od tri do pet nedelja. Razlog za to je nedostatak radnika koji uglavnom odlaze da rade u inostranstvo. Ni poslodavcu ni radnicima se ne isplate dugoročniji ugovori zato što nemaju predstavu koliko radovi mogu da traju, pa zato većina radi mimo zakona.
Vlada Srbije donela je nedavno Uredbu o kriterijumima za određivanje kategorija stranaca i onima kojima se privremeni boravak u Srbiji može odobriti nezavisno od osnova za odobrenje privremenog boravka. Uredbom su definisani kriterijumi za odobravanje boravka u Srbiji za strance koji su osnivači inovativnih startapova, osobe sa visokoškolskom spremom koje žele da se zaposle u Srbiji, kao i za privatne investitore.
Kako je saopšteno nakon sednice, Srbija na taj način nastavlja da podiže atraktivnost svog poslovnog okruženja u međunarodnim okvirima, kako bi najkvalitetnije ideje iz celog sveta mogle da se razvijaju u Srbiji, a nakon što je nedavno uvela poreske podsticaje za zapošljavanje stranaca koji su potrebni domaćoj privredi.
DOK stranci dolaze u Srbiju da rade, naši građevinci i dalje sreću i posao traže u pečalbi. Zvanična statistika kaže da je tokom prošle godine 1.726 građevinaca bilo angažovano u inostranstvu, a najveća vrednost izvedenih radova je u Nemačkoj. Grade u komšiluku, ali i u Sibiru, Peruu, Ugandi...
Naši inženjeri, projektanti, ali i zidari, tesari, armirači, tokom prošle godine u inostranstvu su zaradili 17,6 milijardi dinara. Gotovo petina poslova, ili 18,5 odsto, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, realizovana je u Nemačkoj, dok je Rusija sa 16,6 odsto na drugom mestu po obimu radova.
Da bi stranac mogao da radi u Srbiji potrebno je da ima regulisan stalni ili privremeni boravak ili vizu za duži boravak po osnovu zapošljavanja i dozvolu za rad.
- U zavisnosti od vrste dozvole za rad, zahtev za njeno izdavanje podnosi stranac ili poslodavac - objašnjavaju u NSZ. - Postoji sedam vrsta dozvola za rad. Postupak izdavanja regulisan je Zakonom o zapošljavanju stranaca i Pravilnikom o dozvolama za rad.
Na gradilištima u Srbiji rade čak i stranci osuđenici za manja krivična dela. Kako kaže Torlaković, najčešće ih dovode kineske kompanije, a ima i rumunskih poslodavaca koji angažuju takvu radnu snagu.
Izvor: Novosti

HUĐI NOVI PREDSEDNIK SSS SUBOTICE

24. Februar 2020.  • 2052 Opširnije

Ištvan Huđi je novi predsednik Veća Saveza samostalnih sindikata za grad Suboticu.
Na izbornoj skupštini je odlučeno da u narednih pet godina Huđi bude na čelu tog veća, dok će Milan Popović, dosadašnji predsednik, biti na mestu potpredsednika subotičkog veća.
Ovako su odlučila 32 predstavnika sindikalnih organizacija iz javnog i privatnog sektora Subotice, pripadnici grana metala, zdravstva, socijale, prosvete, uprave, poljoprivrede, tekstila, komunalno-stambene delatnosti, koji su svoje poverenje dali programu rada u kojem je akcenat stavljen na jačanju uloge Sindikata u društvu.
Potpisivanje i praćenje poštovanja kolektivnih ugovora, povećanje broja članova i formiranje novih sindikalnih organizacija, rad na poboljšanju uslova rada i bezbednosti na radu, informisanje srednjoškolaca, budućih zaposlenih o sindikalnom organizovanju, uključivanje i podrška raznim humanitarnim, sportskim i kulturnim dešavanjima, učešće u akcijama zaštite životne sredine - sve su to zadaci kojima Sindikat namerava postati vidljiviji i ravnopravniji učesnik u kreiranju boljih uslova života i rada svojih članova i sugrađana.

DRLJIĆ: POSLODAVCA DAVIMO KAO ZMIJA ŽABU
DOK NE OSTVARIMO CILJ

22. Februar 2020.  • 2051 Opširnije

Učenici završnih razreda srednjih škola na teritoriji opštine Kikinda učiće o značaju sindikata i sindikalnog okupljanja i tako saznati koja su im prava iz radnog odnosa, čime će sprečiti eventualne buduće manipulacije poslodavaca, izjavio je predsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije za opštinu Kikinda Ilija Drljić.
Nakon što mu je posle jučerašnje izborne konferencije potvrđen novi petogodišnji mandat na čelu tog veća, Drljić je, u izjavi za sajt SSSS, rekao da je sindikat prepoznao taj propust u našem obrazovnom sistemu i rešio da, na vreme, upozna mlade o radno pravnoj zaštiti i ulozi sindikata u tome.
„U završnim smo pregovorima da se učenici četvrte godine srednjih škola, jedan čas mesečno, upoznaju sa radom sindikata, njegovim značajem u društvu i svim pravima i obavezama koje će imati kada budu zasnovali radni odnos“, istakao je on.
Prema njegovim rečima, Samostalni sindikat u Kikindi pruža najbolju moguću pomoć zaposlenima, što je jedan od razloga zašto u toj opštini skoro da nema drugih sindikata.
To postižemo i dobrom saradnjom sa inspekcijom rada i uspešnim pregovaračkim umećem sa poslodavcima, koje primoravamo da nas prihvate kao ravnopravne socijalne partnere, koji rade na dobrobit i radnika i preduzeća, objasnio je Drljić.
„Vrlo smo strpljivi dok ne isteramo svoje i nikad se ne predajemo. Tokom pregovora drugu stranu ’davimo k’o zmija žabu’. I, ako postoji i malo dobre volje poslodavca, mi rešavamo svaki problem“.
Kao svetao primer navodi fabriku „Tisa automotiv“, sa 2.400 radnika, u kojoj su, za nepunih godinu i po dana, osnovali sindikat i potpisali kolektivni ugovor.
„To je model koji ćemo pokušati da primenimo i u drugim firmama, poput kompanije „Zoppas“ i „Mecafor“, kao i „Calzedonia“, koje ukupno zapošljavaju više od 700 ljudi. U svim tim firmama vodimo razgovore o osnivanju sindikata i imamo velike izglede da to i ostvarimo“.
Na drugoj strani imamo više od 80 manjih firmi, sa nekoliko i više desetina zaposlenih, koji ne dozvoljavaju formiranje sindikalnih organizacija. U tim firmama sve one koji hoće direktno učlanjujemo u naše veće, gde dobijaju besplatnu radno pravnu zaštititu i pomoć, kazao je lider kikindskog veća.
Govoreći o budućim planovima, Drljić je naveo edukaciju članova i sindikalnih funkcionera, koja će biti sprovođena na lokalnom i pokrajinskom nivou, u saradnji sa sindikatom LO iz Švedske i Fondacijom Fridrih Ebert, kao i, u poslednje vreme, danskim sindikatom transporta, koju obavljamo sa kolegama iz Zrenjanina.
I u buduće ćemo nastaviti edukaciju koju naš stručni tim u saradnji sa poslodavcima radi u tri pravca – asertivna komunikacija i liderstvo, mobing i zakonska regulativa i kolektivni ugovor.
„Na taj način ostvarujemo obostranu dobit. Rukovodioci shvataju u kojim slučajevima krše zakon i kako da neguju empatiju i time postaju bolji poslodavci koji, s druge strane, dobijaju zadovoljnog radnika“.
Veće će nastaviti rad na dva projekta koje je radilo sa gradskom upravom, dok se na treći, novi, čeka da potpiše gradonačelnik.
Članovi stručnog tima Veća se trenutno nalaze na obuci za izradu evropskih projekata, koja traje do juna, kada bi trebalo da počnu da apliciraju na međunarodne projekte koje raspisuje Evropska unija u saradnji sa socijalnim partnerima iz Mađarske i Rumunije.
„Sva ta pozitivna međunarodna iskustva su doprinela da formiramo dve agencije koje rade pri Veću - „Solidarnost“, koja radi knjigovodstvene poslove i „Život i rad“, koja radnicima pruža nestandardne sindikalne usluge i savete, poput pomoći prilikom kupovine i prodaje nekretnina, sklapanje i razvoda brakova i svim drugim poslovima koji iziskuju puno novčanih troškova, dok ih mi savetujemo kako da to učine sa što manje izdataka“.
„Znači, na sve moguće načine radimo kako bi što više olakšali zivote našim članovima i privukli nove“, zaključio je Drljić.

VLADIMIR GVOZDENOVIĆ
PONOVO NA ČELU SINDIKATA NOVOG SADA

19. Februar 2020.  • 2050 Opširnije

Nakon održanih izbora za predsednike sindikalnih organizacija na nivou grada Novog Sada i završenih konstitutivnih sednica gradskih odbora delatnosti, danas je održana i Peta Konferencija Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština.
Na Konferenciji, održanoj u Velikoj sali Radničkog doma "Svetozar Marković", ponovo je izabran Vladimir Gvozdenović za predsednika Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština i tu funkciju će obavljati u narednom mandatnom periodu 2020.-2025.godine.
Događaju su prisustvovali predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović, potpredsednik Veća SSSS i predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić, predstavnici lokalnih vlasti, Socijalno ekonomskog saveta Novog Sada, kao i sindikalni čelnici i aktivisti iz drugih gradova zemlje, kao i gosti iz inostranstva.

MILENKO VUJOVIĆ
NOVI PREDSEDNIK SINDIKATA ZRENJANINA

19. Februar 2020.  • 2049 Opširnije

Milenko Vujović novi je predsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije za grad Zrenjanin. On je izabran na jučerašnjoj Izbornoj konferenciji, kojoj su prisustvovali i predsednik SSSS, Ljubisav Orbović i potpredsednici SSSS, Duško Vuković i Goran Milić.
Nakon što se novoizabrani predsednik zahvalio kolegama na poverenju I obećao da će se truditi da ga opravda, dosadašnji predsednik Nikola Kovačević je istakao značaj poštovanja Statuta Saveza, “jer se, u suprotnom, urušava autoritet organizacije I njenog predsednika”.
Predstavljajući izveštaj o radu, Kovačević je ukazao da je u prethodnom period bilo puno problema, da je 10 radnih organizacija ugašeno, dok je pet novih formirano, kao I lokalni socijalno ekonomski savet koji, uprkos formiranju, ne funkcioniše.
Istakavši veoma dobru saradnju sa tim većem, Goran Milić je izrazio očekivanje da će se ona nastaviti I sa novim predsednikom, sa cilјem da pomoć i podrška članovima bude maksimalna.
Predsednik Orbović je rekao da nam, kao I do sada, treba hrabrosti, jer su veliki pritisci na radnike I predstavnike sindikata, koje direktori otpuštaju pokazajući moć I strahovladu u cilju zaplašivanja radnika da uđu u sindikalnu organizaciju.
Podsetivši na prethodni period, koji je bio težak zbog pogubnih zakona koji su doveli do smanjenja plata, zabrane zapošlјavanja i umanjenja penzija, Orbović je naveo da je sada nešto bolja situacija s obzirom da su zarade vraćene na prethodni nivo, dok je minimalna zarada povećana.
“Ali, moramo nastaviti da se borimo, jer je osnovica mala, pa je zarada nedovolјna za dostojanstven život”.
Predsednik Orbović se osvrnuo i na nedavno najavljeni program investicionih projekata "Srbija 2025", na osnovu kojeg je predsednik države najavio da će prosečna plata na kraju 2025. godine biti 900 evra,
“Ukoliko taj program bude sproveden u delo, to znači da će plate svake godine rasti u proseku za 12 do 13 odsto. Nadam se da će to obećanje biti i ostvareno, što ćemo mi u kontinuitetu i pratiti “, istakao je Orbović.
On je naglasio da sindikat mora da pokaže jedinstvo i spremnost da zajedno reagujemo i branimo one koji su zbog sindikalnog rada otpušteni.
Predsednik Saveza Ljubisav Orbović i predsednik SSS Vojvodine Goran Milić dobili su jednoglasnu podršku da na izborima ostanu na mestima na kojima su do sada obavljali funkciju.

ZAJEDNO DO DOSTOJANSTVENOG RADA

18. Februar 2020.  • 2048 Opširnije

Cilј performansa „Zajedno do dostojanstvenog rada“, koji su organizovali Sindikalna organizacija fabrike „Zastava oružje“ i Savez samostalnih sindikata Kragujevca, jeste da se javnosti predstavi u kakvim uslovima rade žene u Srbiji.
Performans su izvele aktivistkinje Udruženja za radna prava „Roza“ iz Zrenjanina.
„Zajedno do do dostojanstvenog rada“, je dokumentarni performans Udruženja za radna prava žena „Roza“ iz Zrenjanina. Rezultat je višegodišnjeg istraživanja koje je zrenjaninsko udruženje sprovelo od 2011. do 2018. godine. Učesnice su bile radnice na različitim položajima u Srbiji. U istraživanju su učestvovale pripadnice lepšeg pola različitog stepena obrazovanja, koje su obavlјale polјoprivredne radove, ili zaposlene u fabrikama, kancelarijama, školama, opštinskim upravama.
Teme koje su obrađene odnose se na mobing, neisplaćene zarade, različite oblike radne eksploatacije.
Sve učesnice se, kako je rečeno, amaterski bave glumom. Namera je, kažu, da na specifičan način predstave, podsete, opomenu na negativne primere, ali i ohrabre one koje se bore za prava žena.
Izvor: RTK

Sindikat kulture: Pismo Ani Brnabić

13. Februar 2020.  • 2047 Opširnije

VLADA REPUBLIKE SRBIJE
Ana Brnabić,premijer
Poštovana,
Ovim putem želimo da Vam izrazimo zahvalnost za (ne)potpisivanje ANEKSA PKU, pregovori su započeti još u avgustu 2019.godine i konačno je usaglašen tekst pre dvadeset dana. Tekst koji je prosledilo naše resorno Ministarstvo kulture već sedam dana luta, i nikako da stigne do članova pregovaračkih timova,Ministarstva finansija, uprave i rada, nije otišlo poštom već direktno na pisranice. Pitamo se da li je moguće da pisarnica ne prosledi poštu sedam dana bez sankcija? Naša konstatatacija je da je to (ne)moguće, i po ko zna koji put shvatili da je kultura tamo neka grupa ljudi koji i nisu baš bitni za progres i napredak Srbije.
Imali smo beskonačno strpljenja, pa čak i kada nismo dobili povećanje plata kad i ostali 2015. godine, uvek za pregovaračkim stolom rešavali probleme, bez objava u medijima i konačno shavtili da smo svih ovih godina grešili. Pod pritiskom članstva Samostalnog sindikata kulture Srbije ovog puta moramo da izađemo u javnost, a moja obaveza je da Vas o tome i obavestim, zato što znamo da ne možete imati uvid u (ne)rad pomenutih službi.
U ime poslenika kulture članova Samostalnog sindikata kulture Srbije,
Srdačan pozdrav.
Beograd, 13.02.2020.

Samostalni sindikat kulture Srbije
predsednik
Dragana Đorđević,s.r.

REIZABRAN PREDSEDNIK SAMOSTALNOG SINDIKATA U KRUŠEVCU

6. Februar 2020.  • 2046 Opširnije

Za predsednika Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije za grad Kruševac i opštine Ćićevac, Brus i Varvarin izabran je dosadašnji predsednik Saša Nešić.
On je, na jučerašnjoj Izbornoj skupštini, jednoglasno izabran, nakon što je na to mesto prvi put došao 2018. godine, pošto je dotadašnji predsednik Milenko Mihajlović otišao u penziju.
Nešić je, podnoseći izveštaj o prethodnom periodu, rekao da su “došli strani investitori, doneli drugačiji način poslovanja i odnos prema sindikatima, mnoge firme više ne postoje, smanjen je broj zaposlenih, odnosno članova sindikata“, te danas nije lako izgraditi sindikalnu svest novozaposlenih radnika”.
Kao prioritete budućeg rada naveo je edukaciju članstva, organizovanje tematskih skupova i rad na sklapanju kolektivnih ugovora.
„Privedna situacija ide na bolje, jeste to sporo, ali ide na bolje. Što se tiče položaja radnika u javnom sektoru, u poslednje dve-tri godine osetno je povećanje zarada. Privreda ne može da isprati taj tempo, ali plate rastu i u toj oblasti“, rekao je on.
Izbornoj Skupštini kruševačkog Samostalnog sindikata prisustvovao je potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković, koji je novinarima kazao da sindikat želi da s predstavnicima vlasti i poslodavaca napravi ambijent u kojem bi svi ravnopravno podnosili teret teškoća, jer je utisak da ga u poslednjim decenijama podnose samo radnici.
„Mislim da je došlo vreme da radnici osete boljitak ekonomskog napretka. Ako raste naš BDP, ako raste industrijska proizvodnja, smatramo da radnici to treba da osete po mnogo boljim zaradama, mnogo boljim uslovima rada, mnogo većom pažnjom za njihovo zdravlje i bezbednost kako bi dosegli nivo da živimo dostojanstveno. To je cilj svi nas koji predstavljamo ovaj sindikat“, rekao je Vuković.

DRAGAN TODOROVIĆ
NOVI PREDSEDNIK SINDIKATA BEOGRADA

5. Februar 2020.  • 2045 Opširnije

Dragan Todorović novi je predsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Beograda.
On je, na današnjoj Izbornoj skupštini, izabran da u narednom petogodišnjem periodu predvodi beogradski sindikat.
Zahvalivši se na poverenju, Todorović je izrazio uverenje da će Sindikat Beograda, u okviru Saveza, nastaviti da daje svoj doprinos socijalnom progresu i socijalnoj pravdi.
„Borićemo se za bolji socijalni i materijalni položaj članstva i jedinstvo u organizaciji, i u tom poslu očekujem pomoć svih“, istakao je Todorović.
Dosadašnji predsednik Tomislav Banović, koji odlazi u penziju, poželeo je sreću novom rukovodstvu i poručio da je snaga sindikata u njegovom jedinstvu i da Sindikat Beograda „samo jedinstven može ostati najveća organizacija u okviru Saveza“.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović rekao je da „danas nije lako biti član sindikata, ali da se, uprkos tome, naša organizacija stabilizovala, dok se, po poslednjim podacima, članstvo uvećava, kao i broj novoformiranih organizacija“,
Ukazavši na čestu pojavu šikaniranja sindikalnih aktivista u preduzećima, Orbović je naveo poslednji primer u Imleku, u kojem je predsednik sindikalne organizacije, nakon ponovnog izbora za predsednika, dobio otkaz ugovora o radu.
„Uprkos činjenici da je Saša Nikolić već 10 godina na čelu tog sindikata, poslodavac njegovim otkazom želi da derogira legalne izbore i sindikalnu organizaciju i zastraši ostale zaposlene“, kazao je Orbović, naglasivši da će sindikat adekvatno odgovoriti i zaštititi svog člana.
Predsednik Orbović se osvrnuo i na nedavno najavljeni program investicionih projekata "Srbija 2025", na osnovu kojeg je predsednik države najavio da će prosečna plata na kraju 2025. godine biti 900 evra,
“Ukoliko taj program bude sproveden u delo, to znači da će plate svake godine rasti u proseku za 12 do 13 odsto. Nadam se da će to obećanje biti i ostvareno, što ćemo mi u kontinuitetu i pratiti, a naša obaveza je da se trudimo da postignemo što više na svojim radnim mestima“, istakao je Orbović.
On se zahvalio Tomislavu Banoviću na dosadašnjoj uspešnoj saradnji i poželeo mu lepe penzionerske dane.
„Reč je o čoveku koji je obeležio sindikalni pokret u poslednjih 30 godina i, uprkos činjenici da je radio u izuzetno teškim i prelomnim vremenima, dao veliki doprinos našoj organizaciji“.
Na konstitutivnoj sednici, održanoj nakon skupštine, za sekretara Sindikata Beograda izabran je ponovo Željko Karalejić.

SPROVEDENI IZBORI ŠIROM SRBIJE

5. Februar 2020.  • 2044 Opširnije

Širom Srbije ove nedelje sprovedeni su izbori u savezima samostalnih sindikata na teritoriji, na kojima su, uglavnom, izabrani dosadašnji predsednici veća.
Živorad Marjanović je novi predsednik Veća SSSS za opštine Smederevska Palanka i Velika Plana, dok su ostala veća, na kojima su do sada završeni izbori, dosadašnji predsednici dobili mandate i u narednom petogodišnjem periodu.
Novi-stari predsednici su Dobrica Ranđelović u SSS Aleksinac, Vladimir Borković u SSS Apatin, Dragan Tankosić u SSS Bačka Palanka, Milan Banjeglav u SSS Bačka Topola, Goran Roganović u SSS Vrbas, Aleksandar Ilić u SSS Kraljevo, Milomir Bošković u SSS Valjevo i Milosav Mihajlović u SSS Požarevac.

RUŽICA STOŠIĆ JEDNOGLASNO ZA
PREDSEDNICU VRANJANSKOG SINDIKATA

5. Februar 2020.  • 2043 Opširnije

Dosadašnja predsednica Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije za grad Vranje i opštine Surdulica, Vladičin Han, Trgovište, Preševo i Bujanovac, Ružica Stošić, ponovo je izabrana na tu funkciju u narednom petogodišnjem mandate.
Zahvalivši se na ukazanom poverenju, ona je istakla da će se rukovodstvo sindikata i dalje žestoko boriti za bolji položaj zaposlenih radnika, njihove veće zarade i redovnu isplatu ličnog dohotka.
„Da bi radnik mogao da ostvari najbolje rezultate, on mora da ima dobre uslove rada, odnosno pravo na dostojanstven rad. Radnik mora da poštuje radnu disciplinu, ali ukoliko dođe do kršenja njegovih radnih prava, sindikat će uvek reagovati na adekvatan pravni način.Naš sindikat će i ubuduće nastaviti da brine o pravima radnika putem socijalnog dijaloga“, kaže Stošićeva.
Ona je naglasila da je Veće Vranja u prethodnom periodu započelo ozbiljne pregovore sa predstavnicima lokalne samouprave na formiranju socijalno ekonomskog saveta na lokalnom nivou, o čemu će biti nastavljeni razgovori.
Iako je SSSS reprezetativni sindikat na nivou Pčinjskog okruga, jedan od prioritetnih zadataka u narednom periodu biće i borba za povećanje broja članstva. Ovo tim pre što je sindikat u proteklom periodu bio uključen u pojedinačni problem svakog člana počevši od otkaza, suspenzije i neisplaćnih zarada, dodala je Stošićeva.

SINDIKAT TRGOVINE PONOVO PODNEO
ZAHTEV ZA UKIDANJE RADA NEDELJOM

4. Februar 2020.  • 2042 Opširnije

Predstavnici Samostalnog sindikata trgovine Srbije zvanično su juče ponovo predali Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija inicijativu za ukidanje rada nedelјom.
Reč je o ponovljenom zahtevu nakon što je Sindikat tu inicijativu predao još 2016. godine.
Predstavnici Samostalnog sindikata trgovine Srbije su na sastanku sa potpredsednikom Vlade Srbije i ministrom trgovine, turizma i telekomunikacija Rasimom Ljajićem ukazali na težak položaj zaposlenih u sektoru trgovine, zbog čega su, kako su istakli, zainteresovani da učestvuju u dijalogu o ukidanju rada nedelјom sve dok se ne pronađe adekvatno rešenje.
Na sastanku je rečeno da u tom sektoru 70 odsto zaposlenih čine žene, te da rad nedelјom nije dodatno plaćen.
Ministar Ljajić je rekao da je reč o kompleksnom pitanju, koje zahteva sprovođenje sveobuhvatnog istraživanja, kao i dijalog sa svim zainteresovanim stranama, posebno sindikatom.
Delegaciju, koja je prisustvovala sastanku, predvodili su predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović i predsednik Samostalnog sindikata trgovine Srbije Radoslav Topalović.

SINDIKAT PRAVOSUĐA:
PRAVDANJE TROŠKOVA PREVOZA BESMISLENO

31. Januar 2020.  • 2041 Opširnije

Sindikat pravosuđa Srbije uputio je molbu Vrhovnom kasacionom sudu za objavljivanje stava o pravdanju putnih troškova zaposlenih, jer Sindikat smatra da je pravdanje troškova prevoza besmislena obaveza, kao i da mišljenje Ministarstva finansija o pravdanju putnih troškova nije obavezujuće, i ne može da bude iznad zakona.
Iako je Zakon o porezu na dohodak izmenjen, on ni u jednoj svojoj odredbi ne propisuje da zaposleni podnosi račun ili zahtev za isplatu putnih troškova. Prisustvo zaposlenog na poslu dovoljno je "opravdanje" da se isti nije teleportovao na mesto rada, već da je imao neki trošak za dolazak na posao. Suština tog prava i jeste da poslodavac isplati sredstva kako bi zaposleni došao na posao. Prema našem mišljenju, spisak zaposlenih o prisustvu na poslu je validan dokument.
Prema slovu zakona, zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak na rad i odlazak sa rada a troškovi se nadoknađuju u visini cene mesečne pretplatne karte u gradskom, prigradskom, odnosno međugradskom saobraćaju. Dakle, zakon ne propisuje obavezu zaposlenog da za ostvarivanje svog zakonskog prava na troškove prevoza mora da podnosi rukovodiocu poseban zahtev ili račun.
O tome, govore ranije presude Vrhovnog kasacionog suda, pa citiramo jednu:
"Navedenim zakonskim propisima, tužiocu je, kao državnom službeniku zaposlenom kod tužene, priznato pravo na naknadu troškova za dolazak na rad i na odlazak sa rada, čiji je smisao da se obezbedi prisustvo zaposlenog na radu, pri čemu navedeno pravo nije uslovljeno ni podnošenjem zahteva, niti dokazivanjem da je zaposleni stvarno podnosio troškove."
Pravosuđe nema prostora za čuvanje pravosudne građe, pa ostaje nejasno gde će se čuvati računi za 12.000 zaposlenih u sudovima i tužilaštvima, 3.000 sudija i tužilaca, kao i za 4.000 hiljade zaposlenih u ionako pretrpanim zatvorima. Dakle, pod uslovom da svako od njih donese po jedan račun to je mesečno 19.000 računa ili godišnje 228.000 papira. Suludo je da se u eri digitalizacije prikupljaju i čuvaju računi za prevoz a sve kako bismo udovoljili lažnoj zabrinutosti države zbog eventualnih zloupotreba u isplati putnih troškova. Uvereni smo da Budžet Srbije ne trpi i neće trpeti štetu zbog nepodnošenja računa za pravdanje putnih troškova zaposlenih, ali svakako trpi zbog privilegovanih i zaboravnih poreskih obveznika.
Sindikat

POČELO SUĐENJE PREDSEDNICE SINDIKATA
PROTIV “HEALTHCARE EUROPE”

29. Januar 2020.  • 2040 Opširnije

Prvo, pripremno ročište, po tužbi predsednice Samostalnih sindikata u kompaniji „Healthcare Europe“ Dragane Božić protiv ovog poslodavca zbog otkaza ugovora, počelo je prošle nedelje u Osnovnom sudu u Rumi.
Dragana Božić je u avgustu 2019. godine dobila aneks ugovora o radu kojim se premešta sa radnog mesta šivačiče na na mesto „pomoćnog radnika na održavanju”.
Božić je, za Radnik.rs opisujući novo radno mesto na koje je upućena zbog navodne potrebe posla, navela da je fizički napornije i da u opisu posla, između ostalog, piše da je zadužena za utovar i istovar kamiona. Ona tvrdi da je na to radno mesto premeštena zbog svoje sindikalne delatnosti, a ne potrebe posla.
Dragana Božić je odbila da potpiše aneks ugovora o radu posle čega ju je poslodavac otpustio. Inspekcija rada je potvrdila da je otkaz u skladu sa Zakonom o radu.
Posle objavljivanja teksta o tužbi Dragane Božić, „Healthcare Europe“ je portalu Radnik.rs dostavio odgovor na tvrdnje Božićeve. Iz ove kompanije tvrde da je aneks ugovora o radu Dragani Božić ponuđen „isključivo zbog potreba procesa rada i bolje organizacije rada, a ne zbog članstva u bilo kojoj sindikalnog organizaciji“.
Prema izvodu iz stanja zaposlenih koji su predstavnici „HealthCare Europe” poslali portalu Radnik.rs, u sektoru „Šivenje“ u ovoj fabrici 31. januara 2018. radilo je 196 zaposlenih, ali je do 31. oktobra 2019. pao na 82 zaposlena. U sektoru „Održavanje“ u koje je Dragana Božić upućena aneksom 31. januara 2018. bilo je 23 zaposlena, a 31. oktobra 2019. je taj broj je zaista povećan na 44 zaposlena.
Izvor: Radnik.rs

JOVAN MIJALKOVIĆ NOVI PREDSEDNIK
SSS PIROTSKOG OKRUGA

29. Januar 2020.  • 2039 Opširnije

Jovan MIjalković izabran je za novog predsednika Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije za opštinu Pirot.
Dosadašnji predsednik Samostalnog sindikata Tigar tajersa izabran je na Izbornoj skupštini, održanoj juče u prostorijama pirotskog sindikata.
Istovremeno, dosadašnji predsednik Rodoljub Ćirić razrešen je te dužnosti zbog odlaska u penziju.
Zahvalivši se kolegama na ukazanom poverenju, Mijalković, je istakao da je stekao bogato sindikalno iskustvo i da će se zalagati na daljem jačanju sindikata i uspostavljenju bolje saradnje sa Samostalnim sindikatom Srbije.
Rodoljub Ćirić je na čelu pirotskog Samostalnog sindikata bio od 2008. godine do danas. Došao je u veoma teškom trenutku za pirotsku privredu kada je počela privatizacija po najnovijem modelu. Ćirić je dao izuzetan doprinos zaštiti ineteresa radnika, pogotovo u delu realizacije socijalnih programa i naplate zaostalih potraživanja.
Predsednik SSSS Ljubisav Orbović dovio je apsolutnu podršku da i u narednom mandatu bude na čelu Saveza.

Jugoslav Ristić ponovo izabran
za predsednika SSS Kragujevca

23. Januar 2020.  • 2038 Opširnije

U Kragujevcu je 22.1.2020. godine održana Izborna skupština Saveza samostalnih sindikata Kragujevca, na kojoj je Jugoslav Ristić ponovo izabran za predsednika Saveza samostalnih sindikata Kragujevca, kao prepoznatljiv i autentičan sindikalni borac kako je istaknuto u čestitci po završenim izborima.
Posle izbora radnog Predsedništva, verifikacione, izborne komisije, zapisničara, overivača zapisnika i usvajanja Poslovnika o radu, članovima Skupštine obratio se predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije i poželeo uspešan rad.
Čestitao je izabranim predsednicima sindikalnih organizacija na izboru i na hrabrosti, jer, kako je rekao sindikalnim predstavnicima nije bilo lako, ali ni u narednom periodu neće biti.
“Iza nas je težak period. Usvojen je Zakon o radu čijem smo se usvajanju oštro protivili i koji je uništio kolektivne ugovore u realnim sektorima. Kolektivni ugovori u javnom sektoru su uglavnom potpisani, ali i tu kada tražimo više imamo velike otpore od strane Vlade. Zarade su smanjene za 10% u realnom sektoru, umanjene su i penzije. Cilj umanjenja zarada nije postignut, jer realni sektor nije postao atraktivniji i tu su zarade i dalje niže. Postignuto je pristojno povećanje minimalne zarade od 43%, ali to je i dalje nedovoljno, jer je osnovica niska, a minimalac prima čak 350.000 ljudi u Srbiji“. U programu Vlade za narednih pet godina obećano je da plata biti 900 evra i to nam je zadatak – da svakodnevnim pritiscima zahtevamo da se ovo realizuje, a to podrazumeva povećanje zarada od 13% godišnje.
Još jedan problem iz prethodnog perioda pratiće nas i u narednom, a to je pritisak na sindikate, otpuštanje sindikalnih aktivista i predsednika sindikalnih organizacija. Jedan od prioritetnih zadataka biće da pronađemo model da to zaustavimo i zaštitimo naše predstavnike i aktiviste. A to moramo kroz Zakon o radu, čije nas izmene očekuju naredne godine. Moramo zaustaviti manipulisanje i razgrađivanje organizacije, za koje su odgovorni, oni koji izbore izgube i prelaze u druge centrale.
„Demokratski je da na izborima učestvuje više kandidata, jer pravo je svakog da bira i bude biran, ali nije demokratski da je zbog sujete pojedinci odlaze iz organizacije i izvlače članove“.
Na kraju, Orbović je izrazio uverenje da će Savez imati snage da sve probleme prevaziđe i zaštiti članstvo i organizacije.
U svom obraćanju Jugoslav Ristić je rekao da živimo u nesretnom vremenu, i da je Srbija pretvorena u poligon za regrutovanje jeftine radne snage, gde je glavni cilj takvog projekta koji vode strani, ali i domaći subjekti, siromašni građani Srbije. “Nismo imali sreće sa privatizacijom, uništena je srpska privreda, a na red će doći i privatizacija namenske industrije i komunalnog sektora. Cilj tog stranog projekta nisu bolja radna mesta, ali naš cilj jeste. Potrebno nam je društvo pravih vrednosti i reda, a mi smo ipak većina“, rekao je Ristić. Naša snaga je velika, mi moramo i možemo da je probudimo, cilj je i da sačuvamo imovinu koju smo nasledili od boljih od nas i da je ostavimo generacijama koje dolaze. Mi moramo da dokažemo da smo dostojni sledbenici svojih prethodnika.
Jugoslav Ristić ponovo je izabran za predsednika Saveza samostalnih sindikata Kragujevca, kao prepoznatljiv i autentičan sindikalni borac kako je istaknuto u čestitci po završenim izborima. Na kraju, Ristić je prisutnima obećao da će se truditi da opravda poverenje, pozvao članove iz Kragujevca da još bolje i solidarnije rade, na šta nas, kako je istakao “obavezuje istorija radničkog pokreta”.
Na Skupštini su izabrani potpredsednici Zoran Marković, Dragan Ilić i Sandra Radosavljević, a za predsednika SSSS jednoglasno podržan Ljubisav Orbović.

Niš: širi izveštaj

16. Januar 2020.  • 2037 Opširnije

“U proteklih pet godina urađeno je mnogo toga, naročito za zaposlene u javnom sektoru, počevši od Kolektivnog ugovora za zaposlene u komunalnoj delatnosti, preko dobijenih sudskih sporova i isplaćenih zaostalih jubilarnih nagrada za zaposlene u obrazovanju i kulturi, pa do svih drugih benefita za koje smo se izborili, ne samo za naše članove, već za sve zaposlene u javnom sektoru u Nišu.
A nije nam bilo lako. Privreda u Nišu doživela je katastrofu, nezaposlenost je bila ogromna i sve više mladih je odlazilo zbog nemirenja sa neizvesnom budućnošću. Situacija se menja, zato što je na tržištu rada sve manje kvalifikovane kvalitetne radne snage, pa svemoćno tržište nameće obavezu poslodavcima da smanje pritisak na preostale radnike, čak i povećavaju plate”, rekla je predsednica Veća sindikata Niš okupljenim novinarima pre početka Konferencije.
Novinarima se obratio i predsednik Saveza samostalnih sindikata SrbijeLjubisav Orvović, koji je ocenio da je protekli period bio period borbe za veće zarade i protiv umanjenja Zakonom o radu bitno umanjenih prava zaposlenih.
“Postignuti su uspesi. U proteklih pet godina minimalna zarada je porasla za čak 42 odsto, a prosečna za 27 odsto. To i dalje nije dovoljno za dostojanstven život zaposlenih, pa i u narednom periodu predstoji borba za dalje povećanje zarada”, istakao je predsednik Orbović.
Pozdravljajući prisutne članove Konferencije predsednik je istakao da pored uspeha koje smo imali u prethodnom periodu, naš zadatak ostaje da pratimo i pritiskamo Vladu i poslodavce da realizuju data obećanja koja se odnose na povećanje plata i očuvanje radničkih prava, jer to će pomoći mladim ljudima u odluci da po završetku školovanja ostanu u zemlji. Takođe, on je rekao da je borba za kolektivne ugovore jedan od prioriteta u narednom periodu.
U izveštaju o petogodišnjem radu, koji je usledio posle video izveštaja, predsednica Saveza samostalnih sindikata grada Niša i opština Olivera Bobić je rekla da su Plan rada, usvojen na prethodnoj Konferenciji, ali i do tada usvajani godišnji planovi u potpunosti realizovani. Teški uslovi posle izmene Zakona o radu ii umanjena prava radnika pravili su brojne probleme i sindikatima i radnicima. Broj članova se smanjio, jer su uništena brojna privredna preduzeća u Nišu, a u preostalim je bitno smanjen broj zaposlenih. Sindikalne organizacije u novim firmama teško se formiraju zbog pritiska ili čak zabrane poslodavaca, pa su tako svi koji su se uključili u formiranje sindikalne organizacije u ”Juri” ostali bez posla. Tokom proteklih pet godina formirane su nove organizacije, ali uglavnom u javnom sektoru. U narednim periodu predstoji nam borba za industrijske radnike i sindikate u realnom sektoru, jer oni su kičma sindikalnog pokreta.
”U našem dosadašnjem radu, a nadam se i ubuduće, imali smo sjajnu saradnju sa Inspekcijom rada i zahvaljujući toj saradnji uspeli da mnoge nepravde ispravimo. Što se socijalnog dijaloga tiče postojao je, ali ne u institucionalnoj formi, što smo u više navrata pokušali da pokrenemo. Zato su protesti bili česti, ali i štrajkovano je u Katastru, obrazovanju i komunalnom sektoru. Takođe, ni tradicionalne aktivnosti nisu zanemarene, poput sportskih igara koje negujemo već 60 godina, pa saradnja sa sindikatima lenjingradske oblasti, zatom dobri odnosi sa medijima na čije se pozive redovno odazivamo i koji redovno prate sve aktivnosti Saveza samostalnih sindikata za grad Niš” , zaključila je Olivera Bobić.
Ona je na Konferenciji jednoglasno izabrana da i u narednom petogodišnjem periodu vodi sindikalce Niša. Zahvalivši se na poverenju Bobić je pozvla sve članove sindikata u Nišu da ubuduće, kao i do sada, rade zajedno, jer to je način da se postignu dobri rezultati. Članovi Konferencije su za predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije za mandatni period 2020-2025. predložili Ljubisava Orbovića.

OLIVERA BOBIĆ PONOVO NA ČELU SSS NIŠA

15. Januar 2020.  • 2036 Opširnije

Na današnjoj Izbornoj konferenciji Saveza samostalnih sindikata grada Niša jednoglasno je za mandatni period 2020-2025. godine izabrana dosadašnja predsednica Olivera Bobić.
Konferenciji su prisustvovali: predsednik SSSS Ljubisav Orbović, sekretar VSSSS Zoran Mihajlović, potpredsednik VSSSS i predsednik SSS Vojvodine Goran Milić, predsednik SSS grada Novog Sada i opština Vladimir Gvozdenović, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije zadužena za praćenje izbora u VSSS Niša Valentina Ilić, predsednica Sindikata kulture Srbije Dragana Đorđević, predsednik SS zanatstva, usluga i preduzetništva Mitar Kostić i Ranko Božić, sekretar SS drumskog saobraćaja. Gost Konferencije bila je Irena Šljivar Milijić, načelnica odeljenja Inspekcije rada Niš.
Uskoro opširnije.

NOVOGODIŠNjA ČESTITKA

31. Decembar 2019  • 2035 Opširnije

Savez samostalnih sindikata Srbije će i u 2020. godini biti posvećen zaštiti prava, poboljšanju radnih uslova i materijalnog položaja radnika i poboljšanja kvaliteta života svih građana. Država socijalne pravde u kojoj se poštuje i vodi istinski socijalni dijalog i gde će se čuje glas onih koji stvaraju i grade, garant su napretka za sve i stvaranja bolje budućnosti za mlade.
Svesni značaja daljeg rada na svim važnim pitanjima od interesa za radnice, radnike i naše članove, kao i svih budućih izazova u složenim političkim i ekonomskim okolnostima, uporno ćemo se zalagati za istinske vrednosti i ostvarivanje socijalne pravde.
U svoje i u ime Saveza samostalnih sindikata Srbije želim da vam nastupajuća 2020. godina donese zdravlje, lični i profesionalni uspeh. Želim da u 2020. godini ostvarite svoje želje, ispunjeni mirom i okruženi poštovanjem, a praznike provedete sa svojim najbližim. Srećna vam Nova godina.
Predsednik SSSS Ljubisav Orbović

Bojnik: ukinuto radno mesto
predsednici Sindikata

31. Decembar 2019  • 2034 Opširnije

Poštovani , na sednici Upravnog odbora PU "Đuka Dinić" Bojnik usvojen je Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u pomenutoj ustanovi, čime je ukinuto radno mesto naše predsednice sindikata Jasmine Dimitrijević.
Predsednik Upravnog odbora i direktorka ustanove nisu pročitali dopis predsednice sindikata, niti dopis našeg Republičkog sindikata sastavljen u saradnji sa pravnom službom SSS Srbije, čime je Upravni odbor doveden u zabludu.
Juče je putem mejl a, jutros i službeno, na pisarnici opštine Bojnik predat mejl sledeće sadržine ( imamo saznanja da je danas zakazana Sednica Veća opštine Bojnik, na kojoj će biti razmatran pomenuti pravilnik):
PREUZMI DOPIS SINDIKATA

Zoran Purić ponovo predsednik SSS u Somboru

30. Decembar 2019  • 2033 Opširnije

U Somboru je u petak, 27. decembra, održana 24. Izborna skupština Veća Saveza samostalnih sindikata za grad Sombor i opštine Kula i Odžaci, na kojoj je dosadašnji predsednik Zoran Purić jednoglasno izabran da tu funkciju obavlja i u narednom mandatu.
Skupštini prisustvovali su predsedenik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović, predsednik SSS Vojvodine Goran Milić, potpredsednica SSSS zadužena za praćenje izbora u VSSS za grad Sombor i opštine Kula i Odžaci Olivera Bobić, predsednik Sindikata uprave Njegoš Potžica, predsednik SS zaposlenih u komunalno stambenoj delatnosti Srbije Milan Grujić, predsednik SS tekstila, kože i obuće Radojko Jovanović i gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović.
Obraćajući se učesnicima Skupštine predsednik SSSS Ljubisav Orbović je istakao da je za nama teških pet godina i da smo se, pored nepovoljnog Zakona o radu, suočili sa zabranom zapošljavanja, zamrzavanjem i smanjenjem plata i penzija. Napravili smo i neke korake napred, pa je tako minimalna zarada u poslednjih nekoliko godina porasla 42 odsto. Međutim, tako uvećana minimalna zarada nije bitno popravila standard, jer je osnovica bila izuzetno niska. U narednom periodu očekujemo da će ona rasti do nivoa minimalne potrošačke korpe, da će se i plate i penzije povećavati, pa nam predstoji teška borba i u narednih pet godina.
„Mnogo ljudi napušta Srbiju, zato očekujem i od vas da se zajednički izborimo za još kvalitetenije pomake, veće zarade, kvalitetna radna mesta i bolji život radnika u Srbiji“, zaključio je predsednik Orbović.
U obraćanju prisutnima, gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović je navela da je SSS za grad Sombor uvek bio konstruktivan partner, te očekuje da će se dosadašnja dobra saradnja i dalje nastaviti, i to kroz Socijalno-ekonomski savet na lokalu, kako bi zajednički rešavali probleme u lokalnoj zajednici i doveli do poboljšanja uslova rada. Predsednik SSS Vojvodine Goran Milić je izrazio veliko zadovoljstvo podrškom koju lokalna samouprava i gradonačelnica pružaju SSS u radu i izrazio očekivnje da će saradnja biti nastavljena, naročito zbog izazova koji nas očekuju, počevši od primene Zakona o agencijskom zapošljavanju do novog Zakona o radu, čije je usvajanje najavljeno za 2021. godinu.
Jednoglasnom odlukom prisutnih za predsednika Veća Saveza samostalnih sindikata za grad Sombor i opštine Kula i Odžaci izabran je ponovo Zoran Purić, a predsednik Saveza Ljubisav Orbović i predsednik SSS Vojvodine Goran Milić dobili su jednoglasnu podršku da na izborima ostanu na mestima na kojima su do sada obavljali funkciju.