САВЕЗ САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТА СРБИЈЕ

Prvo, pripremno ročište, po tužbi predsednice Samostalnih sindikata u kompaniji „Healthcare Europe“ Dragane Božić protiv ovog poslodavca zbog otkaza ugovora, počelo je prošle nedelje u Osnovnom sudu u Rumi.
Dragana Božić je u avgustu 2019. godine dobila aneks ugovora o radu kojim se premešta sa radnog mesta šivačiče na na mesto „pomoćnog radnika na održavanju”.
Božić je, za Radnik.rs opisujući novo radno mesto na koje je upućena zbog navodne potrebe posla, navela da je fizički napornije i da u opisu posla, između ostalog, piše da je zadužena za utovar i istovar kamiona. Ona tvrdi da je na to radno mesto premeštena zbog svoje sindikalne delatnosti, a ne potrebe posla.
Dragana Božić je odbila da potpiše aneks ugovora o radu posle čega ju je poslodavac otpustio. Inspekcija rada je potvrdila da je otkaz u skladu sa Zakonom o radu.
Posle objavljivanja teksta o tužbi Dragane Božić, „Healthcare Europe“ je portalu Radnik.rs dostavio odgovor na tvrdnje Božićeve. Iz ove kompanije tvrde da je aneks ugovora o radu Dragani Božić ponuđen „isključivo zbog potreba procesa rada i bolje organizacije rada, a ne zbog članstva u bilo kojoj sindikalnog organizaciji“.
Prema izvodu iz stanja zaposlenih koji su predstavnici „HealthCare Europe” poslali portalu Radnik.rs, u sektoru „Šivenje“ u ovoj fabrici 31. januara 2018. radilo je 196 zaposlenih, ali je do 31. oktobra 2019. pao na 82 zaposlena. U sektoru „Održavanje“ u koje je Dragana Božić upućena aneksom 31. januara 2018. bilo je 23 zaposlena, a 31. oktobra 2019. je taj broj je zaista povećan na 44 zaposlena.
Izvor: Radnik.rs

Jovan MIjalković izabran je za novog predsednika Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije za opštinu Pirot.
Dosadašnji predsednik Samostalnog sindikata Tigar tajersa izabran je na Izbornoj skupštini, održanoj juče u prostorijama pirotskog sindikata.
Istovremeno, dosadašnji predsednik Rodoljub Ćirić razrešen je te dužnosti zbog odlaska u penziju.
Zahvalivši se kolegama na ukazanom poverenju, Mijalković, je istakao da je stekao bogato sindikalno iskustvo i da će se zalagati na daljem jačanju sindikata i uspostavljenju bolje saradnje sa Samostalnim sindikatom Srbije.
Rodoljub Ćirić je na čelu pirotskog Samostalnog sindikata bio od 2008. godine do danas. Došao je u veoma teškom trenutku za pirotsku privredu kada je počela privatizacija po najnovijem modelu. Ćirić je dao izuzetan doprinos zaštiti ineteresa radnika, pogotovo u delu realizacije socijalnih programa i naplate zaostalih potraživanja.

U Kragujevcu je 22.1.2020. godine održana Izborna skupština Saveza samostalnih sindikata Kragujevca, na kojoj je Jugoslav Ristić ponovo izabran za predsednika Saveza samostalnih sindikata Kragujevca, kao prepoznatljiv i autentičan sindikalni borac kako je istaknuto u čestitci po završenim izborima.
Posle izbora radnog Predsedništva, verifikacione, izborne komisije, zapisničara, overivača zapisnika i usvajanja Poslovnika o radu, članovima Skupštine obratio se predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije i poželeo uspešan rad.
Čestitao je izabranim predsednicima sindikalnih organizacija na izboru i na hrabrosti, jer, kako je rekao sindikalnim predstavnicima nije bilo lako, ali ni u narednom periodu neće biti.
“Iza nas je težak period. Usvojen je Zakon o radu čijem smo se usvajanju oštro protivili i koji je uništio kolektivne ugovore u realnim sektorima. Kolektivni ugovori u javnom sektoru su uglavnom potpisani, ali i tu kada tražimo više imamo velike otpore od strane Vlade. Zarade su smanjene za 10% u realnom sektoru, umanjene su i penzije. Cilj umanjenja zarada nije postignut, jer realni sektor nije postao atraktivniji i tu su zarade i dalje niže. Postignuto je pristojno povećanje minimalne zarade od 43%, ali to je i dalje nedovoljno, jer je osnovica niska, a minimalac prima čak 350.000 ljudi u Srbiji“. U programu Vlade za narednih pet godina obećano je da plata biti 900 evra i to nam je zadatak – da svakodnevnim pritiscima zahtevamo da se ovo realizuje, a to podrazumeva povećanje zarada od 13% godišnje.
Još jedan problem iz prethodnog perioda pratiće nas i u narednom, a to je pritisak na sindikate, otpuštanje sindikalnih aktivista i predsednika sindikalnih organizacija. Jedan od prioritetnih zadataka biće da pronađemo model da to zaustavimo i zaštitimo naše predstavnike i aktiviste. A to moramo kroz Zakon o radu, čije nas izmene očekuju naredne godine. Moramo zaustaviti manipulisanje i razgrađivanje organizacije, za koje su odgovorni, oni koji izbore izgube i prelaze u druge centrale.
„Demokratski je da na izborima učestvuje više kandidata, jer pravo je svakog da bira i bude biran, ali nije demokratski da je zbog sujete pojedinci odlaze iz organizacije i izvlače članove“.
Na kraju, Orbović je izrazio uverenje da će Savez imati snage da sve probleme prevaziđe i zaštiti članstvo i organizacije.
U svom obraćanju Jugoslav Ristić je rekao da živimo u nesretnom vremenu, i da je Srbija pretvorena u poligon za regrutovanje jeftine radne snage, gde je glavni cilj takvog projekta koji vode strani, ali i domaći subjekti, siromašni građani Srbije. “Nismo imali sreće sa privatizacijom, uništena je srpska privreda, a na red će doći i privatizacija namenske industrije i komunalnog sektora. Cilj tog stranog projekta nisu bolja radna mesta, ali naš cilj jeste. Potrebno nam je društvo pravih vrednosti i reda, a mi smo ipak većina“, rekao je Ristić. Naša snaga je velika, mi moramo i možemo da je probudimo, cilj je i da sačuvamo imovinu koju smo nasledili od boljih od nas i da je ostavimo generacijama koje dolaze. Mi moramo da dokažemo da smo dostojni sledbenici svojih prethodnika.
Jugoslav Ristić ponovo je izabran za predsednika Saveza samostalnih sindikata Kragujevca, kao prepoznatljiv i autentičan sindikalni borac kako je istaknuto u čestitci po završenim izborima. Na kraju, Ristić je prisutnima obećao da će se truditi da opravda poverenje, pozvao članove iz Kragujevca da još bolje i solidarnije rade, na šta nas, kako je istakao “obavezuje istorija radničkog pokreta”.
Na Skupštini su izabrani potpredsednici Zoran Marković, Dragan Ilić i Sandra Radosavljević, a za predsednika SSSS jednoglasno podržan Ljubisav Orbović.

“U proteklih pet godina urađeno je mnogo toga, naročito za zaposlene u javnom sektoru, počevši od Kolektivnog ugovora za zaposlene u komunalnoj delatnosti, preko dobijenih sudskih sporova i isplaćenih zaostalih jubilarnih nagrada za zaposlene u obrazovanju i kulturi, pa do svih drugih benefita za koje smo se izborili, ne samo za naše članove, već za sve zaposlene u javnom sektoru u Nišu.
A nije nam bilo lako. Privreda u Nišu doživela je katastrofu, nezaposlenost je bila ogromna i sve više mladih je odlazilo zbog nemirenja sa neizvesnom budućnošću. Situacija se menja, zato što je na tržištu rada sve manje kvalifikovane kvalitetne radne snage, pa svemoćno tržište nameće obavezu poslodavcima da smanje pritisak na preostale radnike, čak i povećavaju plate”, rekla je predsednica Veća sindikata Niš okupljenim novinarima pre početka Konferencije.
Novinarima se obratio i predsednik Saveza samostalnih sindikata SrbijeLjubisav Orvović, koji je ocenio da je protekli period bio period borbe za veće zarade i protiv umanjenja Zakonom o radu bitno umanjenih prava zaposlenih.
“Postignuti su uspesi. U proteklih pet godina minimalna zarada je porasla za čak 42 odsto, a prosečna za 27 odsto. To i dalje nije dovoljno za dostojanstven život zaposlenih, pa i u narednom periodu predstoji borba za dalje povećanje zarada”, istakao je predsednik Orbović.
Pozdravljajući prisutne članove Konferencije predsednik je istakao da pored uspeha koje smo imali u prethodnom periodu, naš zadatak ostaje da pratimo i pritiskamo Vladu i poslodavce da realizuju data obećanja koja se odnose na povećanje plata i očuvanje radničkih prava, jer to će pomoći mladim ljudima u odluci da po završetku školovanja ostanu u zemlji. Takođe, on je rekao da je borba za kolektivne ugovore jedan od prioriteta u narednom periodu.
U izveštaju o petogodišnjem radu, koji je usledio posle video izveštaja, predsednica Saveza samostalnih sindikata grada Niša i opština Olivera Bobić je rekla da su Plan rada, usvojen na prethodnoj Konferenciji, ali i do tada usvajani godišnji planovi u potpunosti realizovani. Teški uslovi posle izmene Zakona o radu ii umanjena prava radnika pravili su brojne probleme i sindikatima i radnicima. Broj članova se smanjio, jer su uništena brojna privredna preduzeća u Nišu, a u preostalim je bitno smanjen broj zaposlenih. Sindikalne organizacije u novim firmama teško se formiraju zbog pritiska ili čak zabrane poslodavaca, pa su tako svi koji su se uključili u formiranje sindikalne organizacije u ”Juri” ostali bez posla. Tokom proteklih pet godina formirane su nove organizacije, ali uglavnom u javnom sektoru. U narednim periodu predstoji nam borba za industrijske radnike i sindikate u realnom sektoru, jer oni su kičma sindikalnog pokreta.
”U našem dosadašnjem radu, a nadam se i ubuduće, imali smo sjajnu saradnju sa Inspekcijom rada i zahvaljujući toj saradnji uspeli da mnoge nepravde ispravimo. Što se socijalnog dijaloga tiče postojao je, ali ne u institucionalnoj formi, što smo u više navrata pokušali da pokrenemo. Zato su protesti bili česti, ali i štrajkovano je u Katastru, obrazovanju i komunalnom sektoru. Takođe, ni tradicionalne aktivnosti nisu zanemarene, poput sportskih igara koje negujemo već 60 godina, pa saradnja sa sindikatima lenjingradske oblasti, zatom dobri odnosi sa medijima na čije se pozive redovno odazivamo i koji redovno prate sve aktivnosti Saveza samostalnih sindikata za grad Niš” , zaključila je Olivera Bobić.
Ona je na Konferenciji jednoglasno izabrana da i u narednom petogodišnjem periodu vodi sindikalce Niša. Zahvalivši se na poverenju Bobić je pozvla sve članove sindikata u Nišu da ubuduće, kao i do sada, rade zajedno, jer to je način da se postignu dobri rezultati. Članovi Konferencije su za predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije za mandatni period 2020-2025. predložili Ljubisava Orbovića.

Na današnjoj Izbornoj konferenciji Saveza samostalnih sindikata grada Niša jednoglasno je za mandatni period 2020-2025. godine izabrana dosadašnja predsednica Olivera Bobić.
Konferenciji su prisustvovali: predsednik SSSS Ljubisav Orbović, sekretar VSSSS Zoran Mihajlović, potpredsednik VSSSS i predsednik SSS Vojvodine Goran Milić, predsednik SSS grada Novog Sada i opština Vladimir Gvozdenović, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije zadužena za praćenje izbora u VSSS Niša Valentina Ilić, predsednica Sindikata kulture Srbije Dragana Đorđević, predsednik SS zanatstva, usluga i preduzetništva Mitar Kostić i Ranko Božić, sekretar SS drumskog saobraćaja. Gost Konferencije bila je Irena Šljivar Milijić, načelnica odeljenja Inspekcije rada Niš.
Uskoro opširnije.

Savez samostalnih sindikata Srbije će i u 2020. godini biti posvećen zaštiti prava, poboljšanju radnih uslova i materijalnog položaja radnika i poboljšanja kvaliteta života svih građana. Država socijalne pravde u kojoj se poštuje i vodi istinski socijalni dijalog i gde će se čuje glas onih koji stvaraju i grade, garant su napretka za sve i stvaranja bolje budućnosti za mlade.
Svesni značaja daljeg rada na svim važnim pitanjima od interesa za radnice, radnike i naše članove, kao i svih budućih izazova u složenim političkim i ekonomskim okolnostima, uporno ćemo se zalagati za istinske vrednosti i ostvarivanje socijalne pravde.
U svoje i u ime Saveza samostalnih sindikata Srbije želim da vam nastupajuća 2020. godina donese zdravlje, lični i profesionalni uspeh. Želim da u 2020. godini ostvarite svoje želje, ispunjeni mirom i okruženi poštovanjem, a praznike provedete sa svojim najbližim. Srećna vam Nova godina.
Predsednik SSSS Ljubisav Orbović

Poštovani , na sednici Upravnog odbora PU "Đuka Dinić" Bojnik usvojen je Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u pomenutoj ustanovi, čime je ukinuto radno mesto naše predsednice sindikata Jasmine Dimitrijević.
Predsednik Upravnog odbora i direktorka ustanove nisu pročitali dopis predsednice sindikata, niti dopis našeg Republičkog sindikata sastavljen u saradnji sa pravnom službom SSS Srbije, čime je Upravni odbor doveden u zabludu.
Juče je putem mejl a, jutros i službeno, na pisarnici opštine Bojnik predat mejl sledeće sadržine ( imamo saznanja da je danas zakazana Sednica Veća opštine Bojnik, na kojoj će biti razmatran pomenuti pravilnik):
PREUZMI DOPIS SINDIKATA

U Somboru je u petak, 27. decembra, održana 24. Izborna skupština Veća Saveza samostalnih sindikata za grad Sombor i opštine Kula i Odžaci, na kojoj je dosadašnji predsednik Zoran Purić jednoglasno izabran da tu funkciju obavlja i u narednom mandatu.
Skupštini prisustvovali su predsedenik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović, predsednik SSS Vojvodine Goran Milić, potpredsednica SSSS zadužena za praćenje izbora u VSSS za grad Sombor i opštine Kula i Odžaci Olivera Bobić, predsednik Sindikata uprave Njegoš Potžica, predsednik SS zaposlenih u komunalno stambenoj delatnosti Srbije Milan Grujić, predsednik SS tekstila, kože i obuće Radojko Jovanović i gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović.
Obraćajući se učesnicima Skupštine predsednik SSSS Ljubisav Orbović je istakao da je za nama teških pet godina i da smo se, pored nepovoljnog Zakona o radu, suočili sa zabranom zapošljavanja, zamrzavanjem i smanjenjem plata i penzija. Napravili smo i neke korake napred, pa je tako minimalna zarada u poslednjih nekoliko godina porasla 42 odsto. Međutim, tako uvećana minimalna zarada nije bitno popravila standard, jer je osnovica bila izuzetno niska. U narednom periodu očekujemo da će ona rasti do nivoa minimalne potrošačke korpe, da će se i plate i penzije povećavati, pa nam predstoji teška borba i u narednih pet godina.
„Mnogo ljudi napušta Srbiju, zato očekujem i od vas da se zajednički izborimo za još kvalitetenije pomake, veće zarade, kvalitetna radna mesta i bolji život radnika u Srbiji“, zaključio je predsednik Orbović.
U obraćanju prisutnima, gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović je navela da je SSS za grad Sombor uvek bio konstruktivan partner, te očekuje da će se dosadašnja dobra saradnja i dalje nastaviti, i to kroz Socijalno-ekonomski savet na lokalu, kako bi zajednički rešavali probleme u lokalnoj zajednici i doveli do poboljšanja uslova rada. Predsednik SSS Vojvodine Goran Milić je izrazio veliko zadovoljstvo podrškom koju lokalna samouprava i gradonačelnica pružaju SSS u radu i izrazio očekivnje da će saradnja biti nastavljena, naročito zbog izazova koji nas očekuju, počevši od primene Zakona o agencijskom zapošljavanju do novog Zakona o radu, čije je usvajanje najavljeno za 2021. godinu.
Jednoglasnom odlukom prisutnih za predsednika Veća Saveza samostalnih sindikata za grad Sombor i opštine Kula i Odžaci izabran je ponovo Zoran Purić, a predsednik Saveza Ljubisav Orbović i predsednik SSS Vojvodine Goran Milić dobili su jednoglasnu podršku da na izborima ostanu na mestima na kojima su do sada obavljali funkciju.

Članovi Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije, među kojima i predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ljubisav Orbović, učestvovali su, 9-10. decembra, u Moskvi, na medjunarodnoj konferenciji „Od nejednakosti do pravde: svetska iskustva i rešenja za Rusiju“.
Društvena palata Ruske Federacije, u čijoj organizaciji je skup i održan, predstavlja konsultativnu instituciju civilnog društva u Ruskoj Federaciji, koju čine predstavnici države, sindikata, udruženja poslodavaca, kao i eksperti iz različitih oblasti – svi ujedinjeni u ideji socijalnog dijaloga kao puta za rešavanje socijalnih i ekonomskih pitanja.
Na Konferenciji je potpisan Memorandum o saradnji i razumevanju između Društvene palate Ruske Federacije i Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije, koji su parafirali Lydia Mikheeva, sekretar Društvene palate i Zoran Đordjević, predsedavajući Socijalno ekonomskog saveta Republike Srbije.
Drugog dana Konferencije organizovano je više panela na temu socijalne zaštite i inkluzije, obrazovanja i zaštite životne sredine.
Tokom skupa predviđeni su i razgovori sa predstavnikom Administracije predsednika Ruske Federacije zadužene za razvoj civilnog društva, predstavnicima Ministarstva inostranih poslova Ruske Federacije – departmana za zaštitu ljudskih prava, kao i predstavljanje rezulatata više projekata od značaja za promociju ravnopravnosti.
Ceo događaj bi trebalo da doprinese razmeni iskustava i dobrih praksi društava koja streme višem stepenu razvoja ljudskih prava i socijalne pravde.

U uslovima koje imamo, položaj zaposlenih i njihovih poslodavca u Vranju, može biti bolji samo uz postojanje Socijalno ekonomskog saveta.Upravo sa ovom tvrdnjom, predstavnici Veća Saveza Samostalnih sindikata grada Vranja su sa čelnicima lokalne samouprave pokrenuli pregovore o njegovom osnivanju.
Ružica Stošić, predsednica Veća ovog sindikata, ističe da je Savet tripartitno telo u kome će prestavnici lokalne samouprave, sindikat i poslodavci, kroz socijalni dijalog, moći da rešavaju mnoga pitanja koja su podjednako važna i za radnike i poslodavce.
„Činjenica da su predstavnici lokalne samouprave izrazili spremnost da nastave pregovore o osnivanju Socijalno ekonomskog saveta je ohrabrila sve nas u sindikatu, koji smo i pokrenuli celu ovu priču, da istrajemo u toj borbi jer je praksa pokazala da probleme nemaju samo radnici već i poslodavci“, kaže Stošićeva.
Ističući da je Republički odbor za komunalno stambenu delatnost Saveza Samostalnih sindikata Srbije nedavnim potpisivanjem Aneksa 3 Kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti ostvario veliki uspeh, ona naglašava da je ovim kolektivnim ugovorom priznato pravo radnicima da im se regres isplaćuje u visini od 75 posto od prosečne zarade na nivou Republike.
Ovo praktično znači da će povećnje na mesečnom nivu iznositi pet odsto.
Izvor: JuGmedia

Poslodavci učestalo diskriminišu sindikalne poverenike - slučaj Dragane Božić
Dragana Božić, po zanimanju krojač i konfekcionar, zaposlena je u fabrici Healthcare Europe iz Rume, od samog otvaranja fabrike 2015. godine, na poslovima tekstilnog tehničara – šivača i za to radno mesto ispunjavala tražene uslove stručne spreme.
Potpisala je ugovor o radu sa tako definisanim radnim mestom, vrstom posla koji će obavljati i s tim neophodnim stepenom stručne spreme.
Radila je vredno i odgovorno, ostvarivala odlične rezultate i maksimalne ocene kao dokaz kvaliteta i brzine izrade gotovih proizvoda. Bila je za primer.
Bila, kao što je i danas, hrabra i voljna da predstavlja svoje koleginice i kolege kao poverenica sindikata, koji je veoma brzo po osnivanju stekao uslov da dokaže reprezentativnost na nivou poslodavca.
Dragana Božić je predstavljala članove Samostalnog sindikata i u njihovo ime podnosila zahteve, a sve po Zakonu o radu, da se poboljšaju uslovi rada u fabrici, bezbednost i zdravlje na radu, da se poštuje zakonsko ograničenje prekovremenog rada, da radnici prestanu da se šikaniraju zbog korišćenja bolovanja, da iznosi toplog obroka i regresa budu veći, i da poslodavac ima humaniji odnos prema zaposlenima, pre svega, prema ženama.
I tad počinje odgovor poslodavca na srpski način.
On osniva svoj kontra-sindikat pod nazivom „Ravnopravnost i poverenje“, vrši pritisak na članove Samostalnog sindikata da istupe iz njega i pređu u poslodavčev sindikat uz obećanja da će biti „bolje“ zaštićeni i sigurniji i deli im istupnice koje je sam štampao, sa ciljem smanjenja i neutralisanja uticaja autentičnog sindikata, ali i njenog poverenika.
Dragani Božić se u avgustu 2019, kao što je i pisao Danas, nudi nezakoniti i degradirajući Aneks Ugovora o radu kojim se raspoređuje na potpuno neodgovarajući posao pomoćnika radnika na održavanju, a navodno zbog potreba procesa i organizacije rada i procene poslodavca „da će veštinama i iskustvom u najvećoj meri doprineti postizanju ciljeva“(!).
Ponuđeni posao je, iz stručnog ugla, nezakonit i neodgovarajući u skladu sa Zakonom o radu i članom 171. jer se Dragani Božić nudi Aneks koji nije u skladu sa njenim stepenom stručne spreme (SSS/ KV-4/3) već NSS/PKV-1/2 i potpuno drugim degradirajućim poslovima i to, umesto dotadašnjeg posla „šivača“, radnika „čistača“ u tzv „kaznenom pogonu“, sa poslovima čišćenja sa jako teškim uslovima rada.
Potpuno je jasno da se poverenici sindikalne organizacije namerno nudi nezakoniti Aneks ugovora o radu, sa neodgovarajućim poslom, da bi se se stavila u nepovoljan položaj i kazni zbog svog sindikalnog delovanja i prinudi da sama da otkaz, jer je diskriminatornim postupanjem, premeštena na niže radno mesto i sa drugačijim uslovima rada.
Srpski poslodavci, često i u mnogim slučajevima koji su prethodili dešavanjima koje je i Dragana Božić doživela, želeći da diskriminišu sindikalne predstavnike, otkaze navodno ne daju zbog sindikalnog delovanja već zbog odbijanja da potpišu anekse ugovora o radu kojim ih stavljaju u nepovoljan položaj, jer im nude da prihvate radna mesta i poslove koji ne odgovaraju njihovoj stručnoj spremi ni vrsti posla zbog kojih su primljeni u radni odnos.
Članom 188. Zakona o radu je predviđeno da poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način stavi u nepovoljan položaj zaposlenog zbog njegovog statusa ili aktivnosti u svojstvu predstavnika zaposlenih, članstva u sindikatu ili učešća u sindikalnim aktivnostima.
Taj član treba da štiti sindikalne poverenike i predsednike od diskriminacije i zloupotrebe poslodavca i to u skladu sa Konvencijom MOR-a 135 o zaštiti i olakšicama koje se pružaju predstavnicima radnika u preduzeću po preporuci br. 143 o radničkim predstavnicima.
Nažalost upravo izmena člana 188. Zakona o radu iz 2014. godine dovela je do mogućnosti da poslodavci zloupotrebljavaju ovu bitnu izmenu zakona, jer je taj zakon do 2014. pružao nesumnjivo jasnu i bolju definisanu zaštitu sindikalnih predstavnika a za koju se Savez samostalnih sindikata Srbije zalaže da bude vraćena prilikom izrade novog zakona o radu.
Sadašnje odredbe formalno pravno omogućavaju šikaniranje, diskriminaciju i zloupotrebu poslodavca prilikom davanja otkaza ugovora o radu sindikalnom povereniku ili predsedniku sindikata, što poslodavci stalno i obilato koriste i na taj način satanizuju sindikalnu organizaciju u preduzeću ali i sindikalni pokret generalno.
Takođe, problem se javlja u pogrešnom mišljenju ministarstva nadležnog za rad, koje je suprotstavljeno Statutu Saveza samostalnog sindikata Srbije, a po kome sindikalni predstavnik (poverenik ili predsednik), ostaje predsednik sindikalne organizacije dokle traje sudski postupak, i koji poslodavci obilato koriste oglušujući se o konvencije Međunarodne organizacije rada i slobodu da radnici i sindikati sami, svojim statutima uređuju ko, na koji način i do kada može biti sindikalni predstavnik. Jer, dokle god sudska odluka ne bude pravosnažna Dragana Božić, i pored toga što nije trenutno zaposlena u preduzeću, ima pravo i može da obavlja funkciju predsednika sindikalne organizacije, a što joj poslodavac uskraćuje.
O ovom slučaju već su obaveštene i kancelarije Međunarodne organizacije rada, Evropska i Svetska konfederacija sindikata i očekujemo veoma brzo njihove reakcije, kako prema državnim institucijama, tako i prema poslodavcu.
Važeći propisi Republike Srbije, posebno Zakon o radu prilikom čijeg donošenja 2014. mnogi predlozi sindikata nisu prihvaćeni, nažalost, omogućavaju da se sindikati i njihovi predstavnici diskriminišu, formalno-pravno im se otkazuju ugovori o radu i suštinski nemaju nikakvu zaštitu koja im međunarodna ratifikovana dokumenta obezbeđuju.
Dok se ova pitanja ne reše drugačijim zakonskim propisima i ne obezbedi istinska i suštinska zaštita sindikalnih predstavnika u preduzećima, socijalni dijalog u Srbiji biće u krizi, potpuno suprotno standardima i principima Evropske unije kojoj deklarativno težimo, ali u praksi obesmišljavamo.

Piše: Duško Vuković
Rubrika: Lični stav
/ Autor je potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije /
Izvor: DANAS

Savez samostalnih sindikata Srbije podržava zahteve radnika Javnog preduzeća "Pošta Srbije" koji su obustavili rad, jer je nedopustivo da jedno takvo preduzeće ima dve trećine zaposlenih sa zaradama ispod republičkog proseka. Takođe, nedopustivo je i neshvatljivo, posebno u situaciji kada ovo preduzeće ostvaruje dobit i puni budžet, da radnici ne učestvuju u raspodeli dobiti. Opravdano je njihovo nezadovoljstvo i bunt da rade pod pritiskom, sa smanjenim brojem izvršilaca, i da na njihove zahteve rukovodstvo preduzeća ostaje potpuno indiferentno, kao i da daje obećanja koja kasnije ne ispunjava.
Stoga, Savez samostalnih sindikata Srbije u potpunosti podržava njihove opravdane zahteve i očekuje da građani imaju strpljenja i razumevanja za nezadovoljstvo poštonoša, šalterskih radnika, dispečera i vozača. Izražavamo i nadu da će predstavnici Vlade Srbije i predstavnici zaposlenih što pre postići dogovor, koji će biti ostvaren u interesu radnika JP "Pošta Srbije" i građana.
Informativna služba SSSS

Pokrenuli smo online anketu sa pitanjem "Da li podržavate inicijativu Samostalnog sindikata trgovine Srbije za zabranu rada nedeljom u delatnosti trgovine?" i vidljiva je na desnom odeljku naslovne strane. U anketi se može glasati za jednu od dve ponuđene varijante:

• DA (podržava se inicijativa da se zabrani rad nedeljom)
• NE (ne podržava se inicijativa da se zabrani rad nedeljom)

Molimo vas da informaciju o anketi prosledite svim predsednicima sindikalnih organizacija kako bi omogućili da što više članova i građana iskaže mišljenje i time pomogne reprezentativnost uzorka ispitanika. Napominjemo da je anketa anonimna i bez praćenja podataka o pristupnoj adresi i uređaju sa koje je upućena, a učešće u anketi zahteva samo minut angažovanja.
Pozivamo vas da učestvovanjem u anketi podržite inicijativu Samostalnog sindikata trgovine Srbije za zabranu rada nedeljom u delatnosti trgovine!
GLASAJMO ZA ZABRANU RADA NEDELjOM U SVIM TRGOVINAMA SRBIJE!

Zaposleni i većina građana Srbije, uprkos povećanju minimalne zarade i plata u pojedinim sektorima, neće osetiti nikakav bolјitak u svom standardu s obzirom na stalna poskuplјenja energenata, raznih usluga i životnih namirnica.
Savez samostalnih sindikata Srbije je i ranije upozoravao na opasnost da će rast „minimalca“ i zarada u javnom sektoru biti anuliran rastom cena i da će kupovna moć građana ostati na nivou pre rasta plata.
Tako će nam, za razliku od pompezno najavlјenog povećanja minimalne cene rada od svega 11 odsto, već u narednom mesecu, odlukom vlade koja je skoro neprimetno saopštena, na kuće stići uvećani računi za električnu energiju od 3,9 odsto, kao i viša taksa za javni medijski servis.
U uslovima kada u Srbiji i dalјe znatan broj građana nema posla, dok mnogi napuštaju zemlјu tražeći bolјe uslove i veće plate, a većina građana ne može da živi od svog rada, brojna „sitna“ povećanja cena osnovnih životnih namirnica, koja su se desila tokom godine, i najnovije poskuplјenje struje, neminovno će dovesti do rasta cena robe i usluga.
Nezadovolјstvo ovim povećanjima, koje i dalјe slabi kupovnu moć većina građana, SSSS potkreplјuje uporednim pokazatelјima koje govore u prilog da se ne može jednostrano i izolovano posmatrati cena struje za privatna domaćinstva od nivoa zarada i ukupnih troškova života. Naime, po svim statističkim pokazatelјima, minimalna zarada već sada je za 10.000 dinara manja u odnosu na minimalnu potrošačku korpu, a prosečna zarada za blizu 20.000 u odnosu na prosečnu potrošačku korpu.
Savez podseća da su prosečne zarade u realnom sektoru niže za skoro 4.000 dinara od proseka u Srbiji i da više od polovine zaposlenih prima zaradu do 41.500 dinara mesečno.

Na poziv predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije za grad Jagodinu i opštine, Miroslava Gajića, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ljubisav Orbović, učestvovao je u radu sednice tog veća, na kojoj se razgovaralo o planovima i aktivnostima SSSS na poboljšanju materijalnog položaja zaposlenih, kao jednog od najčešćih razloga za ubrzani odlazak deficitarnih kadrova u inostranstvo.
Predsednik Orbović se složio sa konstatacijom prisutnih članova da „gde god zagrebemo - naiđemo na problem“.
„Nismo zadovoljni sa trenutnim stanjem. Nešto se istina promenilo, ali ti pomaci nisu dovoljni. Minimalna zarada je u procentima povećana, poslednjih godina ostvarili smo dosta dobro povećanje, ali ona još uvek ne pokriva ni minimalnu potrošačku korpu i ne omogućava kvalitetan život zaposlenima i njihovim porodicama. Čak 350.000 zaposlenih prima 'minimalac'. Problem je i niska prosečna zarada, posebno u realnom sektoru, u kojem su čak 20 odsto niže plate i u kojem nema ni kolektivnih ugovora, osim u putnoj privredi“.
„Odlaze ljudi iz Srbije, ne samo mladi. Vrlo brzo će nam nedostajati kadrovi, a političari stidljivo najavljuju 'uvoz' radne snage. Uz to, broj penzionera i starijih zaposlenih raste. A, tvrdim da ima prostora za povećanje zarada, s obzirom na to da su nekoliko desetina puta porasli profiti preduzeća“, rekao je Orbović.
Zahvalivši se predsedniku na, kako je rekao, otvorenom razgovoru, Gajić je ponovio da se snaga sindikata ogleda ne samo u brojnosti članova, već i u njihovoj spremnosti da se u velikom broju uključe u akcije na koje poziva Savez, pa i kad treba da se „izađe na ulicu“.

Ukidanje kaznenih poena za prevremeni odlazak u penziju bilo bi preveliko opterećenje za državnu kasu, kažu nadležni, a ukidanjem ove odredbe PIO fond bi morao dodatno da odreši kesu za još 200 miliona dinara. Već naredne godine to bi bilo 900 miliona, dok bi 2027. iznos dostigao dve milijarde dinara.
Na spisku Fonda u ovom trenutku nalazi se nešto više od 43.000 prevremenih penzionera. Penali za ranije napuštanje radnog mesta, međutim, nisu jednaki za sve pošto se za svaki mesec ranijeg odlaska u penziju oduzima 0,34 odsto od čeka, a maksimalan odbitak može da bude 20 odsto.
Inicijativu za ukidanje člana 70 Zakona o PIO prvi su pre dve godine podneli predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS). Stav države u početku je bio pozitivan, ali kako vreme odmiče, jasno je da od njihovog ukidanja nema ništa. Opravdanje koje stiže iz Ministarstva za rad je da je životni vek u Srbiji produžen i da budžet to ne može da izdrži.
U SSSS kažu da će nastaviti da insistiraju da se kazneni poeni ukinu, jer je odredba, po njima, nekorektna, a naročito za veliki broj lјudi čije firme su propale, pa su ih novi propisi oterali u prevremenu penziju. Broj onih koji su se odlučili na ovaj korak po donošenju zakona, tvrde u SSSS, znatno je manji.
„Mi nećemo odustati i na svakoj sledećoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta ćemo insistirati na ukidanju ove odredbe“, kaže Zoran Mihajlović, sekretar Veća SSSS.
„Niko nema pravo da kažnjava lјude zato što su radili 40 godina. Oni su sve te godine uplaćivali novac u PIO fond i sada je red da im se to vrati. Apsurd je da neko ko, recimo, ima 35 godina staža i 65 života sada ima veću penziju od onog ko je radio pet godina duže“.
Naš sagovornik naglašava da je pozivanje na duži životni vek besmisleno, jer niko ne može da vam garantuje koliko ćete živeti, kao i pitanje koliko će duže primati penziju oni koji su ranije napustili radno mesto, na šta se poziva zakonodavac.
„Tačno je da kazneni poeni postoje i u zapadnim zemlјama, ali tamo su lјudi pri zasnivanju radnog odnosa znali šta ih čeka ukoliko ranije odu u penziju, pa su na vreme počeli da uplaćuju u privatne fondove. Zato ne možemo da upoređujemo“, kaže Mihajlović.
Odredba koja je uvedena u Zakon iz 2014. je gotovo identična onoj koju smo imali i u zakonu iz 1964. godine. Tada su penali bili oko četiri odsto na godišnjem nivou. Zbog društveno-političkih previranja sindikati su onda tražili ukidanje tih penala. To je, smatraju u Fiskalnom savetu, dovelo do urušavanja sistema javnih finansija.
Izvor: Novosti

Ishod štrajka zaposlenih u „Pošti Srbije“, koji traje od ponedelјka, zavisiće od toga kakvu će im ponudu danas izneti Vlada Srbije, kaže za Kurir Zoran Pavlović, predsednik Samostalnog sindikata poštanskih radnika.
On ističe da se obustava rada u poštama proširala svuda osim u jugoistočnom delu Srbije.
„U Vladi Srbije će u petak biti sastanak radne grupe, koja je formirana nakon martovske obustave rada, a koju čine predstavnici Vlade, poslovodstva „Pošte Srbije“, predstavnici dva reprezentativna sindikata i tim koji čine radnici. Ishod štrajka zavisiće od ponude Vlade Srbije, odnosno od toga da li će izaći s ponudom koja će omogućiti da zarade zaposlenih u „Pošti“ dođu do prosečne plate u zemlјi“, kaže Pavlović.
On dodaje da se radnici pošte izvinjavaju građanima koji koriste njihove usluge i mole za razumevanje.
„Zaposleni u „Pošti“ ovo ne rade iz obesti, nego iz nužde. Glavni zahtev koji su ispostavili je da nam se zarade vrate na nivo republičkog proseka. Blizu 15.000 zaposlenih ima u „Pošti Srbije“, a od tog broja 11.500 su zaposleni sa srednjom stručnom spremom, poštari, šalterski radnici, čije su zarade između 32.000 i 39.000 dinara, iako su pre smanjenja 2014. bile oko republičkog proseka“, ističe Pavlović.
On naglašava da zaposleni u „Pošti“ očekuju da dobiju prosečne zarade već od isplate za januar.
„To bi prihvatili, a neprihvatlјivo je povećanje od 10 odsto jer je to povećanje između 2.000 i 4.000 dinara, zavisno od visine staža“, zaklјučuje Pavlović i dodaje da se zbog štrajka ne isporučuju pošilјke, neke pošte su skroz zatvorene, dok neke uopšte ne vrše platni promet. Izvor: Kurir

Savez estradno-muzičkih umetnika Srbije i Samostalni sindikat estradnih umetnika i izvođača Srbije uručili su u Beogradu, četvrtu godinu zaredom, tradicionalne nagrade najistaknutijim estradnim umetnicima, novinarima i drugim ličnostima iz sveta muzike.
Priznanja je dodelјivao predsednik SEMUS Dragiša Golubović, koji je naglasio da je Udruženje tokom poslednjih godina mnogo uradilo na pobolјšanju prava estradnih umetnika, ali da im predstoji još rada, u čemu je podrška esnafa, ali i države neophodna.
Dodelјene su 52 nagrade za životno delo, a dobitnici su, između ostalih, Nada Obrić, Slobodan Betulić Betula, Merima Nјegomir, Miša Mijatović, Milanče Radosavlјević, Zoran Starčević, Bora Drlјača, Džej Ramadanovski, Ljuba Aličić, Mile Kitić, Marinko Rokvić, Zoran Dašić Daša, Mirko Kodić, Mira Škorić, Čeda Marković, Vesna Zmijanac, Goran Šepa Gale, Draško Aćimović, Rade Vučković, Dragan Pantić Smederevac...
Priznanja "Nacionalni estradno-muzički umetnik Srbije" posthumno su dobili Miodrag Todorović - Mija Krnjevac, Budimir Buca Jovanović, te Radojka i Tine Živković. Estradno-muzička nagrada Srbije za 2019. pripala je Dejanu Petroviću, Neli Bijanić, Anji Roglјić, Renatu Hencu, Zlati Petrović, Banetu Mojićeviću, Jadranki Barjaktarović...
Zlatnu pticu" dobili su Unija poslodavaca Srbije, Savez samostalnih sindikata grada Beograda, Ministarstvo za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja (inspektorat za rad) i voditelј Živorad Žika Nikolić.
Diplome su pripale Slavku Banjcu, Srećku Šušiću, Stanojki Mitrović Ćani...
Izvor: Novosti

Predsednica Sindikata pravosuđa Slađanka Milošević uputila je juče pomoćnici ministra državne uprave i lokalne samouprave Ivani Savićević Inicijativu za izmenu i dopunu poesebnog kolektivnog ugovora za državne organe.
- Predlažemo, za sada, da se dopuni član 2. Kolektivnog ugovora tako što bi isti glasio:
"Izabrana, imenovana i postavljena lica u državnom organu koji nemaju položaj državnog službenika ili nameštenika ostvaruju pravo na plaćeno odsustvo, neplaćeno odsustvo, solidarnu pomoć, jubilarnu nagradu, novogodišnji poklon, minuli rad, dužinu godišnjeg odmora, naknadu plate za vreme korišćenja godišnjeg odmora, naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor, naknadu plate za vreme privremene sprečenosti za rad, naknadu troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora, shodno odredbama ugovora."
Pored toga, predlažemo da se uvede dodatak za dežurstvo jer prekovremeni rad zbog povećanog obima posla različitog je karaktera od prekovremenog rada zbog dežurstva. Dežurstvo u pravosuđu počinje na kraju radnog vremena u 15.30 i završava se sutradan u 07.30. Inače, dežurstvo u pravosudnim organima sprovodi se neradnim danima, to jest vikendom, noću, kao i u dane verskih i državnih praznika.
S obzirom na to da u postupku planiranja budžeta sindikati nisu konsultovani za bilo šta a trebalo je, predlažemo izmenu člana 48. odnosno definisanje visine tih prava, uzimajući u obzir činjenicu da su se stekli uslovi, odnosno da postoji suficit u budžetu.
U očekivanju poziva, srdačno vas pozdravljamo.
Predsednica
Slađanka Milošević

Savez samostalnih sindikata Srbije je, u cilju ograničenja broja i unapređenja položaja radnika angažovanih preko agencija, svim poslaničkim grupama u Narodnoj skupštini podneo amandmane na Predlog zakona o agencijskom zapošljavanju.
S obzirom na to da članovi radne grupe za izradu ovog zakona nisu uspeli da usaglase tekst zakona, a Socijalno ekonomski savet dao negativno mišljenje na Predlog zakona, SSSS smatra da je neophodno da se poslanicima dostave amandmani za sva neusaglašena pitanja.
U tim amandmanima tražimo da se ograniči broj angažovanja agencijski zaposlenih na 10 odsto u odnosu na ukupan broj zaposlenih kod poslodavca korisnika, kako bi se sprečile zloupotrebe, da se uvede solidarna odgovornost poslodavca korisnika i agencije za isplatu naknade štete po osnovu povrede na radu i profesionalnog obolenja ustupljenog zaposlenog, kao i da se poveća iznos predviđenih prekršajnih kazni, u slučaju kršenja ovog zakona, odnosno da iznos ovih kazni bude izjednačen sa kaznama koje predviđa Zakon o radu.
Takođe, tražimo obavezu agencije da dostavi dokaz o bankarskoj garanciji kao uslov za izdavanje dozvole za rad, a koja bi bila sredstvo obezbeđenja isplate zarade, naknade zarade i naknade troškova agencijskim zaposlenima. Ovaj uslov za dobijanje dozvole za rad Agencije poznat je u mnogim zemljama i nije u suprotnosti sa Direktivom 2008/104/EZ i Konvencijom MOR-a br. 181.

Predlog novog Zakona o osiguranju u slučaju povreda na radu vrlo brzo će ući u proceduru u Skupštini Srbije, najavio je ministar za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević.
On je precizirao da novi zakon predviđa da poslodavci moraju da osiguraju sve svoje zaposlene, bez obzirom kojim poslom se bave.
Đorđević je na konferenciji za novinare povodom otvaranja "Srpskih dana osiguranja" u Aranđelovcu ocenio da će novi zakon "doneti određeno opterećenje privrednicima koji do sada nisu osiguravali svoje zaposlene, ali će, kada se budu dešavale povrede na radu, isplata štete biti veliko rasterećenje".
Izvor: Beta

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je da će na kraju ove godine predložiti potpuno ukidanje zabrane zapošlјavanja u javnom sektoru, ali će zadržati vladinu komisiju kako ne bi došlo do prekomernog zapošlјavanja.
Na sednici Skupštine Srbije o poslaničkim pitanjima, premijerka je odgovarajući poslaniku Stranke pravde i pomirenja Muameru Zukoriliću ona je istakla da zabrana zapošlјavanja nije ni do sada ugrožavala nivo usluge građanima, te da je samo u zdravstvu 4000 lјudi zaposleno prošle godine, a ove i više od toga.
Brnabić je istakla da vlada nije dozvolјavala zapošlјavanje u administraciji, a da je najveći problem u socijalnoj zaštiti gde treba zaposliti 790 lјudi.
I ministar prosvete Mladen Šarčević rekao je da je zabrana zapošlјavanja u prosveti bilo greška, jer su nastavnici neopravdano svrstani u administraciju. “Tu imamo 20 hilјada mladih žena koje ne mogu da se bave roditelјstvom iz straha da će izgubiti stalno zaposlenje i mislim da ćemo imati pravi „bebi bum“ kad to ukinemo”, istakao je ministar.
Izvor: Beta/Danas

Ministar za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević podsetio je da sve trudnice i porodilјe, pozivom na 0800-300-307 i izborom opcije dva, mogu da prijave poslodavce ako krše njihova prava, i poručio da niko neće biti privilegovan već maksimalno kažnjen.
Vlada se zauzela za borbu protiv svih onih koji krše prava porodilјama i trudnicama, rekao je Đorđević u Skupštini Srbije.
Prema njegovim rečima, od 22. jula do 27. novembra ove godine bilo je ukupno 208 poziva i ticala su se 55 zaposlenih trudnica i 84 žena koje su se nalazile na porodilјskom odstustvu, a telefonom je dato 103 saveta.
“Inspekcija je učinila 105 inspekcijskih nadzora, 13 rešenja i 36 naloga za zapisnike, četiri ukazivanja na prekršaje. Imali smo deset zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka, i to se sve odnosilo na 22 podslodavca za ukupno 13 trudnica i devet porodilјa”, rekao je Đorđević.
On je dodao da se ceo spisak i registar vodi ažurno, da nema privilegovanih i da se sve nalazi na sajtu Ministarstva za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja u opciji inspektorat rada.
U registru se, kaže, može iz nedelјe u nedelјu videti koji su to poslodavci koji su kršili zakon i koji su oduzeli neko pravo trudnicama i porodilјama.
Izvor:
Tanjug/Blic

Otkaz koji je dobila predsednica Saveza samostalnih sindikata Srbije u fabrici HealthCare Europe u Rumi Dragana Božić predstavlјa napad na sindikalni pokret, aktiviste koji zastupaju radničke interese, rodnu ravnopravnost, lјudsko i radničko dostojanstvo.
Zbog toga će Savez samostalnih sindikata Srbije u potpunosti podržati našu članicu Draganu Božić u borbi da se ispravi nepravda koja joj je načinjena jer je evidentno da je otkaz dobila zbog sindikalnog angažmana, što je neprihvatlјivo, kaže za Danas Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, povodom otpuštanja predsednice podružnice te sindikalne centrale iz fabrike HealthCare Europe.
Prema njegovim rečima, otkaz je direktna posledica nelogičnosti odredaba Zakona o radu koje dozvolјavaju zastrašivanje sindikalnih čelnika i aktivista u preduzeću na taj način što omogućavaju poslodavcu da ih kažnjava zbog sindikalnih aktivnosti i premešta na teža i slabije plaćena radna mesta.
“Zbog toga ćemo zahtevati da se izmenama Zakona o radu te odredbe koje sabotiraju i onemogućavaju sindikalnu borbu u preduzećima ukinu. Kada je pak reč o slučaju Dragane Božić, obratićemo se Ministarstvu rada, Inspekciji rada, ali isto tako i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i premijerki Ani Brnabić kako bismo ih upoznali sa nepravdom koja je počinjena našoj članici i kako poslodavci zloupotreblјavaju zakonske odredbe vezane za radno pravo čijem donošenju je kumovala aktuelna vlast. Očekujemo da će nakon delovanja nadležnih nepravda biti ispravlјena, odnosno da će Dragana Božić biti vraćena na posao”, ističe naš sagovornik.
Pravni ekspert Branko Pavlović kaže za Danas da su odredbe u Zakonu o radu koje omogućavaju poslodavcu da zastrašuje sindikalne aktiviste štetne i da bi ih trebalo ukinuti.
“Nema spora da su te odredbe pogrešne i da bi ih trebalo eliminisati. Međutim, to istovremeno ne znači da poslodavci i sada smeju tek tako da premeštaju radnike na slabije plaćena radna mesta i da ih otpuštaju ako oni na to ne pristanu. Drugim rečima u konkretnom slučaju je na sudu da pravilno proceni da li je bilo osnova za prebacivanje na drugo radno mesto. Poslodavac na to ima pravo samo u slučaju da će radni proces da trpi. Ako to nije slučaj, poslodavac ni po sadašnjim zakonskim odredbama nema pravo da premešta radnike ako za tim ne postoji potreba”, objašnjava Pavlović.
Juče smo kontaktirali i nadležne u fabrici HealthCare Europe koje smo ovog puta uspeli da dobijemo. Rečeno nam je samo da će naš list u toku današnjeg dana „dobiti demanti“ u pisanoj formi i da će „u sastavlјanju njegovog sadržaja učestvovati i advokat koji zastupa interese kompanije“.
Podsećanja radi, Danas je u jučerašnjem broju pisao o otkazu koji je dobila predsednica Saveza samostalnih sindikata Srbije u fabrici HealthCare Europe u Rumi Dragana Božić. Naša sagovornica je tom prilikom istakla da je upravo njeno insistiranje kao predsednice sindikata, da se radnici ne šikaniraju zbog korišćenja bolovanja, da se smanji preterani prekovremeni rad, obezbede veća sredstva za regres i topli obrok kao i ispravni klima-uređaji dovelo do otkaza koji je dobila.
Izvor: Danas

Predsednica Saveza samostalnih sindikata Srbije u fabrici Heltker Jurop (HealthCare Europe) u Rumi Dragana Božić dobila je otkaz 30. avgusta jer, kako tvrdi, nije želela da prihvati degradaciju zbog aktivnosti na zaštiti radničkih prava koje je sprovodila.
Dok je zvanično objašnjenje poslovodstva da je do otkaza došlo zbog toga što je Dragana Božić odbila da potpiše aneks ugovora kojim se premešta na drugo radno mesto, ona poručuje da je to samo izgovor za njeno uklanjanje iz fabrike zbog sindikalnog angažmana, odnosno zalaganja za interese zaposlenih.
“U fabrici sam bila zaposlena od 1. oktobra 2015. godine, kada je ona i počela sa radom, na mestu šivača. To je inače i struka za koju sam se školovala. Vrlo brzo sam shvatila da kao radnici za svoja prava ne možemo da se izborimo ako ne formiramo sindikat. Stoga smo tokom 2016. godine osnovali podružnicu SSSS u našoj fabrici. Od samog početka smo se susreli sa nerazumevanjem poslovodstva kojem očito ne odgovara da u preduzeću postoji sindikalna organizacija koja se istinski bori za prava zaposlenih”, priča za Danas Dragana Božić.
Prema njenim rečima, sindikalna organizacija kojoj je bila na čelu se izričito suprotstavlјala nasrtajima na radnička prava poput prekomernog prekovremenog rada i premeštanja radnika koji koriste bolovanje na slabije plaćena radna mesta.
“Menadžment na sve načine gleda kako da se oslobodi stalno zaposlenih radnika. Poslovodstvu je naime daleko isplativije da zaposleni rade na određeno vreme i da njihov rad iznajmlјuju preko agencija. Stoga, primera radi, kada god radnik zaposlen za stalno koristi pravo na bolovanje posle povratka na posao premešta se na slabije plaćeno radno mesto. Naročito su time pogođene porodilјe. Većina njih ne može da prihvati prelazak na novo radno mesto koje uglavnom iziskuje i teže fizičke aktivnosti pa odlaze iz fabrike. Oni koji rade na određeno vreme ili preko agencija ne smeju ni da pomisle na bolovanje jer ako odsustvuju sa posla ugovori im se ne produžavaju”, navodi naša sagovornica.
Ona dodaje da je u sukob sa poslovodstvom došla i zbog preteranog prekovremenog rada.
“Prekovremeni rad se u firmi zaista dodatno plaća, ali šta to vredi kada neke kolege na mesečnom nivou imaju i po 60 sati prekovremenog rada. Zaposleni su zbog toga preumorni, a nekada im se odluka o prekovremenom radu saopštava par sati pre nego što on treba da se odvije pa ne mogu da se organizuju. Mlade majke su posebno ugrožene zahtevima za prekovremenim radom. Kao sindikat smo tražili i da se povećaju davanja za topli obrok i regres koji ukupno iznosi 300 dinara mesečno, što je nedovolјno, ali nam poslovodstvo nije izašlo u susret uz tvrdnju da ne može da izdvoji veća sredstva za te potrebe”, objašnjava Božić.
Naša sagovornica takođe ističe da su u nekim fabričkim pogonima, tokom letnjeg perioda, zaposleni koji inače obavlјaju težak fizički rad zbog toga što klima nije radila padali u nesvest jer nisu mogli da izdrže nesnosne vrućine.
Ona ističe da je upravo njeno insistiranje kao predsednice sindikata, da se radnici ne šikaniraju zbog korišćenja bolovanja, da se smanji preterani prekovremeni rad, obezbede veća sredstva za regres i topli obrok kao i ispravni klima uređaji dovelo do toga da dobije otkaz. U avgustu je obaveštena o prebacivanju na novo radno mesto.
U aneksu ugovora navedeno je da je došlo do „smanjenog obima posla u pogonu šivenje“ zbog čega se premešta na radno mesto „pomoćnog radnika na održavanju“ odnosno higijeničarke.
“Reč je u stvari o delu fabrike koji služi kao smetlište što podrazumeva utovar i istovar repromaterijala, održavanje čistoće pogona, transport restlova materijala. Pored toga što zahteva teži fizički rad novo radno mesto je slabije plaćeno. U pogonu šivenje primala sam minimalnu zaradu i varijabilni deo zarade koji je zavisio od učinka. Kao radnica na održavanju imala bih samo minimalnu zaradu bez prava na bonus”, kaže Dragana Božić.
Inače, bruto zarada na mestu pomoćnog radnika na održavanju iznosi 36.808 dinara.
“Sasvim je jasno da sam na slabije i fizički teže radno mesto premeštena zbog svoje sindikalne aktivnosti, iako to poslovodstvo kategorično negira. Reč je o tipičnom primeru degradacije i proganjanja zbog sindikalnog rada. Tvrde da sam premeštena zbog toga što nema potrebe za radnicima u pogonu šivenje, a primera radi, u oktobru je poslovodstvo najavilo proširenje svojih pogona u Rumi za proizvodnju memorijske pene i najavilo zapošlјavanje još 300 radnika. Kako se otvara novi pogon ako mene premeštaju iz šivare zbog navodno manjka potrebe za radnicima?”, ističe Dragana Božić.
Ona navodi da su je u SSSS obavestili da ima dve opcije.
“Prva je da potpišem aneks i da idem na smetlište i da se odatle borim protiv nepravde koja mi je počinjena ili da ne potpišem i da ću u tom slučaju dobiti otkaz. Odlučila sam da ne potpišem aneks jer je reč o diskriminaciji i klasičnom progonu zbog sindikalne delatnosti. Nakon toga 30. avgusta sam dobila otkaz. Tužila sam poslodavca pred sudom, a obavestila sam i Inspekciju rada o tome na koji način sam dobila otkaz. Imam punu podršku sindikalne centrale kojoj pripadam i nadam se da će nadležni organi doneti odluku o poništenju otkaza i sprečiti progon sindikalnih aktivista”, kaže naša sagovornica.
Juče smo pokušali da kontaktiramo i nadležne u Heltker Jurop, ali iako smo uporno zvali u više navrata, niko se nije javlјao na telefon naveden kao zvanični kontakt na sajtu te fabrike.
Heltker Jurop u Rumi proizvodi dušeke, jastuke i memorijske pene i u vlasništvu je kineske kompanije Healthcare Co LTD (90 odsto akcija) dok je manjinski vlasnik sa 10 odsto akcija danska firma EverRest.
Izvor: Danas

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević i predstavnici Sindikata obrazovanja Srbije i Sindikata visokog obrazovanja Srbije potpisali su u Beogradu Poseban kolektivni ugovor (PKU) za visoko obrazovanje.
Šarčević je ocenio da će potpisivanje PKU pomoći da se zaposleni osećaju sigurnije, ističući da postoji dobra saradnja ministarstva i predstavnika sindikata kada je reč o strateškim cilјevima u sistemu obrazovanja.
"Radimo zajedno u širem smislu na oblastima u vezi sa Strategijom obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine i Akcionom planu za narednih pet godina. Takođe, radimo na Zakonu o finansiranju visokog obrazovanja", rekao je Šarčević na konferenciji za novinare.
Naveo je da će i dalјe prioritet resornog ministarstva biti kvalitet obrazovanja, kao i da će se nastaviti ulaganja u infrastrukturu na visokom obrazovanju.
Predstavnica Sindikata visokog obrazovanja Srbije Dragana Latković ocenila je da je potpisivanje Posebnog kolektivnog ugovora za visoko obrazovanje od velikog značaja.
"Mislim da ćemo njime zaštiti zaposlene u visokom obrazovanju. Ono što je veoma značajno je da mi u Ministarstvu prosvete vidimo partnera što se tiče svih pitanja. Otvorenih pitanja ima i njih ćemo rešavati u hodu", kazala je ona.
Dejan Micković iz Sindikata obrazovanja Srbije istakao je da se ovim PKU daju veća prava u odnosu na Zakon o radu za sve zaposlene u visokom obrazovanju, a ne samo za članove sindikata.
Dodao je i da su pregovori o PKU trajali više od četiri godine.
"Ovako dug period pregovaranja je posledica nerazumevanja iz nekih drugih ministarstava", naveo je Micković i zahvalio ministru prosvete i resornom ministarstvu na dobroj saradnji.
Izvor: Tanjug

Na radu je za deset meseci prošle i u istom periodu ove godine smrtno stradalo 79 lјudi, a teško povređeno više od 1.200, pokazuju podaci Inspektorata za rad dostavlјeni "Novostima".
Podaci Sindikata građevinarstva još su strašniji: od prošlog januara do kraja septembra ove godine stradalo je 87 lјudi, od čega 32 u građevinarstvu.
“Za poslednju deceniju, na radu je poginulo ili umrlo od posledica povreda oko 500 lјudi, od čega polovina u građevini”, kaže Saša Torlaković, predsednik Samostalnog sindikata građevinarstva.
“Ostali su izgubili glavu kao metalci, u šumarstvu, hemijskoj industriji, polјoprivredi, rudarstvu”.
Poslednje dve pogibije desile su se u oktobru. Prvo je 26. oktobra radnik na montaži lifta Đ. P. (33) stradao na gradilištu u subotičkom naselјu Prozivka, kada se otkačio lift sa petog sprata. Tom prilikom su dvojica radnika, inače njegovi rođaci, povređeni. Poslednjeg dana oktobra poginula su još dvojica na gradilištu brze pruge kod Čortanovaca - turski državlјani Hajretin i Ekrem Polat. Nesreća se dogodila kada se prevrnula čelična korpa na 20 metara visine u kojoj su se nalazili.
Veoma mali broj radnika, ili njihovih porodica, dobio je odštetu, a i kada bi je dobili, ona bi bila simbolična, daleko od milionskih iznosa kao na Zapadu, tvrde u Građevinskoj komori. Prema računicama Samostalnog sindikata, za 15 poslednjih godina samo trećina povređenih naplatila je štetu koja im je pričinjena na radnom mestu. Jedan broj je isplaćen od osiguranja, pod uslovom da su radili legalno i da ih je poslodavac osigurao. Drugi su morali da pokreću sudske parnice, koje su dugo trajale i imale šarolik ishod.
Statistika još pokazuje da su do novembra ove godine inspektori doneli 4.037 rešenja za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti u oblasti bezbednosti i zdravlјa na radu i naložili 10.732 mere, kao i 752 rešenja o zabrani rada. Podneli su i 1.168 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka vezanih za bezbednost i zdravlјe na radu, kao i 28 krivičnih prijava protiv odgovornih lica. Što se tiče prekršajnih postupaka, od januara do oktobra 2019. poslodavci su kažnjeni novčanim kaznama u ukupnom iznosu od 237.677.200 dinara.
“Odštete zbog povreda na radu ili smrtnih ishoda su simbolične i ne prelaze nekoliko desetina do nekoliko stotina hilјada dinara, jer su premije osiguranja male”, kaže Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije.
“Ponekad firme stipendiraju maloletnu decu poginulih radnika ili porodica dobije neku pomoć, ali to nije pravilo”.
Kada radnici rade "na crno", nema ni osiguranja. A do povreda i smrtnih ishoda dolazi jer je prosečna starost npr. srpskog građevinskog radnika 55 godina, jer se na skele penju lјudi koji zbog svoje starosne dobi ili zdravstvenog stanja nikako ne bi smeli, a među njima ima čak i onih sa epilepsijom. Veliki broj radnika su, objašnjava Rodić, Turci, Pakistanci, Indusi, i niko nema njihove istorije bolesti, pa se i ne zna da im je dozvolјen rad na visini. Na zaštiti na radu po pravilu se štedi, da bi cene usluga naših firmi, koje su najčešće podizvođači, bile niže.
“Vozila su izraubovana, kao i mašine, kupuje se polovna roba, štedi se na šlemovima, rukavicama, zaštitnoj opremi, skele su bez potrebnih atesta...”, primećuje Rodić.
“ Radnici su često nestručni, dolaze neispavani, ponekad pijani, neki i žive na gradilištu. Mnoga gradilišta nemaju građevinsku ili upotrebnu dozvolu, pa ih je nemoguće osigurati, a samim tim nema ni osiguranja radnika. Most Gazela, na primer, punih 40 godina nije imao upotrebnu dozvolu”!
Torlaković tvrdi da Srbiji fali zakon o osiguranju od povreda i profesionalnih bolesti, koji bi trebalo da bude usvojen tek 2021. Glavna dilema je da li će poslodavci uplaćivati novac od kog bi se radnici obeštetili u privatni ili državni fond.
“Svi se pozivamo na Evropu kada su u pitanju obaveze radnika, a niko kada su u pitanju prava. Najbolјi sistem ima Austrija. Kod njih poslodavci uplaćuju novac u jedinstven fond, odakle se isplaćuju radnicima lečenja i odštete”, kaže Torlaković.
On dodaje da je svaki drugi radnik na domaćoj građevini penzioner ili stranac, da ima mnogo na primer učitelјa ili pravnika, koji nisu našli posao u struci. U zatvor zbog pogibije radnika, kako kaže, nije išao niko.
Iz Republičkog javnog tužilaštva dostavili su nam podatke iz kojih se vidi da su u toku ove godine dobili krivične prijave protiv 24 osobe, od čega protiv četvoro zbog krivičnog dela nepreduzimanje mera zaštite na radu, protiv 16 zbog teškog dela protiv opšte sigurnosti i protiv četvoro zbog povreda prava po osnovu rada i iz socijalnog osiguranja. “Sa jednim licem zaklјučen je sporazum o priznanju krivice, nakon čega je oglašen krivim zbog teškog dela protiv opšte sigurnosti. Protiv jednog je podnet optužni predlog zbog teškog dela protiv opšte sigurnosti, dok je institut odlaganja krivičnog gonjenja (uplata novca u humanitarne svrhe zarad odlaganja gonjenja) uspešno primenjen u odnosu na tri osobe. U odnosu na ostale, u toku je predistražni ili istražni postupak”.
Za razliku od povređenih radnika, koji često ne dobijaju nikakvu naknadu, ima građana koji povrede uspevaju lepo da naplate od lokalnih samouprava. Opštine posebno velike iznose izdvajaju za ujede nevlasničkih pasa. Prema podacima Nacionalne alijanse za lokalni razvoj (NALED), za šest godina ukupno je isplaćeno najmanje 25 miliona evra. Za to vreme registrovano je oko 77.500 žrtava napada. Naknade se kreću od 25.000 do 100.000 dinara u slučaju teže povrede.
Novi zakon o bezbednosti i zdravlјu na radu, koji bi trebalo da se usvoji do kraja godine, nije naišao na podršku sindikalnih predstavnika. Inicijativa Saveza samostalnih sindikata Srbije da se na nacionalnom nivou formira sindikalni koordinator za bezbednost i zdravlјe na radu, nije prihvaćena, a utvrđivanje obaveze poslodavca da u svojim firmama uspostavi odbor za bezbednost, nije obavezujuća. Takođe, za propuste ne postoji krivična, već samo prekršajna odgovornost uz nešto veće novčane kazne.
Izvor: Novosti

U Srbiji trgovci rade i subotom i nedelјom i državnim praznicima. Ne postoji nika-kav kolektivni ugovor koji bi mogao da ih zaštiti, a iza kojeg stoje predstavnici sindikata trgovine, privredne komore i udruženja poslodavaca, kao što je to, recimo, slučaj u Slo-veniji.
U toj evropskoj zemlјi kolektivnim ugovorom, koji je lane potpisan, prava trgovaca biće zaštićena u naredne četiri godine, a zarade tih radnika kreću se i do 900 evra. U našoj zemlјi trenutno je angažovano oko 200.000 trgovaca, koji u proseku mesečno zarade oko 30.000 dinara, čime se kandiduju da i u 2020. godini njihova plata ponovo bude izjednačena sa minimalcem.
U Slovenii je trgovcima regulisan i rad nedelјom, tako da mogu da rade najviše 20 nedelјa godišnje, ali ne više od dve u istom mesecu. Tamošnji radnik ima pravo na dodatak za rad nedelјom, poslodavci moraju da najave i kad će raditi, u kojim smenama, i to sedam dana ranije, a o premeštanju iz, na primer, jutarnje smene u popodnevu radnik će morati da bude obavešten najmanje 24 sata unapred.
Kada će i da li će uopšte ovakav tretman doživeti i radnici zaposleni u trgovinama širom Srbije zasad nije poznato, jer se nadležni na tu temu i dalјe ne izjašnjavaju. Iako je Savez samostalnih sindikata trgovine Srbije još pre tri godine pokrenuo inicijativu da se u ovoj branši smanji broj radnih nedelјa u mesecu, čak i obustavi rad nedelјom u trgovini, od svega toga na kraju nije bilo ništa.
– Ministarstvo za rad nas je uputilo na lokalne samouprave, koje su, kako su nam tada kazali, nadležne za kreiranje radnog vremena. U Ministarstvu trgovine pozvali su se na Zakon o trgovini, koji ističe da su poslodavci slobodni da sami određuju radno vreme. Od Socijalno-ekonomskog saveta nikada nismo ni dobili odgovor – otkriva Radoslav Topalović, predsednik Saveza samostalnih sindikata trgovine Srbije, podsećajući da je sadašnja plata trgovaca najmanje za trećinu niža od prosečne zarade na nivou republike.
Sindikati zato smatraju da bi minimalna cena rada u trgovini trebalo što pre da se izjednači bar sa minimalnom potrošačkom korpom, dodaje Topalović i podseća da bi samo promena statusa oko 200.000 radnika u trgovini nabolјe značila pobolјšanje uslova njihovog rada. Ipak, poslodavci se i dalјe čvrsto drže stava da trgovine ne treba zatvarati nedelјom, kao i da je nužno da rade vikendom, a kao moguće negativne po-sle¬dice takve odluke navode pad prometa i profita, smanjenje zarada, otpuštanje radnika u sektoru maloprodaje, nezadovolјstvo potrošača…
– Pokažite mi samo jednog radnika u trgovini ko¬i pri¬ma platu veću od minimalca. Ne znam samo koliko bi im tačno u tom slučaju poslodavac skinuo od zarade, ukoliko bi se u Srbiji zabranio rad nedelјom – pita se Zoran Mihajlović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, podsećajući da upravo zaposleni u trgovini rade prekovremeno i znatno više nego što je to propisano Zakonom o radu, a taj rad im nije ni odgovarajuće plaćen.
Zbog toga će nastaviti dalјe da pritiskaju nadležne službe, jer su uvereni da ni potrošači, ni građani neće nšta izgubiti uvođenjem zabrane rada nedelјom. – Kupac koji je rešen da pazari neki proizvod, kupiće ga ili dan ranije ili dan kasnije. Zato, prigovori poslodavaca da bi zabrana rada nedelјom, kada je poseta najveća, uzrokovala pad profita u trgovinama, ipak nije utemelјena – uverava Topalović, podsećaući da zaposlenima u trgovini za posao koji obavlјaju drugog dana vikenda nije obezbeđena naknada za rad.
Da bi se položaj zaposlenih u trgovini pobolјšao i bolјe uredio rad potrebne su izmene i zakona o radu i zakona o trgovini.
Ministarstvo za rad potvrdilo je da im je Socijalno-ekonom¬ki savet Kragujevca podneo inicijativu za zabranu rada nedelјom u trgovinskoj delatnosti. Inicijativa se ne odnosi na benzinske stanice, apoteke i slične objekte, a nadležni ukazuju na to da je rad trgovina i radno vreme u trgovinama uređeno zakonima o trgovini i lokalnoj samou-pravi, tako da je potrebno da se inicijativa podnese i ministarstvima trgo¬vi¬ne i dr¬žav¬ne uprave.
I u Crnoj Gori odnedavno je zabranjen rad nedelјom u trgovinama, a samo tamošnje Ministarstvo trgovine može da izda saglasnost za rad tog dana. I sindikati trgovine i turizma Republike Srpske oglasili su se ovih dana, tražeći da se rad nedelјom ili u potpunosti zabrani ili da se svede na razumnu meru. Evropska unija je članicama prepustila da radno vreme prodavnica urede na osnovu svojih tradicionalnih, kulturnih i verskih potreba, tako da trgovine nedelјom ne rade u Nemačkoj, Francuskoj, Polјskoj, Austriji, Sloveniji...
Do pre nekoliko decenija ni trgovine u Srbiji nisu radile nedelјom, sem prehrambenih prodavnica, čija su vrata bila otvorena od sedam do 10 časova. Stariji od 40 godina rade najbolјe kada im radna nedelјa traje samo tri dana, zaklјučak je istraživača iz Melburna, jer je studija objavlјena u tamošnjem institutu pokazala da se kognitivna efikasnost sredovečnih pobolјšala kada su radili do 25 sati nedelјno.
U istraživanje je bilo uklјučeno 3.000 muškaraca i 3.500 žena iz Australije, čije su radne navike analizirane. Kako je preneo „Poslovni dnevnik”, testirana je njihova sposobnost da glasno pročitaju reči i brojeve, a merena im je sposobnost pamćenja i razmišlјanja. Zaklјučeno je da su učesnici koji rade 25 sati nedelјno u tome bili uspešniji, dok su rezultati onih koji rade 55 sati bili lošiji, čak i od nezaposlenih učesnika u studiji.
Izvor: Politika

Na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama - 25. novembar, Evropska konfederacija sindikata (EKS) zatražila je od Evropske unije podršku radnicima i sindikatima u dostizanju zajedničkih ciljeva u prevenciji nasilja nad ženama na radnom mestu, kod kuće, kao i svuda na drugim mestima u svim zemljama Evropske unije.
Nasilje nad ženama ne zaustavlja se na vratima njihovih domova. Fizičko i psihičko nasilje nad ženama se dešava na radnom mestu, bez obzira koji je sektor rada u pitanju, njihova profesija ili nivo obrazovanja. Neki poslovi su posebno rizični, poput poslova medicinskih sestara, nastavnica, negovateljica, čistačica, transportnih i ugostiteljskih radnica, kao i onih koji rade kod kuće. Ali, rizik postoji svuda i poslodavci i sindikati igraju značajnu ulogu u prevenciji nasilja i uznemiravanja žena na radnom mestu.
Savez samostalnih sindikata Srbije podržava inicijativu EKS za zaustavljanje nasilja nad ženama i pridružuje se apelu za pristupanje EU Instambulskoj konvenciji protiv nasilja nad ženama, te jačanju podrške i zaštiti žrtava nasilja nad ženama ukoliko se Konvencija blokira na Evropskom savetu.

U Novom Sadu je, u organizaciji Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, održana međunarodna konferencija, pod nazivom „Glas sindikata i sloboda medija“, na kojoj su učestvovali sindikalni predstavnici zemalja iz regiona, kao i Švedske.
Sindikalci iz Republike Srpske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije, Srbije i Švedske su razmenili iskustva koje imaju sa medijima i svoje načine prenošenja sindikalnog glasa preko medija.
Učesnici su se složili da mediji, ne samo da vrlo često negativno pišu protiv sindikata, već ih i ignorišu, zbog čega je neophodno da se u narednom periodu više usmeri oglašavanje sindikalnih aktivnosti preko društvenih mreža i svih drugih alternativnih „alata komunikacije“.
Pri tom, kako je primetio predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ljubisav Orbović, ne treba potcenjivati ni značaj direktne komunikacije sa članovima, kao vid međusobnog informisanja.
“Mi imamo dobru saradnju u regionu. Ta saradnja se odvija već nekoliko godina. Čak i u vremenima krize i ratova, da kažem, imali smo saradnju, a posle 2000. godine uspeli smo da oformimo organizaciju koja je dobila naziv ‘Solidarnost’, u kojoj su svi reprezentativni sindikati iz zemalja regiona, I redovno se sastajemo, rekao je Orbović.
On je objasnio da je veliki značaj saradnje i razmene iskustava, te menjanja zakona iz sfere rada, “jer ono što se dešava u jednoj zemlji regiona, sutra postaje tema u nekoj drugoj”.
“U današnjem vremenu krupnog kapitala, interesa Svetske banke, Evropske komisije i svih drugih međunarodnih institucija, po pravilu, nažalost, radnik je danas trošak. Trošak je za državu, trošak je za poslodavca i Savez samostalnih sindikata Hrvatske ne miri se sa time. Naše programsko usemerenje za naredne četiri godine je učiniti da rad bude po meri čoveka”, kazao je Mladen Novosel, predsednik SSS Hrvatske.
“Od situacije gde su pre trideset, četrdeset godina radnici bili u centru pažnje, kada su na neki način upravljali kapitalom i učestovali u procesima odlučivanja, došli smo, nažalost, do situacije da danas imamo feudalizam u zemljama bivše Jugoslavije”, ocenio je Selvedin Šatorović, predsednik SSS BiH.
“Ne danas, sindikat već vekovima je pozicioniran, nalazi se na strani sveta rada i pokušava da determiniše ona osnovna pitanja i interese radnika”, naveo je Srđa Keković iz Unije slobodnih sindikata Crna Gora.
“Dostojanstven rad je nešto čemu teži radništvo u Srbiji. To podrazumeva normalno radno vreme od osam sati i zaradu od koje može pristojno da se živi. I podrazumeva sigurnost radnog mesta. Vi često slušate sad priču prekarnost, prekarni rad i tako dalje. Razlika između prekarnog radnika i proletera je upravo u toj sigurnosti. Proleter je imao 8 sati rada, 8 sati odmora, 8 sati spavanja”, podsetio je Goran Milić, predsednik SSS Vojvodine.
Učesnici su istakli da mediji imaju veliku ulogu u kreiranju imidža i osnaživanju sindikalnog pokreta u javnosti, pa je saradnja u svim sferama društva preduslov za boljitak.
“Moramo se danas prilagoditi novim trendovima koji postoje u svetu i to je veliki izazov za sindikate. Postoji velika potreba da se dopre do što većeg broja članova. U Švedskoj se, na primer, ne koriste tradicionalni tipovi medija, već uglavnom društvene mreže kako bi doprli do što većeg broja ljudi”, rekla je Kristine Martila, predsednica Sindikata zapadna Švedska.
Dostojanstvena plata i radno vreme cilj su kome teže i radnici i sindikati koji pozivaju radnike da im se priključe u borbi za ostvarivanje svojih prava. Podrška javnog mnjenja je od velikog značaja, ističu sindikalci.

Sindikat pravosuđa Srbije je juče uputio pismo narodnim poslanicima u Skupštini Srbije predlažući im podnošenje amandmana kojim bi bio izmenjen član 11 Predloga zakona o budžetu Srbije za narednu godinu:
"Još uvek poštovani narodni poslanici,
Obraćam vam se u ime zaposlenih nameštenika u pravosudnim organima Srbije sa molbom da predložite amandman kojim biste izmenili član 11. Predloga Zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu, tako što biste predložili izmenu procenta za nagrađivanje nameštenika, odnosno da umesto 1% stoji 15%.
R a z l o z i
Da vas podsetim – Zakon o platama državnih službenika i nameštenika dozvoljava nameštenicima isplatu dodatka u vidu nagrade za ostvarene natprosečne rezultate rada do 50% njihove plate. Međutim, svake godine, vi usvajate Zakon o budžetu ne vodeći računa o drugim zakonima na snazi, pa ni o zakonskom pravo nameštenika na nagradu. Očigledno je da postoje dva zakona koja regulišu isto pitanje na različite načine. Smatramo da bi ih trebalo usaglasiti. S tim u vezi, predlažemo da prihvatite našu molbu za izmenu navedenog člana 11. Predloga Zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu ili da uložite amandman za brisanje člana 11. Predloga Zakona o budžetu RS za 2020. godinu jer je ponižavajući.
Nameštenici u pravosudnim organima godinama su eksploatisani i obespravljeni. Oni obavljaju veoma značajne poslove za pravosuđe, iste ili slične poslovima državnih službenika ali nemaju pravo na napredovanje. Naime, nameštenicima je umesto napredovanja Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika određeno pravo na nagradu za ostvarene natprosečne rezultate rada, koja nagrada se isplaćuje jednom u tri meseca. Iako Zakon o platama državnih službenika i nameštenika predviđa iznos nagrade do 50% plate nameštenika stvarnost je drugačija jer im je Zakonom o budžetu određen jedan procenat od njihovih plata za nagrađivanje. Pošto se plate nameštenika kreću od garantovane minimalne zarade u iznosu od 27.022 dinara do 31.700 dinara, tako se i njihova nagrada na tromesečnom nivou kreće od 270 do 317 dinara ili mesečno od 90 do 105 dinara. Besramno i ponižavajuće.
U nadi da ćete udovoljiti našoj molbi, srdačno vas pozdravljamo.
Predsednica
Slađanka Milošević"

Samo zadovolјan radnik donosi profit. Ali kako biti zadovolјan i srećan na poslu? Da li bi ukidanje rada nedelјom, o čemu se u poslednje vreme sve više govori, bar od zaposlenih u trgovinskim lancima napravilo zadovolјne i srećne radnike?
U Ministarstvu za rad, zapošlјavanje i socijalna pitanja potvrdili su nam da su primili inicijativu kragujevačkih sindikalaca da se ukine rad nedelјom.
U Savezu samostalnih sindikata Srbije tvrde da je inicijativa kragujevačkog samostalnog sindikata deo onoga na čemu se radi već godinu dana, sada samo aktuelizovana usvajanjem zakona kojim je u Crnoj Gori zabranjen rad marketima nedelјom.
Kao klјučni argument ponavlјaju da zaposleni rade prekovremeno više nego što je to propisano Zakonom o radu, a to nije odgovarajuće plaćeno i da mali broj inspektora ne može da stane na put nesavesnim poslodavcima.
"Mi ćemo nastaviti dalјe sa pritiscima, mislimo da to ide u dobrom pravcu. Mislim da ni potrošači, ni građani tu neće ništa izgubiti i da ćemo sa druge strane dobiti lјude koji su motivisaniji za rad", kaže Zoran Mihailović, sekretar VSSSS.
U Uniji poslodavaca su iznenađeni da jedna takva inicijativa nije najpre zvanično upućena u Socijalno-ekonomski savet koje je zajedničko telo Vlade, sindikata i poslodavaca.
"Naš sektor trgovine će se izjašnjavati, a onda ćemo taj stav jednostavno izneti na Socijalno-ekonomski savet i videti šta je mišlјenje i Vlade i sindikata. Koje god se rešenje primeni da bude primenjivo na manje-više sve trgovce", naglašava Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca.
U Ministarstvu za rad potvrđuju prijem predloga Samostalnog sindikata Kragujevca i kažu da očekuju širu zvaničnu inicijativu, kako bi ona bila uzeta u razmatranje.
"Nemamo nikakav problem sa tim. Sve što je bolјitak za naše društvo, da ova Vlada želi da promeni, ali kažem da moramo pažlјivo da uzmemo kada dođe ozbilјna inicijativa biće potrebno prvo da se anketiraju zaposleni da li su oni uopšte za to, jer to ima nekih drugih posledica koje takva odluka može da povuče sama sa sobom, a onda tek doneti odluku", naglašava Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja.
Izvesno je da odluka neće biti ni brza ni laka. Važnu reč, prema najavama iz resornog ministarstva, imaće i zaposleni u toj oblasti. Možda će na njihovu odluku uticati i to da li bi u slučaju usvajanja inicijative došlo do smanjivanja plata ili bar do nemogućnosti da se zaradi dodatni dinar, iako u sindikatu tvrde da za tako nešto nema bojazni. Izvor: RTS

Predstavnici Samostalnog sindikata tekstila, kože i obuće Srbije učestvovali su u Sofiji, 12-13. novembra, na međunarodnom skupu, pod nazivom „Jačanje kapaciteta sindikata u Jugoistočnoj Evropi kako bi se pobolјšale zarade i uslovi rada u sektoru tekstila, odeće, kože i obuće“.
Reč je o završnoj konferenciji, kojom je okončan dvogodišnji projekat Industriall global union i Industriall European trade union, a kojoj je prisustvovalo više od 80 predstavnika sindikata, udruženja poslodavaca, evropskih industrijskih udruženja i pojedinih velikih modnih brendova (H&M, Inditeks, Benetton...).
Osim sindikata zemalјa Jugoistočne Evrope, konfereciji su prisustvovali i predstavnici sindikata iz Belgije, Italije, Španije, Švedske...
Na skupu je, pored razmene iskustava, zaklјučeno da se temelјi, koji su postavlјeni tim projektom, u budućnosti nadgrađuju u smislu omasovlјavanja članstva, jačanja kapaciteta sindikata i pobolјšanja zarada koje su u ovom sektoru veoma niske, kao i pobolјšanja uslova rada u industriji u kojoj su zaposlene pretežno žene.
Na završetku konferencije Samostalni sindikat tekstila, kože i obuće Srbije dobio je priznanje za uspeh u osnivanju velikog broja novih sindikalnih organizacija, čime je znatno povećao svoje članstvo.

Samostalni sindikat šumarstva i prerade drveta Srbije je, pod pokroviteljstvom Svetske federacije građjevinarstva i drveta(BWI), organizovao seminar, pod nazivom “Lica za bezbednost i zdravlje na radu spašavaju živote”.
Na seminaru je učestvovalo 25 predstavnika radnika i poslodavaca, zaduženih za bezbednost i zdravlje na radu, kao I predsednici sindikalnih organizacija i članovi ROS.
Sekretar ROS Zoran Radoman je podsetio da je, na inicijativu Saveza samostalnih sindikata Srbije, naša država 2019. proglasila godinom bezbednosti i zdravlja na radu.
Zaposleni u šumarstvu i drvnoj industriji su posle građevinskih radnika najugroženiji što se tiče broja povreda I smrtnosti na radu.
“Rad u šumarstvu svrstava se u poslove visokog rizika, sa velikim brojem povreda, koje često imaju fatalan ishod. Obaranje i obrada stabala motornom testerom, kao i izvlačenje stabala predstavlja visoko rizični operaciju i to mora da se obavlja na propisan način i sa adekvatnom zaštitnom opremom”.
“Pored povreda, česte su i profesionalne bolesti, prouzrokovane izloženosti vibraciji, buci, kao i trovanju hemijskim sredstvima, zatim oštećenje disajnih puteva, bolesti koje nastaju ujedom insekata, najčešće krpelja. Takođe, dizanje tereta negativno utiče na zdravlje koštanog i mišićnog sistema radnika”, rekao je Radoman.
Predavači, Miodrag Loncović i Maja Ilić, govorili su o propisima u oblasti BZR, konvencijama MOR, direktivama EU, Zakonu o BZR, pravilnicima o posebnim merama zaštite na radu u šumarstvu i preradi drveta, zatim uputstvima i smernicama za procenu rizika.
Prikazali su dijagram o smrtnim povredama na radu za period 2006-2018, pričalo se o broju prekršajih postupaka za 2017 i 2018, inspekcijskom nadzoru u oblasti BZR, radu “na crno”, periodičnoj proveri osposobljenosti zaposlenih za bezbednost na radu, te sredstvima i opremi za ličnu zaštitu na radu.
U upitniku, koji su učesnici seminara na kraju popunili, istakli su zadovoljstvo njenom organizacijom I znanjem predavača.
Namera ROS je da, organizovanjem ovakvih vrsta seminara, podigne svest svojih članova i javnosti o tome koliko je bitno insistirati na bezbednom radu i zaštitnoj opremi i na poštovanju procedure.

Tri reprezentativna sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja : Samostalni sindikat predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije, Sindikat obrazovanja Srbije i GSPRS "Nezavisnost" podneli su juče ministru prosvete Mladenu Šarčeviću Inicijativu za pokretanje pregovaračkog procesa za izmenu i dopunu Posebnog kolektivnog ugovora za ovu delatnost.

MINISTARSTVO PROSVETE, NAUKE I TEHNOLOŠKOG RAZVOJA MINISTAR MLADEN ŠARČEVIĆ
PREDMET: Inicijativa za otpočinjanje pregovaračkog procesa za izmene i dopune Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u ustanovama predškolskog vaspitanja i obrazovanja čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave
Poštovani,
Ovim Vas obaveštavamo da postoji potreba za otpočinjanjem pregovaračkog procesa za izmene i dopune Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u ustanovama predškolskog vaspitanja i obrazovanja, čiji je osnivač Republika Srbija, na osnovu člana 83. navedenog Ugovora.
Na osnovu navedenog, GSPRS NEZAVISNOST, Samostalni sindikat predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije i Sindikat obrazovanja Srbije kao reprezentagivni sindikati, pokreću inicijativu da u što kraćem roku otpočnemo pregovore za izmene i dopune Posebnog kolektivnog utovora za zaposlene u ustanovama predškolskog vaspitanja i obrazovanja čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave.

Socijalno - ekonomski savet grada Kragujevca, na poslednjoj sednici, održanoj 16.10.2019.godine, jednoglasno je doneo Odluku da pokrene Inicijativu za zabranu rada nedeljom u trgovinskoj delatnosti, osim na mestima gde je to neophodno (benzinske stanice, apoteke).
Ova Inicijativa je proistekla iz činjenice da je položaj zaposlenih u trgovini nezavidan, veliki broj zaposlenih u ovoj delatnosti, obavlja ovaj posao sa samo dva slobodna dana tokom meseca, kao i da ne postoji efikasan model kontrole njihovog radnog vremena. Pri tome su plaćeni kao da ostvaruju zakonsko pravo na 40 - časovno radno vreme nedeljom. Ovakvo radno vreme ima poguban uticaj na živote zaposlenih, ali i na njihove porodice. Posebno značajnim za ovu inicijativu Savet je cenio podatak da od 200.000 zaposlenih u trgovini, 70% su žene.
Ističemo da je u devet država Evropske unije zabranjen rad trgovina nedeljom, među kojima su Francuska, Nemačka, Austrija, Poljska i dr. Nedavno je ovu zabranu uvela i Crna Gora.
Socijalno - ekonomski savet grada Kragujevca će ovu Inicijativu uputiti Republičkom Socijalno ekoonomskom savetu, ministru trgovine i predsednici Vlade Republike Srbije.

Nekoliko stotina zaposlenih u javnim komunalnim preduzećima u Beogradu i drugim gradovima Srbije protestovalo je danas ispred Vlade Srbije zahtevajući povećanje plata za 10 odsto.
Protest su organizovali Sindikat zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Srbije i Granski sindikati javnih, saobraćajnih i komunalnih delatnosti "Nezavisnost".
Ti sindikati su ranije tražili da zaposleni u tim delatnostima, koji su izuzeti od povećanja plata u javnom sektoru, dobiju povišicu od 13 odsto.
Predsednik Sindikata zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Srbije Milan Grujić je rekao novinarima da "poslednjih deset godina komunacima zarade nisu povećane ni dinar".
"Pre pet godina su nam plate umanjene za 10 odsto i kada krajem ove godine bude ukinut taj zakon, mi smo na istom nivou kao i 2014. godine. Od 70.000 zaposlenih u komunlanim službama 35 odsto prima osnovnu zaradu manju od minimalne", kazao je Grujić.
On je naveo da je od "predsednice Vlade Ane Brnabić i ministra finansija Siniše Malog tražena povećanja plata od 10 odsto, ali su oni predložili povišicu od od 2.435 dinara, a da se ne povećava osnovna zarada".
"Smatramo da postoji prostor za dogovor, ovi ljudi nemaju novca da prežive i zato su naši zahtevi ekomomski utemeljeni i socijalno opravdani. Osnovna zarada je manja i od minimalne zarade", kazao je on.
Grujić je istakao da će, ako im zahtevi ne budu ispunjeni, radnici u komunalnim preduzećima odlučiti kako će se dalje boriti za svoja prava.
Predsednik Granskih sindikata javnih, saobraćajnih i komunalnih delatnosti "Nezavisnost" Milan Simić rekao je da je "ostalim delatnostima javnog sektora ne samo vraćeno smanjenih 10 odsto od plate već da su im plate i povećane" a da su komunalci sada u još gorem položaju.
"Prosečne plate u komunalnoj delatnosti su 46.000 dinara, ali i dalje imamo lokalne samouprave gde su plate 27.000 dinara i taj prosek ne važi za dve trećine Srbije", istakao je Simić.
Izvor: BETA

Predsedništvo Saveza samostalnih sindikata Srbije podržalo je na današnjoj sednici najavljeni protest radnika u komunalno-stambenoj delatnosti Srbije i njihov opravdani zahtev za bolji materijalni i socijalni položaj zaposlenih.
Komunalni radnici u mnogim opštinama širom Srbije primaju minimalnu ili nešto malo iznad te zarade, koja svakako nije dovoljna za dostojanstven život radnika i njihovih porodica.
Ono što nikako ne smemo da zaboravimo, a što i Vlada Srbije mora da ima u vidu, jeste odgovoran posao koji ovi radnici obavljaju i od čijih rezultata zavisi funkcionisanje čitavog komunalnog sistema, kao grane koja bitno utiče na život svih građana u Srbiji.
Stoga, Predsedništvo poziva predstavnike vlasti da, zajedno sa Sindikatom zaposlenih u komunalno stambenoj delatnosti Srbije, u otvorenom dijalogu, pronađu najbolje rešenje u korist zaposlenih, ali pre svega u korist svih građana Srbije.

Na poziv Sindikata metalaca Centralne Srbije, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović i sekretar Veća Zoran Mihajlović posetili su tri firme u Kragujevcu, koje su suočavaju sa problemima u radu, što dovodi u pitanje njihov opstanak.
Tokom posete firmi „Energetika“, koja Kragujevac snabdeva toplotnom energijom, gostima je predočeno da firma ima velike teškoće, kako zbog neplaćanja energenata od strane potrošača, tako i zbog neodgovarajuće zakonodavne procedure koja je ograničava da posluje pozitivno.
Na sastanku je dogovoreno da čelnici Saveza pomognu u ostvarivanju kontakta sa predstavnicima vlasti, kako bi problemi bili prevaziđeni, a firma opstala.
I tokom razgovora u „Zastava TERVO“, predstavnici te novoformirane firme za proizvodnju terenskih vozila, zatražili su pomoć kako bi ova firma profukcionisala i nastavila rad u okviru vojne industrije.
Poseta je završena obilaskom radionice za šivenje zaštitne opreme i radnih uniformi „Sredo tekstil“, koja ima problem u finansiranju, s obzirom na to da zapošlјava više od 80 odsto invalida.
Na sastanku je dogovoreno da, uz pomoć Ministarstva za rad, ta firma dobije status zaštitne radionice.

Poslodavci u Srbiji će od 1. januara, najverovatnije, moći da biraju između tri opcije za isplatu troškova prevoza zaposlenima, odnosno da odluče da li će radnicima kupovati karte za prevoz direktnim uplatama prevozniku ili će ih obavezati da donose i pravdaju troškove svog dolaska na radno mesto računima.Treća opcija jeste dodatni porez od 10 odsto koji bi plaćali ukoliko odluče da radniku na ime troškova za prevoz isplate taj deo novca u okviru zarade.
To je predviđeno aktuelnim Nacrtom Zakona o porezu na dohodak građana, preciznije, članom 18.
Ove mere predviđaju da će radnici morati da dokazuju troškove svakog dolaska i odlaska sa posla i donose račune za uplaćeni prevoz ili potrošeno gorivo poslodavcu.
Firme će, s druge strane, dobiti dodatni posao da uplate evidentiraju, obrađuju i dokumentuju u svojim poslovnim knjigama.
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže za Tanjug da taj iznos naknade za prevoz ne bi smeo da se oporezuje, jer, kako ističe, to nije dobro ni za poslodavce, ni za radnike.
„Najrealnije je očekivati da će poslodavci na ove izmene reagovati tako što će ili direktno uplaćivati prevoz gradskom prevozniku, tamo gde je ta opcija moguća, ili će radnici donositi račune za realne troškove prevoza koje imaju”, kaže on.
Navodi da je ova rešenja lako primeniti i za Beograd, ali da treba razmotriti kako je što se tiče drugih gradova, gde ne postoji organizovan prevoz do posla i na koji način će se onda troškovi odlaska na posao regulisati.
Poreski savetnik Milan Trbojević kaže za Tanjug da je Ministarstvo finansija ranije izdalo mišlјenje u kome se navodi da će dolazak do posla morati da bude pokriven dokumentacijom, ukoliko poslodavac želi da naknada ostane neoporezovana.
„Ostaje da se vidi više stvari, između ostalog, šta ako zaposleni ne uspeju da skupe dokumenta, kako će im poslodavci onda to isplaćivati”, kaže on.
Podseća da važeći Zakon o porezu na dohodak građana, kao i nacrt budućeg, propisuje limit od 3.837 dinara za troškove prevoza bez poreza. Ističe i da će bez tog iznosa ostati radnici koji žive blizu radnog mesta, jer ne dolaze na posao ni prevozom, ni automobilom.
Kako kaže, oporezivanje sa 10 odsto iznosa namenjenog za prevoz zaposlenog je nepovolјno, jer je u pitanju veoma mali iznos za koji se nešto tako posebno definiše.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović mišlјenja je da je to jedan od pritisaka da se reguliše pitanje naplate korišćenja gradskog prevoza u Beogradu.
„Ovo bi bio način da se izvrši pritisak da, ako poslodavac ne kupi karte, moraće da plaća 10 odsto viši iznos, i to nije korektno, i nije u skladu sa Zakonom o radu”, ističe Orbović.
Inače, osim ove mere, Nacrt zakona o porezu na dohodak građana predviđa i veći neoporezivi deo zarade. Umesto dosadašnjih 15.300 dinara, porezi i doprinosi neće se plaćati na iznos do 16.300 dinara.
Izvor: Tanjug

Novi zakon o bezbednosti i zdravlјu na radu trebalo bi da se usvoji do kraja ove godine, ali još nije prošao Vladu koja bi ga potom uputila u skupštinsku proceduru.
Nacrt tog dokumenta objavlјen je na sajtu Ministarstva za rad i završene su sesije javne rasprave, ali se još ne zna konačna verzija koja bi se našla pred poslanicima.
Jedan od problema je i to što stalna radna tela Socijalno-ekonomskog saveta, koja su razmatrala nacrt, nisu postigla konsenzus oko predloženog teksta, ali predsednik Samostalnog sindikata građevinarstva Saša Torlaković kaže za Danas kako misli da će uprkos tome poslanici Skupštine usvojiti predlog koji dobiju.
– Predstavnici Ministarstva za rad, naravno, dali su pozitivno mišlјenje o tom tekstu, poslodavci su imali neke primedbe i predložili kako da se u tekstu poprave, ali oba sindikata su dala negativno mišlјenje. Najvažniji razlog je to što nije prihvaćena naša inicijativa da se na nacionalnom nivou formira sindikalni koordinator za bezbednost i zdravlјe na radu, kao i da poslodavci imaju obavezu da u svojim firmama formiraju odbor za bezbednost već je to ostavlјeno kao mogućnost – kaže Torlaković i dodaje da se i u ovom slučaju pojavila sve učestalija praksa da materijal koji je došao pred radna tela SES-a nije ono što je sačinila radna grupa za izradu zakona, čime se potpuno umanjuje značaj socijalnog dijaloga.
Iako se sam zakon poziva na principe Međunarodne organizacije rada, predstavnik MOR-a u Srbiji, Jovan Protić, kaže za Danas da nije bio uklјučen u njegovu izradu, odnosno da je samo jednom pozvan na radnu grupu, iako su se sastanci održavali u sali uz njegovu kancelariju.
Prema rečima Gorana Rodića iz Građevinske komore Srbije, ni kod ovog kao ni u prethodnim privrednim zakonima, ne pita se esnaf pa zato i rešenja često ostaju mrtvo slovo na pipiru.
– Ovo je ne znam koji po redu zakon, a sve se svodi na isto: ne primenjuje se. Čak i kada inspekcija izađe na teren i utvrdi prekršaj, to „zaglavi“ u sudu, zastari. Ljudi ginu a ja se ne sećam ko je odgovarao za brojne nesreće na gradilištima. Tako zakoni ostaju forma jer nema sankcija, a sankcija nema jer poslove u građevini vode lјudi bliski vlasti. Oni upošlјavaju radnike na crno, najviše Albance ili Pakistance, pa njihove eventualne povrede ili ekscese na gradilištima nikome i ne prijavlјuju – kaže Rodić.
On na pitanje da li je čudno što u nacrtu zakona nema predviđene krivične odgovornosti za propuste u uslovima za bezbedan rad, potvrđuje da je sve svedeno na prekršaj i materijalne kazne, koje jesu povećane, ali nisu dovolјne.
Istina je da novi zakon predviđa niz mera koje bi trebalo da uvećaju bezbednost, a među njima su i obavezne obuke za određene kategorije radnika, a za posebnu vrstu poslova, poput rada na visini, dubini ili u energetici, predviđene su licence. Inspektori novim pravilima dobijaju veća ovlašćenja i oni moraju da u slučaju nesreće zatvore objekat dok je po dosadašnjoj regulativi to bila mogućnost.
Takođe, predviđeno je proširenje nadležnosti Uprave za bezbednost i zdravlјe na radu koja će ubuduće voditi i registar povreda na radu, ali je primena tih odredbi odložena dok se ne uspostavi elektronsko unošenje povreda na radu, profesionalnih obolјenja ili nesreća. Kada će registar početi sa radom, ne zna se jer još nije nabavlјen softver koji bi omogućio unošenje i obradu podataka. Istina, Ministarstvo za rad je pre šest godina nabavilo softver, ali nije uspelo da ga „pokrene“.
– Nijedno gradilište ne bi smelo da bude bez projekta bezbednosti koji sadrži protivpožarnu zaštitu, način obezbeđenja temelјa kako bi se izbeglo urušavanje, zatim atest za kran ali i utvrđenu putanju kojom se kreće… Sve to mora da bude revidirano i usvojeno, da se nalazi i kod inspekcije koja prilikom provere utvrđuje da li je gradilište ispravno organizovano. Ako nije, morale bi da postoje i krivične prijave, jer je to u rangu divlјe gradnje – kaže Goran Rodić i podseća da je pre više decenija, na gradilištima bilo uslova za pružanje prve pomoći, da su bila i dežurna vozila za te namene, a da je u slučaju ako se desi nesreća, šef automatski išao u zatvor.
Izvor: Danas

Socijalni partneri bi trebalo da se usredsrede na izazove i rizike koje donosi digitalizacija, koja ima veliki uticaj na rad i zapošlјavanje, kako bi se obezbedila rešenja za unapređenja u budućnosti.
Ako te oblasti ne budu regulisane, digitalizacija može značajno da poveća razlike u zaradama i da ograniči pristup sistemu socijalne zaštite, ne samo zbog umanjenog priliva doprinosa, već često i zbog nestabilne prirode samog digitalnog zapošlјavanja, ukazano je danas na konferenciji „Dostojanstveni rad u eri digitalizacije“.
Konferenciju su organizovali Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost, u okviru Projekta „Danuebe@work - Socijalni partneri zajedno za pravedan rad u eri digitalizacije“, koji sprovode u saradnji sa sindikalnim centralama iz Austrije, Bugarske i Rumunije, a uz finansijsku podršku Ministarstva rada, socijalnih pitanja, zdravlјa i zaštite potrošača Austrije.
Predsednik SSSS Ljubisav Orbović rekao je da treba naći sponu između digitalizacije i dostojanstvenog rada.
„Svaka promena je problematična, pa je normalno što se zaposleni, posebno stariji, plaše onoga što će digitalizacija doneti. Ako sada ne uhvatimo korak sa novim tehnologijama, nikada nećemo stići razvijeni svet“, ukazao je Orbović.
Navodeći kao tipičan primer straha protiv novoga nedavni protest taksista protiv CarGo-a, on je kazao da taksisti ne mogu zaustaviti napredak tehnologije, već moraju naći sebe u tim promenama.
Ministar za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević rekao je da era digitalizacije doprinosi većoj zaposlenosti, posebno mladih, ali je, istovremeno, neophodno usvojiti izmene i dopune Zakona o radu kako ne bi došlo do zloupotrebe radnika.
Predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojilјković ukazao je da je ova tema značajna za sindikate zbog socijalne cene koja će biti plaćena usled digitalizacije, koja može dovesti do, kako je rekao, prekarizacije rada i smrti sindikata.

Sindikat zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Srbije, nezadovoljan lošim materijalnim i socijalnim položajem komunalnih radnika, organizovaće u četvrtak, 7. novembra, javni protest ispred zgrade Vlade Republike Srbije.
Masovnim okuplјanjem ispred Vlade, koje je zakazano u 12 časova, Sindikat će još jednom pokušati da skrene pažnju na probleme u tom sektoru, ali i pružiti priliku vlastima da pobedi dijalog, kako ne bi bili primorani da stupe u generalni štrajk.
Zaposleni u komunalnom sektoru, čiji je standard u poslednjoj deceniji najugroženiji, ne žele više da plaćaju cenu očuvanja socijalnog mira u Srbiji.
Uprkos realnom zahtevu da zarade budu uvećane za najmanje 13 odsto, Vlada Srbije je ponudila povećanje od oko šest odsto. Imajući u vidu da smo već šest godina izuzeti od ikakvog povećanja zarada, a koje su dodatno neopravdano umanjene u prethodnih pet godina za 10 odsto, takva ponuda je za nas neprihvatlјiva, navodi se u saopštenju tog sindikata.
Sindikat poziva svoje članstvo da se u što većem broju okupi tog dana u Beogradu, kako bi, „zajednički i ujedinjeni, ostvarili svoja prava“.

Sindikat pravosuđa Srbije očekuje da se Vlada i Skupština izvine građanima za nametnute i /ne/promišljene promene koje sprovode u pravosuđu, jer one nisu u funkciji unapređenja rada pravosudnog sistema, a samim tim su i na štetu građana. Trenutna seoba beogradskih pravosudnih organa koja je u toku još će više usporiti pravosuđe. Normalizacija rada, nakon ovih pakovanja, prepakivanja, raspakivanja, u najboljem slučaju, može se očekivati krajem januara. Dakle, ovo će opet dovesti do odlaganja postupaka, zastarevanja i probijanja ionako probijenih razumnih rokova. Korist od pravosudnog čergarenja imaju jedino okrivljeni i tuženi.
Adaptacija Palate pravde je završena i očekuje se preseljenje iliti useljenje određenog broja beogradskih pravosudnih organa. Prvobitno je planirano da se u Palatu pravde usele Viši sud i Više javno tužilaštvo u Beogradu, kao i Prvo osnovno javno tužilatvo i krivična materija Prvog osnovnog suda. Dakle, trebalo je da se presele četiri pravosudna organa. Zbog ograničenih smeštajnih kapaciteta, najverovatnije, seobu će imati umesto planiranih četiri, u stvari, šest pravosudnih organa. Tako će se iz Katanićeve, pored Višeg suda i Višeg javnog tužilaštva, u Palatu preseliti Drugo osnovno javno tužilaštvo i krivična materija Drugog osnovnog suda ali će im arhiva ostati u Katanićevoj, a Prvo osnovno javno tužilaštvo i krivična materija Prvog osnovnog suda umesto u Palatu preseliće se u Katanićevu ali će im arhiva ostati u Palati pravde.
Sunovrat srpskog pravosuđa počeo je reformom iz 2009. kada je od 132 suda spajanjem formirano 34 osnovnih sudova sa nekoliko sudskih jedinica i sve je počinjalo od početka. Navodimo primer osnovnih sudova jer su najopterećeniji i građani najčešće zaštitu svojih prava pokušavaju pred osnovnim sudovima. U Beogradu je tada od pet sudova (tužilaštava) obrazovan jedan sud, odnosno jedno tužilaštvo. Nakon toga, krajem 2013. uvedena je tužilačka istraga kada su krivični predmeti u kojima nije doneto rešenje o sprovođenju istrage vraćeni tužilaštvu. Sve od početka. Zatim, 2014. nova mreža sudova i razdvajanjem se od 34 suda formira 66 osnovnih sudova. U Beogradu se tada od jednog prave tri osnovna suda i tri tužilaštva. Opet od početka. Godine 2016. vrši se raseljavanje beogradskih pravosudnih organa. Posle tri godine, sudovi se ponovo sele. Dokle više?
Pravo pitanje jeste zašto se presipa iz šupljeg u prazno. Nijedna dosadašnja promena nije poboljšala efikasnost i delotvornost pravosuđa. Naprotiv, 2008. godine nerešeno je ostalo 780.000 predmeta u srpskom pravosuđu, a posle promena u vidu nove pravosudne mreže i otpuštanja sudija i zaposlenih, na primer, 2012. godine, ostalo је nerešenih 3.158.400 predmeta. Kada će beogradski sudovi konačno da se skuće i zbog čega Beograđani nisu zaslužili novu sudsku zgradu u kojoj će biti dovoljan broj sudnica kako bi sudija mogao da sudi svaki dan, odnosno dovoljan broj kabineta kako bi tužilac mogao svakodnevno da sprovodi poverenu mu istragu? Nikada, zato što se rad pravosuđa opstruiše godinama, i to proračunato, kako bi građani odustali od prava i pravde a krivica za sve nevolje ovog društva prebacila na pravosuđe. Neznanje i lakomislenost sigurno nisu u pitanju.
Sindikat

Zaposleni u komunalnom sektoru, čiji je standard u poslednjoj deceniji najugroženiji, plaćaju cenu očuvanja socijalnog mira, izjavio je predsednik Sindikata zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Srbije, Milan Grujić.
To se odražava na njihov materijalni i socijalni položaj, ali i na neuređenost komunalnog sistema, rekao je Grujić gostujući na TVN1.
Ne postoji saglasnost između platežne sposobnosti građanina i ekonomske vrednosti usluga, rekao je Grujić, dodavši da „svaki napredak i kvalitet mora da se plati“.
Prema njegovim rečima, ovaj problem mora sistemski da se rešava, jer rad komunalnih službi predstavlja nezamenljiv uslov života i odraz komunalnog standarda.

U požaru koji se dogodio danas u pogonu raketnih goriva u preduzeću „Milan Blagojević-Namenska“ u Lučanima, dvojica radnika su zadobila lakše povrede.
Požar se dogodio oko 13.45 časova u istom pogonu u kome su 14.jula 2017. godine, u eksploziji baruta, poginuli radnici Milomir Milivojević i Milojko Ignjatović.
Milka Jovanović Božić, portparolka tog preduzeća, kazala je za Danas da je u pitanju takozvani „tehnološki požar, koji je samom tehnologijom predviđen da se može dogoditi“.
„Požar se dogodio na grubom valјku u pogonu raketnih goriva. Oba radnika su ambulantno zbrinuta i nije bilo potrebno bolničko lečenje, jer su zadobila lakše telesne povrede u vidu ogrebotina u dok su bežala od vatre“, rekla je za Danas portparolka tog vojnog preduzeća.
Ona je navela da je „na vreme i po propisima reagovao protivpožarni sistem“, a da će se „uzrok požara utvrditi nakon pregleda i analize snimaka sa video nadzora u tom pogonu“.
Izvor: Danas

Položaj radnika u Kragujevcu i problemi sa kojima se suočavaju sindikati bila je tema proširene sednice Veća Saveza samostalnih sindikata Kragujevca, kojoj je prisustvovao i predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović.
Predsednik kragujevačkog veća Jugoslav Ristić ukazao je na zabrinjavajuće loš položaj zaposlenih, niske zarade od kojih ne može da se živi, visoku stopu nezaposlenosti, kao i nepoštovanje zakona.
Pored toga, sindikat u tom gradu je, prema njegovim rečima, napadnut sa svih strana.
„Organizacija je sve manja, a pritisak na radnike i od države i od poslodavaca sve veći. Suočavamo se sa nepoštovanjem zakona, u preduzećima se direktori mešaju u sindikalni rad, teraju naše članove da se iščlanjuju, a oni osnivaju svoje sindikate“.
Kao drastične primere Ristić je naveo organizovanje sindikata u komunalnom sektoru iza koga stoji politička partija, zabranu sindikalnog organizovanja u kompaniji „Don Don“ i pritisak na zaposlene u zavodu „Male pčelice“ da se iščlane iz sindikata.
Uprkos teškoćama, to veće je ostvarilo i uspehe, pa su dva otpušena sindikalna lidera vraćena na posao, sprečena je likvidacija Zastavine ambulante i uspostavljen dijalog i potpisan Kolektivni ugovor zaposlenih u Vodovodu i kanalizaciji sa osnivačem, gradom Kragujevcom.
Predsednik Orbović je rekao da teror koji se sprovodi nad sindikatima predstavlja udar na radnike, koji nije prisutan samo u Kragujevcu, već se sprovodi širom Srbije i Evrope.
„Sloboda organizovanja, kao ustavno pravo, na ozbiljnom je testu. Ali, napadi na sindikate ne treba da nas obeshrabre, već da nas motivišu na još jaču borbu. Moramo se izboriti da nam vrate ustavna i zakonska prava, pre svega pravo na slobodno sindikalno organizovanje. Usitnjavanje sindikalne scene, takođe, ide u pravcu slabljenja sindikalnog pokreta i to je problem za koji u narednom periodu moramo tražiti rešenje“, ukazao je Orbović.
Predsednik Samostalnog sindikata fabrike Fijat Krajsler automobili Srbija Zoran Marković složio se sa predsednikom Orbovićem da se mora naći rešenje i istakao značaj solidarnosti i jedinstva u sindikatu.
Na skupu je rečeno da je u Kragujevcu trenutno na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje 18.000 nezaposlenih, a kompanije koje se otvaraju i angažuju radnu snagu nude niske zarade.
Mnogo ljudi je napustilo Srbiju i otišlo u inostranstvo u potrazi za poslom ili većom zaradom.

Dok država najavlјuje povećanje broja dece između tri i 5,5 godina u vrtićima, iz Sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije, poručuju da prioritet treba da bude rasterećenje postojećih grupa.
Bosilјka Jovanović, predsednica Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije, kaže za Danas da je u poslednjih nekoliko godina broj dece upisane preko normativa porastao sa oko 11.000 na 40.000 do čak 60.000.
Sindikati zaposlenih u predškolstvu upozorili su u pismu premijerki Ani Brnabić i ministru prosvete Mladenu Šarčeviću da su uslovi za boravak dece i rad vaspitača i pomoćnog osoblјa u predškolskim ustanovama teški i nehumani, iznoseći podatak da su u jednoj sobi smeštene i po dve vaspitne grupe.
Povodom najave ministra prosvete da će kredit Svetske banke omogućiti povećanje obuhvata za oko 17.000 mesta za decu uzrasta od 3 do 5,5 godina u novim, renoviranim ili prenamenjenim objektima, iz sindikati pitaju čemu povećan obuhvat, kada još nisu rešeni problemi prekobrojno upisane dece.
Bosilјka Jovanović kaže da se to ističe kao prioritet na svim sastancima radne grupe za predškolsko vaspitanje i obrazovanje, koja je, podsetimo, formirana pri kabinetu premijerke nakon poslednjeg štrajka zaposlenih u predškolstvu radi rešavanja nagomilanih problema u ovom sektoru.
Sindikat strahuje da, ionako nedovolјna sredstva za rasterećenje postojećih grupa, ne budu preusmerena na otvaranje novih prekobrojnih.
– Već duže vreme upozoravamo nadležna ministarstva i Vladu da je situacija u predškolstvu alarmantna, da zaposleni koji rade u teškim uslovima obolevaju izloženi konstantnom stresu, a deca nemaju adekvatne uslove za razvoj. Brojni problemi koji se tiču niskih primanja, poštovanja zakona, inicijalnog obrazovanja vaspitača i neplaćanja stručne spreme doškolovanih, preko 30 odsto zaposlenih na određeno vreme… još nisu rešeni ako se o njima razgovara na Radnoj grupi, u kojoj su pored sindikata predstavnici Vlade i resornih ministarstava – ukazuje Jovanović.
Sindikat na čijem je čelu, kako kaže Jovanović, nije protiv ideje da deca od tri godine pohađaju obavezan i besplatni predškolski program, jer to za zaposlene znači veći broj slobodnih radnih mesta, povećanje kapaciteta predškolskih ustanova i bolјu socijalizaciju dece.
Kako sada stoje stvari, ideja da sva decu od tri do 5,5 godina obavezno idu u vrtić, četiri sata dnevno, je na dugom štapu.
Iz Ministarstva prosvete za Danas ukazuju da treba praviti razliku između obaveznosti pohađanja i obezbeđivanja mogućnosti besplatnog pohađanja programa u kraćem trajanju za decu. Obaveznost pohađanja programa, kako navode, podrazumeva obezbeđivanje potrebnih finansijskih, prostornih i kadrovskih uslova, odnosno nastojanje države da u perspektivi podrži njihovu širu dostupnost i time pruži značajniju podršku porodici kroz određeni broj sati besplatnog programa za decu.
– Naša namera je da nastavimo sa ispitivanjem različitih mogućnosti i opcija za obezbeđivanje šireg obuhvata dece, ali ne tako što bi se uvela obaveznosti pohađanja programa već istraživanjem različitih modaliteta i mogućnosti da predškolski programi, naročito u poludnevnom i kraćem trajanju, budu dostupni što većem broju dece – kažu u Ministarstvu.
Prema podacima Ministarstva prosvete, oko 63,5 odsto dece od tri do 5,5 godina je upisano u vrtiće, što je i dalјe ispod proklamovanih strateških cilјeva, a statistika je povolјnija kada je reč o pripremnom predškolskom programu, koji pohađa između 95 i 98 odsto dece u godini pred polazak u školu.
Izvor: Danas

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović posetio je danas Radnički univerzitet Kragujevac "Crveni barjak", koji ove godine obeležava 60 godina postojanja i rada.
Ovim radničkim univerzitetom, koji organizuje kurseve za stručno osposobljavanje za više od 50 proizvodnih zanimanja i školu stranih jezika, upravlja Veće Saveza samostalnih sindikata Kragujevca.
Direktor Radničkog univerzitet Kragujevac Miloš Tanasković je, u izjavi za sajt Saveza samostalnih sindikata Srbije, rekao da ta obrazovna institucija nastavlja dugogodišnju tradiciju stručnog obrazovanja radnika i polaganja ispita za brojna proizvodna zanimanja.
Pored stalnih kurseva za poslove u građevinskoj, mašinskoj, prehrambenoj struci, ugostiteljstvu i trgovini, kao i ličnim uslugama, pratimo kretanje na tržištu rada, kako bi, po potrebi, uveli i obuku za zanimanja za koje ima potrebe, naglasio je on.
Univerzitet je ponovo pokrenuo i školu za strane jezike, koja ima dugogodišnju tradiciju, s obzirom na to da je nekada bilo jedino mesto za učenje jezika. Pored toga Univerzitet sarađuje i sa Megatrend univerzitetom.
Predstavnici radnika se sa setom sećaju tradicionalnih susreta samoupravljača, koje je, pod nazivom „Crveni barjak“ svakog februara organizovao taj univerzitet. Upravo taj naziv, u znak sećanja na period samoupravljanja u nekadašnjoj Jugoslaviji, krasi ime ovog univerziteta.
Tada je Univerzitet imao više od 50 zaposlenih, za razliku od sadašnjeg perioda, kada upošljava svega šest stalno zaposlenih, uz redovno angažovanje saradnika po potrebi.
„Uprkos velikoj konkurenciji, opstajemo i pozitivno poslujemo, pa pored studenata iz Kragujevca, obučavamo i mnoge iz drugih gradova širom Srbije“, rekao je Tanasković.

Sindikat zaposlenih u Republičkom geodetskom zavodu uputio je otvoreno pismo predsednici Vlade Srbije Ani Brnabić u kojem navodi da ni devet meseci od potpisivanja Sporazuma o prekidu štrajka u RGZ-u, Vlada Srbije nije obezbedila njegovo sprovođenje.
Sindikati tvrde da je i pored tri sporazuma potpisana između reprezentativnih sindikata RGZ-a i Vlade, umesto prava i postignutih dogovora na snazi "gola sila i bezakonje usmereno protiv zaposlenih u RGZ-u i najvećeg broja korisnika usluga", a dolazi, kako kažu od aktuelnog rukovodstva zavoda.
"Za nas zaposlene i sindikate koji skoro godinu dana pokušavaju da dokažu ono što je jasno gotovo svakome ko je bar jednom ušao u Republički geodetski zavod, ovakav način ophođenja Vlade i Vas kao osobe sa kojom smo u više navrata vodili razgovore, neprihvatlјiv je. Neki od nas koji su Vam poverovali kao i gospodinu ministru Zoranu Đorđeviću danas su zaista razočarani", piše u otvorenom pismu.
Sindikati su ocenili da je proces reforme katastra zloupotreblјen i ide u pogrešnom smeru, te da "postoji opravdan strah da ukoliko se nešto ne preduzme u najskorije vreme naše društvo može da izgubi jednu od vitalnih institucija."
Zaposleni u RGZ štrajkovali su krajem 2018. godine i početkom ove godine tražeći bolјe uslove rada.
Izvor: Beta/N1

U prostorijama Ugovorne okružne komore Pirot održana je sednica Socijalno-ekonomskog saveta Grada Pirota na kojoj je, između ostalog, bilo reči i o kompaniji Tigar AD. Jedan od zaklјučaka je i da se Ministarstvu privrede uputi pismo i zatraži sastanak kako bi se razgovaralo o iznalaženju najbolјeg mogućeg rešenja za Tigar AD.
Gradonačelnik Pirota mr Vladan Vasić, koji i predsedava Savetom, podsetio je da je Pirot jedan od prvih gradova u zemlјi koji je formirao Socijalno ekonomski savet koji predstavlјa veoma efikasan model dijaloga između privrednika, sindikata i lokalne vlasti sa cilјem rešavanja problema u privredi, unapređenja poslovnog ambijenta.
-Ovo je prvi radni sastanak Socijalno ekonomskog saveta. Razgovarali smo o nekoliko tema a jedna je stanje u Tigru AD. Na osnovu zahteva radnika Tigra AD i sindikata, donet je zaklјučak da se uputi pismo i zatraži sastanak u Ministarstvu privrede kako bi se razgovaralo o najbolјim mogućim rešenjima za kompaniju koja je u većinskom državnom vlasništvu. Takođe, bilo je reči o Lokalnom planu akcije za zapošlјavanje Grada Pirota, merama za samozapošlјavanje, merama obuke, prekvalifikacije, dokvalifikacije i raznim subvencijama koje dajemo preduzetnicima, programu HELP-a. Dogovorili smo se o planu rada za naredni periodu. Predstoji nam usvajanje budžeta za narednu godinu. Svi članovi Saveta će dobiti predlog budžeta kako bi dali svoje predloge i sugestije. Mi želimo da budemo potpuno transparentni i da šira javnost bude upoznata sa predlogom budžeta-kazao je Vasić.
Lider Samostalnog sindikata Tigra AD Slobodan Petrović kazao je da je kompanija Tigar AD pokazala da uprkos nagomilanim problemima koji su nasleđeni, u poslednjih osam godina pokazala da može da radi i to vrlo dobro, posebno od kako je na čelo fabrike došao direktor Vladimir Ilić.
-Na naš predlog biće upućena inicijativa Ministarstvu privrede, koja je sa državom puno učinila za Tigar AD, da se zajedno sa Gradom Pirotom nađe najbolјe moguće rešenje za sudbinu fabrike i za uspešnu privatizaciju-kazao je Petrović.
Izvor: Pirotske vesti

Redovnim pružanjem psihološke podrške i edukacijom predstavnika sindikata o važnosti očuvanja mentalnog zdravlјa, Savez samostalnih sindikata Srbije i Savez samostalnih sindikata Beograda su, pored standardnih, nastavili sa pružanjem i drugih vidova usluga svom članstvu.
I na današnji dan, 10. oktobar, kada se u svetu obeležava Dan mentalnog zdravlјa, najveća sindikalna centrala u Srbiji šalјe poruku da joj je radnik, koji je zbog velikih promena na tržištu rada izložen svakodnevnom pritisku i sve većim zahtevima radne okoline, u samom centru zbivanja i da joj je važno pobolјšanje, ne samo njegovog materijalnog i socijalnog položaja, već i njegovog mentalnog zdravlјa.
Savez samostalnih sindikata Srbije je na današnji dan, pre godinu dana, krenuo sa realizacijom projekta „Budi snažan – Budi svoj“, čiji je cilј psihološko osnaživanje radnika. Tako je za godinu dana, kroz pružanje različitih aktivnosti, poput individualnog i onlajn psihološkog savetovanja i brojnih grupnih radionica, obuhvaćeno nekoliko stotina članova Saveza.
Velika pažnja kroz realizaciju projekta posvećena je mentalnom zdravlјu, ističući na prvom mestu zdravlјe radnika i zdravu sredinu u kojoj će se osećati poštovani, prihvaćeni i podržani, kako od poslodavca tako i od neposrednog okruženja.
Predstavnici sindikata su edukovani na koji način mogu dobiti psihološku podršku i pomoć, i kako oni sami mogu pružiti podršku svojim kolegama ili sindikalnoj organizaciji koju predstvlјaju. Tako osnaženi i samopodržani, oni bi trebalo da, u okviru socijalnog dijaloga sa poslodavcima i državom, budu jedan od važnih partnera, posebno usmeren na direktan rad sa svojim članstvom i promociju zdravog i bezbednog rada.
Krajnji cilј svih naših napora jeste širenje svesti i kulture o zdravom, bezbednom i dostojanstvenom radu, kao i o stalnoj potrebi za očuvanjem mentalnog zdravlјa, kojim treba da se bavi celokupno društvo.

Uprkos višegodišnjim naporima države da suzbije rad “na crno”, to je i dalje najčešći vid kršenja zakona kojem pribegavaju poslodavci.
Za osam meseci ove godine inspekcija je ušla u čak 40.000 preduzeća i pronašla 9.747 radnika koji su radili “na crno”.
Da li je zarada toliko primamljiva da poslodavci svesno rizikuju kazne za te prestupe, a radnici očajni pa prihvataju bilo kakav posao, za Prvu TV odgovaraju Zoran Mihajlović, sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije, i Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca.
"Srbija je zemlja u kojoj je posao još uvek privilegija i veliki broj radnika su prinuđeni, da bi sebi obezbedili egzistenciju, da prihvate i takav posao", kaže Mihajlović i dodaje da se radom “na crno”, pored rada bez prijave, smatra i prekovremeni rad, kao i isplata “na ruke”.
Mihajlović kaže da mnogi prihvataju ponudu poslodavca da deo plate prime u koverti, ali da većina njih posle nekog perioda uvide da je to greška i da kada su prijavljeni imaju veću sigurnost.
Kako navodi, vrlo je teško identifikovati firme koje krše zakon, a najviše je takvih primera na gradilištima, u ugostiteljskim i samostalnim zanatskim radnjama.
Kaže da bi veća ingerencija sindikata i inspekcija pomogla i veći broj poslodavaca bi bilo kažnjeno, a samim tim bi se i broj prekršaja smanjio.
"Teško je reći koji je broj privrednika koji zapošljava ‘na crno’, manji deo, ali dovoljan da pravi problem poslodavcima koji ispunjavaju svoje obaveze", kaže Atanacković.
Država je odlučila da onima koji rade za minimalac od 27.000 dinara – 15.000 dinara je neoporezivi deo, a Atanacković smatra da je ovo dobar stimulans, ali ipak nedovoljan.
Ističe primer građevinskih radnika koji rade za dnevnicu, po deset do 12 sati, a često su isplaćivani u devizama. "U tome nema ni zakona u radu, doprinosa, to je plaćanje u kešu za radnika koji je potpuno neprijavljen".
Kazne se kreću od 300.000 do pet miliona dinara za preduzeća a za privrednike od 50.000 do 300.000 dinara, a Mihajlović kaže da ove sume za poslodavce nisu velike, a privrednik koji ne plaća porez šteti budžetu, i da bi krivičnom odgovornošću, umesto prekršajnim prijavama, bio smanjen broj ovih slučajeva.
"Noćni sati nisu adekvatno plaćeni, ako pričamo o ljudima koji obezbeđuju različlite objekte, siguran sam da se njima taj rad ne plaća, da ima dosta prekršaja i da u 90 odsto slučajeva to možemo smatrati radom ‘na crno’", ističe Mihajlović.
Atanacković kaže da se kod nas uglavnom ne isplati pun iznos kazne i dodaje da kada bi nadležni organi povećali inspekcijske zahteve, efekat bio bolji, čak i sa manjim kaznama.
Izvor: B92, Prva TV

Radnici prve smene fabrike rashladnih uređaja „Gorenje“ u Valjevu otpočeli su jutros celodnevni štrajk nakon jučerašnjih dvočasovnih neuspelih pregovora sa rukovodstvom fabrike.
Od 400 radnika prve smene, prema rečima organizatora, u štrajku je 90 odsto radnika. Štrajk je nastavila i druga smena.
Podsećamo, kompanija Gorenje od prošle godine posluje pod okriljem kineske Hisense Grupe, kao većinskog vlasnika.
Prema odluci koju su potpisali predstavnici štrajkačkog odbora Asocijacije slobodnog i nezavisnog sindikata i Samostalnog sindikata metalaca Srbije – Gorenje Valjevo, Nenad Đorđević i Slobodan Stanojlović, štrajk se organizuje zbog nepoštovanja odredbi Kolektivnog ugovora i Zakona o radu, ignorisanja zahteva sindikata i odbijanja pregovora o ključnim pitanjima za zaposlene.
Slobodan Stanojlović iz Samostalnog sindikata fabrike “Gorenje” iz Valjeva kaže da su radnici svoje nezadovoljstvo formulisali u šest zahteva, ali da su tri osnovna.
„Tražimo povećanje plata za 15 odsto jer je obim poslova povećan, a broj radnika smanjen, isplatu drugog dela regresa u iznosu od 12 hiljada dinara i redovnu isplatu putnih troškova. Mi hoćemo da nateramo poslodavce da poštuju zakon, naš rad i naše vreme“, kaže Soldatović i napominje da su spremni da redukuju neki od zahteva ukoliko im se ispune osnovna tri.
Radnici traže i da se do kraja godine realizuje projekat restorana za ishranu radnika.
“Ukoliko naši zahtevi ne budu rešeni u naredne dve nedelje, ponovo stupamo u štrajk, ovaj put protest će trajati pet dana", rekli su predstavnici dva sindikata.
Tokom dana saopštenjem za javnost oglasilo se i rukovodstvo fabrike koje je naglasilo da poštuje Zakon o radu i Kolektivni ugovor, kao i da ostaje otvorena za nastavak socijalnog dijaloga i rešavanje svih pitanja od značaja za zaposlene i kompaniju.
“Na inicijativu poslodavca, juče je održan sastanak sa predstavnicima sindikata na kojem se još jednom razgovaralo o trenutnom statusu svih otvorenih tema i ambicioznim planovima za naredni period. Na njemu je još jednom ponovljeno da je zajednički cilj svih nas napredak i uspeh kompanije Gorenje d.o.o. Valjevo, zbog čega menadžment poziva predstavnike sindikata na nastavak dijaloga”, saopšteno je i navedeno da se na nekim od zahteva radnika već radi.
Podsećamo, sindikati Gorenja su 16. septembra imali četvoročasovni štrajk sa istim i sličnim zahtevima. Tokom dana saopštenjem za javnost oglasilo se i rukovodstvo fabrike.
Izvor: Radio Slobodna Evropa

Savez samostalnih sindikata grada Novog Sada i opština i Fondacija solidarnosti za prevenciju invalidnosti i rekreativni odmor radnika, organizovali su na Sajmu turizma u Novom Sadu svoju tradicionalnu prezentaciju banja, hotela, rh centara i agencija u saradnji sa kojima svojim sindikalnim članovima obezbeđuje lečenje i turističke aranžmane po povoljnijim uslovima.
Manifestacija je ove godine premeštena na Novosadski sajam u cilju ostvarivanja novog partnerstva na obostrano zadovoljstvo.
Novi projekat, koji je omogućio veću vidljivost prezentacije, doneo je nove mogućnosti i saradnje, koje bi u budućnosti trebalo da utiču na pogodnosti koje ostvaruju sindikalni članovi.
Osim prezentacije, posetiocima je deljen informativni materijal o radu sindikata i pristupnice za učlanjenje, što je bio povod za razgovor sa velikom brojem zainteresovanih.

Savez samostalnih sindikata Srbije, na 7. oktobar – Svetski dan dostojanstvenog rada, ukazuje da će, samo uz zarade od kojih može pristojno da se živi, otvaranje novih kvalitetnih radnih mesta i punu primenu mera bezbednosti i zdravlja na radu, biti omogućen društveni i privredni napredak u korist svih građana Srbije.
Iako se često čuje argument da privreda ne može da priušti veće plate i bolje uslove rada, potrebni troškove za te namene su kratkoročni i brzo će premašiti dugoročnu dobrobit.
To čini Dostojanstven rad najboljim načinom borbe protiv siromaštva u svetu i kod nas.
Ovo je razlog zašto na vladu treba izvršiti pritisak da više radi na kreiranju radnih mesta i to ne samo bilo kakvih mesta, nego Dostojanstvenog rada za sve.
Da bi se postigao rast životnog standarda i privrede potrebno je razviti produktivno zapošljavanje. Takođe, potrebno je kreirati bolja radna mesta za žene i muškarce, a ona mogu biti bolja samo ako se unapređuju zajedno sa standardima i pravima.
Zato Savez samostalnih sindikata Srbije insistira da dostojanstven rad obuhvata prilike za rad koji je produktivan i omogućava pristojnu zaradu, socijalnu zaštitu za porodicu, bolje mogućnost za lični razvoj i socijalnu integraciju, slobodu izražavanja svojih potreba, organizovanje i učestvovanje u odlučivanju i jednakost u mogućnostima i tretmanu za muškarce i žene.

Evropska konfederacija sindikata (EKS) zatražila je od svih evropskih zemalja da više ulažu u sektor nege, u kojem radi osam miliona ljudi, kako bi bile omogućene većе zaradе i bolji uslovi rada, više zaposlenih, bolja bezbednost i zdravlje na radu i bolja obuku za zaposlene u tom sektoru.
Povodom 7. oktobra – Dana dostojanstvenog rada, EKS je ukazao da je sektor nege, koji u većini slučajeva obavljaju žene, nedovoljno plaćen i cenjen i da konstantno pati zbog manjka zaposlenih.
Nega, naročito male dece i starih, jedan je od sektora koji najbrže raste u Evropi. Međutim, poslovi u nezi su često slabo plaćeni, fizički i emotivno zahtevni sa velikim obimom posla, sprovode se u nesigurnim uslovima, sa neadekvatnom obukom, lošim izgledima za napredovanje, a u nekim ekstremnim slučajevima u uslovima koji se graniče sa ropstvom.
Istovremeno, nega je skupa za one koji moraju da je plate iz svog džepa.
Istraživanjem sprovedenim 2015. godine širom EU, ustanovljeno je da skoro 60 odsto ljudi ima poteškoće da izmiri troškove brige o deci, a pet odsto njih ima otežan pristup brizi o deci. Prisutan je i manjak brige o deci, a još više o starijim licima – u Španiji i Italiji oko 30 odsto potrebe za kućnom negom (ne negom dece) nije zadovoljeno.
Ljudi koji rade u sektoru nege zaposleni su u javnom i privatnom sektoru, a neki su i radnici na kućnim poslovima koje direktno zapošljava porodica ili osoba kojoj je potrebna nega i podrška. U sistemu nema dovoljno javnih investicija. Pravo na negu, koja je potrebna svima nama u nekom trenutku u životu, treba da bude zagarantovano.
Zamenica generalnog sekretara EKS Ester Linč je ukazala da je veći pristup nezi potreban kako bi se poboljšali izgledi mnogih zaposlenih žena da ostanu na radnom mestu, ali da to ne bi trebalo da bude na štetu radnika u tom sektoru.
Zbog toga EKS poziva na sektorsko kolektivno pregovaranje za sve radnike u sektoru nege, što je ključ za obezbeđivanje boljih uslova rada, a koji imaju ogroman uticaj na dobrobit korisnika i svih građana.
“Vlade u ovome imaju svoju ulogu. Politika, koja obezbeđuje veći broj javnih i kvalitetnijih službi u sektoru nege, mora se baviti i problemom niskih zarada i loših uslova radnika u tom sektoru. Jedan od načina da se ovo uradi jeste davanje podrške kolektivnom pregovaranju”, rekla je Linč.
Kako je ukazala Evropska federacija sindikata prehrane, poljoprivrede i turizma, većina od nekoliko stotina hiljada radnika na kućnom radu u Evropi zaposlena je u neformalnoj ekonomiji, zbog čega su podložni izolaciji, siromaštvu, maltretiranju, nasilju, a u nekim slučajevima čak i ropstvu.
Nekoliko država članica EU – ipak premalo njih – prepoznalo je vrednost teškog i izuzetno bitnog rada radnika na kućnom radu i prebacilo ih u formalnu ekonomiju kroz državne subvencije, kao što su vaučeri za usluge. Ipak, organizovanje i jačanje moći sindikata radnika na kućnom radu ključ je za obezbeđivanje dostojanstvenog rada u ovom sektoru.
“Novoizabrana Komisija treba ovim da se pozabavi uvodjenjem pravnog instrumenta koji će sve relevantne Direktive EU da uskladi sa Konvencijom MOR br.189, koja garantuje prava za radnike na kućnom radu”, smatra Linč.

Zaposleni u komunalnom sektoru Srbije će, ukoliko Vlada Srbije do 9. oktobra ne ispuni zahtev za povećanjem zarada za najmanje 13 odsto, stupiti u generalni štrajk, koji će početi 16. oktobra.
Na takvu odluku, donetu na današnjoj sednici Predsedništva Sindikata zaposlenih u komunalno stambenoj delatnosti Srbije, uticao je ignorantski odnos vlade prema komunalnom sektoru, koji je već šest godina izuzet od ikakvog povećanja zarada, a koje su dodatno neopravdano umanjene u prethodnih pet godina za 10 odsto.
To je dovelo do toga da zaposleni u komunalnom sektoru, sa prosečnom zaradom od 36.000 dinara, ne mogu da zadovolјe ni potrebe minimalne potrošačke korpe.
Da su komunalci u izuzetno teškom položaju svedoči i činjenica da više od 35 odsto zaposlenih prima minimalnu zaradu, a taj broj će se, sa povećanjem minimalne cene rada za 2020. godinu, povećati na više od 40 odsto, dok će zarade svih radnika do više stručne spreme biti u visini „minimalca“.
Iako je na takve alarmantne podatke sindikat ukazivao više puta, kroz dopise i zahteve za održavanjem sastanaka, u projekciji povećanja zarada javnom sektoru nisu predviđena dodatna sredstva za komunalne radnike, sem povraćaja od pet odsto.
Do zajedničkog rešenja nije došli ni nakon nedavno upućenog pisma predsednici Vlade Ani Brnabić, u kojem je Sindikat zahtevao da se održi hitan sastanak radi razjašnjenja i nužnosti povećanja zarada u ovoj delatnosti, niti nakon neposrednih razgovora u Ministarstvu finansija.
Zato je Sindikat prinuđen da preduzme sva raspoloživa sredstva sindikalne borbe za ostvarivanje svojih prava.

Zaposleni u komunalnom sektoru Srbije, zbog izuzetno teškog položaja u kojem se nalaze više decenija, zahtevaju povećanje zarada od najmanje 15 odsto.
U projekciji povećanja zarada javnom sektoru nisu predviđena dodatna sredstva za komunalne radnike, sem povraćaja od pet odsto, uprkos činjenici da su im zarade neopravdano umanjene u prethodnih pet godina za 10 odsto.
Zato je Sindikat zaposlenih u komunalno stambenoj delatnosti Srbije uputio pismo predsednici Vlade Ani Brnabić, sa zahtevom da se održi hitan sastanak, radi razjašnjenja i nužnosti povećanja zarada u ovoj delatnosti za najmanje 15 odsto.
U prilogu svom zahtevu Sindikat navodi da je prosečna zarada u komunalnom sektoru, koja iznosi 36.000 dinara, manja od minimalne potrošačke korpe za 2019. godinu, i da je manja za 23,6 odsto od proseka Srbije, a 21,4 odsto od proseka lokalne samouprave.
Pored toga, više od 35 odsto zaposlenih prima minimalnu zaradu, a taj broj će se, sa povećanjem minimalne cene rada za 2020. godinu, povećati na više od 40 odsto, dok će zarade svih radnika do više stručne spreme biti u visini „minimalca“.
Sindikat upozorava da će, ukoliko ne bude razumevanja za ovaj zahtev, preduzeti sva raspoloživa sredstva sindikalne borbe za ostvarivanje svojih prava.

Jesen će u Srbiji biti tmurna za pevače i ugostitelјe koji ne poštuju zakon, jer će krenuti pojačane kontrole poštovanja Posebnog kolektivnog ugovora za radno angažovanje estradnih umetnika i izvođača u ugostitelјstvu, a oni koji budu uhvaćeni u prekršaju suočavaju se sa potencijalnim milionskim kaznama.
Sve ovo utvrđeno je na seminaru koji je održan krajem septembra u Vrnjačkoj Banji u organizaciji Inspektorata rada Srbije i Samostalnog sindikata estradnih umetnika i izvođača Srbije.
Glavni govornici bili su direktor Inspektorata Stevan Đurović i predsednik Sindikata Dragiša Golubović, koji su utvrdili da je dosadašnjom primenom povećan broj zaklјučenih ugovora za oko 30 odsto, pa samim tim i priliv u budžet RS, ali i dali uputstva ovlašćenim licima za dalјe delovanje na terenu.
Tako će u sledećem periodu Inspektori u koordinaciji sa sindikalnim kontrolorima pojačati kontrole sa cilјem da svi muzičari i ugostitelјi poštuju prošireno dejstvo ugovora koji je potvrdila Vlada RS.
Ukoliko ne budu imali zaklјučene ugovore ili izvođači ne budu imali legalne isprave-uverenja ili potvrde, kazne predviđene zakonom o radu u ovom slučaju kreću se i do dva miliona dinara, a po zakonu o porezu na dohodak građana predviđeno je i zatvaranje objekata.
Izvor: OK Radio

Evropski sud za ljudska prava naložio je Srbiji u dve presude da plati 2.000 evra svakom od 28 bivših zaposlenih u državnim firmama zbog kršenja prava na suđenje u razumnom roku, kada su pred domaćim sudovima tražili zaostale zarade.
U oba slučaja radi se o radnicima koji su u Srbiji dobili pravosnažne presude po kojima je naloženo da im se isplate zaostale zarade, a potom i presude da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, navodi se u presudama.
U prvoj presudi Evropskog suda za ljudska prava, sudsko veće je odlučilo u korist 12 bivših radnika Fabrike reznog alata u Čačku.
U njihovom slučaju, između 22. decembra 2014. i 4. decembra 2015. godine Apelacioni sud u Kragujevcu i Viši sud u Čačku utvrdili su da je njihovo pravo na suđenje u razumnom roku bilo povređeno i dodeljeno im je između 100 i 400 evra radi naknade nematerijalne štete.
Između 12. maja 2016. i 6. jula 2017. Ustavni sud je naložio da se ovi iznosi isplate direktno od strane države i odlučio da su dodeljeni iznosi „razumni".
Međutim, sud u Strazburu odlučio je da Srbija treba da isplati ovim radnicima po 2.000 evra, umanjeno za iznos koji im je već isplaćen, a isto je odlučila i u slučaju 16 bivših radnika državnih preduzeća Vučje, Inkol, Elektrouniverzal i Graditelj.
Ova preduzeća otišla su u stečaj između aprila 2009. i septembra 2010. godine, navodi se u presudi Evropskog suda za ljudska prava.
Njihovi radnici su takođe uspešno okončali sudske postupke u Srbiji za isplatu zaostalih zarada, a većina njih je kasnije dobila pravosnažne presude da im je u prethodnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
Privredni apelacioni sud im je dodelio između 100 i 400 evra, na šta su se oni žalili Vrhovnom kasacionom sudu, koji je žalbe odbio.
Obe presude suda u Strazburu objavljene su u Službenom glasniku Srbije.
Izvor: Nova ekonomija

Sindikat zaposlenih u komunalno stambenoj delatnosti Srbije je moćna organizacija, posebno u komunalnim preduzećima širom zemlje, u kojim imate mehanizme i snagu da izvršite pritisak na lokalnu samoupravu da ispune vaše zahteve, izjavio je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović.
Zahtevi za povećanje plata u vašem sektoru, koje su već četiri godine zamrznute i dodatno umanjene za pet odsto, opravdani su i oni moraju naići na razumevanje lokalnih vlasti, na koje treba da vršite stalni pritisak, posebno zbog činjenice da većina vaših preduzeća posluje pozitivno, rekao je Orbović na okruglom stolu u Bečićima, koji je organizovan u sklopu radno sportskih susreta Sindikata zaposlenih u komunalno stambenoj delatnosti Srbije.
„Ali, sindikat nisam ja, niti vaš predsednik, sindikat predstavljamo svi mi zajedno i od spremnosti svih nas zavisi i ostvarenje naših ciljeva“, naglasio je Orbović.
Predsednik Sindikata zaposlenih u komunalno stambenoj delatnosti Srbije Milan Grujić ukazao je na posebno težak položaj te grane, u kojoj su zaposleni 2004. godine imali za 20 odsto veće plate od republičkog proseka, a sada 20 odsto niže, „što znači da nam je standard za 15 godina opao za čak 40 odsto“.
„Kapital se otrgo kontroli, nikada nije bilo teže za radnike, čiji se materijalni i socijalni položaj konstantno urušava. Svi govore samo o minimalnoj zaradi, dok osnovna zarada stagnira. Oko 300.000 radi „na crno“, više od 25 odsto zaposlenih ne prima ni minimalac, dok 207.000 ljudi nema ni penziono osiguranje“.
Prema rečima Grujića, promašena ekonomska politika, koju vodi vlada promovisanjem jeftine radne snage, dovela je do loše demografske situacije, jer nam elita, mladi i obrazovani ljudi, sve više odlaze u inostranstvo.
Predsednik Orbović je rekao da se u javnosti spekuliše da će zarade u javnom sektoru biti povećane za osam do 15 odsto, koliko će dobiti medicinske sestre, dok za povećanje plata komunalaca niko ne govori, osim da će im biti vraćeno pet odsto za koliko im je bila umanjena plata.
Prema njegovim rečima, kolektivni ugovori u realnom sektoru više ne postoje, već samo u javnom sektoru, ali se u njima o platama uopšte ne govori, već samo o minimalnoj zaradi.
Govoreći o pregovorima oko nove minimalne cene rada, Orbović je rekao da se u javnosti već od aprila spekulisalo koliko će iznositi novi minimalac, pa se stekao utisak da je sve već odavno dogovoreno.
On je podsetio da je prethodne godine, na Socijalno ekonomskom savetu, postignut konsenzus oko toga da se u roku od tri godine izjednači minimalna potrošačka korpa i minimalac, kojim je prošle godine moglo da se pokrije 70 odsto korpe.
„Ove godine nismo uspeli na SES-u da se dogovorimo, poslodavci su pristajali na povećanje od 5-6 odsto, mi smo tražili da minimalac bude 31.835 dinara, što bi 85 odsto pokrilo minimalnu potrošačku korpu, dok je vlada predložila povećanje od 11,1 odsto i minimalnu cenu rada od 30.015 dinara, što pokriva 80 odsto korpe“.
„Iako bi to bilo najveće povećanje u poslednje vreme, mi nismo dali saglasnost za vladin predlog, jer ne daje realne mogućnosti da se ostvari dogovor o izjednačavanju minimalca i korpe do 2021. godine“, ukazao je Orbović.
Vlada je sa poslodavcima dogovorila i da se doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje umanje za poslodavce za 0,5 odsto i da se poveća neoporezivi deo za plate. Sindikat, prema rečima Orbovića, nije podržao taj predlog, „jer će zbog toga biti manje para u Fondu PIO, što će doprineti da se vrlo brzo poveća starosna granica za odlazak u penziju i smanje primanja penzionera“.
Zaključujući skup, Grujić je rekao da će taj sindikat biti snažan onoliko koliko njegovi članovi veruju u to, odnosno „onoliko koliko verujemo u sebe, svoju organizaciju i ciljeve, a ne da čak i obezvređujemo ono što smo postigli“.

Radničko sportski susreti zaposlenih u komunalno stambenoj delatnosti Srbije, koji su ove godine okupili više od hiljadu učesnika iz zemlje i inostranstva, počeli su juče u Bečićima.
Ove tradicionalne susrete, 24. po redu, otvorio je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ljubisav Orbović.
On je izrazio zadovoljstvo činjenicom da na igrama, osim predstavnika komunalnih preduzeća iz Srbije, učestvuju i komunalci iz Rusije, Makedonije, Grčke, Slovačke, Republike Srpske i Mađarske.
„Borite se za svoje preduzeće i zemlju iz koje dolazite, ali i ako izgubite, pružite ruku protivniku, jer je najvažnije da se družite i sportski takmičite, a sa ovih susreta odete bogatiji za nova iskustva i prijateljstva“, istakao je Orbović.
Predsednik Sindikata zaposlenih u komunalno stambenoj delatnosti Srbije Milan Grujić rekao je da je reč o susretima prijateljstva i druženja, koji su odavno prevazišli nacionalne i druge okvire.
„Mi komunalci smo i ovog puta pokazali da smo jedna velika porodica, koja na delu pokazuje ljudsku i sindikalnu solidarnost i daje putokaz za sve one koji odlučuju o našim sudbinama kojim putem treba ići – putem koji vodi prosperitetu svih nas“, naglasio je Grujić.
Susreti traju do 21. septembra, a učesnici će se nadmetati u 17 sportskih i osam radno-proizvodnih disciplina.

Socijalni partneri nisu uspeli da se dogovore oko visine "minimalca" za narednu godinu, pa će Vlada Srbije predložiti da se minimalna cena rada poveća za 11,1 odsto u 2020. godini.
Ministar finansija Siniša Mali rekao je na konferenciji za novinare, nakon sastanka članova Socijalno-ekonomskog saveta, da to znači da će sa 155,3 dinara, koliko sada iznosi, minimalna cena rada po radnom času biti 172,5 dinara.
Mali objašnjava da će tako “minimalac” mesečno skočiti sa 27.022 dinara, koliko je sada, na 30.022 dinara, što je, kako je istakao, “najveće povećanje zarade ikada u Srbiji".
Stav poslodavaca bio je da se minimalna cena poveća za pet-šest odsto i da su to realne mogućnosti privrede, dok su Savez samostalnih sindikata Srbije I UGS “Nezavisnost” tražili da se ona poveća za najmanje 20 odsto.
Predsednik Saveza samostralnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović rekao je da sindikati, nažalost, nisu podržali taj predlog, iako je došlo do najvećeg povećanja minimalne zarade od kada se pregovara od 2002. godine.
On je podsetio na dogovor socijalnih partnera o tome da minimalna zarada do 2021. godine dostigne visinu minimalne potrošačke korpe, “što je sa predloženim povećanjem minimalca nemoguće da se to dogodi za naredne dve godine”.
Predsednik UGS "Nezavisnost" Zoran Stojiljković ocenio je da je predlog o minimalnoj ceni rada maksimalni politički ustupak vlade.
"Ovo nije postignuta logika kompromisa, nego maksimalan predlog koji vlada daje. Da smo došli do 32.000 dinara ili 33.000 dinara, koji omogućuje da se ispuni dogovor da se za dve godine stigne protrošačka korpu, onda bi to bio kompromis", rekao je Stojiljković.
Ministar rada Zoran Đorđević rekao je da je želja bila da se dođe do povećanja “minimalca” imajući u vidu da je cilj da to osete i drugi građani, odnosno da se to oseti i kroz povećanje plata i penzija.
Cilj nam je bolji standard svih građana, rekao je Đorđević i dodao da se nada da će iduće godine biti novog povećanja “minimalca”, a sve u cilju da se dostigne minimalna potrošacka korpa, ali i da se prestigne.
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže da bi realno povećanje minimalne cene rada bilo između šest i deset odsto.
On, je međutim, rekao da su poslodavci dobili ipak kompenzaciju smanjenjem doprinosa za PIO fond za 0,5 odsto i povećanja za 1.000 dinara neoporezivog dela zarade.
Procenjuje se da minimalac od oko 27.000 dinara sada u Srbiji prima oko 350.000 zaposlenih.

Minimalna cena rada je niska i nedovoljna za život, a zbog zamrznutih i umanjenih plata u javnom sektoru, broj onih koji je primaju se povećava, izjavio je danas predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović.
„Minimalac“, koga prima čak 350.000 ljudi, i niske plate koje stagniraju, jedan su od razloga zašto oko 50.000 mladih svake godine napušta našu zemlju.
Zato minimalna zarada mora biti povećana, kao i druge zarade, kako bi zadržali mlade, stručne ljude i promenili osnovno opredeljenje privlačenja stranog kapitala jeftinom radnom snagom, rekao je Orbović na okruglom stolu koji je organizovao Savez samostalnih sindikata Srbije.
On je istakao da je za tri godine rast minimalne zarade iznosio 28,6 odsto, odnosno devet odsto svake godine, što je zadovoljavajuće.
Međutim, visina “minimalca” je i dalje niska, pa minimalnu zaradu manju od nas imaju samo u Albaniji i Bugarskoj.
Orbović je podsetio da je svrha minimalne zarade da se isplaćuje u preduzećima koja imaju problema sa poslovanjem, I to ne duže od šest meseci, dok danas ima potpuno drugačiju ulogu, pa je prima čak 350.000 ljudi.
Sindikat podržava zahtev poslodavaca da se smanji opterećenje na zarade, s obzirom da postoje mnogi nepotrebni administrativni troškovi i birokratski nameti, rekao je predsednik Orbović.
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da će minimalna cena rada biti povećana bar za deset odsto i da će država u većoj meri ispuniti zahteve zaposlenih, odnosno sindikata, nego poslodavaca.
Ne postoji ekonomsko opravdanje da „minimalac“ bude povećan za više od pet odsto, ali postoje socijalni i politički razlozi za njegovo dvocifreno povećanje, rekao je ministar.
On je podsetio da je stav poslodavaca da se minimalna cena poveća za 5-6 odsto, “što su realne mogućnosti privrede”, dok sindikati traže da se ona poveća za najmanje 20 odsto.
"Biće, ipak, više kako zaposleni kažu, odnosno sindikati, a ne kako očekuju poslodavci, pa će povećanje minimalne cene rada biti bar duplo veće od pet odsto”.
Mali je najavio da će odluka o tome biti doneta u utorak, 10. septembra, na sednici Socijalno ekonomskog saveta.
"Svima je cilj da zadržimo tek ostvarenu finansijsku stabilnost", rekao je Mali i podsetio da su prošle godine povećane kako minimalna cena rada, tako i plate i penzije i da se i ove godine govori o tome.
Prema njegovim rečima, država u budžetu ima suficit od 48,5 milijardi dinara, i taj novac će biti iskorišćen za povećanje „minimalca“, plata, penzija, a biće nastavljeno i sa investiranjem u infrastrukturu, kao i u obrazovanje, kako bi se sprečio odlazak mladih u inostranstvo.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka I socijalna pitanja Zoran Đorđević kazao je da bi minimalna cena rada trebalo da se poveća, ali u realnim okvirima, te da nije realno da se ona poveća na 38.000 dinara, iako bi, kako je napomenuo, voleo da ona bude 50.000 dinara.
“Neke stvari ne možemo da predvidimo, pa tako imamo nagoveštaj da će se desiti neke turbulencije u Evropskoj uniji, što će uticati na naš društveni bruto proizvod“, rekao je ministar, istakavši da će, osim u ljude, „koji su najvažniji resurs jedne države“, biti ulagano i u infrastrukturu.
Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost Zoran Stojiljković podsetio je na prošlogodišnji dogovor na Socijalno ekonomskom savetu da se visina minimalne cene rada do 2021. Godine izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom.
„To znači da ove i sledeće godine minimalna cena rada mora da bude veća za po pet hiljada dinara“, rekao je on.
Predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić je ostao pri stavu te organizacije da povećanje minimalne cene rada može da bude šest odsto, jer je za veće povećanje neophodno poboljšati privredni ambijent.
On je podsetio da je Unija u prethodnom periodu podnela 17 inicijativa koje imaju za cilj bolje funkcionisanje privrede, ali i zatražio korenitu reformu obrazovanja, kako bi privreda dobijala adekvatne kadrove.
Sumirajući izlaganja na skupu, predsednik Orbović je rekao da je opšti zaključak neophodnost povećanja minimalne cene rada, ali i plata, uz brigu države i o poslodavcima.
„S obzirom na to da predstavnici vlasti mogu da čuju puno pametnih predloga sindikata, postoji potreba da se češće sastajemo, ali i da drugi ministri češće ostvaruju kontakte sa predstavnicima sindikata u svojim resorima“, zaključio je predsednik Orbović.

Penali za prevremeno penzionisanje, prema mišlјenju sindikata, nisu zakoniti, jer oduzimaju građaninu nešto za šta je on čitav radni vek odvajao novac.
Ipak, zakon iz 2014. omogućio je da se umanji i to što je neko zaradio. To bi, smatraju, trebalo da bude ispravlјeno ukidanjem penala posle 65. godine, što je starosna granica za odlazak u penziju.
"Godinama ste imali dva uslova da odete u penziju - ili kada imate 40 godina straža ili kada napunite 63 godine, pa je promenom zakona došlo na 65", kaže Zoran Mihajlović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Mihajlović kaže da do 2014. godine nije postojao termin prevremena penzija, osim invalidske, nego, dodaje, kada ste imali jedan od uslova, vi ste jednostavno odlazili u penziju.
"Na žalost, 2014. pod pritiskom MMF-a, pretpostavlјam da bi se uštedelo u budžetu, došlo je do toga da više ne znači ništa kada napunite 40 godina radnog staža, najbitnija je starosna granica", kaže.
Mihajlović napominje i da nije bitno koliko uplaćujete u taj fond nego koliko imate godina.
"Razlog za to je da ćete navodno duže koristiti sredstva iz tog fonda, danas niko nikome ne može da garantuje koliko će živeti. Normalno je da ako 40 godina uplaćujete ta sredstva da ih posle toga koristite. Na žalost došlo je do penalizacije, da svi oni koji imaju manje od 65, za svaku godinu, odnosno za svaki mesec, pre nego što napune 65 imaju penalizaciju od 0,34 odsto. To ukupno na 5 godina bude oko 20 i nešto odsto. U prevodu, vi za 12 meseci gubite dve penzije. Država vam isplaćuje 10 penzija, računajte da je prosečan vek korišćenja penzije oko 10 godina, u tom periodu zbog penala ste uskraćeni za 22 penzije, odnosno skoro 2 godine korišćenja penzije", kazao je Mihajlović.
Kaže i da se sindikati zalažu za to da penali budu dok ne napunite 65, a posle toga da budete u ravni sa drugima.
"Ovako, doživotna penalizacija znači da ste kažnjeni do kraja života".
Dodaje da mi imamo jednu drugačiju sliku u Srbiji.
"Imali smo period restrukturiranja javnih preduzeća. Ljudi su odlazili i nisu mogli da biraju da li će čekati da napune 65 godina. Sad imate situaciju da je promenjen zakon i da ste odjednom došli pod udar tog zakona. Sada imate veliki broj lјudi koji imaju 40 godina staža, a nisu ispunili starosni uslov i na osnovu toga im se oduzima", izjavio je gost N1.
Na pitanje da li bi ukidanje penala ugrozilo funkcionsanje PIO fonda, Mihajlović kaže da je prema podacima iz novembra, takvih penzionera oko 28.000, pa bi za njih ukidanje penala posle 65. godine ne bi narušilo održivost PIO fonda.
Medjutim, u martu su na sastanku Socijalno ekonomskog savet izneli novi podatak, rekavši da je prevremeno penzionisanih 43.000, što prema mišlјenju sindikata, nije realna brojka.
Mihajlović kaže da ta kategorija lјudi o kojoj sada pričamo nije znala, nije mogla da utiče na penale, nego je jednostavno bila prinuđena da to prihvati, pa za njih trajna penalizacija za prevremeni odlazak u penziju ne bi trebalo da bude trajna.
"Ljudi koji su zasnivali radni odnos neposredno pre donošenja zakona, sada znaju da imaju penalizacije i mogu da se pripreme za to rešenje", kaže Mihajlović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Izvor: N1

Počeli su pregovori između sindikata, poslodavaca i države o minimalnoj zaradi za narednu godinu, a prema zakonu dogovor bi trebalo da bude postignut do 15. septembra.
Prošle godine, na predlog sindikata, koji je prihvatio ministar rada Zoran Đorđević, u naredne tri godine, dakle do 2021. godine minimalna zarada trebalo bi da dostigne minimalnu potrošačku korpu. Sudeći prema odlučnosti sindikata da izguraju ovu ideju i čini se nepopustljivošću poslodavaca da ne snose taj trošak, povećanje minimalca za 40 do 45 odsto u naredne dve godine će onda morati da snosi država.
Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije i Zoran Stojiljković, predsednik UGS Nezavisnost, dva reprezentativna sindikata složni su u nameri da izguraju ideju o izjednačavanju minimalne zarade i minimalne potrošačke korpe.
“Prošle godine smo se oko toga dogovorili i ministar je na konferenciji za novinare javno to podržao. Da bi to dostigli, ove godine bi trebalo da se poveća minimalac za 15 do 20 odsto, na više od 30.000 dinara“, ocenio je Orbović.
Stojiljković je još precizniji i ističe da bi u septembru trebalo da se minimalac za narednu godinu poveća na 33.000-34.000 dinara što bi bila garancija da će se zacrtani cilj ispuniti.
“Dostizanje minimalne potrošačke korpe je ostvarivanje minimuma egzistencije i prihvatljivo je samo ono što će nas dovesti do toga. Pored šest kriterijuma za određivanje minimalne zarade držimo se i još dva, činjenice da imamo masovno pražnjenje zemlje od kvalifikovanih ljudi i da je svima jasno da su plate niske. Drugo je to što ide predizborna godina, a i sam predsednik je govorio da će minimalac biti 30.000 dinara”, poručio je Stojiljković uz objašnjenje da se zalažu da minimalna zarada dostigne minimalnu potrošačku korpu zato što to omogućava preživljavanje porodice. On očekuje i da će poslodavci odustati od zahteva da se minimalac poveća samo za rast BDP-a jer su svesni da su plate niske, ali i zato što bi država trebalo da im kompenzuje to povećanje.
Nebojša Atanacković koji je u Socioekonomskom savetu ispred Unije poslodavaca Srbije, upozorava da opterećivanje privrede više nego što može da izdrži nema logike i da najviše što mogu da ponude je realni rast BDP-a (procena je četiri odsto za 2020. godinu) uvećana za inflaciju (očekuje se oko dva odsto).
“Nismo spremni na više od toga. Ako nam ministarstvo finansija kompenzuje za preko tih šest odsto nemamo ništa protiv. Može i minimalna zarada u visini minimalne korpe, ali ne preko leđa privrede. Ako razmišljate o budućnosti i visokim stopama rasta ne možete tolike troškove da im natovarite”, izričit je Atanacković.
On kaže da je pretprošle godine tadašnji ministar Vujović pristao da poveća neoporezivi deo zarade sa 11.700 na 15.000 dinara, da poslodavci prihvate povećanje minimalca. Prošle godine je ministar Siniša Mali pristao da ukine naknadu za nezaposlenost od 0,75 odsto kao nadoknadu za povećanje minimalne zarade, a “videćemo šta će biti ove godine”.
“Kada se poveća minimalna zarada skoro sve zarade se povećavaju. Ako povećam plate za 10 odsto, da li to znači da će mi sledeće godine i prihodi rasti za 10 odsto. Ne. Zato tražimo da nam se smanje porezi i doprinosi na zarade, a to će imati i pozitivan efekat da će više ljudi prijavljivati zaposlene na pun iznos zarade”, poručuje Atanacković.
Prema poslednjim podacima Ministarstva trgovine, minimalna potrošačka korpa u aprilu iznosila je 37.453 dinara, dok je minimalna zarada za ovu godinu 27.000 dinara. Ukoliko bi minimalna potrošačka korpa pratila inflaciju koja bi u naredne dve godine trebalo da prema projekcijama NBS iznosi oko dva do tri odsto godišnje, to znači da bi 2021. godine minimalna potrošačka korpa mogla da iznosi oko 39.500 dinara. To opet znači da bi minimalac u naredne dve godine da bi se izjednačio sa korpom trebalo da se poveća za 40 do 45 odsto. Otuda i sindikati nameravaju da traže da u narednoj godini minimalna zarada bude povećana za dvadesetak odsto, na 33.000 do 34.000 dinara, da bi uz još jedno takvo povećanje 2020. dostigli cilj. Ako uzmemo u obzir procene da u Srbiji oko 350.000 ljudi prima minimalac, država bi trebalo da u narednoj godini smanji opterećenja privredi za oko dve milijarde dinara ili oko 16 miliona evra. IZVOR: Danas

Pregovori o povećanju minimalne cene rada počeli su danas, a na prvom sastanku koji je trajao nešto duže od sat i po, sindikati i poslodavci nisu dobili konkretnu ponudu od predstavnika Vlade. Kako saznaje "Blic Biznis", pomoćnici ministra finansija i ministra za rad i socijalno zapošljavanje predočili su predstavnicima radnika i privrednika podatke o ekonomskom rastu Srbije i privrede, bez konkretnih informacija o tome koliko bi minimalac mogao da bude veći.
"Očekivali smo konkretnu ponudu - da nam kažu koliko će povećati minimalac sada, a koliko u narednoj godini. Dobili smo, međutim, neočekivan odgovor odnosno statistiku o tome kakvo je stanje u privredi i budžetu Srbije, koliki je ekonomski rast zemlje, koliko raste proizvodnja... kao i informaciju da prostora za povećanja minimalca ima. Dakle, ništa konkretno novo. Zbog toga ni sindikati nisu izašli sa svojim zahtevom, niti hoće sve dok ne dobiju i ponudu države", kaže naš izvor i dodaje da je na sastanku na kome su prisustvovale sve pregovaračke strane dogovoreno da razgovori o povećanju minimalca budu nastavljeni u četvrtak.
Kako je "Blic Biznis" jutros pisao, sindikati su spremili tri zahteva - prvi je povećanje minimalca s aktuelnih 27.000 dinara na 34.000 dinara. Druga opcija jeste povećanje minimalca na skoro 36.000 dinara, a treća povećanje na 33.000 dinara. Sindikati od države istovremeno očekuju ponudu od oko 30.000 dinara.

Rast od 6 do 10 odsto
Minimalna cena rada utvrđuje se po radnom času bez poreza i doprinosa za kalendarsku godinu najkasnije do 15. septembra tekuće godine, a primenjuje se od 1. januara naredne godine.
Od 2010. godine država je povećavala minimalac sedam puta. Na zahteve sindikata za povećanje najniže zagarantovane zarade u zemlji nije pristajala u 2014. i 2016. godini. Minimalac je od 1. januara ove godine povećan 10 odsto, a u 2017. godini šest procenata.
IZVOR: Blic

Predsednik SSSS Ljubisav Orbović i potpredsednik Duško Vuković prisustvovali su juče svečanoj sednici republičkog odbora Sindikata radnika građevinarstva i IGM Srbije koja je povodom Dana građevinara Srbije održana u fabrici građevinskog materijala Karmeus u Jelen Dolu.
Čestitajući im praznik, predsednik Orbović je istakao doprinos zaposlenih u građevinskoj industriji izgradnji Srbije koji se još uvek ne ogleda u boljim zaradama i ukupnom materijalnom položaju građevinskih radnika. Više zarade , bolji uslovi rada i bezbednost na radu za građevinske radnike biće proiritet u aktivnostima samostalnog sindikata u narednom prediodu, naglasio je Orbović.
Da se zajedničkim aktivnostima sindikata, odbora za bezbednost i zdravlje na radu i poslovodstva mogu u praksi postići izuzetni rezultati primer je upravo fabrika Karmeus u Jelen Dolu u kojoj već 700 dana nije bilo nijedne povrede na radu, na čemu je menadžmentu i našoj sindikalnoj organizaciji posebno čestitao predsednik Orbović.
Ovo je, inače, prva poseta jednog predsednika Saveza SS Srbije fabrici građevinskog materijala u Jelen Dolu.

Predsednik Saveza Samostalnih sindikata Srbije prisustvovao je obeležavanju Dan rudara, u rudniku olova i cinka , površinskog kopa Brezak, na Rudniku.
„Danas se prisećamo dana kada su senjski rudari, u znak solidarnosti sa svojim otpušenim kolegama, protestovali i zahtevali njihovo vraćanje na posao ali i veća prava, veću zaštitu i bezbedan rad. Tada su dokazali snagu solidarnosti, koja nam je i danas potrebna, naročito vama, rudarima, jer kad siđete u jamu, imate samo jedni druge“ rekao je predsednik.
Rudare i prisutne goste upoznao je sa aktivnostima i zahtevima Saveza u pregovorima o minimalnoj ceni rada, ali istovremeno sa zahtevom da se plate u Srbiji povećaju za sve zaposlene.
„Borba za veće plate i bolji standard, za bolju zaštitu, bezbedan rad i veća prava svih zaposlenih u našoj zemlji jedini je način da zaustavimo odlazak mladih ljudi iz Srbije. A po podacima koje imamo, oko 30 hiljada mladih godišnje napusti zemlju. Stoga je naš zadatak da se borimo za viši standarda, otvaranje kvalitetnih i dobro plaćenih radnih mesta, čime će mladi ljudi dobiti šansu da rade, žive i formiraju porodice, ovde, u svojoj zemlji, šansu da svojim znanjem i energijom koju samo mladi imaju, pomognu da se razvija i postane ekonomski snažna zemlja zadovoljnih građana“, istakao je predsednik Orbović.

Svim neimarima čestitam 8. avgust, Dan građevinara Srbije.
Većina vas građevinara će ovaj dan proslaviti radno, na radnim mestima izloženim visokim temperaturama, na gradilištima i u fabrikama za proizvodnju građevinskog materijala širom naše zemlje.
Vašom aktivnošću doprineli ste da se Srbija gradi i na tome vam svi članovi Saveza samostalnih sindikata Srbije posebno čestitaju.
Uprkos doprinosu, vaše zarade su i dalje godinama niže od prosečnih zarada u Srbiji i za njihovo povećanje se svi zajedno moramo ubuduće još odlučnije boriti.
Moramo se boriti za striktnu primenu svih mera za vaš bezbedan rad, za iskorenjivanje rada na crno koje je najprisutnije u sektoru građevinarstva, za potpisivanje granskog kolektivnog ugovora. Moramo vratiti neophodno poštovanje i dostojanstvo vašem teškom, rizičnom, ali kreativnom radu.
Srećan vam praznik građevinari Srbije.

Predsednik Saveza Samostalnih sindikata Srbije
Ljubisav Orbović

U ime Saveza samostalnih sindikata Srbije svim rudarima i zaposlenima u sektoru rudarstva čestitam 6. avgust, Dan rudara Srbije.
Dan rudara je prilika da se trajno sećamo štrajka koji su 6.avgusta 1903. otpočeli rudari Senjskog rudnika u znak protesta zbog smrti cele smene svojih kolega, loših uslova rada, niskih zarada i dužine radnog vremena.
Rudari su tada uspeli da se izbore za svoja prava, za bolji materijalni položaj i skraćenje radnog vremena, što je zadatak i današnjih sindikata da se neprestano angažuju za veću bezbednost, zdravlje na radu i više zarade, jer posao i rad rudara svakodnevno nosi najveće opasnosti i rizike.
Neka vam je srećno u svakom novom radnom danu uz vaš pozdrav - SREĆNO!

Predsednik Saveza Samostalnih sindikata Srbije
Ljubisav Orbović

Povodom nepravilnosti i „manipulacija rukovodstva RGZ-a“ sa interesima zaposlenih kao i sa interesima svih korisnika usluga katastra, Sindikat zaposlenih RGZ-a odlučio je da se obrati predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću otvorenim pismom.
Njihovo pismo prenosimo u celosti:
„Poštovani predsedniče, poslednja dešavanja i izjave koje se mogu videti u javnosti ukazuju da su sva naša zalaganja i aktivnosti koje smo sproveli u poslednjih nekoliko meseci bila opravdana. Uočene nepravilnosti i sasvim izvesne manipulacije rukovodstva RGZ-a sa interesima zaposlenih kao i sa interesima svih korisnika usluga katastra, su za nas sindikate RGZ-a bile dovoljan razlog da reagujemo i pokušamo da to onemogućimo. Na žalost naša akcija je ostala bez podrške nadležnih državnih institucija osim pojedinačnih istupa nekih članova Vlade RS.
Svi pokazatelji i dokumentacija do koje smo došli ukazuje na velike razmere finansijske štete kao i na drastično kršenje elementarnih ljudskih prava i sloboda zaposlenih u RGZ-u. Ako je ovo deo reformi koje ste Vi pokrenuli sa mesta predsednika Vlade RS, onda je naše razočarenje a čini se i velike većine zaposlenih u katastrima širom Republike Srbije, ogromno.
Nestručnost, nekompetentnost, neprofesionalnost i neviđen nivo bahatosti i sujete su odlike ponašanja sadašnjeg vrha RGZ-a. Sigurni smo da ti kvaliteti nisu propisani aktima Vlade RS i verujemo da je trenutna situacija produkt nesrećnih okolnosti. U svakom drugom slučaju, moglo bi se zaključiti da je po sredi haos i organizovano pražnjenje budžetskih sredstava i nenamensko trošenje kredita za koje je garant Republika Srbija. Pored toga moglo bi se zaključiti da su državni organi koji treba da vrše kontrolu rada RGZ-a, u potpunosti upoznati sa svim aspektima poslovanja RGZ-a i da stoje iza odluka koje su donete u proteklih nekoliko godina.
Sindikati RGZ-a ne mogu da prihvate takav odnos prema rasipanju budžetskih sredstava a posebno ne prema kršenjima prava službenika. Ne treba isticati kakav je stav sindikata u odnosu na ne poštovanje i kršenje Sporazuma koji su potpisani između Vlade RS i sindikata u proteklih nekoliko godina a kojima se garantuju određena prava.
Reforma RGZ-a i najavljena reorganizacija se odvija bez usaglašenih stavova ni u okviru Vlade RS, koja je nadležna za rad zavoda. Pojedine odluke direktora Borka Draškovića, koji za sebe tvrdi da je ’’treći čovek’’ u Republici Srbiji su toliko sporne da je neverovatna činjenica da protiv njega nisu još uvek sprovedene istražne radnje i adekvatne sankcije.
Sopstvenom promocijom koja je bez utemeljenog pokrića, preterano se naglašavaju marginalni poslovi u RGZ-u a ono što je suština i najznačajniji posao u katastru, stavlja ispod tepiha i na stranu. Kao što smo već napisali, građanima Republike Srbije treba pekara u kojoj mogu uvek da kupe hleb i pecivo a ne torte i kolače. Isto tako građanima i ukupnoj privredi je neophodan katastar koji funkcioniše u praksi a ne u virtuelnom obliku raznih aplikacija i setova koji su okačeni na sajtovima i platformama. Preko 8500 predmeta javnobeležničkih zapisa mimo zakonskog roka je u zastoju a broj elektronskih predmeta koji čekaju je višestruko veći.
Razloge ovakvog stanja u RGZ-u mi vidimo u nemogućnosti i nesposobnosti vrha RGZ-a da sagleda sve okolnosti i problematiku koja postoji, kao i preteranoj želji da se prikažu rezultati koji nisu realni i koji su prenaduvani. Takav stav rukovodstva posle nekoliko godina dovodi do stvaranja virtuelne slike koja može da zavara mnoge ali ne i zaposlene u RGZ-u. Svaka manipulacija rukovodstva se unutar RGZ-a vidi i mi moramo da reagujemo.
Primer navodne rotacije službenika, kao antikoruptivna mera, je očigledan dokaz manipulacije. Rezultat ove genijalne mere je kršenje elementarnih prava preko 200 državnih službenika, protiv kojih ne postoji ni jedan dokaz korupcije, ogromni finansijski troškovi kao i pad produktivnisti i efikasnosti rada većine katastara. Ko i zbog čega toleriše ovakvo ponašanje rukovodstva i posebno direktora Draškovića? Kome je u interesu da se transformacija RGZ-a odvija po principu brojnih neuspelih privatizacija društvenih preduzeće? Da li Republika Srbija ima snage da sagleda poslovanje i oceni odluke koje su donete u RGZ-u u poslednjih nekoliko godina?
Zar delovanje reprezentativnih sindikalnih centrala kao i međunarodnih sindikalnih asocijacija MKS, EKS, EPSU nije dovoljan razloga da se na državnom nivou preispita kršenje sindikalnih i ljudskih prava u RGZ-u? Ako je direktor RGZ-a zaista treći čovek u našoj zemlji, ima li za njega neko radno mesto ili položaj gde bi mogao da ispolji neki od svojih kvaliteta koji ga preporučuju za tako visoke pozicije? U ovakvim okolnostima put reforme RGZ-a je zapao u ćorsokak a očekivani rezultat će biti jako nepovoljan.
Da li je to u interesu države i građana i da li Vlada RS od toga ima neke koristi?“

Radnici koji dožive povredu na radu više se neće "povlačiti" po sudovima kako bi naplatili štetu.
Prema najavi resornog ministra, svi će biti osigurani, a novac će im biti isplaćen odmah. Prva TV istražuje kada će to početi da se primenjuje i kako će izgledati u praksi.
U poslednjih 15 godina, svega 30 odsto radnika je uspelo da naplati štetu koja im je pričinjena na radu, podaci su sindikata.
"Do sada je bila praksa da su radnici koji su pretrpeli štetu ili povredu na radnom mestu vrlo teško dolazili do osiguranja, odnosno do naplate štete koju su pretrpeli. Nažalost i oni koji su imali smrtni ishod, njihove porodice nikako nisu mogle da naplate, to je manje više završavalo na sudu", priča Zoran Mihajlović iz Saveza samostalnih sidikata Srbije.
Situacija u kojoj će poslodavci morati da osiguraju sve svoje radnike kod osiguravajućih kuća koje bi im odmah isplatile naknade je pomak i nešto što bi moglo da smanji ovako lošu statistiku, smatraju sindikalci. Ipak, upravo deo sa osiguravajućim kućama za njih je - sporan.
"Mi smo više za to da se formira jedan poseban fond u kome bi poslodavci uplaćivali novac za, koje bi imali za svrhu osiguranje od posledica nesrećnih slučajeva da bi to bilo mnogo bolјe kontrolisana sredstva, da tu radnici ne bi imali problem da tu štetu naplate ili da njihove porodice naplate štetu", navodi Mihajlović.
S obzirom da od Ministarstva nisu dobili zvaničan dopis na ovu temu u Uniji poslodavaca kažu da komentar ne mogu da daju. Ipak, njihov počasni predsednik ga ima, a to je da je ideja dobra. Ipak i on ima jednu zamerku:
"To spada u još jedan novi namet, odnosno to će da svakako da poskupi poslovanje privrednika. Poslodavcima to sigurno, onima koji već nisu to sami preduzeli pa osigurali svoje zaposlene neće lako pasti zato što će to da im dalјe oteža poslovanje u smislu većih finansijskih izdataka", objašnjava Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca.
Zakon kojim bi se sve ovo uredilo, trebalo bi da bude donet na jesen. Da li će se to i desiti, kao i kako će se tačno sve sprovoditi u praksi, pitanja su koja smo hteli da postavimo i Ministarstvu rada, međutim na zahtev za sagovornika, Prva TV odgovor - nije dobila.
Izvor: B92, Prva TV

Reforma sistema plata predstavlјa korak u pravom smeru ka racionalizaciji javnog sektora, izjavio je šef kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji, Sebastijan Sosa, dodajući da MMF pozdravlјa povećanje plata u Srbiji od početka godine i u javnom i u privatnom sektoru.
On je novinarima rekao da se na reformi sistema plata u javnom sektoru radi godinama, da se sa tim kasni, te da vlasti u Srbiji planiraju da novi sistem plata stupi na snagu tokom 2020. kada se uradi procena fiskalnih implikacija.
Upitan o jazu između plata u javnom i u privatnom sektoru, Sosa kaže da su nominalno i realno zarade od januara do aprila u proseku povećane 10 odsto.
"To povećanje se dešava i u privatnom i u javnom sektoru i to pozdravlјamo", naglasio je i naveo da su plate u javnom sektoru veće nego u privatnom, ali da u nekim sgementima nije tako.
Privatni sektor, smatra Sosa, treba da "uhvati korak" kako bi se plate povećale, ali dodaje da istovremeno treba podržati i plate u javnom sektoru koje su male.
"Teško je da javni sektor privuče i zadrži radnike u nekim oblastima, kao što su informacione tehnologije... možete da vidite odlazak iz javnog sektora", kaže.
Podsetivši da su i minimalne zarade značajno povećane, za skoro 10 odsto, Sosa je naveo da MMF pozdravlјa takođe nameru vlasti u Srbiji da ponovo uvedu indeksaciju penzija što je i obaveza preuzeta PSI instrumentom potpisanim sa MMF-om, a podržava i nameru da se uvede švajcarska formula za indeksaciju penzija.
"Mi to podržavamo. Mislimo da je dobra ideja da se obezbedi prostor za povećanje penzija, a ne da se penzije povećavaju ad hok", rekao je Sosa.
Najavio je nastavak tehničke pomoći MMF-a u reformi Poreske uprave Srbije i to u saradnji sa Svetskom bankom koja ima veliki projekat i kredit koji će podržati tu reformu.
Osvrćući se na stanje finansijskog sistema u Srbiji, istakao je da je on u dobrom stanju, da su problematični krediti brzo smanjeni i da su sada na nivou pre krize.
Upitan o mogućoj krizi radne snage i srečavanju odlaska mladih i obrazovanih iz Srbije, Sosa je rekao da se iz nedavno objavlјenog dokumenta MMF-a o demografskim izazovima vidi opadajući trend radne snage ne samo u Srbiji nego u celom regionu, a još drastičnije u istočnoj Evropi.
Smatra da je za Srbiju izazov da spreči talas emigracije mladih i talentovanih, ali i da unapredi i promoviše povratak onih koji su otišli iz Srbije.
"Ne postoji čarobno rešenje. Pored većih plata, dinamičniji privatni sektor koji će stvarati prilike za preduzetništvo, unapređenje institucija i smanjenje percepcije korupcije, to bi sve bilo važno da se ublaži ovaj problem. Ovi izazovi zahtevaju da se reforme još hitnije sprovedu", rekao je Sosa.
Izvor: Tanjug / Dnevnik

Poštovani gospodine predsedniče, ni dva štrajka u trajanju od više od tri meseca nisu bila dovoljan razlog da se u Republičkom geodetskom zavodu (RGZ) sprovede kontrola poslovanja i rukovođenja ovom institucijom…
Očigledna podrška nestručnom i bahatom rukovodstvu od strane nekih moćnih krugova dovela je do ekspanzije bezakonja i kršenja elementarnih ljudskih prava i sindikalnih sloboda u jednoj državnoj instituciji. Time se na najgrublji mogući način diskredituje Republički geodetski zavod, a posredno i uloga Vlade Srbije kao osnivača ove institucije. Mnoge odluke i rešenja koja je doneo direktor Borko Drašković su u potpunoj suprotnosti sa politikom Vlade i resornih ministarstava, kada su u pitanju radni odnosi i prava zaposlenih u zavodu. Zbog čega se državne institucije povlače i ne rade svoj posao kada se spomene ime Borka Draškovića ostaje velika enigma, navodi se, prenosi juče kragujevački portal Glas Šumadije, u otvorenom pismu Sindikata RGZ predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.
Gospodine predsedniče, dodaje se, mi predstavnici Sindikata RGZ-a smo u proteklom periodu bili svedoci svih dešavanja i brojnih pregovora u kojima smo obezbedili određeni status katastarskih službenika a čini nam se i doprineli reformisanju RGZ-a i katastra u celini. Danas sa velikim strahom posmatramo kako se Republički geodestki zavod gubi i tone u poplavi besmisla, samovolje i bahatosti. Decenije pregalačkog rada i hiljade stručnjaka koji su svoj život ugradili u temelje današnjeg RGZ-a, stavljene su na kocku i u ruke nestručnog rukovodstva koje osim propagande i jeftinih marketinških trikova ne ostvaruje ni jedan argumentovani i vidljiv rezultat. Navodna podrška i pohvale, osim što su kupljene državnim novcem koji je dat na raspolaganje RGZ-u, kao i brojna sredstva putem kredita i donacija, je upakovana u formu propagande i reklame jednog čoveka koji sebe doživljava i oslovljava kao ’’treći čovek u državi’’. Mi nemamo nikakve dileme o tome ko je prvi čovek, ali imamo veliki problem da shvatimo kako je moguće da jedan državni funkcioner može da organizuje štrajk u organu kojim rukovodi.
Takođe, ističe se u obraćanju sindikalaca RGZ predsedniku Vučiću, nije razumljivo kako je moguće da Vlada toleriše organizovanje štrajka u RGZ-u sa zahtevima koji su usmereni protiv Vlade i nekih ministara. Formalni organizator štrajka je sindikat koji je Borko Drašković organizovao u vreme trajanja štrajka koji je i započet usled njegovih jednostranih odluka, kada je zaposlenima umanjio primanja i uskratio povećanje zarada u 2018. god. Taj sindikat je nezadovoljan odlukom Vlade RS da se reforma RGZ-a nastavi u skladu sa državnim interesima. Takođe ta organizacija uporno radi na realizaciji ideje Borka Draškovića o tihoj privatizaciji RGZ-a i navodnoj transformaciji u D.O.O. po britanskom ili holandskom modelu. Očigledan pokušaj kalemljena banane na krušku koji je unapred osuđen na propast sa nesagledivim posledicama po državu i građane.
Poštovani gospodine Vučiću, na meti ove pošasti nisu samo sindikati u RGZ-u već i najveće sindikalne centrale u našoj zemlji, koje u potpunosti podržavaju svoje organizacije u zavodu. Podrška koju smo dobili od međunarodnih sindikalnih asocijacija u svakoj normalnoj zemlji bi bio dovaoljan razloga da se nadležne institucije pozabave postavljenim pitanjima. U našem slučaju progon zaposlenih i teror nad sindikalnim aktivistima se ne smanjuje već upravo suprotno. Više od deset odsto zaposlenih je u ovom trenutku premešteno na druga radna mesta samo zbog sindikalne pripadnosti ili učešća u štrajku. Ako je to u skladu sa agendom koju je promovisala politička grupacija kojom Vi imate čast da rukovodite molimo Vas da nas i javnost Republike Srbije upoznate sa detaljima, poručuju sindikalci RGZ predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

Od maja ove godine sudski veštaci su prvi put zvanično pozvani da učestvuju u Radnoj grupi za pripremu teksta Nacionalne strategije reforme pravosuđa u period 2019. – 2024. godina. Jednostavno rečeno, tim pozivom im je ukazano priznanje za važnost posla kojim se bave.
Mimo veštaka, forenzičara zaposlenih u državnim institucijama, u našoj zemlji postoji veliki broj eksperata koji se svojim poslom bave samostalno. Nivo njihovog stručnog veštačenja, superveštačenja i ekspertiza nije u svim slučajevima na istovetnom nivou, ali to je druga tema, pre svega vezana za standard u odabiru veštaka.
Jedino udruženje koje trenutno okuplja stručnjake iz svih oblasti je Sindikat sudskih veštaka Srbije. U njega je učlanjeno više od 700 stalnih sudskih veštaka iz 142 mesta u Srbiji, što i jeste osnovni cilj organizovanja sindikata – podjednaka zastupljenost stručnjaka iz čitave zemlje. Statistički posmatrano, njihova brojnost i specijalnosti su “smanjeni” od kako je država uvažila sugestiju da bez veštaka pravosuđe više ne može da funkcioniše u okviru neophodnih normi.
“U registru sudskih veštaka postojalo je 35 oblasti i 1.080 specijalnosti, što je raspoređeno na skoro 7.000 veštaka. Od kako je pokrenuta Radna grupa za izradu Zakona o sudskim veštacima, bili smo primorani da revidiramo spiskove specijalnosti i oblasti. Na kraju smo došli do 30 oblasti i 442 specijalnosti. To smo učinili kako bismo mogli da ustanovimo tarife veštaka i normative koji su uskladu sa našim zakonima”, kaže Nikola Dragović, predsednik Sindikata sudskih veštaka i stalni sudski veštak iz oblasti elektrotehnike, audio i video zapisa.
Nalazi veštaka se pred ovdašnjim sudovima gotovo a priori prihvataju, jer još ne postoje ekspertske komisije koje prethodno ocenjuju da li su zaključci veštačenja izvedeni na pravi način. Utoliko je odgovornost veštaka veća. Osim što imaju obavezu da na adekvatan način i po pravilima struke napišu nalaz i mišljenje, dužni su i da ih na adekvatan način prezentuju kako bi mogli da ih razumeju i ljudi koji nisu na ekspertskom nivou znanja.
Zbog popularnih televizijskih serija pretežan broj gledalaca veruje da se forenzika odnosi isključivo na oblast molekularne biologije ili biohemije, na otkrivanje DNK uzoraka na mestu zločina, balistička veštačenja, pronalaženje tragova zločinaca… To bez sumnje jeste prva asocijacija na pomen forenzike, ali i slike sa ekrana ponekad varaju: nemoguće je u roku od nekoliko sati imati objašnjenje jer je procedura znatno duža, niti se na osnovu samo jednog uzorka može dobiti kompletan profil osumnjičenog.
Kao i u svetu, i u Srbiji se forenzičari vezani za kriminalistiku angažuju isključivo po naredbi suda. Kada stručnjaci obave svoj deo posla i napišu nalaz s mišljenjem, oni ga u pisanoj formi dostavljaju sudiji koji je izdao naredbu za analizu. Ukoliko je sve jasno, veštaci se naknadno ne pozivaju na sud. U suprotnom, ili ako odbrana i tužilaštvo imaju dodatna pitanja, forenzičari su u obavezi da se pojave i dodatno objasne svoj nalaz i mišljenje. Pošto je većina sudija nedovoljno upućena u stručnu terminologiju, veoma je važno da nalazi budu objašnjeni jednostavnim jezikom, razumljivim svim učesnicima u sudskom procesu.
Nije forenzika samo krv, vatreno oružje, otkrivanje tragova i osumnjičenih. Podjednako zahtevni zadaci za stručno veštačenje su i u oblastima psihologije, analiza finansijskih transakcija, uzroka havarija i velikih nesreća, mašinskom inženjerstvu, digitalnom svetu… Za sudije zbunjujući mogu da budu svi nalazi s kojima se ranije nisu sretali. Kada je Nikola Dragović pred sudom prvi put prikazao video simulacija saobraćajne nesreće, sudija je, rekavši da je po njegovom mišljenju reč o nepouzdanoj montaži, za ocenu validnosti snimka pitao stručnjake iz Nacionalno kriminalističko-tehničkog centra. I dobio odgovor da je sve urađeno profesionalno.
“Veštačenja saobraćajnih nesreća je kod nas novost, time sam počeo da se bavim pre godinu dana. Na primer, radim video simulaciju semafora na raskrsnicama, snimam ih u radnom režimu kada se svetla pale i gase, u što približnije vreme kada se dogodila neka saobraćajna nesreća. Potom to sinhronizujem na osnovu signalnog plana koji je dat u sudskom predmetu. Na kraju to postavim na snimak nesreće i tačno vidim da li je neko prošao na crveno svetlo ili nije. To je dalo perfektne rezultate, sa 100 odsto sigurnosti smo utvrđivali istinu. U jednom predmetu sam oborio signalni plan koji je važio od 1992. godine. Obaranje tog plana nikome nije odgovaralo, ali se ustanovilo da je razlika između stvarnog stanja i plana koji je dat u predmetu bio nekoliko sekundi, što je u takvim situacijama enormna razlika”, navodi Dragović.
Greške kod veštačenja, međutim, nisu retkost. U pojedinim slučajevima problem je nedovoljna kontrola nalaza veštaka, u nekim zloupotreba koju je teško dokazati. Predsednik Sindikata veštaka navodi nekoliko razloga zbog kojih do njih dolazi:
“Adekvatna kontrole, pogotovo s obzirom na broj predmeta, ne postoji, kao ni jasno utvrđen mehanizam koji bi to uspešno kontrolisao. Veštačenja koja se obore na sudu moramo da gledamo iz tri ugla. Prvi je da veštak nije bio dovoljno pripremljen što se tiče ekspertskog znanja, a pretpostavljao je da će posao moći uspešno da iznese. Drugi ugao je da, što se često dešava, eksperti koji su napisali dobar nalaz i mišljenje, nepripremljeni na atmosferu pred sudom kada ga svi ispituju ili ‘napadaju’ njegov nalaz, ne ume da svoje znanje prikaže i obrazloži na pravi način. Da se jednostavno zbuni i da propadne sve što je odlično uradio. Treći ugao, nažalost, jeste da veštak zbog raznih okolnosti zloupotrebi svoje znanje i ne uradi nalaz po profesionalnim pravilima, ili ga pak prilagodi nekim drugim interesima”.
Možda pojedini primeri veštačenja, zapravo forenzičke istrage, deluju kao banalnost, ali to svakako nisu. Jedan od njih predstavlja angažovanje forenzičara niškog Zavoda za sudsku medicinu povodom krađe struje u majdanpečkom kraju. Po nalogu Osnovnog suda u Majdanpeku, laboratoriji za DNK analize niškog Zavoda dostavljen je magnet koji je pronađen na strujomeru, a korišćen je za ometanje rada brojila. Zavod bi upoređivanjem bioloških tragova trebalo da utvrdi da li je magnet postavio osumnjičeni za krađu struje, što će biti i prvi slučaj da u ovakvoj vrsti predmeta ključnu ulogu preuzmu forenzičari.
Dragović je u zemlji trenutno jedini veštak za audio i video zapise. Razlog tome su velika materijalna ulaganja za hardvere i softvere koji redovno moraju da se modernizuju, ukorak s razvojem tehnoloških dostignuća u ovoj oblasti:
“Svakog drugog meseca primoran sam da kupujem nešto od programa za kompjuter ili spoljašnje uređaje, da nabavljam nova softverska rešenja. Prvih četiri ili pet godina rada nisam imao nijedno novo veštačenje a da nisam uveo novi softver koji mi je bio potreban za pisanje nalaza i mišljenja”.
Veštačenja kojima se bavi često traju duže od 30 dana, što zbog tehničkih problema, što zbog činjenice da niko nije u stanju da sedi ispred kompjutera posmatrajući sliku 24 sata dnevno. Dragović navodi važan primer pedantnog proučavanja u kojem neki detalj promakne 10 ili 15 puta, ali na kraju ipak bude otkriven:
“Pre nekoliko godina su u novobeogradski kafić ušla petorica mladića. Trojica sa bejzbol palicama, dvojica sa pištoljima. Dvojica su pucala. Naravno da smo svi bili ubeđeni da su čaure koje su tamo pronađene bile iz pištolja dvojice mladića koji su ih nosili. Posle mesec dana stalnog pregledanja snimka, u samo jednom frejmu od više od 12.000 frejmova koje smo gledali, ustanovili smo da jedan mladić koji je imao pištolj nije pomerio ruku u trenutku kada je pucano. Nego malo kasnije. I to ne ruku u kojoj je držao pištolj, nego suprotnu. Time je na suđenju bio oslobođen, mada su svi želeli da bude okrivljen jer je veoma poznat policiji i tužilaštvu, ‘viđeniji’ kriminalac. To veštačenje je bilo suprotno svim očekivanjima, ali je bilo potkrepljeno činjenicom”.
Izvor: Ekspres

Konkretni razgovori članova Socijalno-ekonomskog saveta (SES) o visini minimalne cene rada najverovatnije će početi u drugoj polovini avgusta, jer je ministar finansija Siniša Mali najavio povećanje minimalca u septembru.
I dok se svi učesnici socijalnog dijaloga slažu u tome da je nephodno njeno povećanje, sindikati su izneli i konkretne brojke te očekuju da ona sa 27.000 skoči na bar 31.000 dinara.
Iako se zvanični razgovori o minimalcu još uvek ne vode, računica sindikata pokazuje da bi bilo realno očekivati da minimalna cena rada bude na nivou od 85 ili 90 odsto minimalne potrošačke korpe, odnosno između 31.000 i 32.000 dinara.
U Uniji poslodavaca kažu da teba povećati minimalac, ali ne preciziraju za koliko, a što se tiče stava Vlade Srbije, ministar finansija Siniša Mali nedavno je rekao da bi na jesen trebalo očekivati značajno povećanje.
Sekretar Veća Saveza Samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović očekuje da će se krajem avgusta ili početkom septembra konkretnije razgovarati o tome budući da će se nova cena rada primenjivati od iduće godine.
„Naš zahtev je da ona bude na nivou od 85 ili 90 odsto mimalne potrošačke korpe budući da se u proteklom periodu dosta govorilo o tome da bi ona trebalo da dostigne njen nivo. To bi bilo oko 31. 000 i 32.000 dinara”, rekao je Mihajlović i dodao da su to dve dve varijante na kojima će insistirati kad bude razgovora oko minimalne zarade.
Mihajlović smatra da je to realno i da sindikati nisu postavili nerealna očekivanja.
„Nadam se da će se naći rešenje koje će zadovolјiti i jednu drugu stranu”, kaže Mihajlović.
Predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić očekuje da će se i dogovor socijalnih partnera o visini minimalne zarade u 2020. godini postići u septembru.
„Interes svakog poslodavca su zadovolјni radnici i nema dileme oko toga da bi minimalnu zaradu trebalo povećati”, rekao je Nenezić, ali nije precizirao kakav stav će predstavnici Unije poslodavaca izneti u pogledu visine povećanja.
Ukoliko se dogovor ne postigne na nivou SES-a u septembru, minimalnu cenu rada za iduću godinu doneće Vlada Srbije.
Od 2010. godine minimalac je povećan sedam puta. Za ovu godinu povećan je za 10 odsto, a u 2017. godini za šest odsto.
„Ne treba tražiti nešto nerazumno, ali ono sto je važno je da sindikati, poslodavci ali i vlada Srbije dele isti stav - da minimalna cena rada treba da se poveća”, rekao je Nenezić. U Uniji poslodavaca ranije su rekli da bi u ovom trenutku realno bilo povećanje minimalca do šest procenata.
Minimalna cena radnog sata u Srbiji ove godine iznosi 155 dinara što je mesečno oko 27.000 dinara, dok je cena minimalne potrošačke korpe dostigla skoro 37.000 dinara.
Izvor: Dnevnik

Predstavnici sindikata penzionera Generalne konfederacije rada Italije - SPI CGIL razgovarali su, u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije, s predstavnicima Udruženja sindikata penzionera Srbije (USPS).
Tema sastanka, kojem je prisustvovao i sekretar Veća SSSS, Zoran Mihajlović, bila je predstojeća Regionalna konferencija sindikata penzionera i starih lica, koja će biti održana u Beogradu, 16. oktobra, i koja će okupiti predstavnike sindikata penzionera zemalja sa prostora bivše Jugoslavije.
Istakavši dosadašnju uspešnu saradnju sa SPI CGIL, koja traje od samog osnivanja Udruženja, predsednik USPS Mihajlo Radović je informisao o aktivnostima i anketi koje Udruženje sprovodi, a čiji rezultati će biti predstavljeni na Regionalnoj konferenciji.
Sekretar Veća SSSS, Zoran Mihajlović je goste upoznao sa načinom organizovanja i aktivnostima koje sprovodi SSSS.
Govoreći o zakonima koji su u proceduri, kao i o načinu njihovog donošenja, Mihajlović je naveo zakon o agencijskom zapošljavanju, oko kojeg nije postignuta saglasnost sa sindikatom.
On je, takođe, ukazao da u mnogim preduzećima poslovodstvo šikanira članove sindikata, a da posebno zabrinjava što se to sve češće dešava i u državnim preduzećima.
Mihajlović je upozorio i da u evropskim zemljama jača desnica, da sindikati gube članstvo, zbog čega je potrebna njihova aktivnija uloga i intenzivna međunarodna saradnja i razmena iskustava.
Predstavnik SPI CGIL, Dominiko Panteleo, koji je nacionalni koordinator za međunarodnu saradnju, istakao je značaj jačanja saradnje i zajedničkog organizovanja Regionalne konferencije, čiji je cilj da se u centar stavi položaj penzionera i starih lica u društvu.
Širom Evrope postoji tendencija napada na penzionere, nezaposlene i mlade i vrlo je bitno da se ta pitanja rešavaju nadnacionano. U centru svake konferencije trebalo bi da bude borba za socijalna prava, ne samo na nacionalnom, već i na evropskom nivou, rekao je on.
Na sastanku je dogovareno je da se učesnici konferencije, čiji će domaćin biti USPS, fokusiraju na teme:’’Penzije dostojne čoveka’’, ’’Javno zdravstvo’’ i ’’Siromaštvo’’.

U petak, 20. juna, održana je sednice Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, kojoj je, na poziv predsednika Gorana Milića prisustvovao predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović.
U uvodnim napomenama, Milić je naglasio da je, sledeći tradiciju, planirano da Odluka o teritorijalnom organizovanju u Vojvodini bude doneta na sednici u septembru, te da je prilika da se, budući da sednici prisustvuje predsednik Orbović, iznesu problemi i postave pitanja predsedniku. U širokoj diskusiji koja je usledila međusobno su se upoznali sa aktivnostima koje se vode ali i sa problemima sa kojojim se susreću.
’’Ono sa čime se suočavamo u poslednje vreme i što nas ozbiljno zabrinjava jesu veliki pritisci na naše članove da istupe iz sindikata ili pređu u druge sindikate, najčešće takozvane kućne. Mi moramo biti jedinstveni i pokušati da nađemo rešenje i zaštitimo naše članove od svih progona i pritisaka’’, rekao je Orbović.

Srbija se suočava sa pravim egzodusom radne snage, koji prilikom odlaska u inostranstvo nisu dovoljno informisani i često su nezaštićeni.
Radnici nisu upoznati sa pravima, ne poznaju evropske direktive, ili malo o njima znaju, zbog čega im se često dešava da budu šikanirani ili da ostaju bez zarade.
Za poboljšanje položaja upućenih radnika potrebna je veća informisanost, dostupnost informacijama, umrežavanje samih upućenih radnika, ali i medijska pokrivenost.
To je zaključeno na radionici pod sloganom "Zaštitimo naše radnike: unapredimo prekograničnu saradnju i pristup informisanju i konsultovanju upućenih radnika”, koja je održana 20. juna u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Radionica je realizovana u okviru evropskog Projekta, koji se sprovodi u osam zemalja članica Evropske unije, kao i kandidata za pridruženje EU, a gde je Savez samostalnih sindikata Srbije vodeći partner.
Na njoj su učestvovali predstavnici sindikata, socijalnih partnera, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Inspektorata za rad, Privredne komore, kao i nevladinih oranizacija.
Situacija sa upućivanjem radnika je za sada stabilna, ali individualni odlasci kao i zapošljavanja preko agencija i odlazak radnika u inostranstvo potpuno je neregulisano, tako da se može reći da je prisutan pravi egzodus radne snage.
U slučaju problema radnici često ne znaju ni kome da se obrate, a o problemu se najčešće saznaje iz medija. U praksi su do sada problem predstavljale fiktivne firme, podizvođači gde su radnici ostajali bez zarada, bez prava na odmor, ili sa produženim rokom boravka – bez osiguranja i isplaćenih troškova za put. Probem je i ako u ugovoru nisu definisani elementi zarade, nego se radnik upućuje na neki drugi akt kod poslodavca koji po pravilu nedovoljno poznaje
Iako postoje informacije na posebnim veb stranicana, činjenica je da Informacije u medijima za upućene radnike uglavnom se plasiraju kao loše vesti, koje ukazuju na nepoštovanje prava ili pak incidentne situacije – proterivanje zbog nepostojanja regularnih dokumenata i neisplaćivanje zarada.
Osnovni izazovi, kako je naglašeno na skupu, u narednom periodu svakakao će biti primena direktiva, poboljšanje informisanja socijalnih partnera i samih upućenih radnika kroz informacije i na njihovim jezicima, te sprečavanje zloupotreba kod uslova za rad upućenih radnika, isplate zarada i zdravlja i bezbednosti na radu.
U Evropi ima malo podataka o broju upućenih radnika, kao i ekonomskom efektu ovakvog zapošljavanja i posledicama na tržište rada. Nedostaje i saradnja institucija na nacionalnom i evropskom nivou, a od sindikata se očekuje pun angažman u zaštiti položaja upućenih radnika.
Mobilnost na evropskom tržištu rada ide u oba smera u većini država članica - znači one su istovremeno i zemlje prijema, kao i zemlje koje upućuju svoje radnike u inostranstvo. Što se tiče kvalifikacija, prema raspoloživim podacima niskokvalifikovani čine (pribl. 64%) a visoko kvalifikovani (oko 36%). Glavni sektor, gde je zabeležena najveća mobilnost je sektor građevinarstva (oko 50% ukupno registrovanih), a potom transport i trgovina, mada se beleži određeni rast i u oblasti obrazovanja i pružanja drugih usluga. Postoji velika mobilnost između susednih zemalja (52%), tako da se ne može tvrditi da su glavni tokovi kretanja upućenih radnika od istočno-evropskih prema zemljama ZE. Analize pokazuju da najviše detaširanih radnika ima iz susednih zemalja i da oni takođe dolaze iz razvijenih zemalja, što je rezultat bolje komunikacije, istog kulturnog nasleđa i znanja jezika.
Revizija Direktive o upućivanju radnika u okviru pružanja usluga 2018/957/EU iako nije dovoljna da bi se razrešili svi otvoreni problemi, ipak uvodi princip “ista plata za isti rad” i predstavlja polaznu osnovu za pozitivnu akciju sindikata i poslodavaca. Vreme transpozicije u naredne dve godine – prigovori o eventualnoj ekonomskoj neodrživosti i smanjivanju preduzetničke konkurentnosti iz zemalja sa nižim zaradama koji ostvaruju usluge u zemljama sa većim zaradama, kao i relativna nedefinisanost “iste plate”, mogu dovesti do različitih tumačenja i neadekvatnog primenjivanja (porasta broja “samozaposlenih”, manje zarade upućenih radnika i socijalnog dampinga). Stoga bi trebalo naglasiti da se rejting preduzeća i konkurentnost ostvaruju ne samo kroz troškove rada, nego i kroz veću efikasnost, produktivnost i kvalitet pružanja usluga. Jasno i transparetno utvrđivanje elemenata zarada kod upućenih radnika (garantovana ili neka druga zarada) te definisanje minimalne zarade na evropskom nivou čini se neophodno. Uvođenja medijacije inspektora za rad kod sklapanja ugovora o upućivanju radnika predupredile bi se neregulanosti.
Što se tiče situacije u Srbiji, upućivanje radnika u skladu je sa Zakonom o izmеnama i dopunama Zakona o uslovima za upućivanjе zaposlеnih na privrеmеni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti ("Službеni glasnik RS", br. 50/18), koji jе stupio na snagu 7. jula 2018. godinе. Zakonodavac je nastojao da uredi ovu oblast kako bi se sprečile zloupotrebe, pre svega kroz regulisanje obaveznog socijalnog osiguranja. Na osnovu člana 12. Zakona, poslodavac je dužan da prilikom prijavе promеnе osnova osiguranja u jеdinstvеnu bazu Cеntralnog rеgistra obavеznog socijalnog osiguranja,unеsе i podatak o državi upućivanja kao i svaku naknadnu promеnu državе.
Pored toga, poslodavac možе da upućujе na privrеmеni rad u inostranstvo samo zaposlеnе koji su u radnom odnosu kod tog poslodavca najmanjе tri mеsеca prе dana upućivanja. Izuzetak od pravila je: 1) da sе upućivanjе zaposlеnih vrši u okviru prеtеžnе dеlatnosti poslodavca koja jе upisana u rеgistar kod nadlеžnog organa i 2) da broj upućеnih zaposlеnih koji su kod poslodavca u radnom odnosu kraćе od tri mеsеca nе prеlazi 20% od ukupnog broja zaposlеnih kod tog poslodavca na dan upućivanja.

Predstavnici Samostalnog sindikata i Sindikata Nezavisnost u Republičkom geodetskom zavodu (RGZ) upozoravaju na premeštanje zapslenik u katastre i po 50 kilometara udaljene od mesta stanovanja, na niža radna mesta sa nižom platom, a nekima ugovori nisu produženi. Među njima je i samohrana majka troje dece.
"Imate ženu koja radi sedam godina na privremenim i povremenim poslovima, koja nije član sindikata jer po zakonu to ne može ni da bude. Njoj se jedinoj ne produži ugovor, a ona je samohrana majka troje male dece. Kada se njoj ne produži, to utiče se na ostale zaposlene", rekla je u Danu uživo Dijana Konstantinović iz Samostalnog sindikata.
Nebojša Pejčinović iz Sindikata Nezavisnost rekao je da su premeštanja zaposlenih zbog učešća ili podrške štrajku u suprotnosti sa Zakonom u radu i kolektivnim ugovorom, što su potvrdile i njihove sindikalne cintrale.
On objašnjava da direktor RGZ i pomoćnici u skladu sa svojim ovlašćenjima donose rešenja o premeštaju službenika ili radne naloge kojima zaposlene prebacuju u druge službe katastra.
"Te mere se primenjuju prema učesnicima štrajka. Dešavaju se premeštanja na radna mesta udaljena i više od 50 kilometara, što je moguće smao uz pisanu saglasnost zaposlenog", napominje Pejčinović.
Formalno obrazloženje za ove premeštaje je povećani obim posla.
Dijana Konstantinović iz Samostalnog sindikata kaže da zaposleni u RGZ kao državni sluđbenici moraju da poštuju odluku direktora.
"Možete da se žalite na rešenje, veliki broj zaposlenih je uputio žalbe, ali nikakav odgovor nismo dobili", ističe Konstantinović.
Gošća Dana uživo ukazuje i na uvećane putne troškove koje su ovakve odluke rukovodstva RGZ proizvele.
"Vi zaposlenog iz jedne službe prebacujete iz Novog Sada da ide u Bečej, a kolega iz Bečeja ide u Novi Sad... Svim tim ljudima koji putuju do 50 kilometara morate da plaćate putne troškove. Pa kada se sabere taj broj od 254 rešenja i vidite koja je to cifra na mesečnom nivou", ukazala je Konstantinović.
Pejčinović dodaje da neprodužavanjem ugovora onima koji su zaposleni na određeno vreme zastrašuju se ostali zaposleni. Oni se, kako kaže, ucenjuju da moraju svoje članstvo u sindikatu da obustave da bi im bio produžen ugovor.
Izvor: N1

Trajal Korporacija iz Kruševaca obeležila je 130 godina postojanja i rada, a svečanosti koja je tom prilikom organizovana prisustvovao je i predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović.
Tom prilikom Savezu je dodelјena Povelјa kao priznanje za doprinos opstanku i razvoju Trajal Korporacije.
Generalni direktor Trajala Miloš Nenezić uručio je ovo visoko priznanje predsedniku Orboviću.
Orbović je istakao da je organizacija, na čijem je čelu, dugo godina prisutna u Trajalu, da je pratila sve uspone i padove te fabrike, posebno period loše privatizacije.
„Posle raskida privatizacije i dolaska na čelo kompanije Miloša Nenezića, pokazalo se da čovek koji ima viziju, kao što je on ima, može da vrati fabriku na stare staze slave“.
„Vredni i odgovorni radnici i dobro rukovodstvo garancija su svetle budućnosti fabrike, za koju sam siguran da će dočekati i proslavu dva veka postojanja“, istakao je predsednik Orbović.

Povodom najave ministra finansija Siniše Malog da bi na jesen mogla da bude povećana minimalna cena rada, sindikati smatraju da povećanje "minimalca" ne bi trebalo da bude ispod deset procenata, dok u Uniji poslodavaca u ovom trenutku procenjuju da je realno povećanje do šest procenata.
Minimalna cena radnog sata u Srbiji ove godine iznosi 155 dinara, sto je mesečno oko 27.000 dinara, dok je cena minimalne potrošačke korpe dostigla 37.000 dinara.
Ministar Mali rekao je nedavno da Vlada već sada razmišlja o povećanju minimalne cene rada, kao i da u septembru treba očekivati njeno značajno povećanje.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović i savetnik predsednika UGS Nezavisnost Zoran Ristić za Tanjug kažu da se nikakvi zvanični razgovori o minimalnoj ceni rada za 2020. godinu još uvek ne vode.
"Ono što je doneto zajednički na Socijalno-ekonomskom savetu, a to su prihvatili i poslodavci i Vlada Srbije na predlog sindikata, je da minimalna zarada u narednih tri godine bude izravnata sa minimalnom potrošačkom korpom, to je ono što je cilj, a da bi se to postiglo znači da bi minimalna zarada trebalo da postigne povećanje 10 i više posto", kaže Orbović i dodaje da bi to značilo da "minimalac" bude negde "oko ili preko" 30.000 dinara.
Ristić kaže da bi trebalo razmišljati "o povećanju minimalne cene rada koje neće biti jednocifreno", jer bi to vodilo ka ranije postavljenom strateškom cilju da minimalna zarada dostigne minimalnu cenu potrošačke korpe.
"Nismo prošle godine insistirali da minimalna zarada bude u iznosu minimalne potrošačke korpe ali istovremeno smo jasno ukazali na to da bi se ljudima obezbedila egzistencija da se približi minimalna zarada vrednosti minimalne potrošačke korpe", kaže Ristić.
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković smatra da bi povećanje minimalne cene rada trebalo da bude u realnim okvirima.
"Realno je da se minimalna zarada poveća za onoliko koliko se u sledećoj godini očekuje povećanje bruto domaćeg proizvoda i inflacije koja je relativno niska - znači to bi bilo realno uvećanje od pet do šest odsto u odnosu na sadašnji nivo", kaže Atanacković.
On ipak dodaje da bi poslodavci mogli da prihvati i veće povećanje "minimalca" kao što je to bio slučaj u poslednje dve godine, ali, kako kaže, "samo uz uslov da država to kompenzuje poslodavcima".
Stepen povećanja minimalne cene rada za 2020. godini sindikalci stavljaju u kontekst dogovora da minimalna cena rada u Srbiji dosegne vrednosti minimalne potrošačke korpe. "Strateški cilj je da već možda krajem 2020. godine minimalna cena rada pokriva minimalnu potrošačku korpu, a sada već da se kroz dogovore koji predstoje približi toj vrednosti", kaže Ristić i dodaje da treba težiti da minimalac bude izuzetak" i da nemamo 350.000 ljudi u Srbiji sa minimalnom zaradom i stotine hiljada ljudi koji neredovno primaju zaradu" nego da imamo uređen sistem u kome minimalna zarada predstavlja minimum egzistencije za one koji rade i njihove porodice.
Orbović podseća da je model u EU da minimalna cena rada bude 60 odsto od prosečne zarade "što se poklapa kada se preračunava sa ovim što mi pokušavamo da uradimo".
I pored povećanja zarada, u Srbiji su i dalje plate među najnižima u Evropi, pa ljudi odlaze "trbuhom za kruhom", kaže on.
"Sa ovakvim povećanjima o kojima govorimo mislim da će teško biti da se motivišu ljudi da ostaju u zemlji, moralo bi da se promeni nešto i da dođe do ozbiljnijeg povećanja zarada, ali nije pitanje samo zarada nego i sigurnost posla u Srbiji", kaže Orbović.
Izvor: Tanjug

Sindikat obrazovanja Srbije organizovao je u subotu u podne na Trgu Nikole Pašića u Beogradu protest zaposlenih u visokom obrazovanju, koji su nezadovoljni skoro četvorogodišnjim odlaganjem Vlade Srbije da potpiše kolektivni ugovor.
Zaposleni u ustanovama visokog obrazovanja, uz potpisivanje kolektivnog ugovora, zahtevaju i izjednačenje cene rada sa cenom rada zaposlenih u osnovnom i srednjem obrazovanju.
Prema navodima Sindikata, cena rada u visokom obrazovanju je za devet odsto niža od cene rada za osnovne i srednje škole, domove učenika i predškolske ustanove.
Nakon protesta se oglasilo ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja reagovalo je navodeći da za tako nešto nije bilo osnova.
Predsednica ovog sindikata Valentina Ilić je, na protestu, rekla da Vlada i nadležno ministarstvo ne žele da potpišu sa sa sindikatima Posebni kolektvini ugovor za visoko obrazovanje čime su zaposlene uskratili za osnovna prava iz radnog odnosa, navodeći da je to „neodgovorno“ i da se dešava istovremeno dok vlast označava visokoškolstvo „krunom“ obrazovanja.
Na pitanje o eventulanom novom sastanku sa predstavnicima minstarstva prosvete ona je rekla da sindikat nema zvanični poziv, ali da je iz izjave ministra Mladena Šarčevića saznala da se planira za iduću nedelju, navodeći da se nada da će tako i biti.
Komentarišući što se svega nekoliko desetina učesnika okupilo, ona je rekla da je teško doći do medija, što se vidi, ocenila je, i po tome da je današnji skup pratilo svega par medijskih ekipa, ali veruje da će i takav imati „odjeka“ i najavljuje „mnogo veći“ protest na jesen, ako se do tada ne potpiše Posebni kolektivni ugovor.
Ona je dodala da ljude od protesnih okupljanja odbija i to što misle da je usmeren protiv nekog, ali to, navela je, nije ovde slučaj jer se njime samo traži ono što „zaposlenima pripada“.
Potpredsednik ovog sindikata Dejan Micković je rekao da je osnovica cene rada u visokom obrazovanju za 9 odsto niža u odnosu na druge delatnosti u obrazovanju.
On je istakao da nema opravdanja za takav odnos, pogotovo u tome što pojedini u visokom obrazovanju primaju više stotina hiljada dinara.
„Ne može zbog nekih pojedinaca, koji su anomalija sistema, da hiljade ljudi koji pošteno obavljaju svoj posao budu žrtve toga“, rekao je potpredsednik ovog sindikata Dejan Micković,
„Mi ne možemo da potpišemo kolektivni ugovor kojim bi prihvatili manje od onog što je već dato drugim oblastima obrazovanja“, rekao je Micković, navodeći da su, sticajem okolnosti, srednje i osnovne škole potpisale veoma povoljan kolektivni ugovor.
Ministarstvo prosvete,nauke i tehnološkog razvoja je saopštilo da protest nema osnova i da je Posebni kolektivni ugovor za više i visoko obrazovanje u izradi.
Ugovor će, kako je navedeno, uskoro biti potpisan u dogovoru sindikata obrazovanja i ovog ministarstva, ali tek kada se dobije mišljenje ministarstva finansija.
„Nije ni solidarno da sindikati u visokom obrazovanju traže isto što je omogućeno zaposlenima u predškolskim ustanovama i osnovnim i srednjim školama, jer je činjenica da zaposleni u douniverzitetskom obrazovanju imaju mnogo manje plate i mogućnosti, s jedne strane, a s druge da je DRI ustanovila da mnogi fakulteti i pojedini zaposleni na njima sebi daju plate od više stotina hiljada dinara“, rečeno je u saopštenju.
Izvor: BETA/DANAS

Misija Međunarodnog monetarnog fonda i Vlada Srbije i dalјe vruć krompir nazvan „penali za prevremeno penzionisanje” prebacuju jedni na druge. Tako je bilo i prilikom poslednjeg sastanka predstavnika Saveza samostalnih sindikata Srbije i ove finansijske institucije.
Predstavnici MMF-a spremni su da razgovaraju o ukidanju penala za prevremeno penzionisanje. Potrebno je dati im argumentovani odgovor odakle bi se obezbedio novac kako bi penzionerima posle 65 godine starosti počela da se isplaćuje puna penzija, a ne umanjena za ove penale. I što je najvažnije nisu kategorički protiv ove ideje iza koje stoji Socijalno-ekonomski savet, kaže Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.
“Loptica je sada prebačena na Vladu Srbije. Ministarstva finansija i rada trebalo bi, ukoliko hoće da pomognu starijima od 65 godina i omoguće im pristojnu starost bez kazni, da naprave plan ušteda. Gde bi se mogle naći pare za isplatu penzije onoliko koliko je svaki penzioner dok je radio uplaćivao doprinose. Dakle, niko ne traži od države nešto što mu ne pripada”, kaže on.
“Jedna od varijanti je, ukoliko kazne za prevremeno penzionisanje ne mogu odjedanput da se ukinu, da se ide na postepeno smanjivanje. S ovih 0,34 na nešto manje dok se ne obezbedi dovolјno novca za potpuno ukidanje”, kaže Orbović.
“Kako stvari stoje, sada više negodovanja oko ukidanja penala ima na domaćem terenu, nego s MMF-om. U prilog tome je i činjenica da je nadležno ministarstvo trebalo na prošlonedelјnoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta da podnese izveštaj koliko je penzionera u ovom času, koji primaju umanjene penzije, zato što su se penzionisali pre 65 godine života, koliko je to ušteda u budžetu, i da li bi republička i PIO kasa propala kada bi se ti penali stvarno ukinuli”, ističe Orbović.
“Međutim, niko od nadležnih, koji su trebali da prezentuju celu stvar, nije ni pomenuo penale, a kamoli izneo podatke. Tako da po svemu sudeći, što se tiče vlade, penali ostaju i dalјe. Ali, to nije razlog da ih sindikati na to stalno ne podsećaju”, kaže on.
U Srbiji, prema raspoloživim podacima od 2015. do danas, oko 30.000 penzionera plaća penale za prevremeno penzionisanje. Ove kazne mogu maksimalno da idu do 20,4 odsto za pet godina, a plaćaju ih i oni koji su mimo svoje volјe morali prevremeno da se penzionišu.
Zvaničnici tvrde da su trajno smanjenje visine penzije, penali ili prevremeno penzionisanje, uvedeni zato što u proseku radnik, koji ode u prevremenu starosnu penziju, duže prima penziju (što znači da će primiti veći broj penzija i ukupno više novca) u odnosu na osiguranike koji odu u starosnu penziju nakon što navrše opštu starosnu granicu, a pritom su imali istu dužinu staža i visinu zarada i doprinosa tokom osiguranja. To je praksa i u velikom broju evropskih država. Na taj način se visina penzije dovodi u vezu sa dužinom staža, uplaćenim doprinosima i očekivanom dužinom njenog korišćenja.
Izvor: Politika

Od sedam ili osam primedbi koliko su sindikati imali na nacrt zakona o agencijskom zapošljavanju radnika u Srbiji, ostali socijalni partneri su na sednici SES-a pre dva dana prihvatili tek jednu – i to onu da se supsidijarna odgovornost zameni solidarnom.
Što znači da radnik ukoliko odluči da tuži agenciju u isto vreme i o istom trošku može odgovornost da zatraži i od poslodavca, što trenutnim tekstom zakona nije predviđeno. Sve ostale primedbe nisu prihvaćene, a pre poslodavaca, kako tvrde sindikati, protiv njih su bili predstavnici države.
Potpredsednik Samostalnog sindikata Duško Vuković kaže za Danas da je na poslednjoj sednici zapelo već „kod naslova“, ali da to nije najveći problem.
“Direktiva EU govori o radu kod preduzeća, a kod nas se već u naslovu zakona govori o agencijskom zapošljavanju. U Evropi se reguliše status radnika koji rade kod preduzeća na ovaj način, dok se kod nas samim naslovom zanemaruje suština, a ona je u tome da vam ovaj zakon omogući da se na kratko vreme zaposlite i budete osigurani, a ne da to bude trajno rešenje”, ističe Vuković.
U Srbiji trenutno između 70.000 i 100.000 ljudi radi preko više od 100 agencija koje se bave privremenim zapošljavanjem, međutim, njihov rad nije regulisan nijednim zakonom. Radnici na „lizing“ trenutno nemaju pravo na godišnje odmore i bolovanja, ali ni na tople obroke i naknadu za prevoz.
Ovaj zakon, čija se primena očekuje početkom naredne godine, radnicima preko agencija bi trebalo da obezbedi jednaka prava kao i onima koji prema Zakonu o radu rade na određeno ili neodređeno kod poslodavca. Rad preko agencija bi trebalo da, kao i do sada, bude ograničen na 24 meseca, a zakon će zaposlenima na ovaj način omogućiti isplatu zarade, bolovanja, regres, topli obrok, prevoz.
Vukovića, međutim, brine da, ukoliko ne budu prihvaćene primedbe sindikata na postojeći tekst zakona, radnici preko agencije neće imati tu sigurnost.
On podseća, a o tome smo već pisali, da su neka preduzeća već otpuštala zaposlene na neodređeno ne bi li posle te iste radnike zapošljavala preko agencije. To se dogodilo sa celom jednom službom u NIS-u.
“Ovaj zakon bi trebalo posmatrati kao leks specijalis za privremene i povremene poslove i nikako drugačije. Jedna od naših primedbi, koja takođe nije prihvaćena, bila je da svaka agencija mora da da bankarsku garanciju na šest miliona dinara. Osim toga, tražili smo da postoji i ograničenje, odnosno da poslodavac koji ima 100 radnika može preko agencije da zaposli najviše još 10 radnika, a to je 10 odsto. Ali ni taj predlog nije naišao na odobravanje”, napominje naš sagovornik.
Za sindikate je ključno i to, ističe Vuković, što nije prihvaćen ni predlog da se radnicima koji bi radili preko agencija za zapošljavanje jemči pravo na sindikalno organizovanje i mogućnost da potpišu kolektivni ugovor koji bi štitio njihova prava.
Sindikat je tražio i da se kaznene odredbe izjednače sa kaznama koje propisuje Zakon o radu, ali socijalni partneri, kako kaže Vuković nisu imali ni za to sluha.
“Ostalo je mesec dana da uložimo napor i do kraja juna se dogovorimo o tome kako bi trebalo da izgleda tekst zakona. Uveren sam, želim da verujem da će uvažiti naše sugestije, ako ih ne uvaže mi u sindikatu nećemo dati pozitivno mišljenje”,napominje Duško Vuković.
Izvor: Danas

Prosečan radnik na gradilištu ima 55 godina i često nije državlјanin Srbije, a nije ni mali broj onih koji rade na crno. Kvalifikovani radnici odavno su u inostranstvu. U takvim okolnostima, postavlјa se pitanje kakav je kvalitet gradnje.
Nastavlјa se masovni odlazak građevinaca u inostranstvo jer tamo su zarade mnogo veće, a neizvesnost manja. Zbog loše privatizacije, koju je preživelo samo nekoliko naših preduzeća, lјudi ne vide perspektivu u ovoj oblasti. Prosečna starost onih koji rade na gradilištu je 55 godina.
Mesta onih koji su otišli u inostranstvo popunjavaju radnici iz zemalјa u okruženju, Turske, pa čak i iz udalјenijih država. Trenutno ih je u Srbiji, kako se procenjuje, više od 10.000.
Goran Rodić iz Građevinske komora Srbije kaže da se takvi radnici obično kriju od inspekcije, ističući da im je stručna osposoblјenost na niskom nivou. "Povrede na radu se ne prijavlјuju da oni koji su angažovani ne bi imali problem sa zakonom", navodi Rodić.
Upozorava da u Srbiji skoro da nema kvalitetnog kadra u građevinarstvu.
"Zantske elite u Srbiji više nema – dobrih majstora, rukovalaca, tehničara, inženjera. Svi koji su stekli znanje i iskustvo otišli su u inostranstvo", kaže Rodić.
Prema njegovim rečima, ima velikih problema u održavanju sistema visokih i infrastrukturnih objekata.
Rast majstorskih dnevnica, koje su od 50 do 100 evra, odrazio se na cene stanova, ali nije privukao više mladih.
Iz Sindikata građevinarstva upororavaju na teško stanje u toj oblasti ukazujući na to da se na gradilištima nalazi nestručna radna snaga.
"Katastrofa u građevinarstvu dovela je do teških posledica po radnike koji se povređuju i ginu. U poslednjem slučaju na gradilištu u Čika Ljubinoj ulici u Beogradu poginuo je penzioner", naglašava predsednik Sindikata građevinarstva Saša Torlaković.
Ističe da lјudi koji sada rade na gradilištima su po struci učitelјi, pravnici koji ništa ne znaju o građevinarstvu.
"Dolaze da bi zaradili dnevnicu od 20 evra kako bi prehranili porodice", navodi Torlaković.
Prosečna firma koja se bavi građevinarstvom, i to najčešće kao podizvođač, ima jednog ili nekoliko stalno zaposlenih, angažuje radnu snagu od posla do posla i najčešće je ne prijavlјuje. Kolektivni ugovor koji bi obezbedio iste uslove za sve građevinske radnike u praksi se ne primenjuje.
"Osnova je da se prizna granski kolektivni ugovor, da se primeni Zakon o radu, da svi radnici u građevinarstvu budu jednaki i da im se povećaju plate kako bi se mladi privukli nazad u građevinske škole i kako bi se time obnovio kadar", poručuje Saša Torlaković.
Prošle godine inspektori su otkrili blizu 4.000 onih koji su radili na crno, a čak 90 odsto njih posle toga je dobilo posao. Međutim, očigledno je da to nije dovolјno da se stane na put nelegalnom radu.
Izvor: Novosti

Pretplatne karte za prevoz do posla i nazad će kao i do sada zaposleni sami kupovati ako žele. Firme su dužne da im novac mesečno uplaćuju u te svrhe, a oni mogu da ga upotrebe i za neki drugi alternativni prevoz.
Ministarstvo finansija, međutim, smatra da su naknade nedokumentovan rashod preduzeća koji se ne priznaje u poreske svrhe i da zaposleni nemaju, kao do sada, pravo na poresko oslobađanje ukoliko nemaju verodostojnu ispravu kao što je fiskalni račun da su zaista kupovali karte, a po poslednjem predlogu i spisak zaposlenih.
Na poslednjoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta Ministarstvo finansija dalo je ovo mišlјenje, koje su predstavnici sindikata odbili i tražili da se ova oblast reguliše na drugačiji način, odnosno kao i ranijih godina.
Duško Vuković iz Saveza samostalnih sindikata Srbije naglašava da niko ne može da uslovlјava zaposlene čime će ići na posao niti oni treba da pravdaju troškove.
Na ovaj način se, kaže on, favorizuje monopol jednog prevoznika, a ipak, ne dešava se sve samo u Beogradu.
“Primera radi, u Kragujevcu javni prevoz radi do 20 časova, pa zaposleni koji rade drugu smenu ne mogu da ga koriste”, kaže Vuković.
“To znači da moraju da koriste alternativne prevoze. Predlog da se prilažu fiskalni računi o drugačijem prevozu je besmislen, to je ogromna papirologija, a zašto bi vas, recimo, neko i uslovlјavao da sipate benzin odjednom za 3.200 dinara, koliko je cena mesečne markice u Beogradu”.
Ovu praksu da radnici dobijaju samo pretplatne karte, a ne novac, uvela je krajem prošle godine gradska vlast u Beogradu. Tada je u zvaničnom dokumentu koji je dostavlјen beogradskim opštinama, preporučeno da se zaposlenima isklјučivo daju "busplus" karte za prevoz i da će oni koji ne budu postupali po navedenoj preporuci biti sankcionisani, tj. neće moći da povlače sredstva iz budžeta kapitalnih investicija i neće se razmatrati njihovi predlozi za produženje linija javnog gradskog prevoza.
Član 118 Zakona o radu, međutim, propisuje da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz. Svako drugo odstupanje bi bilo moguće samo uz saglasnost zaposlenog.
To znači da posebni kolektivni ugovori ili drugi opšti akti ne bi trebalo da sadrže odredbe koje uskraćuju mogućnost izbora. Kada je to moguće, uvek je poželјno i najjednostavnije obezbediti prevoz za dolazak i odlazak sa rada kupovinom mesečne pretplatne karte u javnom saobraćaju ili isplatom u gotovom novcu u visini cene mesečne pretplatne karte.
Nadležni u Beogradu, takođe, tvrde da se 70 odsto građana prestonice švercuje ili drži pojedinačnu kartu dok ne naiđe kontrolor. Prošle godine u Beogradu je bilo oko 717.000 zaposlenih, a svega 114.000 prodatih pretplatnih karata, pa su dotacije iz budžeta gradskim prevoznicima ogromne. Međutim, takva situacija je gotovo nemoguća u gradovima širom Srbije.
Izvor: Novosti

Na poziv predsednice Saveza samostalnih sindikata grada Niša, Olivere Vobić, predsednik i sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ljubisav Orbović i Zoran Mihajlović i predsednik Sindikata zaposlenih u komunalno stambenoj delatnosti Srbije, Milan Grujić, prisustvovali su sednice Veća tog grada.
Upoznavši goste sa brojnim aktivnostima koje je u poslednje vreme sproveo Sindikat Niša, Olivera Bobić je istakla da je konačno završen kolektivni ugovor u komunalnom sektoru tog grada.
Predsednik Orbović je upoznao domaćine sa aktivnostima koje Savez vodi, kao i sa odlukama donetim na poslednjoj sednici Veća SSSS.
„Predstoje nam izbori u SSSS, u koje ulazimo u izuzetno teškom periodu, kada se sve više krše radnička i sindikalna prava, zabranjuje sindikalno organizovanje i rad sindikata. Pored toga, pojavlјuje se i problem sa poslodavcima koji zabranjuju sprovođenje izbora“, ukazao je Orbović.
Istakavši demokratsku izbornu proceduru u Savezu, on je saopštio da je izbori počinju 1. oktobra ove godine, a završavaju se održavanjem Kongresa, oko 20. maja iduće godine.
„Apelujem i ovog puta da se u izbornim aktivnostima kandidati bore na osnovu svojih ideja i programa, a ne, kao što je bilo u prethodnim periodima, na osnovu podmetanja i tračeva“.
Govoreći o aktivnostima koje Savez vodi vezano za ukidanje kaznenih poena prilikom odlaska u prevremenu penziju, Orbović je saopštio da je, u razgovorima koje je imao sa Misijom MMF-a, uvideo da njihovi predstavnici nemaju „tako čvrst stav po tom pitanju kao što to predstavlјa naša vlada“.
Prema njegovim rečima, oni su iskazali spremnost da se razgovora o tom pitanju koje je Savez pokrenuo u Socijalno ekonomskom savetu.
Predsednik Orbović je govorio i o nacrtu zakona o agencijskom zapošlјavanju, oko kojeg socijalni partneri nisu postigli konsenzus, dok je prisutne sa sadržajem najnovije verzije nacrta upoznao sekretar Zoran Mihajlović.
Govoreći o sve češćim pritiscima i progonima naših sindikalnih predstavnika u firmama širom Srbije, Orbović je kao drastičan primer naveo Republički geodetski zavod, u kojem direktor, kao odmazdu za nedavno sprovedeni štrajk u tom preduzeću, neosnovano premešta zaposlene na druga radna mesta i u nove sredine.
Zbog toga je Veće, na nedavno održanoj sednici, donelo Odluku da, ukoliko ne budu ispoštovane odredbe iz Sporazuma Vlade Srbije sa zaposlenima u Zavodu, naši predstavnici istupe iz Socijalno ekonomskog saveta Republike Srbije.
Milan Grujić je govorio o novom sistemu usklađivanja penzija za koji se sindikat zalaže, po švacarskom modelu.
On je čestitao komunalcima Niša na činjenici da su postigli da potpišu kolektivni ugovor, kao i da dobiju prošireno dejstvo tog ugovora.
Članovi Veća Niša i gosti su imali priliku da vide film o učešću Sindikata tog grada na nedavno održanom Prvomajskom protestu u Beogradu.

Povodom najnovijih pritisaka na zaposlene u Republičkom geodetskom zavodu, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović zatražio je od Vlade Srbije da zaustavi bahato i samovoljno ponašanje rukovodstva Zavoda.
U pismu Ani Brnabić, navodi se da, uprkos Sporazumu, direktor kažnjava „neposlušne“ i time se oglušuje o odluke vlade, koja je potpisnik i garant njihove realizacije.
(dopis predsednici Vlade)

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović razgovarao je u Staroj Pazovi sa predsednikom te opštine, Đorđom Radinovićem.
Sastanku, u cilju jačanja socijalnog dijaloga, prisustvovali su i potpredsednik Veća SSSS i predsednik Saveza samostalnih Sindikata Vojvodine, Goran Milić i predsednik Samostalnog sindikata komunalno-stambene delatnosti Srbije, Milan Grujić.
Delegacija SSSS je nakon toga održala i konsultativni sastanak sa članovima Socijalno ekonomskog Saveta opštine Stara Pazova, Grujičić Jovankom, Kukolј Dragom, Erceg Radetom i sekretarom Lazić Zorislavom.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Ljubisav Orbović napustio je juče sednicu Socijalno-ekonomskog saveta nezadovoljan zbog, kako je rekao, šikaniranja članova tog sindikata u Republičkom geodetskom zavodu (RGZ) koji su učestvovali u štrajku.
„Dok mi ovde govorimo o socijalnom dijalogu, naše članove u RGZ-u šikaniraju tako što ih premeštaju sa jednog na drugo radno mesto, iako imaju sporazum sa Vladom Srbije da oni koji su učestvovali u štrajku neće biti kažnjeni“, rekao je Orbović novinarima u Vladi Srbije, u pauzi sednice Socijalno-ekonomskog saveta.
Dodao je da direktor RGZ-a fomira svoj sindikat kako bi mogao da njime upravlja, u koji učlanjuje novozaposlene, i na silu pokušava da obezbedi njegovu reprezentativnost.
Orbović je istakao da će od Vlade tražiti da poštuje sporazum koji je potpisala sa zaposlenima u RGZ-u i dodao da postaje praksa i u drugim firmama da se šikaniraju radnici koji učestvuju u štrajku.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević je rekao da je tek juče, po povratku sa službenog puta u inostranstvo, saznao da se radnici RGZ koji su učestvovali u štrajku premeštaju na druga radna mesta.
Đorđević, koji je predsedavajući Socijalno-ekonomskog saveta, kazao je da će obavestiti predsednicu Vlade o dešavanjima u RGZ i najavio da će poslati inspekciju rada u tu državnu službu.

Socijalno-ekonomski savet Srbije juče nije postigao konsenzus o Nacrtu zakona o agencijskom zapošljavanju, a najviše ga osporavaju sindikati.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović kazao je da su se sindikati zalagali da se donese zakon kako bi se regulisao položaj oko 100.000 ljudi koji sada rade preko agencija, a nemaju nikakvu zaštitu.
„Predoženi zakon se vremenom menjao, a to su zahevali oni koji ne sede u Socilano- ekonomskom savetu“, rekao je on novinarima u pauzi sednice Saveta i objasnio da ti pritisci dolaze od kompanija.
Kazao je da je za Socijalno-ekonomski savet prihvatljivo da firme, preko agencija mogu da zaposle ne više od 20 odsto ljudi u odnosu na ukupan broj koji je zaposlen u kompaniji, a na predloge da to bude veći broj ne mogu dati zeleno svetlo.
„Iako je po jednom članu sadašnjeg nacrta zakona moguće preko agencija zaposliti 20 odsto u odnosu na ukupan broj zaposlenih, u izuzetnim slučajevima sa odobrenjem ministra i više, drugi članovi tog zakona predviđaju da se može zaposliti i do 100 odsto ljudi preko agencija“, kazao je Orbović.
Predsednik Ujedinjenog granskog sindikata Nezavisnost Zoran Stojiljković rekao je da zakon o agencijskom zapošljavanju ne treba da se odnosi na javni sektor.
„U javnim preduzećima su zapošljavani ljudi na određeno, koji su nakon dve godine primani u stalni radni odnos, a sada se predlaže da se zapošljavaju preko agencija“, kazao je Stoiljković i istakao da taj sindikat neće prihvatiti „neodrživo rešenje“.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević rekao je da su u Socijalno-ekonomskom savetu moguća različita mišljenja, ali da će se uložiti puno napora da se u narednim mesec dana postigne kompromis i nađu najbolja rešenja u Nacrtu zakona o agencijskom zapošljavanju, jer je to i u interesu poslodavaca.

Redovna godišnja Skupština Udruženja sindikata penzionera Srbije održana je juče u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Sednici, koja je je počela minutom ćutanja, čime je odata počast preminulim članovima USPS u protekoj godini, prisustvovao je i Tomislav Banović, potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije i predsednik SSS Beograda.
Nakon uvodnog izlaganja Mihajla Radovića, predsednika USPS, predstavljeni su i jednoglasno usvojeni Izveštaj o radu, Izveštaj Nadzornog i Statutarnog odbora i Orijentacioni plan aktivnosti Udruženja za 2019. godinu.
Udruženje će, u skladu sa Statutom USPS i dugoročnim programom aktivnosti, nastaviti da radi na sistemskim i statusnim pitanjima u cilju borbe za očuvanje materijalnog i socijalnog položaja penzionera i njihove ustavno-pravne zaštite.
Na sednici je najavljeno da će Regionalna konferencija sindikata penzionera i starijih lica biti održana krajem septembra, u Beogradu, čiji domaćin će biti Udruženje sindikata penzionera Srbije.

U organizaciji Saveza samostalnih sindikata Beograda i Fondacije Fridrih Ebert Štiftung, od 19. do 21. maja, u Prolom banji, održan je prvi regionalni skup na temu „Iskustva u radu lokalnih socijalno-ekonomskih saveta - kako unaprediti socijalni dijalog na lokalnom nivou“.
U radu skupa učestvovali su potpredsednik i sekretar SSS Beograda, Dragan Todorović i Želјko Karalejić, koji su i članovi Socijalno-ekonomskog saveta Grada Beograda, potpredsednik SSS Srbije Duško Vuković i Zoran Savić, članovi Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije, kao i predstavnici sindikata iz Albanije, Severne Makedonije, Bugarske, Bosne i Hercegovine i Republike Srpske.
Učesnici su informisali o stanju, genezi nastanka socijalno-ekonomskih saveta i njihovom funkcionisanju. Ukazali su na mnoge teškoće i probleme sa kojima se suočavaju u radu saveta (autoritativne vlasti, odsustvo demokratije, nedostatak reprezentativnosti socijalnih partnera, poslodavačkih organizacija na nivou lokalnih samouprava i sl.).
Zajednička karakteristika za sve savete u regionu jeste da je njihovo postojanje i funkcionisanje više formalne nego suštinske prirode.
Ukazano je da sindikat, kao jedan od socijalnih partnera, ima najveći interes za formiranje i rad socijalno-ekonomskih saveta, jer je to preduslov za kvalitetan socijalni dijalog i ostvarivanje zaštite materijalnog i socijalnog položaja zaposlenih, odnosno za veći uticaj na zakonska rešenja koja regulišu radno-pravni status zaposlenih.
Učesnici su dogovorili da se sačini i potpiše zajednički sporazuma o regionalnoj saradnji, koji će predstavlјati platformu za naredni susret, kada će biti održana Konferencija glavnih gradova.
Zaključeno je da je tripartitni socijalni dijalog neminovnost, u kojem sindikat mora biti znatno aktivniji. U tom smislu, neophodno je da se promeni metod rada i delovanja sindikata na svim nivoima, odnosno da se zauzme proaktivniji stav, sa više inicijativa i konstruktivnih predloga.
Takođe, potrebno je da jača kapacitet sva tri partnera u socijalnom dijalogu.

Netačna je izjava predsednice Vlade Srbije da Sindikat pravosuđa Srbije odbija da potpiše poseban kolektivni ugovor za državne organe koji zadržava postojeća i uvodi nova prava, jer se u mišljenju Ministarstva finansija od 15.04.2019. godine jasno kaže „Ministarstvo finansija nema primedaba na Predlog, imajući u vidu da se u obrazloženju istog navodi da za sprovođenje ovog kolektivnog ugovora nije potrebno obezbediti dodatna sredstva“. Prevarna namera našeg poslodavca jasna je od početka pregovora, jer su isti počeli nakon usvajanja budžeta.
Mi smo za poštovanje zakona ali ne selektivno već dosledno. To je najmanje što se očekuje od Vlade Srbije. Član 118. Zakona o radu propisuje da zaposleni ima pravo na naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, kao i da se visina tih naknada utvrđuje opštim aktom, to jest kolektivnim ugovorom. Tačno je da Sindikat pravosuđa Srbije neće da potpiše kolektivni ugovor bez ovih naknada jer bi to bilo suprotno odredbama člana 8. Zakona o radu kojima je regulisan međusobni odnos zakona i kolektivnog ugovora. Tim odredbama propisano je da kolektivnim ugovorom mogu da se utvrde veća (ali ne i manja) prava od prava utvrđenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom, ako zakonom nije drugačije određeno. Dakle, naše je pravo i obaveza da odbijemo potpisivanje kolektivnog ugovora koji je nepovoljniji od zakona.
Predsednica Vlade nije iskrena povodom najavljenog povećanja zarada, jer da jeste znala bi da se pod zaradom smatraju sva primanja iz radnog odnosa pa bi „povećanje zarada“ predstavljala i isplata na ime naknada za topli obrok i regres. Sindikat pravosuđa Srbije potpisivanjem kolektivnog ugovora bez ovih naknada ne želi da zaposleni imaju manja prava od onih koja su utvrđena zakonom, a što je odredbom člana 8. Zakona o radu izričito zabranjeno.
Sindikat

Na sastanku predsednika Sindikata uprave, Sindikata pravosuđa i SOPOS-a sa predsednicom Vladom Republike Srbije Anom Brnabić, ministrom državne uprave i lokalne samouprave Brankom Ružićem, pomoćinicima ministara, državnim sekretarima i stručnim saradnicima resornih ministarstava, održanom 21.5.2019. godine, razmatran je zahtev Sindikata za definisanje naknade toplog obroka, regresa i dnevnica za službena putovanja u odredbama Posebnih kolektivnih ugovora.
Predsednici Sindikata su argumentovali zahtev i posebno apostrofirali niska primanja većine zaposlenih u državnim organima i lokalnim upravama Republike Srbije i predložili da se, ako ove godine nisu planirana sredstva za ove namene, odredi minimalan iznos naknada, toplog obroka i regresa za 2019. godinu i utvrdi iznos za 2020. godinu.
Sindikat uprave Srbije je predložio konkretna rešenja za definisanje naknade toplog obroka i regresa u ovoj i narednoj godini i da ovo pitanje mora biti regulisano u oba kolektivna ugovora, kao i da se odnosi na sve zaposlene u državnim organima i lokalnim upravama Republike Srbije.
Predsednica Vlade Republike Srbije je u obrazloženju tražila rešenje kroz definisanje plata, a ne primanja kao i povećanje zarada u narednoj godini.
Dnevnice za službeni put će biti definisane Uredbom Vlade Republike Srbije.
U očekivanju je da Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave predloži definisanje zahteva Sindikata.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je sa predsednicima Sindikata uprave Srbije, Sindikata zaposlenih u pravosudnim organima i Sindikata organizacija pravosudnih organa Srbije o njihovim zahtevima u vezi sa potpisivanjem Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe i Posebnog kolektivnog ugovora za jedinice lokalne samouprave.
Kako se navodi u saopštenju vlade, Brnabić je istakla spremnost vlade da potpiše posebne kolektivne ugovore za državne organe i jedinice lokalne samouprave kojima će zaposlenima, pored toga što će biti zadržana postojeća prava, biti data i nova (povećanje jubilarne nagrade, plaćeno odsustvo za lica van radnog odnosa, novi razlozi za isplatu solidarne pomoći...).
Premijerka je navela da je vlada spremna i da deo fiskalnog prostora, koji će biti ostvaren zbog dobrih fiskalnih rezultata, usmeri ka povećanju plata državnih službenika i nameštenika, i da nije spremna da jedino zaposlenim u državnim organima uskrati povećanje plata zarad isplate toplog obroka i regresa, na čemu su na sastanku insistirali predsednici sindikata.
Vlada želi da se rad zaposlenih vrednuje kroz povećanje plata, jer je to pokazatelј uspešnosti njihovog rada, podvukla je Brnabić i dodala da bi zahtevi sindikata za isplatom tolog obroka i regresa onemogućili povećanje plata državnim organima u situaciji kada bi drugi zaposleni u javnom sektoru to povećanje ostvarili.
Ona je ponovila poziv sindikima da još jednom razmotre svoje zahteve i da se ipak odluče da potpišu kolektivne ugovore kako bi državni službenici i zaposleni u organima JLS nastavili da ostvaruju prava koja su i do sada imali.
Premijerka je zaklјučila da je cilј vlade da se plate urede transparentno, da sve uštede idu u povećanje plate, a ne u dodatna davanja, da se razgovara o većoj osnovici koja će biti uređena zakonom, a ne o drugim primanjima koja regilišu kolektivni ugovori i utiču na mogućnosti povećanja plata, navodi se u saopštenju.

Predsednik Samostalnog sindikata u Polјoprivrednoj korporaciji Beograd (PKB) Milisav Đorđević rekao je da novi poslodavac, arapska firma Al Dahra, nije povredila krovni sporazum o broju zaposlenih zato što nije obnovila ugovore o radu za oko 300 radnika.
„U sporazumu koji je skloplјen pre potpisivanja ugovora o prodaji PKB, navedeno je da Al Dahra obavezna da na kraju prve godine zapošlјava 1.000 radnika, a sada ih ima 1.300 od ukupno 1.706 koliko je PKB zapošlјavao pre privatizacije“, rekao je Đorđević za Betu.
Kćerka firma kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata Al Dahra osnovana u Irigu u Srbiji kupila je u septembru prošle godine najveći deo imovine PKB zajedno sa oko 17.000 hektara zemlјe i stočnim fondom od oko 20.000 grla za oko 120 miliona evra.
Kada je Al Dahra preuzela PKB raskinuti su, kako je Đorđević rekao, ugovori sa svim radnicima i isplaćena im je otpremnina, a nakon toga sa svima su skloplјeni ugovori o radu na pet meseci.
„Sada kada su istekli ti ugovori skloplјeni su sa oko 100 radnika ugovori o radu na neodređeno vreme, a sa ostalima na tri meseca“, podsetio je Đorđević.
Prema kupoprodajnom ugovoru Al Dahra je, kako je rekao, u obavezi da na kraju prve godine ima 500 radnika na određeno vreme i 500 na neodređeno vreme, a na kraju druge godine poslovanja najmanje 1.000 radnika na neodređeno vreme.
Broj radnika se, kako je rekao smanjuje jer se kupuje nova savremena mehanizacija koja može da zameni više lјudi na određenim poslovima.
On je rekao da su radnici znali da neće moći da se prijave na evidenciju Nacionalne službe za zapošlјavanje zato što su dobili otpremnine po 450 evra po godini staža „pa se sada žale bez osnova“.
Đorđević je rekao da nisu tačne informacije koje prenose neki mediji da je ugašen sektor za proizvodnju povrća jer to nije ni kupila Al Dahra već je ostao u sastavu Korporacije PKB, zajedno sa oko 10.000 hektara zemlјe i još nekom imovinom.
„Ugašen je pogon koka nosilјa jer je bilo svega nekoliko hilјada komada, a prema ugovoru Al Dahra se prevashodno bavi uzgojem goveda i proizvodnjim mleka“, rekao je Đorđević i demantovao da je ugašen i pogion za proizvodnju stočne hrane PKB-a.
Izvor: Beta/Danas

U organizaciji Sindikata zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Srabije, a na inicijativu Okružnog odbora sindikata u Pirotu, u tom gradu je održan dvodnevni seminar u cilju iznalaženja rešenja za pobolјšanje socijalno materijalnog položaja radnika zaposlenih u komunalnoj delatnosti.
Seminar pod nazivom „Mogućnosti pobolјšanja posebnog i pojedinačnog kolektivnog ugovora“ otvorili su predsednik tog sindikata Milan Grujić i gradonačelnik Pirota Vladan Vasić.
Ukazavši na izuzetno težak položaj radnika u Srbiji, Grujić je rekao da je ovaj skup dobra prilika da se podrobnije razgovara o svim gorućim problemima i pokuša sa iznalaženjem rešenja kako bi se materijalno socijalni položaj radnika pobolјšao.
Gradonačelnik Pirota je kazao da su zarade zaposlenih u ovom sektoru zamrznute I naglasio da treba tražiti način kako da se popravi stanje i podigne standard radnika.

Kongres je otvorila predsednica Komiteta mladih Evropske konfederacije sindikata (EKS), Viktorija Pap-Nagi, koja poziva na više demokratije u Evropi, fer tranziciju i kvalitet zaposlenja. Takođe je naglasila da mladi ljudi treba da budu više uključeni u odluke čineći telo sindikata.
Po prvi put ove godine, delegacije koje nisu ispunile pravilo rodne ravnopravnosti, odnosno da u svom sastavu imaju 1/3 bilo ženskog ili muškog pola, neće imati pravo glasa.
Po savetu EKS da u svom sastavu uključe što više mlade, na Kongresu kao delegati prisustvuju: predsednik SSSS, Ljubisav Orbović, potpredsednik Veća SSSS, Goran Milić i predsednica Sekcije mladih SSSS, Ružica Grabovac.

Predstavnici sindikata zaposlenih u državnim organima srešće se u utorak sa premijerkom Anom Brnabić, uz posredstvo ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu Branka Ružića. Tema razgovora je čvrst stav sindikalaca da odbiju potpisivanje kolektivnog ugovora.
Kako objašnjava Slađanka Milošević, predsednica Sindikata pravosuđa Srbije, zaposleni u državnoj upravi traže samo da zakon važi jednako za sve, jer imaju istog poslodavca. Oni naglašavaju da su u odnosu na zaposlene u javnim preduzećima - diskriminisani. Za topli obrok radnici javnih preduzeća, za razliku od svojih kolega u državnim organima, koji ne dobijaju ništa, imaju 200 dinara dnevno, a za regres za godišnji odmor - 36.298 dinara.
Ovo nisu jedini primeri razlika u statusu 280.000 zaposlenih u "privilegovanim" preduzećima i pola miliona zaposlenih u pravosuđu, prosveti, zdravstvu. Svi oni premijerki će biti dostavljeno taksativno.
Kako podseća naša sagovornica, plate, naknade i druga primanja državnih službenika sastoje se od osnovne plate i dodataka za vreme provedeno u radnom odnosu, za rad noću, na dan praznika, prekovremeni rad i za pripravnost.
“Ovi dodaci najčešće se ne isplaćuju u pravosudnim organima iako zaposleni svojim radom ostvaruju ta prava”, kaže Milošević, dodajući da u javnim preduzećima, pored solidnih plata, često dele bonuse i nagrade.
Zaposleni u pravosuđu, primera radi, obespravljeni su, jer se njihova osnovna plata određuje množenjem koeficijenta sa osnovicom (koju određuje Vlada) i ona se dobija na osnovu planiranog, a ne obavljenog rada i provedenog vremena. Njima na ime minulog rada pripada 0,5 odsto za svaku godinu rada, dok zaposleni u državnim organima primaju 0,4 procenta. Ovi drugi za rad noću i prekovremeni rad ostvaruju dodatak od svega 26 odsto, a njihove kolege u javnim preduzećima - 45 odsto. Za rad na praznik činovnici ostvaruju 110 procenta, a ovi drugi 150.
“Za službeni put naknada troškova je pet odsto prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Srbiji, dok zaposleni u državnim organima imaju po 150 dinara”, kaže Milošević.
Njegoš Potežica, predsednik Sindikata uprave Srbije, kaže da i njihovo udruženje ostaje pri stavu da topli obrok i regres moraju da budu regulisani kolektivnim ugovorom za državne organe i lokalne samouprave.
“Bez toga ne potpisujemo ništa”, kaže on.
U Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave kažu da je za četiri meseca pregovora usaglašena većina odredaba. Sindikati ne pristaju na potpisivanje posebnog kolektivnog ugovora ukoliko on ne garantuje da će zaposleni ostvariti prava na topli obrok i regres u ovoj godini ili bar od 2020.
Imajući u vidu zahteve sindikata koji podrazumevaju dodatna budžetska sredstava od tri milijarde dinara u ovoj, odnosno devet milijardi dinara neto u sledećoj godini, koja nisu planirana, Ministarstvo finansija je ukazalo da ta prava nije moguće predvideti.
Radnici javnih preduzeća dobijaju i posebne naknade za rad u smenama, na interventnim poslovima i na otvorenom prostoru pri temperaturi ispod -15 ili višoj od +35 stepeni.
U pravosuđu i državnoj upravi je umesto toga dodatak za dodatno opterećenje na radu, ali su iznosi daleko manji. Kada idu u penziju pripada im otpremnina od tri prosečne zarade, a ostvaruju i pravo na jubilarnu nagradu za 10, 20, 30 ili 40 godina staža, u visini od jedne do četiri prosečne zarade.
Izvor: Novosti

Predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije razgovarali su juče u Beogradu sa novim šefom Misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Janom Kesom Martejnom.
Na sastanku, održanom u Narodnoj banci Srbije, kojem su prisustvovali i predstavnici UGS Nezavisnost, razgovarano je o zaradama u javnom i privatnom sektoru, minimalnoj zaradi, penzijama i poreskoj politici u Srbiji.
Govoreći o svrsi posete, Martejn je predstavio program MMF-a zaklјučen sa Vladom Srbije i izrazio želju da, iz ugla reprezentativnih sindikata, sagleda stanje ekonomije Srbije, te koji su glavni izazovi za ekonomsku politiku i kakva je perspektiva ekonomije.
Zarade su u poslednje tri godine rasle, ali taj rast je izuzetno spor, rekao je predsednik SSSS Ljubisav Orbović.
„Dok je kod minimalne zarade rast bio procentualno zadovolјavajuć, sa uvećanjem od 28 odsto, nominalno je nivo zarada katastrofalno nizak. Minimalna zarada sada iznosi 229 evra, a prosečna u 2018. godini je iznosila 419 evra, što je uzrok opšteg nezadovolјstva zaposlenih. Na Socijalno-ekonomskom savetu postignut je dogovor da se minimalna zarada u naredne tri godine izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom. Trenutno u Srbiji minimalnu zaradu prima 500.000 radnika ili četvrtina zaposlenih u Srbiji i ona nije dovolјna ni za minimalnu potrošačku korpu. S druge strane, zarade u realnom sektoru su, u firmama u kojima su poslodavci strani investitori, u visini minimalne zarade, uvećane za 20 odsto. U realnom sektoru nema kolektivnih ugovora, pa time ni prostora za značajniji uticaj na zarade, nego to ostaje na poslodavcu i sindikatima da se dogovaraju“.
Orbović je ukazao i na revolt kod sindikalnog članstva koji su izazvali kazneni poeni za prevremeno penzionisanje pre navršenih 65 godina života.
„Primera radi, ko je otišao u penziju sa 60 godina života umanjuje mu se penzija za 20 odsto, odnosno ostaje bez 2,5 penzije godišnje. U Srbiji postoji jedna posebna grupa lјudi koja je zbog stečaja preduzeća morala da prihvati programe rešavanja tehnoloških viškova. Ti radnici su duži niz godina primali minimalnu zaradu, pa kad su otišli u penziju utvrđena im je minimalna penzija, koja im se dodatno umanjuje za 20 odsto, čime su oni višestruko oštećeni. Po našoj proceni, radi se o oko 23.000 ljudi“, naveo je Orbović, ukazavši da građani Srbije upravo MMF navode kao glavnog krivca za postojanje ovog problema. MMF je, po rečima šefa Misije, uočio rastući problem nejednakosti u zemlji, kao posledicu sistema raspodele dohotka i upravo je na tome akcenat s obzirom na to da rastuće nejednakosti u zemlјi vode socijalnim problemima. Ali, podsetio je, konkretne politike i detalјi dogovaraju se sa Vladom, kao potpisnikom programa.
Predstavnici MMF-a su istakli da traže način s Vladom da se ubrza rast, kroz nekoliko dimenzija, a jedna od njih je poreski sistem. MMF podržava napore da se smanje porezi na zarade, pod uslovom da postoji drugi alternativni način da se nadomeste ta sredstva koja se od poreza dobijaju. Prema njihovom saznanju, na račun ukidanja poreza za nezaposlene na teret poslodavaca povećana je minimalna zarada.
MMF u suštini podržava pobolјšanja u kontekstu javnih investicija, infrastrukture i socijalne politike – posebno ona pobolјšanja usmerena ka najugroženijim grupama.
Kada je reč o penzijama, smatraju za logično da prevremeno penzionisanje podrazumeva i niže penzije, jer će se takve penzije duže primati.
Naglasivši da u toj međunarodnoj organizaciji problem penzija posmatraju kao celovit sistem, oni su naveli da u budžetu uvek postoji prostor da se bira između različitih cilјeva i programa, koji će se pokriti. Distribucija budžeta nije posao MMF-a, nego Vlade i sa njom treba to dogovarati.
MMF podržava princip da se pomogne najugroženijim grupama, da se vodi računa o inkluzivnim politikama rasta i da se jačaju socijalni programi.
Sastanku su prisustvovali i predsednik Sindikata zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Srbije, Milan Grujić i ekonomski eksperti u SSSS, Rajko Kosanović i Sanja Paunović.

Potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović razgovarala je juče sa delegacijom Sindikata zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Srbije o zajedničkoj saradnji na unapređenju rada u komunalnoj delatnosti.
Sindikat komunalno-stambenih delatnosti je naš pouzdan i dobar socijalni partner. Ministarstvo koje vodim otvoreno je za sva pitanja i predloge, verujem da zajedničkom saradnjom možemo doprineti ne samo uspešnom sprovođenju Zakona o komunalnim delatnostima, već i boljim uslovima za rad zaposlenih u ovoj oblasti i unapređenju komunalnih usluga na dobrobit naših građana", rekla je Mihajlovićeva, a saopšteno je iz njenog kabineta.
Predsednika sindikata Milan Grujić je zahvalio potpredsednici Mihajlović na posvećenosti ovoj temi i izrazio molbu za dalju podršku komunalnim delatnicima.
"Od opšteg interesa je da usluga komunalnih delatnosti bude najbolja moguća, s tim u vezi molimo Vas da razmotrite mogućnost formiranja međuresorne komisije za unapređenje rada u komunalnim preduzećima, kao i potpisivanje proširenog dejstva Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u ovoj delatnosti", rekao je Grujić.
Na sastanku je dogovoreno da se uputi inicijativa Vladi Srbije za formiranje međuresorne komisije za unapređenje rada komunalne delatnosti, kao i inicijativa za ustanovljavanje Dana komunalnih delatnosti.
Izvor: Kurir/Tanjug

Sindikat pravosuđa Srbije, nakon pet meseci pregovaranja oko posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, odbija da potpiše kolektivni ugovor bez konkretizacije prava na naknadu za topli obrok i regres. Pitanje toplog obroka i regresa kao zakonskog prava za Sindikat je stvar principa. Ako je to naše zakonsko pravo onda je to i obaveza poslodavca da obezbedi novac za to pravo. Ne može za nekoga da ima a za nekoga da nema, odnosno ne može se zakon primenjivati selektivno, u zavisnosti od toga kako im odgovara i ko je u pitanju. To je zloupotreba zakona i ovlašćenja Vlade koja bi trebalo da bude primer ostalima.
Ministru finansija, kao članu Vlade – našeg poslodavca, pisanim putem postavili smo pitanja na koja nismo dobili odgovore, iako imamo pravo na to.
Pitali smo odakle mu pravo da privileguje zaposlene u javnim preduzećima koji pored solidnih plata ostvaruju sva moguća i nemoguća zakonska prava iz radnog odnosa, kao i druga primanja u višestruko većem obimu od zakonom utvrđenih prava, iako posluju sa gubitkom, a država uzima harač od svih nas dajući garancije za njihove kredite našim novcem? Teret krize nismo delili i ne delimo je jednako. Vreme je da se zamenimo.
Sada postavljamo pitanje odakle milion evra za crkvu u Parizu dok, smo mi građani Srbije, obavezani na razne donacije putem doplatnih markica?
Da li će neko da odgovara za 217 milijardi „nepravilno“ potrošenog budžetskog novca u 2017. godini, a što je objavila Državna revizorska institucija?
Dokle ćemo mi da plaćamo ceh funkcionerskih brljotina i pogrešnih odluka?
Zbog prethodno navedenog, Sindikat pravosuđa Srbije sprovodi referendum među zaposlenima da li su za potpisivanje ponuđenog kolektivnog ugovora ili za štrajk.

Samostalni sindikat metalaca Srbije održao je nacionalnu panel diskusiju, pod nazivom „Saradnja socijalnih partnera kao preduslov unapređenja regulative, transparentnosti i bolјeg pristupa informacijama za upućene radnike i poslodavce“.
Skup je otvorio predsednik SSMS Zoran Vujović, koji se osvrnuo na realizovane aktivnosti u okviru istoimenog projekta, dok je potpredsednik SSMS Slavko Blagojević govorio o kolektivnim ugovorima i detaširanju radnika u metalskom sektoru.
Blagojević je predstavio najznačajniju regulativu EU, Direktivu o upućivanju radnika u okviru pružanja usluga 96/71/EZ i izmenu Uredbe 1024/2012 o administrativnoj saradnji putem Informacionog IMI sistema i Direktivi 2014/67/EU.
On je naglasio da je za radnike iz Srbije problematično što institucije i organi Srbije, s obzirom na to da nismo u EU, nemaju pristup Informacionom IMI sistemu, te da je interes države i radnika da se što pre uklјučimo u taj sistem.
Kao primer dobre prakse, pomenuo je SOKA – BAU sistem koji važi po kolektivnom ugovoru u građevinarstvu u Nemačkoj, a garantuje prava radnicima na godišnji odmor i naknade.
Predstavnica Ministarstva za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja Snežana Bogdanović upoznala je učesnike sa domaćim zakonodavstvom i potrebama za usaglašavanjem sa propisima EU.
Konstatovala je da Zakon o upućivanju radnika u inostranstvo, izmenjen 2018. godine, sadrži zaštitne odredbe za radnike, kako bi se onemogućilo njihovo izrablјivanje. Istovremeno, očekuje da će usvajanje novog zakona o agencijskom zapošlјavanju dodatno smanjiti prostor za zloupotrebe.
Marija Prčić, predstavnica Privredne komore Srbije, izvestila je o dosadašnjim iskustvima PKS u proceduri izdavanja saglasnosti za upućivanje građevinskih radnika u Nemačku. Najveći broj radnika u Nemačku odlazi iz građevinskog sektora, na osnovu utvrđenih kvota koje su nedovolјne za zainteresovane firme i radnike. Ona je, na osnovu dosadašnje prakse, istakla da je preko PKS najsigurniji i najbrži način detaširanja radnika.
Unija poslodavaca Srbije upravo sprovodi projekat sa Međunarodnom organizacijom rada o pravnom servisu za poslodavce koje upućuju radnike u inostranstvo, što doprinosi kvalitetnijem socijalnom dijalogu.
Na skupu je zaklјučeno da bi Srbija, u interesu svojih građana, trebalo da pokuša da pristupi Informacionom IMI sistemu i pre pristupanja EU, da se socijalni partneri informišu o svim aspektima detaširanja radnika i da sindikati intenzivno sarađuju sa inspekcijama.
Takođe, propisi iz oblasti detašmana bi trebalo da se efikasnije primenjuju, kao i da se sprovede inicijativa za zaklјučivanje kolektivnog ugovora za oblasti metalske industrije, polјoprivrede, prehrambene industrije, vodoprivrede i duvanske industrije.
Panel diskusija je sprovedena u okviru projekta koji finansira Evropska unija, nosilac je Sindikat metalaca Hrvatske – Industrijski sindikat (SMH-IS), a u Srbiji su partneri SSMS, PKS i Ministarstvo rada Republike Srboke. Projekat se sprovodi i u Hrvatskoj, Makedoniji, Bugarskoj, Rumuniji, Polјskoj, Litvaniji, Italiji i Španiji.

Sve veći stepen bahatosti i neodgovornog ponašanja posebno stranih poslodavaca prema radnicima i predstavnicima sindikata, svedoči o divljem kapitalizmu koji je zavladao ovim prostorima i od srpskog radnika napravio roba koji nema nikakva prava.
Strani kapital, koji muze naše resurse i eksploatiše zaposlene, od Srbije pravi zemlju koja ima samo da ponudi jeftinu radnu snagu.
U cilju stvaranja pozitivne klime za privlačenje stranog kapitala i otvaranja novih radnih mesta, vodi se skoro isključivo računa o pravima poslodavaca koji, zaštićeni od države, ne samo da seju strah po preduzećima, već ni nepoštuju zakone i Ustav ove zemlje.
Tek što su se u medijima stišali brojni slučajevi nehumanog odnosa poslodavaca prema zaposlenima, stiže nam najnoviji drastičan primer ponižavanja radnika u preduzeću „Adriana Tex“ iz Rume, koji svedoči o robovlasničkom odnosu i teroru koji se sprovodi u Srbiji.
Naime, u tom preduzeću, koji je deo poznatog italijanskog brenda „Calcedonia“, hrvatska direktorka vređa radnike na nacionalnoj osnovi u njihovoj rođenoj zemlji i ne dozvoljava im da se potpišu ćirilicom, koje je zvanično službeno pismo zemlje u kojoj ona boravi i radi.
Osim neprimerenog ophođenja, vređanja i diskriminacije zaposlenih na nacionalnoj osnovi, ona ne dozvoljava sindikalno organizovanje koje je zakonom i Ustavom ove zemlje garantovano.
(dopis zaposlenih u „Adriana Tex“)

Sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović ocenio je da je „farsa da u izradi Nacrta zakona o agencijskom zapošlјavanju učestvuju radne grupe, jer se tekst preradi i posle predloženih rešenja, na isti način kao što je donet i Zakon o radu”.
Prema prvobitnoj verziji nacrta tog zakona koji je trebalo da bude usaglašen do kraja aprila, ali je vraćen na doradu i nova usaglašavanja radnih tela za zakonodavstvo i ekonomsko-socijalna pitanja u kome su predstavnici sindikata i poslodavaca, firme bi od agencija mogle da iznajme na lizing najviše deset odsto radnika u odnosu na ukupan broj zaposlenih, a u izuzetnim slučajevima do 30 odsto.
Mihajlović je, u izjavi za Betu, rekao da je posle više rasprava izgledalo da je na pomolu usaglašen nacrt, ali je u poslednjem predlogu nadležnog ministarstva tekst suštinski izmenjen, pa je u jednom članu najpre rečeno da je kvota za zapošlјavanje preko agencija ograničena na deset odsto, a zatim se u drugim članovima predviđaju izuzeća za male firme do 50 zaposlenih kojima se dozvolјava da angažuju radnike preko agencija bez ograničenja.
„Sindikati su za sada stopirali usvajanje takvog nacrta teksta zakona o agencijskom zapošlјavanju, ali pritisak dolazi od predstavnika stranih kompanija, Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Američke privredne komore i Saveta stranih investitora i na kraju će se preko skupštinske većine usvojiti tekst koji nismo ni videli”, rekao je Mihajlović.
Sindikati su donošenjem zakona o agencijskom zapošlјavanju hteli da se, kako je rekao, uvede red u „sadašnje katastrofalno stanje i rad na crno u Srbiji, a na kraju će se to samo ozakoniti”.
„Kako se krenulo, doćićemo do apsurdne situacije da će same firme osnivati agencije i iz njih angažovati radnike”, rekao je Mihajlović i dodao da Naftna kompanija Srbije u ovom trenutku preko agencija zapošlјava oko 50 odsto radnika i da je svaki drugi radnik na pumpi uposlen preko agencije.
Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost” Zoran Stojilјković rekao je da je glavni problem što prema Nacrtu zakona koji predlaže nadležno Ministarstvo za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja nema garancija da kompanije u Srbiji neće celokupnu radnu snagu iznajmlјivati bez ograničenja od agencija koje ih zapošlјavanju na neodređeno vreme.
Stojilјković je rekao da se,u međuvremenu, došlo do saznanja da bi agencije mogle da zaposle radnike na neodređeno vreme i kao takve iznajmlјuju firmama koje u tom slučaju ne bi bile dužne da imaju i jednog stalno zaposlenog radnika.
„Ima firmi koje rade velike poslove, a imaju samo jednog ili dva stalno zaposlena radnika. To znači da ih iznajmlјuju i zato tražimo garanciju da će u kvotu od deset odsto ulaziti svi zaposleni koje firma iznajmlјuje od agencije bez obzira da li su u agenciji angažovani na određeno ili neodređeno radno vreme”, rekao je Stojilјković.
Dodao je da „otpor zahtevima sindikata pružaju moćnici koji ne sede u Socijalno-ekonomskom savetu, već van njega, a pritisak kanališu preko Ministarstva za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalnog pitanja i Vlade Srbije”.
„Imam utisak da sindikati i Unija poslodavaca sede na sporednom koloseku, a vozovi idu glavnom prugom”, rekao je Stojilјković.
Član radne grupe za izradu Nacrta zakona o agencijskom zapošlјavanju ispred UGS „Nezavisnost” Zoran Ristić rekao je da strane kompanije koje posluju u Srbiji nisu zainteresovane da u svojim zemlјama angažuju radnike preko agencija jer im moraju obezbediti ista prava kao i stalno zaposlenima, pa preko agencija angažuju radnike samo zbog povećanog obima poslova, a ne i na poslovima iz osnovne delatnosti.
Ristić je rekao da sindikati traže da se u nacrtu zakona precizira i ograničenje zaposlenih preko agencija za javni sektor dok traje zabrana zapošlјavanja i nada se da će se naći kompromisno rešenje.
„Zakonsko uređenje zapošlјavanja preko agencija obezbeđuje i poštovanje pravila na zaradu, pa bi to predstavlјalo pomak u odnosu na sadašnje neregulisano stanje”, rekao je Ristić.
Istakao je da su radne grupe u nekim od prvobitnih verzija nacrta predlagale da se uvede obaveza bankaraske garancije za agencije kako bi mogle da isplate zarade zaposlenima u slučaju da to ne učine firme, ali je taj predlog odbačen kao i da se umesto toga bar u uvede obaveza osiguranja za dobro obavlјen posao, prenosi Beta.

Dostojanstvenim i velikim skupom, sa kojeg su Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) i Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ poručili “Veće plate – za opstanak i ostanak”, u Beogradu je danas obeležen Prvi maj – Međunarodni praznik rada.
Nekoliko hiljada članova dve reprezentativne sindikalne centrale u Srbiji, penzioneri, članovi drugih sindikata i pokreta, kojima su se pridružili i građani glavnog grada, okupilo se na Trgu Nikole Pašića, kako bi ponovili iste one zahteve koji su, na današnji dan 1886. godine, tražili i radnici u Čikagu.
Sindikalci su, noseći zastave i parole, poručili vlastima I vlasnicima kapitala da Srbija neće da bude zemlja jeftine radne snage, da je radnicima dosta siromaštva i da plate moraju da budu veće, kako bi se od njih dostojanstveno živelo.
Saša Torlaković i Dragan Milanović, koji su vodili program sa pokretnog kamiona, poručili su da se nikada nećemo odreći ciljeva sindikata o izgradnji solidarnog i socijalno pravednog društva.
Uz zvuke Internacionale, skup je počeo tačno u podne Prvomajskim proglasom, koji je pročitao Boško Petrov, sindikalni kolega iz Novog Sada.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović čestitao je praznik rada zaposlenima I svim građanima Srbije i ukazao da je, osim niskih plata, jedan od najvećih problema odlazak mladih koji sreću I bolje uslove traže van granica naše zemlje.
“I danas se, kao i pre više od jednog veka, borimo za iste ciljeve – tri osmice. Ne poštuje se osmočasovno radno vreme i većina poslodavaca ne plaća prekovremeni rad. Mnoge kolege rade po 10-12 sati dnevno I za to, uglavnom, ne primaju nadoknadu, što je sramota za Srbiju I to se mora promeniti”.
Prema njegovim rečima, iako smo uspeli da se poveća minimalna zarada u protekle tri godine, ona je I dalje niska I nedovoljna za život, kao I prosečna zarada, koja je za 40 odsto niža od cene potrošačke korpe.
Orbović je pohvalio vlast na odluci da pomogne građanima koji su se zadužili u švajcarskim francima, ali I zatražio istu pomoć za one koji su morali ranije da odu u penziju, zbog čega su im doživotno uvedeni “kazneni penali”.
“Oni su nepravedno kažnjeni iako su pošteno odradili svoj radni vek, ali su morali kao tehnološki višak da odu u prevremenu penziju”, objasnio je predsednik SSSS.
Ukazavši da nas javnost I mediji ne podržavaju u našim opravdanim zahtevima, Orbović je kao primer naveo da je na vestima, dan uoči Prvog maja, bila trominutna reportaža o krpeljima.
“I mi ćemo se, kao krpelji, zakačiti I nećemo odustati dok se ne isprave sve nepravde prema radnicima”, poručio je Orbović.
Predsednica Sekcije mladih SSSS Ružica Grabovac je upozorila na egzodus mladih iz Srbije, zapitavši vlast “ko će da vam radi, kada odu mladi”?
“Da li je moguće da država ne može da obezbedi odmah zaposlenje mladima, da im pruži jednaka radna prava, jednaku zaradu, dostojanstven rad, bezbrižno roditelјstvo, dostojanstveno materinstvo?“
„Nažalost, to je moguće u Srbiji. I zato nam mladi odoše, mnogi za stalno. Idu tamo gde im neće svakodnevna biti briga da li će imati dovolјno za hranu, stan, za svakodnevne troškove, da li će moći da zasnuju porodicu.. Tamo gde imaju sigurnost ukoliko izgube posao i još mnogo toga što čini dostojanstven život”, rekla je Grabovac.
Ona je navela rezultate nedavnog istraživanja među 11.000 studenata, koje je pokazalo da svaki treći planira da ode u inostranstvo posle završetka sudija, a da polovina njih ne razmišlјa da se vrati.
“To mora da se promeni. Moramo da se borimo za nas I naša prava. Druge nam nema, solidarnost je pokretač svega, a mi kao sindikalci, znamo najbolјe šta to znači”, zaključila je Grabovac.
Poverenik Sindikata Nezavisnost Radio televizije Vojvodine, Darko Šper rekao je da se zaposleni u RTV bore “za naš I vaš javni servis, koji nećemo dati nikome”.
“Mi samo želimo da radimo svoj posao I da od njega dostojanstveno živimo. Nećemo ga dati partijskim žbirovima, koji su ga sada zauzeli”, poručio je on.
Predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković rekao je da sindikati traže samo dostojanstven život za sve I da, ako želimo to da promenimo, moramo uzeti subinu u svoje ruke.
“Srbija se opasno prazni I ovde će ostati samo oni koji su na vlasti, oni kojima je to u interesu I oni koji nemaju gde da odu”.
Prema njegovim rečima, mora se u roku od godinu dana doneti novi zakon o radu, po meri radnika I da se potpišu kolektivni ugovori u realnom sektoru.
U tome nam, dodao je Stojiljković, moraju pomoći slobodni mediji I naša solidarnost.
Sindikalci su, nakon skupa, prošetali ulicama do Slavije, gde su na spomenik DimitrijuTucoviću položili cveće, nakon čega je skup završen.

Volim svoju zemlju.
Ali hoću da i ona voli mene. Da ceni ono što jesam i što znam. Ono zašta sam se školovao, pekao zanat, radio i istovremeno studirao. Znam šta sam joj dao.
Zna li ona šta mi oduzima?
Ono najvažnije – vreme. Pušta me da čekam. Da čekam posao, kredit, stan, bolji trenutak za ženidbu, rađanje, školovanje dece...
I u tom čekanju mi prođe mladost, život.
A ja hoću da živim sad i odmah. Hoću da sanjam otvorenih očiju. Hoću svetlu budućnost. Da država širom raširi ruke i prigrli radničku klasu koja gradi ovu zemlju, i nas, koji tek stupamo na tržište rada.
Želim da to tržište istinski funkcioniše. Da se nude poslovi. Da mogu da apliciram na više mesta. Da biram posao, da smelo poslodavcu kažem svoje uslove i koliku platu očekujem.
Neću da radim za agenciju, da se ne zna ko mi je gazda, da ne mogu da se učlanim u sindikat, da ne znam kome da se žalim. Hoću celu platu na račun, neću „na ruke“. Da žena i deca vide na papiru kolika je, da znam tačno koliko odvajam za zdravstveno i socijalno osiguranje. Da znam kolika će mi u starosti biti penzija, da ne strepim da li će biti i kada isplaćena, da li će je neko potrošiti umesto mene.
Hoću da se osamostalim. Neću da plaćam kiriju za tuđi stan. Hoću svoj. Da smelo uđem u tu omraženu instituciju, zvanu banka, od koje svi ovde imamo strah. Gde će me dočekati sa osmehom. Gde će mi reći: „Izvolite, hoćete li kredit po povoljnim uslovima“! Da me vuku za rukav, da se utrkuju koja će mi dati bolje uslove.
Neću da mi moji pomažu. Hoću da svoju penziju troše na sebe, da nekada sebi priušte večeru u restoranu, pojedu sladoled, odu u pozorište... Da ja njima pomognem, kad ustreba.
Hoću da mi država ne dopusti da odem. Da me grčevito drži da ostanem tu gde sam rođen, gde sam odrastao, gde su mi majka i otac, sestra, drugari, gde slavim slavu.
Sve više država nas traži. Znaju oni dobro ko smo, koliko znamo i vredimo. Pa nije ta Nemačka glupa da donese zakon za lakše zapošljavanje naših radnika. Čeka nas oberučke. I one sa srednjom i one sa visokom stručnom spremom.
Sve je to lepo. Tamo preko. Dobiti dobar i odgovoran posao, visoku platu, uzeti kredit, iznajmiti stan i kupiti dobra kola. Bez stresova i redovno ići na letnji i zimski odmor, birati destinaciju koju poželiš. Al', ne zove se to džabe pečalba, nadničenje u tuđini, putovanje u svet „trbuhom za kruhom“... Gorak je to hleb. Stalna jurnjava za novcem, nema tvog društva, nema kafe sa prijateljima, svi govore tuđim jezikom, a tvoja deca polako zaboravljaju maternji, naše običaje, dedu i babu, mesto gde su rasli..
Neću da nas cene samo u inostranstvu, već da Srbija zna koga je iznedrila. Hoću da ostanem ovde. Da radim i od svog rada normalno živim. Da imam argumente kada ćerki i sinu budem pokazivao put. Da on bude osvetljen, da ne bude onaj „kojim se ređe ide“, već sigurna i utabana staza kojom je s ponosom išao njihov otac.
Želim da naši prijatelji i rodbina, rasuti po celom svetu, ne budu više nostalgični i da nam zavide na druženju i našem, srpskom duhu, koji još ovde postoji. Hoću da su ljubomorni na naše plate i uslove rada. Pa da požele da se vrate u domovinu.
Zato tražim da država poštuje radnika. Da prepozna one vrednosti i prava za koje se više od veka bori sindikat. Koje omogućuju napredak, poboljšanje života i uslova rada svih zaposlenih. Da se slavi radništvo. Da se i sindikat pita. Da nas i Srbija prigrli kao što to čini naša organizacija.
I zato poručujemo svima, posebno mladima:
MI SMO BUDUĆNOST! MI SMO SVET! ČEKAMO I TVOJU RUKU! PRIDRUŽI NAM SE!

Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ i ove godine, tradicionalno, obeležavaju Međunarodni praznik rada protestom u centru Beograda.
Dve reprezentativne sindikalne centrale hoće da se, i sa ovog mesta, čuje naš glas za bolјi i pravičniji svet, za odbranu prava radnika, za veće plate, za više radnih mesta, za ostanak i perspektivu mladih...
Zato nam je i osnovna parola za ovogodišnji protest „VEĆE PLATE – ZA OPSTANAK I OSTANAK“.
Skup počinje 1. maja 2019. godine u 12 časova na Trgu Nikole Pašića, odakle će biti organizovana šetnja do spomenika Dimitriju Tucoviću, na Slaviji.

Povodom Dana Saveza samostalnih sindikata Srbije, u Somboru je juče održana svečana sednica Veća SSSS, na kojoj je obeleženo 116 godina postojanja i rada naše organizacije.
Sednici, čiji je domaćin bio Savez samostalnih sindikata grada Sombora, pored članova Veća SSSS, predsednika veća na teritoriji i ovogodišnjih laureata, prisustvovali su i državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Antić, Žarko Šakić iz Unije poslodavaca Srbije, zamenik gradonačelnice Sombora Antonije Ratković, načelnica gradske uprave grada Sombora Helena Roksandić-Musulin, direktorka Fonda PIO Dragana Kalinović, direktor Agencije za mirno rešavanje radnih sporova Mile Radivojević, članovi Upravnog odbora Fonda PIO i drugi gosti iz političkog života, predstavnici fondacija I drugih institucija.
Nakon izvođenja državne himne i Internacionale, prikazan je film u kojem su sažeti istorijat I sadašnjost naše organizacije i prikazani putokazi kojima će u budućnosti ići najveća i najbrojnija sindikalna centrala u Srbiji.
Gosti su uživali u pesmama učenica somborske muzičke škole “Petar Konjović”, kao i u monodrami, koju je, na tekst Dragane Petković-Gajić, izveo glumac somborskog pozorišta Srđan Aleksić.
Domaćin svečane sednice Zoran Purić je rekao da, osim obeležavanja naše godišnjice, i grad Sombor obeležava 270 godina od kada je carica Marija Terezija potpisala povelju kojom se Sombor uzdigao u rang slobodnih i kraljevskih gradova.
On je ukazao da je u toj opštini 5.200 nezaposlenih, dok je prosečna zarada za 19 odsto niža od proseka u Vojvodini, a 24 odsto u odnosu na Republiku, što Sombor svrstava u nerazvijene opštine.
Lokalni socijalno ekonomski savet je oformljen, ali još nije registrovan, dok se članstvo Saveza sve više uvećava, dodao je Purić.
Čestitavši na, kako je istakao, impresivnoj činjenici da SSSS postoji više od veka, zamenik gradonačelnice Sombora Antonije Ratković je naglasio da je SSSS danas nezamenjivi deo društvenog dijaloga.
Grad Sombor je kao poslodavac uspešno odgovarao na vaše zahteve i tako će činiti i ubuduće, obećao je Ratković.
Ministarstvo za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja će, prema rečima državnog sekretara Zorana Antića, nastaviti rad na obezbeđenju boljih uslova za rad i stvaranju uslova za veće zapošljavanje i usklađivanje naših sa propisima Evropske unije.
Socijalni dijalog je potreba i on se mora razvijati na svim nivoima, od republičkog do lokalnog, rekao je Antić, čestitavši svim radnicima 1. Maj - Međunarodni dan rada, uz želju da imaju veće plate i veća prava.
Predsednik SSSS Ljubisav Orbović je rekao da je sindikat danas u poziciji da mora da osvaja ono što je već osvojeno i da otvara vrata, koja su kao rezultat dugogodišnje sindikalne borbe, već bila otvorena.
„Svih ovih godina smo se naslušali demagogije i praznih priča ili pokušaja za zaustavlјanje nepovolјnih trendova i nagledali pokretanja inicijativa koje su davale nedovolјne rezultate, ali bolјa budućnosti nikako da stigne“.
Umesto toga, mladi i obrazovani sve više napuštaju zemlju, zarade su izuzetno niske, a uz sve to se nastavlјa sa pritiscima na radnike, na njihova prava i na sindikate, ukazao je Orbović.
Zato je ponovo pozvao vladu da „prepozna i podrži naše zahteve koji će, uveren sam, doprineti dostojanstvu radnika i blagostanju građana“.
„Jer, više nego ikad potrebna nam je jasna vizija društvenog razvoja u kojoj značajan segment ima socijalna pravda. Sindikat mora biti uklјučen u sve faze donošenja strategija, zakona i propisa koji regulišu oblast rada, počev od izrade nacrta zakona do kontrole i sprovođenja usvojenih mera u praksi. Zajedničkom akcijom svih nas možemo izaći iz začaranog kruga i postati promoteri nove vizije, jer samo zajedničkom aktivnošću možemo odbraniti prava radnika i delovati u njihovom interesu“.
Prema rečima Orbovića, uzalud su naknadne aktivnosti, ako nam radnici ginu na gradilištima ili obolјevaju od profesionalnih bolesti. „Samo u prošloj godini čak 53 radnika je izgubilo život na radnom mestu. Crna hronika je nastavlјena i u ovoj godini, pa je od početka godine smrtno stradalo još 12 radnika, od toga pet na gradilištu. Ova statistika nije samo upozorenje da nešto ipak ne valјa, to je crveni alarm da mnogo toga, odmah i drastično mora da se menja. To je bila ideja vodilјa kada smo tražili da ova godina bude proglašena godinom bezbednosti i zdravlјa na radu i, sa zadovolјstvom ističem, da je naša inicijativa prihvaćena“, kazao je on.
Istakavši da „jedino društvo u kome se snažno čuje i uvažava glas radnika može da ima budućnost“, predsednik Orbović je poručio Vladi Srbije da je SSSS dokazao je i dokazuje već 116 godina da je spreman na dijalog i dogovor, da je sposoban i kvalifikovan da analizira i predlaže rešenja, te da nije konzervativna, antireformska, nerealna i retrogradna institucija.
„Upravo zato, očekujemo da ćete mnogo više uvažavati naše predloge, slušati i implementirati naše argumente i rešenja. Naš predlog da se ukinu trajni kazneni poeni za one koji ranije odu u penziju ne mogu ugroziti ni budžet, ni investicije, niti budućnost Srbije. Ali, mogu da našim kolegama koji odlaze u penziju omoguće dostojanstvenu starost, a mladim lјudima koji dolaze na njihovo mesto pruže šansu da u svojoj zemlјi i za svoju zemlјu rade“.
Naglasivši da je samo zdrav i odmoran radnik dobar radnik i da samo zadovolјan može da pruži svoj maksimum, Orbović je poručio poslodavcima da slušaju svoje zaposlene i da im povećavaju zarade, jer to znači i njihov veći profit.
„Poštujte 3 osmice, neophodno je da radnik ima 8 sati spavanja i 8 sati slobodnog vremena da bi za 8 sati mogao da postigne maksimalne rezultate na radnom mestu. I dajte da potpišemo kolektivne ugovore, oni, to prečesto ponavlјamo, štite i radnike, ali i vas poslodavce“.
„Hajde da zajedno uredimo ovu našu Srbiju, jer drugu nemamo. I hajde da vratimo naše mlade lјude koji su u potrazi za bolјim životom otišli iz zemlјe“, zaključio je Orbović.
Na sednici su, tradicionalno, uručena najviša priznanja SSSS - „27. april“. Ovogodišnji dobitnici priznanja su Tomislav Banović, Ljiljana Kiković, posthumno i Sindikalna organizacija Samostalnog sindikata “Knjaz Miloš”.
Predsednik Orbović je laureatima uručio priznanja, a u ime dobitnika se zahvalio Tomislav Banović.
Sednica je završena sa porukom da SSSS i u budućnosti ostaje iskreni borac za pravedniji svet rada i bolje sutra, kao i da će svoju misiju nastaviti u što zbijenijim redovima, organizovaniji i jedinstveniji, ali i glasniji u svojim zahtevima.

Tri reprezentativna sindikata, i to Sindikat uprave, Sindikat pravosuđa i Sindikat SOPOS počeli su pregovore oko kolektivnog ugovora za državne organe pre nešto više od tri meseca a posle usvajanja Budžeta za ovu godinu.
Kolektivni ugovor trebalo bi da bude proizvod socijalnog dijaloga i da bude povoljniji od zakona. Vodeći se time, postigli smo određeni dogovor. Međutim, nakon toga, sindikatima je stigao sasvim drugačiji tekst posebnog kolektivnog ugovora.
Zajednički stav sva tri sindikata jeste da se odbije potpisivanje takvog kolektivnog ugovora. Kamen spoticanja su naknada za topli obrok i regres. Odbijamo takav kolektivni ugovor jer su zaposleni godinama uskraćeni za zakonsko pravo. Neprihvatljivo je opravdanje da nema para i da to ne dozvoljava ministar finansija. Ukoliko ih nema, ministar finansija bi morao da objasni gde su pare i kako je moguće da za jedne ima a za druge nema. Ukoliko o svemu odlučuje ministar finansija onda bi trebalo ukinuti Vladu Srbije kao bespotrebni trošak.

Savez samostalnih sindikata Kragujevca saopštio je danas da je Dragan Ilić, predsednik Sindikalne organizacije Zastava oružje, kome je 9.4.2019 godine uručen otkaz Ugovora o radu i zabranjen ulazak u fabriku, vraćen na posao.
Odluku o stavljanju van snage Odluke o otkazu Ugovora o radu, doneo je direktor Zastava oružje Mladen Petković, koji je doneo i odluku o otkazu. Time su uvaženi argumenti koje je pravni tim sindikata uputio nadležnima.
Savez samostalnih sindikata Kragujevca se zahvaljuje svim sindikatima iz zemlje i inostranstva, kao i svima koji su pružili podršku Iliću i našim nastojanjima da se predsednik jedne od akciono najsposobnijih sindikalnih organizacija vrati na posao i obavlja dalje svoju funkciju u ime radnika koji su ga izabrali.

Vlada Srbije usvojila je na sednici Predlog zakona o dopuni Zakona o budžetskom sistemu, kojim se izjednačavaju visine plata zaposlenih u predškolskim ustanovama sa platama zaposlenih u osnovnom obrazovanju i vaspitanju.
Nakon usvajanja predloženog zakona po hitnom postupku, zaposleni u predškolskim ustanovima imaće od maja ove godine veću platu za devet odsto u odnosu na platu iz decembra 2018. godine (umesto dosadašnjih sedam odsto), koja se isplaćuje u junu ove godine.
Za ovo povećanje iz lokalnih budžeta biće izdvojeno 382 miliona dinara, saopštila je vladina Kancelarija za saradnju sa medijima.
Izvor: Tanjug

Predsednica najvećeg švedskog sindikata „IF Metal“ zatražila je danas od direktora fabrike Zastava oružje da odmah poništi odluku o otkazu predsedniku sindikalne organizacije te fabrike Draganu Illiću i vrati ga na posao, kao I da svim sindikalnim poverenicima omogući da obavljaju svoju sindikalnu misiju bez ometanja.
U pismu Marie Nilsson, upućenom direktoru Mladenu Petkoviću, upozoreno je da se ovim aktivnostima krše osnovni međunarodni radni standardi, posebno Konvencija 87 o slobodi udruživanja i zaštiti prava na organizovanje koju propisuje Međunarodna organizacija rada i Konvencija 98 o pravima radnika na organizovanje i kolektivno pregovaranje.
(u prilogu pisma na engleskom I srpskom.

PREUZMI

• Original zahteva IF METAL
• Prevod

Radnici Zastava oružja započeli su jednosatni štrajk upozorenja zbog otkaza koji je dobio Dragan Ilić, predsednik sindikata kragujevačke fabrike namenske industrije.
Na skupu u krugu preduzeća, članovi sindikata su najavili generalni štrajk od ponedeljka, ako Dragan Ilić ne bude vraćen na posao.
Ispred zgrade sindikata okupilo se 400 radnika, a na kapiji, sa druge strane, tridesetak predsednika kragujevačkih sindikata.
Dragan Ilić je otkaz dobio jer se dva puta nije prijavio na portirnici kada je izlazio iz fabrike.
Izvor: N1

Fabriku "Špik – iverica" iz Ivanjice sa rešenjem i radnom knjižicom u rukama, danas je praćeno muzikom trubača napustilo 44 radnika. Mnogi su u fabrici proveli tri-četiri decenije, neki su tu od osnivanja, ali većina zaposlenih je dobila otkaz, uprkos njihovom mišljenju da je fabrika mogla i dalje pozitivno da radi i posluje.
Milenko Glavinić jedan od najstarijih radnika rekao je za agenciju RINA da je u “Špiku” proveo skoro 40 godina, a da je pre nego što je dobio zaposlenje godinu dana proveo u fabrici kao učenik.
– Ovde sam odradio skoro do kraja radni vek. Rešili smo danas da se pozdravimo kao ljudi, jer mi smo ovde uvek bili za druženje i tako ćemo da nastavimo i posle ove fabrike – naveo je Glavinić dodajući da su kolege sa kojima napusta krug firme uz pesmu vredni, radni i da će lako naći novi posao.
– Ja mislim da ko hoće da radi, za njega ima posla. Već su neki i angažovani kod drugih poslodavaca, dobijali su pozive da pređu kod njih da rade – izjavio je Glavinić.
On ističe da uprkos svemu, nisu ljuti na poslodavca i da će ostati korektni prema njemu.
– To je njegova odluka. Isplatio nam je svu otpremninu na račun kako nam po zakonu sleduje. Ispao je korektan prema nama. Nije nas ostavio bez i čega. Zato i odlazimo iz fabrike uz pesmu – istakao je Glavinić.
IZVOR:Kurir

Povodom brojnih problema i pritisaka na Sindikalnu organizaciju Zastava oružje, danas je u toj kragujevačkoj fabrici održan sastanak, kojem je prisustvovao predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović.
Sastanku sa Odborom Sindikata Zastava oružje I Izvršnim odborom fabrike prisustvovali su I sekretar Veća SSSS Zoran Mihajlović I predsednik Veća SSSS grada Kragujevca, Jugoslav Ristić.
Predsednik Sindikalne organizacije Dragan Ilić saopštio je da se situacija u fabrici Zastava oružje AD dramatično pogoršava, nakon što je juče smenjen veliki broj proizvodnih rukovodioca koji su rukovodili klјučnim proizvodnim procesima.
Pored nedavno smenjenog Darka Ranđelovića koji je smenjen sa mesta direktora Direkcije proizvodnje, juče je izvršena smena većeg broja poslovođa, upravnika i rukovodioca pogona u kojima se odvijaju najvitilaniji proizvodni procesi.
Sindikat osuđuje ovakav način kadrovanja i poziva Ministarstvo odbrane da spreči dalјe kadrovsko devastiranje fabrike koje može imati nesagledive posledice na održavanje proizvodnih procesa.

Zbog lošeg materijalno-socijalnog položaja i brojnih problema sa kojima se godinama suočavaju, zaposleni u predškolskim ustanovama Srbije su primorani da održe protest, kako bi skrenuli pažnju javnosti i primorali vlast da iznađe rešenje za ovu delatnost.
Protest, koji organizuju Samostalni sindikat predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije, Sindikat obrazovanja Srbije i Granski sindikat prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“, biće održan u četvrtak, 11. aprila, u Beogradu.
Na današnjoj konferenciji za novinare ova tri sindikata, ukazano je da je, uprkos delatnosti koja je od izuzetne važnosti za društvo i velike odgovornosti koju imaju u obavlјanju svog posla, država ostala nema na zahteve zaposlenih i sindikata koji ih zastupaju.
Predsednica Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije, Bosilјka Jovanović, rekla je da je zabrana zapošlјavanja dovela do smanjenog broja izvršilaca, da 30 odsto zaposlenih radi na određeno vreme, da se ne plaća odgovarajuća stručna sprema i naknada od tri odsto za vaspitače koji imaju decu sa posebnim potrebama, kao i da pojedine lokalne samouprave kasne sa isplatom zarada.
Ne poštuje se zakon u pogledu normativa, prostora i broja upisane dece, ne rešava se adekvatno problem bolovanja, što sve zajedno doprinosi sve većem broju hroničnih obolјenja i porastu najtežih bolesti, dodala je ona.
Predsednica Sindikata obrazovanja Srbije, Valentina Ilić istakla je da je neophodno da se zaposleni u predškolskim ustanovama tretiraju kao i nastavnici osnovnih i srednjih škola.
„Zaposleni u ovom sektoru bespravno su stavljeni u stranu kao da nisu deo obrazovnog sistema, tako što su svsrtani u one koji se finansiraju od strane lokalne samouprave, dok su svi ostalu dobili povećanje plate od devet procenata,“ izjavila je Ilić.
Predesednica Odbora predškolaca sindikata Nezavisnost Suzana Lazarević rekla je da se protest ne organizuje samo iz ekonomskih već i moralnih razloga.
“Naše obaveze se nimalo ne razlikuju od učitelja i nastavnika u osnovnim školama, ali ljudi iz Ministarstva prosvete ne vide da smo deo sistema obrazovanja, mada po svim zakonima jesmo”, naglasila je Lazarević.
Protest, pod nazivom „Da li su predškolci prosveta“, počinje u 14 sati na Trgu Nikole Pašića, odakle će krenuti šetnja do zgrade Predsedništva Srbije i ministarstava finansija, prosvete i državne uprave i lokalne samouprave.

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović obavestila je predstavnike reprezentativnih sindikata železničkih preduzeća da će Vlada Srbije formirati radnu grupu zaduženu za izradu plana razvoja železničkog saobraćaja, saopštio je njen kabinet.
U toj radnoj grupi će biti predstavnici reprezentativnih sindikata železnice.
„Mnogo toga smo zajedno uradili i u reformisanju železnice i rešavanju pitanja koja su važna za zaposlene, od sprovođenja socijalnog programa, do izrade kolektivnih ugovora. Zajedno sa sindikatima rešavaćemo i sve izazove koji su pred nama, a tiču se pre svega nastavka modernizacije železnice i povećanja efikasnosti železničkih preduzeća“, rekla je Mihajlović.
Ona je naglasila da je železnica za Vladu Srbije od strateškog značaja i da će država nastaviti da ulaže u modernizaciju pruga.
Reprezentativni sindikati železničara na sastanku su izneli svoje probleme i stavove u vezi s načinom informisanja zaposlenih, izradom metodologije za vrednovanje poslova po preduzećima, a razgovarano je i o ulaganjima u uredjivanje putnih prelaza.
Sastanku su, pored reprezentativnih sindikata Infrastrukture železnice Srbije, Srbija voza, Srbija kargo i Železnice Srbije AD prisustvovali i predstavnici Sindikata železničara Srbije, Saveza sindikata železničara Srbije, Sindikata izvršnih službi srpskih železnica, Unije sindikata srpskih železnica, Sindikata radnika železničke infrastrukture Srbije, Sindikata Srbija kargo i Sindikata novinara Železnice Srbije.

Za deceniju i po u Srbiji je osnovan 21 lokalni socijalno-ekonomski savet. Prošle godine je intenzivirano formiranje novih, dok će se u narednom period još više raditi na jačanju njihovog kapaciteta I razvoju socijalnog dijaloga na lokalnom nivou.
To je ukazano na današnjem okruglom stolu pod nazivom “Jačanje kapaciteta za rad lokalnih socijalno ekonomskih saveta”, koji je, u organizaciji Fondacije Fridrih Ebert I Saveza samostalnih sindikata Beograda, održan u beogradskom hotelu “Metropol”.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović ocenio je da jačanje lokalnih socijalno-ekonomskih saveta doprinosi jačanju opšteg socijalnog dijaloga u Srbiji.
"Godinama pokušavamo da formiramo savete u Srbiji, ali ono što je suština problema je to da lokalne uprave nisu spremne da funkcionišu i rade sa predstavnicima poslodavaca i sindikata kako bi zajednički rešavali probleme", naveo je Orbović.
Prema njegovim rečima, Socijalno ekonomski savet Republike Srbije u poslednje dve godine aktivno radi na rešavanju tog problema, u čemu su veliki doprinos dali I aktuelni ministar rada Zoran Đorđević I novi predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloše Nenezić.
“Uspeli smo da prošle godine osnujemo savete u Kruševcu, Pirotu, Inđiji I Kragujevcu, kao I u Nišu koji je, iako davno formiran, sada reaktiviran”.
Prema rečima Orbovića, pravovremeni dijalog je mnogo bolji način rešavanja problema nego da lokalne samouprave čekaju da nezadovoljni radnici iskažu svoje probleme na ulici.
Pohvalivši rad republičkog SES-a, na kojem se pokreću različite inicijative, Orbović je, ipak, skrenuo pažnju na inicijativu SSSS za ukidanje kaznenih poena za prevremeno penzionisanje, koju su prihvatili članovi Saveta i najviši predstavnici vlasti, ali do rešenja nije došlo.
„Radi se o oko 30.000 ljudi, koji su na biro rada otišli kao tehnološki višak, primali minimalac, a sada su dodatno kažnjeni, jer gube 2,5 penzije godišnje“, ukazao je predsednik Orbović, dodavši da SES mora da nađe snagu da ovo i slična pitanja reši.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda Tomislav Banović ocenio je da je neophodno da se unapredi rad lokalnih socijalno-ekonomskih saveta u Srbiji.
"Moramo pratiti organizovanost države da bi socijalno-ekonomski saveti zaživeli", rekao je Banović.
Ministar za rad, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević rekao je da nije zadovoljan brojem saveta koji su do sada formirani na lokalnom nivou i da će zato biti intenzivirano održavanje sednica republičkog SES-a i na lokalnom nivou.
On je ocenio da će na taj način da se podstakne ne samo jačanje, već i osnivanje novih socijalno-ekonomskih saveta na lokalnom nivou.
"Verujem da ćemo uspeti da medijski promovišemo razlog zbog kog treba da postoje ti saveti. Njihov rad na lokalnom nivou bi mogao da pruži najbolje inpute o tome šta mi na Socijalno-ekonomskom savetu na republičkom nivou treba da radimo", rekao je Đorđević.
Zamenik predsednika Unije poslodavaca Srbije Ivan Kovačević kazao je da se život u Srbiji ne odvija samo na centralnom nivou, već da se mnoge važne odluke donose na lokalnom.
"Brojna su pitanja koja se mogu rešiti na lokalu, a koja mogu doprineti da poslodavci rade uspešnije", rekao je on. "Očekujem da vrlo bzo formiramo savete u Pančevu, Zrenjaninu i Bačkoj Palanci", dodao je Kovačević.
Predsednica Saveza samostalnih sindikata Niša I potpredsednica Veća SSSS Olivera Bobić je rekla da u Nišu postoji dijalog socijalnih partnera, ali da nije institucionalizovan.
Savet u Nišu se nije sastajao još od 2013. godine, a lokalna samouprava zakazuje sednicu samo ako dođe do nekog protesta, kazala je ona, podsetivši da je dijalog jedini lek, ali da pojedinci nemaju svest o njegovom značaju.
Uprkos svemu tome, naš sindikat je uspeo da potpiše kolektivni ugovor za komunalni sektor, zaključila je Bobićeva.

U Novom Sadu je 28.marta održana sednica Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine, kojoj je prisustvovao I predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ljubisav Orbović.
Orbović je informisao članove tog Veća da će ove godine 27. april, Dan SSS Srbije, biti svečano obeležen u Somboru, 24. aprila, kao i da će Odlukom Veća SSS Srbije, 1. maj - Međunarodni praznik rada, biti obeležen protestnim okupljanjem i protestnom šetnjom u Beogradu.
Sednici, kojom je predsedavao predsednik SSSV, Goran Milić, prisustvovao je i potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za privredu i turizam Ivan Đoković, koji je predstavio predlog programa i mera aktivne politike zapošljavanja koje će Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam realizovati u 2019. godini.
On je naveo da je Pokrajinskim akcionim planom zapošljavanja planirano subvencionisanje samozapošljavanja nezaposlenih lica, zapošljavanje nezaposlenih lica i sprovođenje javnih radova na teritoriji AP Vojvodine.
Milić je informisao članove Veća o apliciranju za novi četvorogodišnji projekat i o predstojećoj 12. Sportskoj olimpijadi radnika Vojvodine, koja će biti održana u Novom Bečeju i Bečeju 2019. godine.

Stav države o kaznenim poenima za prevremeni odlazak u penziju biće poznat u narednih dvadesetak dana, a ovo će biti jedno od glavnih pitanja na novoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta sredinom aprila, pišu Novosti.
Tako će se država posle pet godina od uvođenja penala, prvi put ozbiljno pozabaviti ovim problemom, a najavljeno je da će do tada i ministarstvo rada i finansija izaći sa svojim predlozima i mogućnostima, piše list.
Zoran Mihajlović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, koji je pokretač ove inicijative, smatra da je taj sindikat uspeo da nadležnima "približi priču" i da se ovaj problem bliži rešenju.
"Nelogično je da neko ko je odvajao 40 godina doprinos zbog nedovoljnog broja godina starosti plaća penale", kaže on i dodaje da se kazneni poeni mogu obračunavati dok penzioner ne dostigne starosnu granicu od 65 godina, a onda bi ih trebalo ukinuti.
Ministar za rad Zoran Đorđević je posle sednice SES najavio "dubinsku analizu" problema a, Mihajlović smatra da ta analiza podrazumeva u stvari računicu koliko će državu to da košta.
Mislimo da to nije veliki izdatak za državnu kasu i PIO fond. Verujemo da će država imati sluha za ljude koji su na ivici egzistencije i koji godišnje zbog propisa gube dve cele penzije", kazao je Mihajlović.

Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije dao je pozitivno mišljenje za stavljanje van snage Zakona o privremenom uređenju osnovnica za obračun, isplatu plata i drugih primanja kod korisnika javnih sredstava.
Zakon se odnosi na 67.000 zaposlenih u javno komunalnim preduzećima i na oko 130.000 u javnom sektoru, to jest na ukupno oko 200.000 zaposlenih.
Sednici SES-a, održanoj 25.marta, prisustvovao je i ministar finansija Siniša Mali, koji je prihvatio inicijativu za početak primene zakona od 1. januara 2020. godine.
Na dnevnom redu bila je i inicijativa Saveza samostalnih sindikata Srbije za izmenu člana 70a. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, odnosno ukidanje penala za prevremeni odlazak u penziju.
Predstavnici Ministarstava rada i finansija uradiće zajedničku analizu o tome kakve efekte bi moglo da ima eventuano ukidanje "penala" za prevremeno penzionisanje, a nakon toga će ona biti predstavljena socijalnim partnerima, rekao je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević nakon sednice SES-a.
Đorđević je rekao da će to pitanje biti "dubinski analizirano", imajući u vidu da je važno da se postignu dugoročni pozitivni efekti i da se takva mera ne bi negativno odrazila na privredu i finansije.
"S obzirom na to da nismo ulazili u detalje, danas je dogovor bio da se dubinski vidi i napravi analiza koliko tih ljudii ima, koliko bi to koštalo državu i budžet, i ono što je najbitnije, kakve bi to efekte imalo dugoročno", rekao je Đorđević.
On je rekao da prevremeno penzionisanje utiče logično na povećanje broja penzionera u zemlji, a ako bi se penali ukinuli, onda treba videti da li bi oni bili ugroženi ekonomski i morali da budu korisnici nekih drugih pomoći.
"To bi opet moralo biti iz budžeta i ne bi anuliralo negativne efekte... Cilj je da položaj penzionera bude bolji, svakako ćemo gledati da gde god je moguće popraviti položaj penzionera, da to i učinimo", rekao je ministar rada.
Kako je dodao, gde god bude prostora biće "pomeranja", a za sledeću sednicu SES-a predstavnici Ministarstva rada i Ministarstva finansija će sprovesti analizu i predstaviti je socijalnim partnerima kako bi zauzeli stav o tome.
Nakon radnog dela sednica, održana je I zajednička sednica sa socijalno ekonomskim savetima iz RepublikeSrpske I Grčke, kojoj su prisustvovali i potpredsednik Ekonomskog i socijalnog saveta Grčke Georgios Karanikas i predsedavajući Ekonomsko-socijalnog saveta Republike Srpske, Dragutin Škrebić.
Na sastanku, kojem su prisustvovali I potpredsednik SSSS Duško Vuković i predsednik UGS "Nezavisnost" Zoran Stojiljković, razgovarano je o kolektivnom pregovaranju, rešavanju problema migracija i strategiji društveno-ekonomskog razvoja.

Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS), Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ i Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) zahtevaju od Vlade Srbije i rukovodstva Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) da se zaustavi drastično kršenje osnovnih radničkih prava i sindikalnog delovanja u Zavodu, i omogući da se, kroz socijalni dijalog, dođe do rešenja egzistencijalnih i statusnih problema zaposlenih.
Na konferenciji za novinare, održanoj u prostorijama SSSS, tri sindikalne centrale su ukazale na nezapamćeni pritisak poslodavca na zaposlene koji legalno protestuju, otpuštanje predsednika sindikalnih organizacija i otkazivanje ugovora zaposlenima koji su u štrajku ili podržavaju štrajkače.
Predsednik SSSS Ljubisav Orbović rekao je da je rukovodstvo RGZ, umesto da rešava goruće probleme, odlučilo za progon sindikalnih predstavnika, koristeći pritom sva sredstva propagande i vršeći pritisak na zaposlene.
„Štrajk u Zavodu traje već četvrtu nedelјu i ne vidi mu se kraj zato što nema pregovora sa menadžmentom, uprkos njegovoj zakonskoj obavezi. Štrajk je legitiman jer nije ispoštovan Sporazum koji je, u ime Vlade Srbije, potpisao u januaru ministar za rad sa sindikatima Zavoda“, kazao je Orbović.
Otpuštanjem predsednice samostalnog sindikata u Zavodu i njenog sina, koji je radio na određeno vreme čak 12 godina, nastavlјa se praksa obračuna poslodavaca sa sindikatima u celoj Srbiji, jer su prethodno otkaze dobili i predsednici naših sindikalnih organizacija u „Utvi“ iz Pančeva, kao i u dva preduzeća u Nišu i Somboru i to samo zbog obavlјanja sindikalnog posla, upozorio je Orbović.
„Mi nemamo nikakav interes, niti je iza ovoga neka politička pozadina, već samo želimo da zaposleni dobiju ono što su zaradili, odnosno da bude ispoštovan potpisani Sporazum“, zaklјučio je predsednik Orbović.
On je naveo da su se tri sindikalne centrale obratile za pomoć i Međunarodnoj konfederaciji sindikata, Evropskoj sindikalnoj konfederaciji i Evropskoj federaciji javnih službi, koje su izrazile veliku zabrinutost zbog drastičnog kršenja osnovnih sindikalnih prava i slobode sindikalnog delovanja od strane poslovodstva Republičkog geodetskog zavoda i Vlade Srbije.
U dopisima upućenim predsednici Vlade Srbije i ministru rada, ove tri međunarodne organizacije osuđuje te postupke i zahtevaju od vlade da poštuje pravo na kolektivno pregovaranje državnih službenika i prihvati ga kao glavno sredstvo za rešavanje sporova.
Predsednica ASNS Ranka Savić je rekla da su zahtevi i štrajk zaposlenih legitimni, te da su tri sindikalne centrale zajedno stale u odbranu njihovih prava.
Ukazavši na nezakonite postupke rukovodstva Zavoda, ona je navela primer predstavnika ASNS u tom preduzeću, kojem je pretresana kancelarija i zatraženo da mu se utvrdi psihička sposobnost.
I potpredsednik UGS Nezavisnost Dragan Milanović je osudio šikaniranje i otpuštanje sindikalnih predstavnika u Zavodu, ali i naveo da su još dva predsednika sindikalnih organizacija iz tog sindikata, iz Narodnog i Etnografskog muzeja, takođe dobili otkaze zbog sindikalnog delovanja.
„Iako menadžment Zavoda ne želi da reši problem, zaposleni i sindikati, koje su podržale i međunarodne sindikalne organizacije, ne mogu da izgube jer je pravda na njihovoj strani“, zaključio je Milanović.
I članovi Štrajkačkog odbora Geodetskog zavoda, Tatjana Samardžija, Stevan Todorov, Zoran Blagojević i Dijana Konstantinović su ukazali na brojne primere kršenja radnih i sindikalnih prava.
Predsednica Jedinstvene organizacije sindikata Zavoda, Dijana Konstatinović, ukazala je na diskriminatorski i anticivilizacijski potez rukovodstva Zavoda, kojim je onemogućeno deci čiji su roditelji u štrajku da dobiju nadoknadu za novogodišnje paketiće.
Predstavnici Štrajkačkog odbora su naveli da, uprkos svim pritiscima i pretnjama, neće odustati od svojih zahteva i najavili da su juče dobili od ministra za rad poziv na pregovore.

Zbog drastičnog kršenja osnovnih radničkih prava i sindikalnog delovanja u Republičkom geodetskom zavodu, kao i nezapamćenog pritiska poslodavca na zaposlene, koji legalno protestuju, reagovale su tri sindikalne centrale - Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS), Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ i Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS).
O dopisima predsednici Vlade Srbije, ministru rada i međunarodnim sindikalnim organizacijama, njihovoj reakciji i budućim sindikalnim potezima biće reči na zajedničkoj konferenciji za novinare, koja će biti održana u petak, 22. marta 2019. godine, u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije, Trg Nikole Pašića 5, salon na trećem spratu, sa početkom u 11 sati.
Sagovornici: predsednik SSSS Ljubisav Orbović, potpredsednik UGS Nezavisnost Dragan Milanović, predsednica ASNS Ranka Savić, dok će ispred članova Štrajkačkog odbora Geodetskog zavoda govoriti Tatjana Samardžija, Stevan Todorov, Zoran Blagojević i Dijana Konstantinović.

Regionalni trening, u organizaciji Međunarodne organizacije rada (MOR), pod nazivom „Obezbeđivanje zaštite prava radnika na novim poslovima“, održan je 4-8. marta u Torinu, na kojem su učestvovali i predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Regionalni kurs za sindikate osmišlјen je na osnovu iskustva stečenog u regionu, a vezano za budućnosti rada u kontekstu sve globalizovanijeg i digitalizovanijeg sveta.
Cilј kursa bio je jačanje kapaciteta sindikalnih organizacija da koriste međunarodne radne standarde za pobolјšanje radnih prava i socijalne zaštite radnika u novim sektorima i radnim mestima.
Učesnici su razmenili nacionalna iskustva i tražili rešenja za nove izazove koje donosi digitalna ekonomija, sa posebnim osvrtom na tehnološke promene u svetu rada, zapošlјavanje u novim sektorima, reforme radnog prava - fleksibilizacija i deregulacija (nova pravna regulativa), zaštita radnika u „nestandardnim“ radnim odnosima, tj na određeno vreme, sa skraćenim radnim vremenom, rad u agencijama i prikriven radni odnos, kao i posebno koje su sindikalne strategije i akcije.
MOR je predstavila publikacije „Rad za svetliju budućnost“ i „Izveštaj Globalne komisije za budućnost rada“, koja u centar svoje agende stavlјa lјude i njihove potrebe u svetu rada u budućnosti.
UNI GLOBAL UNION je predstavila ideju stvaranja globalne mreže sindikata, koja bi tražila preuzimanje odgovornosti od poslodavaca i države u doba digitalizacije i nestandardnih oblika zapošlјavanja. Po stavu tog sindikata, neophodno je da sindikati naprave svoje elektronske baze podataka, preko kojih će biti povezani na globalnu mrežu zbog digitalnih ekonomskih i rastućih nejednakosti. Potrebni su novi odgovori na novo vreme i poziva se na akciju sindikata pravlјenjem odelјenja u okviru radničkih organizacija, koja bi se bavila pitanjima digitalizacije i pravlјenja baze podataka svih članova sindikata.
Takođe, neophodno je tražiti redefiniciju pojma „Rada i zaposlenog“, kako bi se pokrili i zaštitili svi nestandardni oblici zapošlјavanja kroz 10 principa za baze podataka radnika i njihove zaštite.
Velika pažnja na kursu posvećena je radnicima na digitalnim platformama i njihovima pravima, kao i mogućnosti za pravnu regulaciju u ukviru nacionalnih propisa, mogućnostima za socijalni dijalog i dostojanstven rad u digitalnoj ekonomiji.
Razmatrane su mogućnosti kako da sindikati mogu da iskoriste digitalnu revoluciju i upravo preko platformi iskoriste prostor za buduće udruživanje i širenje ideja o zaštiti svih radnika na novim poslovima.
Predstavlјeni su svi nestandardni oblici rada, sa posebnim osvrtom na agencije za zapošlјavanje i njihove zloupotrebe od strane poslodavaca u celom regionu Evrope i Centralne Azije.

Snabdevanjem vodom i šinskim saobraćajem mogu da se bave i privatnici.Ugovorima o koncesiji ili javno-privatnom partnerstvu država će privatniku dati odrešene ruke da upravlјa ovim sektorom koji je dosad bio isklјučivo u nadležnosti lokalnih samouprava. Na taj način će se, smatraju u Samostalnom sindikatu komunalnih delatnosti, otvoriti vrata i za povećanje cena usluga.
Sve ovo predviđeno je izmenama Zakona o komunalnim delatnostima, koji je po hitnom postupku usvojen krajem prošle godine, a sa čijim odredbama se sindikalci nisu saglasili. Oni smatraju da će to prouzrokovati i smanjenje broja zaposlenih, ali i pad kvaliteta komunalnih usluga.
“Prilikom izrade osnovnog teksta Zakona, sa nadležnima je postignuta saglasnost da te, izuzetno važne delatnosti, ostanu u isklјučivoj nadležnosti javnih komunalnih preduzeća”, kaže Milan Grujić, predsednik tog sindikata.
“I pored toga, izmene su usvojene”.
Naš sagovornik naglašava da je nedopustivo dozvoliti privatnicima da upravlјaju javnim dobrom kao što je pijaća voda. Mnoge poslove oni su već preuzeli, kao što su iznošenje smeća, pogrebne usluge ili gradski prevoz u Beogradu i Despotovcu.
Stručnjaci ističu da su se Englezi "opekli" predajom energije u privatne ruke, a Belgijanci su imali loše iskustvo sa vodovodom. U Rumuniji i Bugarskoj je, nekontrolisanim ulaskom privatnog kapitala, država izgubila kontrolu nad komunalnom infrastrukturom, dok su i Mađarskoj raskidanje koncesije sa privatnikom platili pet miliona evra, jer građani nisu mogli da plaćaju vodu.
“U oblastima gde će se usluge građanima pobolјšati naravno da treba uklјučiti i privatnike”, kaže on.
“Međutim, za poslove vodosnabdevanja to može dovesti do naglog povećanja cene usluga koje građani ne mogu da plate, što će dovesti do njihove neredovnosti i nedostupnosti”.
Grujić objašnjava da je uz saglasnost lokalne samouprave i ranije deo posla u vodosnabdevanju mogao da radi i privatni sektor, kao što su, recimo, proizvodnja, distribucija ili održavanje, ali gazdovala je država.
“Sada će privatnik biti zadužen za celokupan posao i samim tim moći će da diktira cenu”, kaže on.
“To je nedopustivo kada je reč o vodosnabdevanju”.
Profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu Branislav Đorđević smatra da vodosnabdevanje nikako ne sme da dođe u ruke privatnika.
“To je razaranje sistema i svuda u svetu je ovaj proces išao u obrnutom smeru, od privatnog ka javnom”, kaže prof. Đorđević.
Jedan od prvih pokušaja desio se još pre petnaestak godina, kada je na čelu prestonice bio Nenad Bogdanović. Tada se govorilo o prodaji "Beogradskog vodovoda" za šestostruko manji iznos nego što je on u tom trenutku vredeo.
Izvor: Novosti

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije uvelo je upravni nadzor nad radom Republičkog geodetskog zavoda (RGZ).
Kako je saopšteno iz kabineta potpredsednice Vlade i ministarke građevinarstva Zorane Mihajlović, cilј nadzora je da se sagleda kompletna situacija u RGZ-u i predlože mere koje treba da donese Vlada Srbije radi efikasnijeg funkcionisanja katastra.
Radna grupa Ministarstva, između ostalog, ima zadatak da utvrdi broj nezavršenih i završenih predmeta u prvostepenom i drugostepenom postupku tokom 2018, broj predmeta otvorenih po pritužbama na rad RGZ-a, broj sistematizovanih i popunjenih radnih mesta po svim vrstama ugovora, i da analizira interne procedure i akta katastra.
Na osnovu prikuplјenih činjenica, radna grupa će potpredsednici Vlade dostaviti izveštaj s predlogom mera čije je donošenje u nadležnosti Vlade Srbije, dodaje se u saopštenju.
Izvor: Tanjug

Svi zahtevi zaposlenih u Pošti Srbije su realni i ostvarivi, tražimo povećanje plate i isplatu zarada iz dobiti preduzeća, kaže Zoran Pavlović iz Samostalnog Sindikata poštanskih radnika.
Dodaje da zaposleni ne traže novac iz budžeta, već naprotiv - ako imaju veće zarade, platiće veće poreze i puniće budžet.
U Pošti Srbije opet nezadovolјstvo dela radnika, zbog čega se već nekoliko dana obustavlјa slanje pošilјki u periodu od 20 do 23:30 sati, što prouzrokuje i kašnjenje isporuke krajnjim korisnicima. Predstavnici sindikata kažu da će sa tim nastaviti jer su nezadovolјni time što se njihovi zahtevi već godinama ignorišu.
"Zaposleni su se samoorganizovali u glavnom poštanskom centru u Beogradu, ostavili su jedan pristojan rok od dve nedelјe ispostavlјajući zahtev za povećanjem zarada. Nakon isteka tog roka, u međuvremenu se ništa nije promenilo i zaposleni su se spontano okupili i obustavili su rad u navedenom periodu i time skrenuli pažnju na probleme koje imaju", kazao je Pavlović u Danu uživo.
Pavlović kaže da u Pošti postoje mnogi problemi, a da su osnovni - zarade, koje se, kako je rekao, na nominalnom nivou od pre sedam godina. "Kada su smanjene plate 2014. godine, mi smo bili javni sektor, kada je ponekom vraćeno, nama nije nijedan procenat, navodno u januaru je bilo tri procenta povećanja. U februaru 2019, nominalno je plata manja u odnosu na pre sedam godina, a realno za više od 20 procenata", rekao je Pavlović.
On je objasnio da se zarade zaposlenih sa stručnom stručnom spremom kreću u rasponu od 32.000 do 39.000 dinara, u zavisnosti od radnog staža.
"Naše zarade, u srednjoj stručnoj spremi, su se uvek kretale oko republičkog proseka. Danas je taj prosek oko 50.000, a naše zarade od 32.000 do 39.000 dinara. Svaki penzioner koji je otišao u punu penziju, on sad ima višu penziju nego da radi na mestu sa kojeg je otišao", naglasio je Pavlović. Predstavnik sndikata kaže i da oni od 2016. godine izlaze sa istim zahtevima.
"Na prvom mestu je zarada, tražimo da se ona vrati na nivo republičkog proseka, a na drugom isplata zarada iz dobiti preduzeća. Preduzeće raspolaže sa oko sedam milijardi dobiti, što je dovolјno za isplatu sedam zarada...Mi smo pokrenuli i inicijativu za isplatom jednokratne pompoći od 50.000 dinara, što je sedmina od ukupne dobiti. Nikada nas nisu udostojili odgovora", kazao je.
Kako je rekao, obratili su se svim nadležnim - i v.d. direktorki Miri Petrović, predsedniku Nadzornog odbora, premijerki Ani Brnabić, kao i ministrima Rasimu Ljajiću i Milan Krkobabiću.
"Niko nas nije ni odgovora udostojio", rekao je gost N1.
Osim zarada i dobiti, problem je, kaže, i zabrana zapošlјavanja u javnim preduzećima, kao i niska plata za one kojima se nudi posao na neodređeno vreme.
A onda imate i zapošlјavanje po partijskoj i rodbinskoj liniji, a oni se ne zapošlјavaju kao poštari...Danas je stanje gore nego što je bilo, ali bolјe nego što će biti sutra, kazao je Pavlović.
"Prosto, imam utisak, pošto smo obavestili nadležne o stanju u Pošti ali i o tržištu, kao da neko namerno želei da uruši sistem, kako bi izdvojio profitabilan deo i privatizovao ga...Ne znam zašto zaposleni ne mogu iz sopstvenih sredstava dobiju povećanje plata ili da podele zaradu iz dobiti, pa mi smo učestvovali u toj zaradi", upitao je Pavlović.
Svi njihovi zahtevi su, kaže, realni i ostvarlјivi.
"Ne tražimo pare iz budžeta, naprotiv, ako imamo veće zarade, platićemo veće poreze i punićemo budžet", rekao je.
Izvor: N1

Savez samostalnih sindikata Kragujevca saopštio je da se, u državnoj ustanovi Zavod za zbrinjavanje odraslih lica „Male Pčelice“, za nekoliko dana „dobrovolјno“ isčlanilo 132 člana tog sindikata, dok oni koji nisu hteli da se isčlane trpe šikaniranje.
„Četvoro prvih lјudi sindikata, raspoređeno je na poslove u pavilјonu koji zaposleni kolokvijalno nazivaju ’Goli otok’. Oni koji su se isčlanili iz našeg sindikata, očigledno po preporuci, većinski su postali članovi drugog sindikata, za koji se govori da je sindikat jedne partije“, navodi se u otvorenom pismu ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koga Sindikat Kragujevca pita „da li je ovo Srbija koju želimo?“
„Indikativno je da su obrasce za iščlanjavanje, prema tvrdnjama predstavnika našeg sindikata u Zavodu, delili rukovodioci nižeg nivoa rukovođenja, koji nisu znali da odgovore ko im je dao te obrasce. Zabeležen je i slučaj potpisivanja ovog obrasca - ispisnice, i od radnika koji nikada nije bio naš član. Strah je veliki!“
Sve ovo se događa, dan nakon što je predsednik Saveza samostalnih sindikata Kragujevca bio u Zavodu.
Zaposleni u Zavodu su u strahu i njihove učestale žalbe nama i našim advokatima, jesu neposredni povod da Vam se javno obratimo i zatražimo da državne institucije suzbiju ovakava dešavanja u državnom Zavodu.
„Ukoliko država ne zaštiti radnike, ostaje im Crkva, koja je valјda zato napravlјena u krugu ovog Zavoda“, navodi se u pismu.

Savez samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ i Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata zatražili su danas od predsednice Vlade Srbije hitan sastanak kako bi se konačno pronašlo rešenje za probleme zaposlenih u Republičkom geodetskom zavodu.
U pismu Ani Brnabić zahteva se da hitno primi predsednike ove tri sindikalne centrale, kao i predstavnike Republičkog geodetskog zavoda.
„S obzirom na to da prethodni sastanak Štrajkačkog odbora Zavoda sa Vama, ne samo da nije urodio plodom, već je došlo do šikaniranja zaposlenih, neophodno je održavanje novog, jer postoji opasnost od eskalacije protesta, što nije naš, a verujemo ni Vaš cilј“, navodi se u pismu.
(Pismo u celosti)

Sindikat radnika građevinarstva i IGM Srbije је, povodom 8. Marta - Međunarodnog dana žena, u saradnji sa Internacionalom radnika građevinarstva i drveta (Building and Wood Workers International – BWI), organizovao okrugli sto na temu“Zaustavimo nasilje po rodnoj osnovi“.
U radu skupa učestvovale su predstavnice Sekcije žena SSSS, Sekcije mladih SSSS, kao i predstavnice medija.
Skup je otvorio Saša Torlaković, predsednik SRGIGMS, naglasivši da je rodna ravnopravnost, pre svega, pitanje socijalne pravde i socijalnog napretka.
Dr Radmila Obrenović, predsednica Sekcije žena SSSS, prezentovala je podatke o neravnopravnosti žena u odnosu na muškarce, kao i o nasilju nad ženama, a govorila je i o ulozi sindikata u zaštiti socijalnih i radnih prava žena.
Jelena Gligorijević, članica Sekcije mladih SSSS i predstavnica SRGIGMS u Ženskom odboru BWI, govorila je o negativnim primerima nasilja nad ženama na radnom mestu i kako se takva vrsta nasilja u psihičkom smislu manifestuje na žrtvu.
Ružica Grabovac, predsednica Sekcije mladih SSSS, ukazala je na probleme sa kojima se susreću mlade radnice prilikom stupanja na rad i ulozi Sekcije mladih u suzbijanju ovakvih pojava, kao i o pomoći koju će Sekcija pružati svojim članicama.
U okviru debate, ispred Sekcije žena govorila je specijalista medicine rada, dr Maja Milošević, koja je autentično iznosila sa čime se susretala kada je u pitanju nasilje nad ženama i kakve to posledice ostavlja na mentalno zdravlje žene, kako u privatnom, tako i u profesionalnom životu.
Ispred Saveza samostalnih sindikata Srbije, psiholog Mara Zimonjić je govorila o iskustvima sa radionica „Budi snažan, budi svoj!“, koje doprinose osnaživanju članica Sindikata, a u kojima se posebna pažnja posvećuje ženama i problemima nasilja po rodnoj osnovi, kao i o psihološkoj pomoći koju takve radionice pružaju.
Zaljučeno je da je potreban konstantan rad na promeni svesti svih činilaca društva.
Sa skupa su poslate poruke, koje mogu biti parole budućih kampanja, poput „NEĆEMO DA TRPIMO!“„PRIJAVI I REAGUJ!“
Na kraju skupa, članice Sekcije mladih podelile su flajere prolaznicima ispred zgrade Sindikata.

Izbori za Evropski parlament, koji se održavaju u maju, izuzetno su značajni, a odziv i glasovi žena biće od presudne važnosti za zaustavlјanje anti-evropskih i desničarskih partija.
Zato Evropska sindikalna konfederacija (EKS), na 8.mart – Međunarodni dan žena, upućuje poziv ženama da učestvuju na evropskim izborima i da glasaju za ženske kandidate koji podržavaju rodnu ravnopravnost i zahteve sindikata za pravedniju Evropu za sve radnike.
''Sindikalni pokret se zalaže za prava žena i njihovo učešće u našoj demokratiji – kao glasača i kao kandidata'', rekla je Monserat Mir, Savezni sekretar EKS.
''Žene mogu da naprave veliku razliku u zaustavlјanju širenja ekstremne desnice i zauzimanju za demokratiju u Evropi. U odnosu na muškarce manja je verovatnoća da će žene glasati, ali isto je tako manja verovatnoća da će glasati za ekstremne populističke partije ili desnicu.''
''Pozivamo žene da izađu na glasanje i da podrže ženske kandidate čije partije se zalažu za pravedniju Evropu za radnike, uklјučujući jednakost između žena i muškaraca.''
''Rodna ravnopravnost je, pre svega, pitanje socijalne pravde i socijalnog napretka. To je u direktnoj suprotnosti sa onim što ekstremna desnica i ultra-konzervativne nacionalističke partije žele, a to je da rasplamsaju mržnju prema migrantima, konstruktivnoj evropskoj saradnji i jednakosti između žena i muškaraca.''
EKS je objavio izborni program za ''Pravedniju Evropu za radnike'', koji sadrži nekoliko zahteva za EU po pitanju rodne ravnopravnosti, uklјučujući:

• Obezbeđivanje jednake zarade – za isti rad ili rad iste vrednosti – za žene i muškarce u svim zemlјama EU;
• Punu primenu Evropskog stuba socijalnih prava usvojenog od strane EU 2017., uklјučujući pravo na rodnu ravnopravnost;
• Pozivanje na akciju EU da bi se zaštitila prava žena.

EKS je dugo vršila pritisak na EU da usvoji snažnu političku strategiju za postizanje rodne ravnopravnosti i rešavanje problema uznemiravanja i nasilјa nad ženama, i nastaviće da se bori za prava žena.
Savez samostalnih sindikata Srbije, kao članica EKS-a, pridružuje se zahtevima za pravedniju Evropu za radnike, uklјučujući jednakost između žena i muškaraca.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović izjavio je će, ukoliko građani Srbije osete da su ove godine malo bolje živeli nego prethodne, to značiti da se u praksi sprovodi Program dostojanstvenog rada, koji je danas potpisan u prostorijama SSSS.
„Sigurno ne možemo za kratak period dostići nivo koji imaju zaposleni u Evroskoj uniji, ali je vrlo bitno da radnik u Srbiji svakog meseca i svake godine oseti neki boljitak“, rekao je Orbović nakon potpisivanja Programa.
Prema njegovim rečima, postoji spremnost svih socijalnih partnera da se dostojanstven rad podigne na viši nivo, kao i odnos zaposlenih i poslodavaca.
„Svesni smo da će to biti teško i da će zavisiti od svih nas, ali ne bih potpisivao ovakav akt ako ne bih verovao da ćemo u narednom periodu postići boljitak“, istakao je Orbović.
„Mi smo, nažalost, u poslednjih dvadesetak godina išli korak napred, a jedan ili dva nazad i zato se nadam da ćemo, barem laganim korakom, ići stalno napred. Mada, nama je neophodan malo veći korak napred, s obzirom na to da smo poprilično zaostali za razvijenim društvima“, ukazao je predsednik Orbović.
Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost Zoran Stojiljković ocenio je da će od budućnosti rada zavisiti i budućnost sindikata i zaposlenih u Srbiji.
„Zajedničko vlasništvo nad ovim projektom nam je garant da će Program biti i sproveden u delo. Jer kroz Nadzorni odbor imamo zajedničku kontrolu nad ovim projektom i mogućnost da najmanje dva puta godišnje održimo konferencije na kojima ćemo predstaviti šta je urađeno. Mehanizam je takav da obezbeđuje uticaj svih aktera i neka vrsta garancije da se ne radi o projektu čije ćemo efekte evoluirati nakon što projekat bude završen. To je i način da projekat bude vidljiv za zaposlene i sve građane Srbije“, rekao je Stojiljković.
Zamenik predsednika Unije poslodavaca Srbije, Ivan Kovačević, kazao je da svi moraju biti svesni da ne može biti zadovoljnog poslodavca ako nema zadovoljnog radnika.
„Da bi to ostvarili moramo svi da kontunirano radimo na stvaranju boljih uslova za funkcionisanje naše privrede. Nismo mi u Uniji protiv kretanja kapitala, ali domaći poslodavci moraju dobiti barem približne uslove koje imaju strani investitori u našoj zemlji“, istakao je Kovačević.
Pomoćnik generalnog direktora Međunarodne organizacije rada (MOR) i regionalni direktor za Evropu i centralnu Aziju, Hajnc Koler rekao je da je ova godina veoma značajna za MOR, koji obeležava vek postojanja, pa je i „potpisivanje ovog programa značajan doprinos Srbije ovom jubileju“.
„Socijalni dijalog nije uvek lak, ali je izuzetno bitan. Program dostojanstvenog rada upravo predstavlja značajan simbol socijalnog dijaloga. Nadam se da će Program biti i sproveden u praksi, a MOR je tu da pruži podršku socijalnim partnerima u njegovom sprovođenju“, naglasio je Koler.
Program, koji će važiti do 2022. godine, potpisali su predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost, Zoran Stojiljković, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, pomoćnik generalnog direktora Međunarodne organizacije rada (MOR) i regionalni direktor za Evropu i centralnu Aziju, Hajnc Koler i zamenik predsednika Unije poslodavaca Srbije, Ivan Kovačević.
Ovaj dokument predviđa zajedničke akcije vlade, socijalnih partnera i MOR-a na ostvarivanju najviših radnih standarda i standarda socijalne zaštite.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović izjavio je će, ukoliko građani Srbije osete da su ove godine malo bolje živeli nego prethodne, to značiti da se u praksi sprovodi Program dostojanstvenog rada, koji je danas potpisan u prostorijama SSSS.
„Sigurno ne možemo za kratak period dostići nivo koji imaju zaposleni u Evroskoj uniji, ali je vrlo bitno da radnik u Srbiji svakog meseca i svake godine oseti neki boljitak“, rekao je Orbović nakon potpisivanja Programa.
Prema njegovim rečima, postoji spremnost svih socijalnih partnera da se dostojanstven rad podigne na viši nivo, kao i odnos zaposlenih i poslodavaca.
„Svesni smo da će to biti teško i da će zavisiti od svih nas, ali ne bih potpisivao ovakav akt ako ne bih verovao da ćemo u narednom periodu postići boljitak“, istakao je Orbović.
„Mi smo, nažalost, u poslednjih dvadesetak godina išli korak napred, a jedan ili dva nazad i zato se nadam da ćemo, barem laganim korakom, ići stalno napred. Mada, nama je neophodan malo veći korak napred, s obzirom na to da smo poprilično zaostali za razvijenim društvima“, ukazao je predsednik Orbović.
Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost Zoran Stojiljković ocenio je da će od budućnosti rada zavisiti i budućnost sindikata i zaposlenih u Srbiji.
„Zajedničko vlasništvo nad ovim projektom nam je garant da će Program biti i sproveden u delo. Jer kroz Nadzorni odbor imamo zajedničku kontrolu nad ovim projektom i mogućnost da najmanje dva puta godišnje održimo konferencije na kojima ćemo predstaviti šta je urađeno. Mehanizam je takav da obezbeđuje uticaj svih aktera i neka vrsta garancije da se ne radi o projektu čije ćemo efekte evoluirati nakon što projekat bude završen. To je i način da projekat bude vidljiv za zaposlene i sve građane Srbije“, rekao je Stojiljković.
Zamenik predsednika Unije poslodavaca Srbije, Ivan Kovačević, kazao je da svi moraju biti svesni da ne može biti zadovoljnog poslodavca ako nema zadovoljnog radnika.
„Da bi to ostvarili moramo svi da kontunirano radimo na stvaranju boljih uslova za funkcionisanje naše privrede. Nismo mi u Uniji protiv kretanja kapitala, ali domaći poslodavci moraju dobiti barem približne uslove koje imaju strani investitori u našoj zemlji“, istakao je Kovačević.
Pomoćnik generalnog direktora Međunarodne organizacije rada (MOR) i regionalni direktor za Evropu i centralnu Aziju, Hajnc Koler rekao je da je ova godina veoma značajna za MOR, koji obeležava vek postojanja, pa je i „potpisivanje ovog programa značajan doprinos Srbije ovom jubileju“.
„Socijalni dijalog nije uvek lak, ali je izuzetno bitan. Program dostojanstvenog rada upravo predstavlja značajan simbol socijalnog dijaloga. Nadam se da će Program biti i sproveden u praksi, a MOR je tu da pruži podršku socijalnim partnerima u njegovom sprovođenju“, naglasio je Koler.
Program, koji će važiti do 2022. godine, potpisali su predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost, Zoran Stojiljković, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, pomoćnik generalnog direktora Međunarodne organizacije rada (MOR) i regionalni direktor za Evropu i centralnu Aziju, Hajnc Koler i zamenik predsednika Unije poslodavaca Srbije, Ivan Kovačević.
Ovaj dokument predviđa zajedničke akcije vlade, socijalnih partnera i MOR-a na ostvarivanju najviših radnih standarda i standarda socijalne zaštite.

U prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije danas je potpisan Program dostojanstvenog rada za naredni trogodišnji period.
Program, koji će važiti do 2022. godine, potpisali su predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost, Zoran Stojiljković, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, pomoćnik generalnog direktora Međunarodne organizacije rada (MOR) i regionalni direktor za Evropu i centralnu Aziju, Hajnc Koler i zamenik predsednika Unije poslodavaca Srbije, Ivan Kovačević.
Ovaj dokument predviđa zajedničke akcije vlade, socijalnih partnera i MOR-a na ostvarivanju najviših radnih standarda i standarda socijalne zaštite.

Tri sindikata Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), čiji zaposleni štrajkuju, uputili su otvoreno pismo predsednici Vlade Srbije Ani Brnabić u kome traže da se hitno formira Odbor za praćenje i primenu sporazuma, koji je potpisan u januaru ove godine između Vlade i sindikata RGZ-a.
Istovremeno u otvorenom pismu od ministarke građevinarstva Zorane Mihajlović traže hitan prijem.
U pismu premijerki se navodi da se sporazum između RGZ-a i Vlade Srbije ne sprovodi, da je šrajk legitiman odgovor zaposlenih, u skladu sa odredbama sporazuma, kao i da nema političku konotaciju.
Sndikati RGZ-a podsećaju da su u poslednjih 15 godina organizovali osam štrajkova i da je motiv uvek bila „zaštita zaposlenih i odbrana njihove egzistencije i statusa“.
„Hajka koja se u sredstvima informisanja sprovodi protiv učesnika i organizatora štrajka od strane direktora i rukovodstva RGZ-a je pre svega oličenje bahatosti i izvesne moći“, navodi se u otvorenom pismu sindikata.
U pismu se pita kakva je budućnost RGZ-a sa rukovodstvom koje krši zakone i sporazume koje garantuje Vlada Srbije i da li ima smisla očekivati povećanje efikasnosti rada RGZ-a ako se primanja zaposlenih vraćaju na nivo 2009. godine.
„Osnovno je pitanje zbog čega još uvek nije formiran Odbor za praćenje i primenu sporazuma koji je potpisan 21. januara 2019. godine između Vlade Srbije i sindikata RGZ-a? Ovim putem od Vas zahtevamo da se po hitnom postupku formira i sazove Odbor kako bi utvrdio sve elemente kršenja postignutog Sporazuma“, navode iz sindikata i naglašavaju da se problemi mogu otkloniti brzo i tako obezbediti uslovi za neometan rad sklužbi katastra.
Sindikati su poručili premijerki da je od najvišeg interesa da se RGZ reformiše u skladu sa strategijama koje su usvojene, ali i da se socijalno pitanje zaposlenih „uredi na način koji je najprimereniji i najoptimalniji u odnosu na stanje u Republičkom geodetskom zavodu“.
U otvorenom pismu ministarki građevinarstva Zorani Mihajlović sindikati traže da njihovu delegaciju hitno primi na razgovor i ističu da navodi direktora o političkoj pozadini štrajka u RGZ-u nemaju nikakvog osnova.
„To je sve plod fikcije i insinuacija usmerenih ka prikrivanju sopstvene neodgovornosti i nesnalaženja u uslovima u kojima ideja o pretvaranju RGZ-a u privredno ili ortačko društvo nije dobila podršku u Vladi Srbije“, navodi se u pismu ministarki.
Istaknuto je da zaposleni u RGZ-u ne smeju da budu taoci neuređenih odnosa između Vlade Srbije i RGZ-a.
Podseća se i da su dosadašnje molbe sindikata, koje su upućivali ministarstvu u vezi sa sprovođenjem reforme RGZ-a i rešavanjem statusnih pitanja, ostale bez reakcije, kao i insistiranje sindikata da ministarstvo pokrene nadzor nad radom rukovodstva RGZ-a.
Sindikati su ministarki u otvorenom pismu postavili ista pitanja koja su uputili direktoru RGZ u nadi da će ona moći da im odgovori.
Pored ostalog traže odgovor o iznosu izdvojenih sredstva za više projekata koji su sprovedeni u RGZ, kao i o tome čija je odluka dovela da se u januaru 2018. godine ukine dodatak za više od 700 zaposlenih RGZ-a i svima umanje primanja i pored odluke Vlade Srbije o povećanju osnovice za pet odsto za zaposlene u javnoj upravi.
Sindikati zahtevaju i odgovor koliko je RGZ, u periodu od 2015. do ove godine, primio službenika putem preuzimanja iz drugih državnih organa, kao i koliko je to uticalo na povećanje mase sredstava za zarade zaposlenih.
Očekuju i odgovor koliko je kredita i donacija utrošeno od 2014. do ove godine, odnosno koliko je sredstava potrošeno na opremu, prostor i zaposlene u RGZ-u.
Izvor: Beta

Dva smrtna slučaja na novosadskim gradilištima u protekla nepuna dva meseca aktuelizovala su apele sindikata, drugih organizacija i institucija, kao i pojedinaca da nadležni učine sve kako bi sigurnost i bezbednost zaposlenih bile dovedene na najviši nivo.
Povodom pogibije mladog inženjera na gradilištu u Novom Sadu, kao i nedavnog stradanja građevinskog radnika angažovanog na izgradnji "Pupinove palate", Savez samostalnih sindikata Grada Novog Sada i opština su zatražili od poslodavaca da povećaju bezbednost na radu.
“Još jednom tražimo od poslodavaca da ulažu u bezbednost i zdravlјe svojih radnika, jer to nije trošak, već investicija. Da država, preko inspekcijskih službi, pojača kontrolu gradilišta i da se što pre pristupi formiranju odbora za bezbednost i zdravlјe na radu”, navodi taj sindikat, i istovremeno podseća da je 2019. proglašena za godinu bezbednosti i zdravlјa na radu.
I predsednik Sindikata građevinara Novog Sada Josip Modić ponovo je apelovao, kako na poslodavce i državne institucije, tako i na same radnike, da povedu više računa o sigurnosti.
“Ima nesavesnih poslodavaca koji ne ispunjavaju osnovne elemente zaštite zaposlenih, od toga da drže neprijavlјene radnike, da nemaju neophodni akt o proceni rizika na radnom mestu, kao ni lice zaduženo za bezbednost radnika na radu”, kaže Modić za "Novosti", napominjući da te propise najčešće krše manje građevinske firme, dok oni veliki poslodavci u građevinskoj industriji uglavnom vode računa o bezbednosti zaposlenih.
Ali se i na njihovim gradilištima dogode nesreće s fatalnim ishodom.
Modić apeluje na radnike da iskoriste zakonom utvrđena prava, da odbiju da rade ako uslovi nisu bezbedni i da prijave poslodavca nadležnoj inspekciji ili sindikatu. “Mi ćemo u njihovo ime uputiti prijavu inspekciji. Moramo svi zajedno da stanemo na kraj nebezbednom radu”.
Prvi čovek Sindikata građevinaca napominje i da ima dosta slučajeva kada se radnici ne pridržavaju propisa o zaštiti, da ne nose zaštitnu opremu ili ne vode dovolјno računa o svojoj bezbednosti, iako su im uslovi za to obezbeđeni. Stoga i na njih apeluje da budu oprezniji i da povedu više računa o sopstvenoj bezbednosti na radu, a time i o sigurnosti svojih porodica.
Sindikat je zatražio od Grada da oformi savet za borbu protiv sive zone i rada na crno, kao i za podršku građevinskoj industriji.
“Očekujemo da to telo uskoro bude formirano i da sa svoje strane doprinese povećanju bezbednosti na radu”, kaže Modić.
Izvor: Novosti

Revidirana lista profesionalnih oboljenja u Srbiji, prema novom Pravilniku, sadrži 64 umesto dosadašnjih 56 bolesti.
U delu Pravilnika koji se odnosi na bolesti prouzrokovane hemijskim dejstvom, dodate su tri nove profesionalne bolesti i to: trovanje talijumom, trovanje platinom ili njenim jedinjenjima i trovanje osmijumom ili njegovim jedinjenjima, saopštilo je Ministarstvo za rad.
U delu koji utvrđuje bolesti prouzrokovane fizičkim dejstvom, lista je dopunjena bolestima: oštećenje sluha izazvano bukom i oboljenja izazvana vibracijama koje se prenose na ruke i vibracijama koje se prenose na celo telo.
Među bolestima prouzrokovanim biološkim faktorom unete su tetanus i oboljenja prouzrokovana direktnim kontaktom sa drugim biološkim agensima na radu koja nisu gore pomenuta a za koje postoje naučni/literalni dokazi ili za koje postoje dokazi iz praktičnih iskustava.
Takođe, u delu koji se odnosi na bolesti pluća, u Pravilniku su unete četiri nove profesionalne bolesti: pneumokonioze uzrokovane nefibrozogenom prašinom/ vlaknima; bisinoza pluća, kanabioza, bagasoza, bronhijalna astma i oboljenje gornjih disajnih puteva.
Pored ovoga, dopunjeni su pojedini postojeći opisi poslova i radnih mesta na kojima se pojavljuje profesionalna bolest, kao i uslovi za priznavanje bolesti kao profesionalne.
Pravilnik je donela radna grupa koja je formirana rešenjem ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zorana Đorđevića.Pored predstavnika Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračkih i socijalnih pitanja, radnu grupu činili su predstavnici medicinske struke i to predstavnik Ministarstva zdravlja, predstavnici Instituta za medicinu rada Srbije „Dr Dragomir Karajović", inače profesori na Medicinskom fakultetu, kao i predstavnici Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Takođe, članovi radne grupe bili su i predstavnici Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, UGS ”Nezavisnost”, Saveza samostalnih sindikata Srbije i Unije poslodavaca Srbije. Pravilnik se objavljuje u ”Službenom glasniku Republike Srbije” i stupiće na snagu 8 dana nakon objavljivanja u ”Službenom glasniku Republike Srbije”, navodi se u saopštenju. Izvor: Tanjug

Dvojica radnika poginula su na gradilištima u Srbiji u poslednjih mesec dana dok je jedan teško povređen. Nepoštovanje bezbednosnih pravila, umor, ali i preterana samouverenost razlozi su tragedija, kažu stručnjaci.
Prošle godine na radnom mestu poginula su 53 radnika, od čega je više od polovine u sektoru građevinarstva i prerađivačkoj industriji, što je najviše od 2006. godine.
Vladimir Gvozdenović, predsednik Veća Savez samostalnih sindikata grada Novog Sada kaže za "Blic" da radnici na gradilištima najviše ginu zbog nepoštovanja Zakona o bezbednosti i zdravlјu na radu.
“Radnici, nažalost, nemaju dovolјno razvijenu svest o obavezi korišćenja zaštitnih sredstava i opreme, a na podizanju te svesti i na edukaciji radnika o toj temi moraju da insistiraju poslodavci i da ne angažuju nestručna lica za rad”, smatra Gvozdenović.
Ne želeći da svu krivicu svalјuje na radnike, Gvozdenović ističe da je po njegovom mišlјenju jedan od glavnih uzroka tragedija na radu pad koncentracije.
“Ljudi se plaše da će izgubiti posao i postalo je sasvim normalno da rade i po dve/tri nedelјe bez slobodnog dana. Dešava se da rade i po 12 sati dnevno kako bi ispoštovali rokove koje su im zadali poslodavci. U takvim uslovima, naravno, da dolazi do pada koncentracije pa su nesreće skoro neminovne. Inspekcija pri nadzoru može konstatovati da su ispoštovane sve mere zaštite na radu, da je sva oprema tu i da je radnici koriste, ali ne može da utvrdi koliko je neki radnik umoran i da predvidi da li će mu opasti koncentracija. Za to je nadležan poslodavac, tako da puno zavisi i od njegovog odnosa prema radnicima”, kaže Gvozdenović.
Sa njim se slaže i prof. dr Milan Trivunić sa Departmana za građevinarstvo i geodeziju novosadskog Fakulteta tehničkih nauka, koji kaže da čitav sistem mora dobiti drugačiju formu kako bi sve u građevinarstvu moglo dobro funkcionisati.
“Naši zakoni su dobri i usklađeni su sa onima u EU, ali se javlјa problem prilikom implementacije, i to posebno u građevinarstvu jer je svaki objekat priča za sebe koji nosi niz opasnosti, a kojih nije bilo na prethodnom objektu. Ako sve posmatramo kao sistem, nema jednog krivca. Krivi su radnici koji ne poštuju propise, krivi su poslodavci koji ne angažuju stručna i obučena lica. Sa druge strane, poslodavci angažuju stručnjake za bezbednost na radu koji su kvalifikovani, ali nisu iz građevinske struke, te ne znaju koje sve opasnosti nosi jedno gradilište”, priča Trivunić.
Dodaje da je ranije bilo manje nesreća zbog većeg poštovanja propisa, obučenosti radnika, savesnog poslovanja poslodavaca i poštovanja hijerarhije jer se tačno znalo ko uopšte sme da pristupi gradilištu na kojem se skoro nije mogao zateći radnik koji nije prošao osnovnu obuku o zaštiti na radu.
Povodom pogibija radnika, zaštitnik građana Zoran Pašalić pokrenuo je kontrolu, te je nakon pet meseci njenog trajanja izjavio da na osnovu prvih zaklјučaka "ne može da imenuje nijednu pojedinačnu instituciju kao odgovornu, već da su krivi svi".
Prema njegovim rečima, osim manjka lјudi zaduženih za kontrolu, mali je i broj sudskih epiloga.
“Osnovna stvar je ko kontroliše preduzetnike i pravna lica. Ako jedan inspektor rada kontroliše 1.706 privrednih subjekata, onda to govori o mogućnosti brze i efektne kontrole. Kada inspektor obavi kontrolu i uradi sve kako treba, onda mora imati sudski epilog - krivični ili prekršajni. U 2017. bilo je 0,6 odsto krivičnih prijava u toku nadzora, a u 2018. 0,5 odsto, dok je prekršajnih prijava bilo 3,5 u 2017. a u 2018. je porastao broj na 23 odsto. To govori da postoji mogućnost kalkulacije kaznama. Da neko može, ne kažem da radi, da kalkuliše i kaže "svesno idem u rizik jer je epilog takav kakav je", ocenio je Pašalić.
Među uzrocima nesreća su i divlјa gradilišta na kojima se ne poštuju bezbednosni propisi, ali i upotreba alkohola na radnom mestu. Kako je ranije izjavio predsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić, "na pojedinim gradilištima promet piva je veći nego u kafićima".
Prof. dr Milan Trivunić tvrdi da do nesreća često može da dovede i naš psihološki profil koji propagira mačizam. "Gradilište mora da ima jasnu hijerarhiju i mora da se zna ko koga sluša. Kod nas stalno neko ima neku potrebu da se dokazuje da je bolјi i spretniji u nečemu, čak i po cenu sopstvene bezbednosti. Gradilište mora da ima jasnu hijerarhiju i mora da se zna ko koga sluša .
A o tome da smo svi majstori za sve i da sve znamo izlišno je i govoriti. Ako šef kaže da je kraj radnog vremena, ne treba neko da se pravi pametan i da kaže: još samo ovo da završim ili da preskočim sa ove skele na onu da uzmem nešto...
Takođe, često se mogu čuti i reči: "Šta će meni šlem?" Nije to neko bezveze propisao i to mora da se poštuje. Naravno, kada tome dodamo premor zbog prekovremenog rada, nesreće su neminovne - smatra naš sagovornik.
Izvor: Blic

Aleksandru Đurišiću, predsedniku Ujedinjenog sindikata Severtrans AD i Mirku Erdelјu, predsedniku Samostalnog sindikata Severtrans AD juče su uručeni otkazi ugovora o radu u matičnom preduzeću.
Direktorka Snežana Cico je u oblazloženju odluke o otkazu napisala da je u oba slučaja došlo do povrede radnih obaveza od strane zaposlenih, jer su 27. novembra 2018. godine Ministarstvu privrede RS uputili dopis "sa grubim neistinama i uvredlјivim podacima o poslodavcu i rukovodstvu poslodavca - Peticiju za smenu generalnog direktora Snežane Cico i kompletnog preduzeća Severtrans AD Sombor".
Takođe, navedeno je da su zloupotrebili položaj, odnosno da su o upućivanju peticije odlučili samovolјno bez pristanka članova sindikata - piše između ostalog u obrazloženju otkaza o radu, koje je identično za oba sindikalna lidera.
Peticija, kako kažu otpušteni Đurišić i Erdelј, prošla je sve strukture obe sindikalne organizacije i njeno usvajanje ni na koji način nije sporno. Kažu da direktorku Cico, ipak pre svega, boli istina, koja je sažeta u peticiji članova Samostalnog i Ujedinjenog sindikata Severtrans AD.
Po njihovim rečima, zahtevi u peticiji za hitnu smenu direktorke i rukovodstva su vrlo osnovani i realni, a odnose se na loše stanje voznog parka i neispravna vozila kojima se dozvolјava da budu uklјučena u saobraćaj, konstantan mobing koji se vrši prema zaposlenima, zabranu izdavanja dokumentacije zaposlenima (ugovori o radu), nepoštovanje pravilnika Severtrans AD, malverzacije i prikrivanje ogromnih kazni koje preduzeće plaća zbog neispravnosti vozila i putnih isprava u inostranstvu.
Sagovornici SOinfo.org portala kažu da su peticiju upotpunili odgovorom na direktorkino upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, koje im je uručeno 6. februara.
"Tada smo direktorki ukazali da je njeno upozorenje samo još jedan vid zastrašivanja, koje je sprovođeno i nad drugim članovima sindikalnih organizacija. Takođe, naveli smo da se odgovorno odnosimo samim tim što smo Ministarstvo privrede RS upozorili da se ne poštuju prava zaposlenih i da se zbog tehnički neispravnih vozila, vozači i putnici, među kojima je velik broj dece i mladih, dovode u realnu opasnost", navode oni.
Aleksandar Đurišić i Mirko Erdelј su preneli da će materijalne dokaze, ukoliko nadležno Ministarstvo privrede ne prihvati peticiju, i hitno ne smeni direktorku i rukovodstvo Severtransa, u nastavcima, predstaviti javnosti.
Podsetili su da je samo SOinfo.org u nekoliko navrata pisao o požarima u autobusima Severtransa, zatim o zapleni vozila u Nemačkoj, te da je to samo jedan mali deo negativnih dešavanja u preduzeću. Oni su ovim putem pozvali direktorku da, za početak, kada već toliko vodi računa o preduzeću, odgovori zašto vuče poslovne poteze u korist konkurencije i na izuzetno frekventnoj liniji podiže cenu karte u trenutku kada je konkurent smanjuje.
Autor: SOinfo

Štrajkački odbor Republičkog geodetskog zavoda saopštio je da je prvi dan štrajka u Zavodu protekao uz velike pritiske poslovodstva i direktne pisane pretnje da će svi koji u katastrima učestvuju u protestu dobiti otkaze.
Sindikati su zbog toga podneli prijavu inspekciji rada, koja je počela nadzor u zavodu, a zabeležen je i pokušaj upada privatnog fizičkog obezbeđenja u Katastar Beograd i nasilnog prekida štrajka, tokom kojeg je jedna koleginica lakše povređena.
U saopštenju se navodi da je štrajk, koji su organizovali i podržali svi sindikati u Zavodu, uslovljen nepoštovanjem potpisanog Sporazuma sa Vladom Srbije, zbog čega ne stoje insinuacije poslovodstva Zavoda da je pozadina štrajka političke prirode.
Glavni uzrok ovog, kao i prethodnog štrajka, jesu jednostrane odluke direktora i njegovih saradnika kod ukidanja i umanjenja dodataka zaposlenima, uprkos obezbeđenim sredstvima u budžetu za tu namenu.
(SAOPŠTENJE ZA ZAPOSLENE)

Sindikat zaposlenih u komunalno stambenoj delatnosti Srbije održao je javnu sednicu Republičkog odbora ispred Vlade Srbije, sa koje je zatražio da se izmene i dopune Zakona o komunalnim delatnostima, kojima se privatnicima daje mogućnost da upravlјaju vodosnabdevanjem, stave van snage.
Sindikat je nezadovoljan što je, „preko noći“ i bez javne rasprave, uvedeno javno-privatno partnerstvo u delatnosti vodosnabdevanja, šinskog i trolejbuskog saobraćaja, što će, kako je upozorio, prouzorokovati smanjenje broja zaposlenih, povećanje cena, ali i pad kvaliteta komunalnih usluga.
Zato su taj I Granski sindikat javnih, saobraćajnih i komunalnih delatnosti Nezavisnost, u znak protesta, prošetali ulicama Beograda I svoje zahteve predali na pisarnici Vlade Srbije.
Svesni svih teških posledica do kojih će dovesti te izmene, sindikati žele da animiraju članstvo, stručnu javnost i građane da se izbore za očuvanje vode kao javnog dobra koje je dostupno svim korisnicima pod najpovolјnijim uslovima.
Poučeni i lošim iskustvima zemalјa u okruženju, poput Mađarske i Bugarske, koje su raskinule ugovore o javno-privatnom partnerstvu, sindikati će preduzeti sve raspoložive sindikalne mere kako bi ovaj resurs ostao u javnoj svojini, na dobrobit generacijama koje dolaze.

Savez samostalnih sindikata Srbije obnovio je inicijativu prema Vladi Srbije za izmenu Zakona o PIO, koja se odnosi na kaznene poene za prevremeni odlazak u penziju.
Stavljanjem ove tačke na dnevni red Socijalno ekonomskog saveta Republike Srbije, ponovo pokrećemo našu inicijativu za ukidanje kaznenih poena, kako bi, konačno, ova nepravedna mera prestala da važi, rekao je predsednik SSSS Ljubisav Orbović.
On je, nakon sednice SES-a, održane u Kragujevcu, dodao da očekuje da će vlada prihvatiti ovu inicijativu, koja ima podršku i UGS Nezavisnost i Unije poslodavaca Srbije.
Sednici socijalno ekonomskog saveta prisustvovali su predstavnici sindikata, Unije poslodavaca i grada Kragujevca, ali ne i resorni ministar Zoran Đorđević.
Lokalna vlast uvek je podržavala radnike, izjavio je gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić i dodao da se sednice lokalnog saveta ne održavaju često, ali da to ne znači da članovi nisu upoznati sa situacijom u gradu i da će ubuduće biti održavane češće.
Socijalno ekonomski savet imaće ove godine mnogo posla, s obzirom na to da Srbiji predstoji ukidanje zabrane zapošlјavanja u javnom sektoru, ali i uvećanje zarada zaposlenih u tom sektoru.
Sledeća sednica Socijalno ekonomskog saveta biće održana 25. marta u Beogradu, uz učešće saveta Republike Srpske i Grčke.
U toku su pregovori i sa Socijalno ekonomskim savetom Francuske koji bi vodili zajedničke sednice sa kolegama iz Srbije.

Sindikat zaposlenih u komunalno stambenoj delatnosti Srbije apelovao je da se zaposleni u Gradskoj čistoći, koji danonoćno rade jedan od najtežih poslova, ne zloupotrebljavaju u dnevno političke svrhe.
Uprkos minimalnim zaradama, radnici tog komunalnog preduzeća savesno i mukotrpno obavljaju svoj posao, bez uplitanja u dnevnu politiku, kojom smo svakodnevno izloženi.
I pored toga, u nastojanju da grad održavaju čistim, oni su izloženi, ne samo vremenskim uslovima, već su neretko i na meti napada neodgovornih pojedinaca.
Zato tražimo da im se omogući nesmetano obavljanje posla, ali i spreči njihovo uvlačenje u “političko blato”.
Sindikat zaposlenih u komunalno stambenoj delatnosti će uvek stati u zaštitu svog članstva,čije radno mesto ne sme da bude poprište lične I svake druge političke borbe.

Sindikalna organizacija Zastava oružje saopštila je danas da će se obratiti Direktoratu za lјudska prava Komiteta ministara Saveta Evrope zbog stalnih napada predstavnika državnih organa na predsednika tog sindikata.
Gušenje sindikalnih sloboda ukazuje da stepen društvenog razvoja Srbije može biti ugrožen kada se bude otvaralo Poglavlјe 24 koje obuhvata pravdu, slobodu i sigurnost, navodi se u dopisu tog sindikata.
Predsednik te sindikalne organizacije Dragan Ilić je 19. februara ponovo saslušavan u kragujevačkoj policiji, jer je Tužilaštvo to naložilo na osnovu pisane krivične prijave Nadzornog odbora fabrike Zastava oružje AD.
U novoj krivičnoj prijavi predsedniku sindikata se stavlјa na teret da je na oglasnim tablama fabrike 16.01.2019. godine izneo lažne tvrdnje o situaciji u preduzeću i da je Nadzorni odbor fabrike odgovoran za povećanje ukupne zaduženosti preduzeća. U prijavi se dalјe navodi da je neistinit navod da je otežana finansijska stabilnost zbog nedostatka avansiranih ugovora i smanjenih priliva, pa je zbog toga navodno kod zaposlenih izazvana panika i narušen ugled članova Nadzornog odbora.
Predsedniku sindikata se stavlјa na teret da je informisanjem radnika stvorio atmosferu egzistencijalnog straha kod zaposlenih zbog čega je dovedeno u pitanje ispunjavanje planova.
Nadzorni odbor tvrdi da je Dragan Ilić lično, sa svojim saradnicima, sprovodio kampanju protiv Nadzornog odbora, zbog čega su radnici „vidno uznemirani“, i to „bitno utiče na njihovo stanje svesti i radnu sposobnost“, zbog čega se urušava ugled članova Nadzornog odbora.
Sindikalna organizacija Zastava oružje na sednici Odbora Sindikata 20.02.2019. godine najoštrije je osudila najnoviji napad Nadzornog odbora fabrike na instituciju Sindikata, i ocenila da je Nadzorni odbor izgubio osećaj za realnost.
Kako bi se sprečila dalјa eskalacija sukoba između radnika fabrike i Nadzornog odbora, Sindikalna organizacija će uputiti zahtev Ministarstvu odbrane da hitno pokrene mehanizme za razrešenje članova Nadzornog odbora, kao i da se kod generalnog direktora pokrene pitanje odgovornosti Pravne službe fabrike koja je stavlјena u funkciju privatnog angažovanja i pisanja privatnih krivičnih prijava protiv predsednika Sindikata. Sindikat će bez obzira na pritiske nastaviti da informiše zaposlene i javnost, imajući u vidu značaj fabrike, a pokušaj disciplinovanja predsednika Sindikata govori o neshvatanju i nerazumevanju civilnih tekovina o važnosti sindikata da očuva društvenu i socijalnu pravdu.
Sindikat će, u danu kada se bude saslušavao Dragan Ilić predsednik Sindikata zbog istinitog informisanja radnika, pozvati zaposlene da ispred zgrade Tužilaštva odbrane pravo Sindikata da informiše radnike o svemu važnom za položaj zaposlenih u Zastava oružje AD, navodi se u saopštenju tog sindikata.

Samostalni sindikat poštanskih radnika danas će, sa početkom u 15 časova, ispred sedišta Preduzeća, ponovo organizovati protest zbog, kako je naveo, „nikad goreg stanja u Pošti Srbije“. Sindikat navodi da su brojni razlozi za nezadovolјstvo zaposlenih, što ih ponovo primorava da izađu na ulice.
Plate zaposlenih u Pošti Srbije su nominalno na nivou od pre šest godina i iznose 32.000-37.000 dinara, a već 52 meseca su umanjene za 10 odsto. Krši se Zakon o javnim preduzećima jer je direktorki istekao mandat pre više od godinu i po dana, dok izvršni direktor Goran Đerić predstavlјa zaposlene u Nadzornom odboru.
Dok poštari nedostaju, u administraciji se zbrinjavaju partijski kadrovi i prijatelјi, a stručnjaci i obučeni radnici odlaze iz preduzeća.
Nastavlјa se bezdušna eksploatacija radnika na lizing, koji rade na sistematizovanim radnim mestima sa rešenjem o privremeno-povremenim poslovima za 120 dinara po satu.
Socijalni dijalog ne postoji, guše se radnička i sindikalna prava, uz bahat odnos dela poslovodstva prema zaposlenima i njihovim predstavnicima, navodi taj sindikat.

Višegodišnji proces tranzicije u Srbiji stvara pritisak kod zaposlenih, što negativno utiče na njihovo zdravlje I povećava rizik od profesionalnih oboljenja, rečeno je danas na dvodnevnom regionalnom forumu o bezbednosti i zdravlju na radu, koji u Beogradu organizuju Evropski sindikalni institut (ETUI) i Savez samostalnih sindikata Srbije.
Na skupu, na kojem učestvuju predstavnici sindikata iz Češke, Slovačke, Hrvatske, Rumunije, Makedonije, Crne Gore i Srbije, ukazano je da se u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu poslednjih godina, pa i decenija, više pažnje posvećuje bezbednosti, a manje o zdravlju samih radnika, kao I prevenciji profesionalnih bolesti i oboljenja.
Potpredsednik SSSS Duško Vuković ukazao je da se tokom prošle godine, a i početkom ove, u Srbiji desio veliki broj nesreća, sa tragičnim ishodom ili teškim povredama.
"Kada govorimo o sistemu bezbednosti i zdravlja na radu, mi u procesu pristupanja EU imamo određene obaveze i ne treba samo formalno da ih gledamo, treba da ih gledamo suštinski, da vodimo računa o zdravlju naših ljudi kako bismo povećali i poboljšali produktivnost radnika, ali i njihovo zadovoljstvo radom na radnom mestu", kazao je Vuković.
On je dodao da to pre svega zahteva stalnu i kontinuiranu brigu o zdravstvenom stanju radnika, kao I da je potrebno da se više doktora bavi medicinom rada.
Prema njegovim rečima, Srbiji nedostaje nekoliko normativnih stvari kako bi se uskladila sa zemljama EU i, u tom smislu, ne postoji jedinstvena evidencija povreda na radu profesionalnih oboljenja, ali se radi na proširenju liste profesionalnih bolesti i oboljenja.
"Dug proces tranzicije u Srbiji pretežno se odnosi na pritisak na zdravlje ljudi, ono je nekako pomereno u drugi plan, a to bi trebalo da bude osnov kako bi se ekonomija i produktivnost u Srbiji razvijali", ističe Vuković.
On je ukazao da je u firmama gde nema sindikata i ne postoji odbor za bezbednost i zdravlje na radu zabeležen veći broj nesrećnih slučajeva, pogibija, nego u firmama gde su radnici sindikalno organizovani.
"Nemamo prevenciju, nemamo kontinuirane zdravstvene preglede... Neophodno je da sloboda sindikalnog organizovanja bude raširena. Sindikati i radnici u sindikatima nisu problem poslodavcima i državi, već mogu da bude partner kako bi se unapredila situacija u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu", navodi Vuković.
Viktor Kempa iz Evropskog sindikalnog instituta (ETUI) kazao je da je u Srbiji problem sa sprovođenjem zakona, jer inspektori nemaju pristup na različita radna mesta, uglavnom u stranim kompanijama.
On je naveo i da veliki porast nesreća na radnom mestu nije samo problem Srbije, već da se to dešava i u celoj Evropi i objašnjava da je to delimično i posledica ekonomske krize.
On je naglasio da je za devet od deset smrtnih slučajeva na radnom mestu uzrok bolest, a ne nesreća, kao i da ljudi umiru pred penzionisanje i to najčešće od raka, koji su dobili zbog uslova na radnom mestu i tokom radnog veka.
"Zalažemo se za bolji sistem zdravstvene zaštite, bolju kontrolu. Očekujemo nakon ovog foruma da pripremimo preporuke vlastima kako da povećaju aktivnosti u nekim poljima bezbednosti koje su neophodne Srbiji, jer Srbija je jedan od najvažnijih kandidata za članstvo u EU", kazao je Kempa.
Prodekan Medicinskog fakulteta, prof.dr Petar Bulat rekao je da država izdvaja velika sredstva za retke bolesti, za razliku od profesionalnih oboljenja, koja se teško i retko dokazuju, u svega dva slučaja godišnje.
On je ukazao da je od raka pluća samo prošle godine umrlo 400 ljudi, I da u nijednom od tih slučajeva nije dokazano profesionalno oboljenje, iako bi, uzimajući u obzir svetsku statistiku, godišnje samo zbog izloženosti azbestu trebalo oko 200 slučajeva karcinoma pluća da se poveže sa uslovima rada.
Podsetivši da je naša lista profesionalnih oboljenja višestruko kraća od evropskog proseka, profesor Bulat je pozdravio to što je Ministarstvo rada, na inicijativu Saveza samostalnih sindikata Srbije, pokrenulo izradu nove liste, sa 65 oboljenja, devet više od prethodne.
U sledećem koraku, naglašava Bulat, treba definisati proceduru utvrđivanja profesionalnog oboljenja i rešiti problem finansiranja dijagnostike u postupku utvrđivanja ovih bolesti. Dijagnostičke procedure u takvim slučajevima nisu među onima koji idu na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja i mora da se definiše ko će da ih plati - poslodavac, zaposleni ili RFZO.
Paralelno sa tim, navodi Bulat, mora da se definiše ko zapravo utvrđuje profesionalno oboljenje - lekar specijalista medicine rada, bilo koji specijalista ili nadležne institucije.
Marina Furtula, v.d. direktora Uprave za bezbednost i zdravlјe na radu, ukazala je da je samo prošle godine 53 lica stradalo na radnom mestu, od kojih je 15 izgubilo život padom sa visine, a troje je bilo mlađe od 20 godina.
Najrizičnije delatnosti su industrija I građevinarstvo, ponedeljak je najrizičniji dan u nedelji, u prvoj smeni se najčešće dešavaju nesreće, a najčešće stradaju oni sa trećim I četvrtim stepenom stručne spreme, ukazala je ona.
Donošenjem zakona o osiguranju od povreda na radu I profesionalnih bolesti, čiji nacrt se očekuje do kraja godine, zaposleni u Srbiji će prvi put biti osigurani od povreda na radu, a porodica nastradalog će moći da izvrši naknadu štete, rekla je Furtula.
Skup nastavlja sa radom I sutra, kada se očekuje donošenje predloga i zaključaka.

Na inicijativu Saveza samostalnih sindikata Srbije, Vlada Republike Srbije je donela Odluku da 2019. proglasi godinom bezbednosti i zdravlja na radu.
Odluka je doneta kako bi se skrenula posebna pažnja javnosti na važnost ove oblasti, imajući u vidu da je pitanje bezbednosti i zdravlјa na radu od opšteg društvenog značaja i u zajedničkom interesu za sve zaposlene i poslodavce.
To je danas potvrdila i Marina Furtula, v.d. direktora Uprave za bezbednost i zdravlјe na radu, učestvujući na dvodnevnom regionalnom forumu o bezbednosti i zdravlјu na radu, koji organizuju Evropski sindikalni institut (ETUI) i Savez samostalnih sindikata Srbije.
Ministarstvo za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja je tim povodom, kako bi se broj povreda na radu smanjio, pripremilo Plan aktivnosti kojima će posebna pažnja biti usmerena na doslednu primenu mera bezbednosti i zdravlјa na radu, poštovanje propisanih procedura, podizanje svesti poslodavaca i zaposlenih o važnosti primene mera.
Preuzimajući svoj deo odgovornosti za stanje u oblasti bezbednosti i zdravlјa na radu, a u cilјu sprečavanja fatalnih nesreća i teških povreda na radnom mestu, očuvanju i unapređenju zdravlјa zaposlenih, Savez samostalnih sindikata Srbije je krajem prošle godine pokrenuo ovu inicijativu, uputivši je Socijalno ekonomskom savetu, Ministarstvu za rad i Vladi Republike Srbije.
Savez je, takođe, pokrenuo kampanju pod sloganom «Bezbedno i zdravo – radničko je pravo», koja će trajati tokom cele godine.

Evropski sindikalni institut (ETUI) i Savez samostalnih sindikata Srbije organizuju regionalni forum o bezbednosti i zdravlјu na radu, koji će biti održan u Beogradu, 19-20. februara 2019. godine.
Forum će učesnicima pružiti priliku da uporede najdelotvornija i najefikasnija iskustva u okviru fundamentalnih pitanja za sindikate, naročito što se tiče organizacije i podrške predstavnika radnika za bezbednost i zdravlјe na radu, uklјučujući njihovu obuku.
Na skupu će učestvovati sindikati iz Hrvatske, Bugarske, Makedonije, Crne Gore, Rumunije i Srbije, čija saradnja i razmena iskustava može doprineti pobolјšanju zdravlјa i bezbednosti radnika i uslova rada.
Forum će, takođe, proceniti transformaciju nacionalnih sistema koji se odnose na bolesti na radnom mestu i nadoknada za radnike i kako ojačati uticaj sindikata na ovom polјu.
Pored predstavnika sindikata i zdravstvenih stručnjaka iz zemalјa iz okruženja, kao i Češke i Slovačke, govoriće i Marina Furtula, direktorka Direktorata za bezbednosti i zdravlјe na radu i Petar Bulat, prodekan Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Skup će biti održan u u hotelu „Life Design“, Balkanska 18, sa početkom u 9 časova.

Javnom sednicom ispred zgrade Vlade Srbije, Sindikat zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Srbije želi da upozori na sve opasnosti i izazove koje će prouzrokovati izmene i dopune Zakona o komunalnim delatnostima, kojima se privatnicima daje mogućnost da upravljaju vodosnabdevanjem.
Tim dopunama se, „preko noći“i bez javne rasprave, uvodi javno-privatno partnerstvo u delatnosti vodosnabdevanja, šinskog i trolejbuskog saobraćaja, što će prouzorokovati smanjenje broja zaposlenih, povećanje cena, ali i pad kvaliteta komunalnih usluga.
Zato će Sindikat 27. februara 2019. godine, u 12 časova, održati javnu sednicu Republičkog odbora ispred zgrade Vlade Republike Srbije, na kojoj će zatražiti da se odluka Skupštine Srbije stavi van snage.
Sindikat podseća da je prilikom izrade osnovnog teksta Zakona o komunalnim delatnostima sa nadležnim organima postignuta saglasnost da te, izuzetno važne delatnosti, ostanu u isklјučivoj nadležnosti javnih komunalnih preduzeća. Uprkos tome, dopune su usvojene, a da javnost nije upoznata sa njenim posledicama.
Svestan svih teških posledica do kojih će one dovesti, Sindikat komunalaca će animirati članstvo, stručnu javnost i građane da se izbore za očuvanje vode kao javnog dobra koje je dostupno svim korisnicima pod najpovolјnijim uslovima.
Poučeni i lošim iskustvima zemalјa u okruženju, poput Mađarske i Bugarske, koje su raskinule ugovore o javno-privatnom partnerstvu, Sindikat će preduzeti sve raspoložive sindikalne mere kako bi ovaj resurs ostao u javnoj svojini, na dobrobit generacijama koje dolaze.

Nova predsednica Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije Bosilјka Jovanović uputila je dopis premijerki Ani Brnabić, ministru zdravlјa Zlatiboru Lončaru i resornom ministru Mladenu Šarčeviću povodom odluke da zimski raspust školske dece bude produžen pitajući , šta će Vlada Srbije preduzeti u zaštiti mališana u predškolskim ustanovama.
U dopisu se podseća da je na sednici Vlade 14. februara, po preporuci Ministarstva zdravlјa, odlučeno je da se zbog gripa raspust produži još nedelјu dana, a po proceni epidemiologa da se u narednom periodu može očekivati dalјi porast broja obolelih na području cele zemlјe.
Očekuje se da povratak dece u škole može uticati na povećanje broja obolelih, dodaju u saopštenju.
„Zaposleni u predškolskim ustanovama se sa pravom pitaju koje mere će biti preduzete, pored redovnih preventivno zdrastvenih procedura, od strane nadležnih da se i ova populacija dodatno zaštiti“, upitao je Samostalni sindikat predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije premijerku i ministre Šarčevića i Lončara.
Izvor: Danas

"Podnećemo zahtev preko poslanika opozicije da se reši pitanje penzija, ukoliko do aprila Ustavni sud ne kaže svoj stav, pozitivan ili negativan po nas, to je naš prolaz u Strazbur. Mi ćemo već u maju podneti pojedinačne krivične prijave protiv svih sudija Ustavnog suda, posebno protiv predsednice i sudije izvestioca", kaže Mihajlo Radović.
Mihajlo Radović iz Udruženja sindikata penzionera Srbije kaže da su ustanovili da je zakon o umanjenju penzija nije mogao da eliminiše sistemski zakon niti je eliminisao zakon o upravnom postupku.
"Mi smo pokušali da na drugi način, bez pričanja o Ustavnom sudu, rekli što nište poštovali proceduru po upravnom sudu, dobili smo presude po prvom stepenu. Veliki broj sudija je odložio suđenje čekajući priču predsednika, kojom je zapretio i rekao da će nam reći i ispričati tu priču kad bude saznao šta se radi. Pozivam ga da kaže šta je problem. Ono što nije primereno je mešanje izvršne vlasti u sudsku, doneo sam dva mišlјenja ombudsmana, imamo sramnu priču ministarstva za rad, koje ombudsmanu odogovara zašto nam treba da donosimo rešenja jer je to mnogo skupo, pri čemu oni lјudi koji su plaćeni za taj posao, mi smo to platili i oni nam uskraćuju ustavno pravo", kaže Radović.
Kako je naveo, pre nekoliko godina Vučić je rekao da penzionerima ne sme da fali dlaka s glave.
"Tužno mi je da ovo govorim, neposredno posle toga on je čovek uzeo i uradio sve ovo. Penzioneri su ostali bez reči. Svi penzioneri su patriote i nisu jednom davali od onoga što su imali, davali su za razne zajmove, ali se procedura morala poštovati i sve smo stavili naglavačke".
Govoreći o pokretanju tužbe pred sudom u Strazburu, Radović je rekao da bi bilo dobro da se sve završi u Srbiji, a ne da se, kako je rekao, "ide i baca đubre".
"Vučić i oni koji su smislili ovo nisu imali nameru da vrate pare, mislili su da ćemo propustiti to tako. To je ponižavanje i omalovažavanje sopstvenog naroda. Zamislite imate trosoban stan i kaže vam neko ne možete da koristite sobu, a onda kaže to je privremeno i ne zna se do kada traje. Ko je kome dao pravo da može moju imovinu da onesposobi. Ne vidim ko je nudio ta rešenja, rađeno je s umišlјajem, to je jedan od elemenata za tužbu, mislim da to nije u Evropi zapamćeno", zaklјučuje Radović.
Izvor: N1

U Savezu samostalnih sindikata za Kikindu i opštine Nova Crnja, Čoka i Novi Kneževac predstavlјene su pojedinosti projekta „Sprečavanje rada na crno”, uz učešće zvaničnika Gradske uprave, Inspekcije rada, Nacionalne službe za zapošlјavanje, Fonda PIO, poslodaavca i predstavnika Opšteg udruženja preduzetnika Kikinda.
Šefica Odseka inspekcije rada Ljubica Otoran Anić saopštila je da je tokom prošle godine u Severnobanatskom okrugu evidentirano 180 radnika na crno i iznela uverenje da nakon povećanja kazni, poslodavcima neće biti isplativo da imaju radnike u sivoj zoni. Sada kazna za pravno lice iznosi oko 300.000 dinara, a trebalo bi da bude 1,5 miliona dinara, a za preduzetnike 650.000.
Ona očekuje da najviše pomaka u sprečavanju rada na crno u ovoj godini bude jer je uveden sporazum o priznanju krivice. Napomenula je da su jako veliki problem imali oko prekršajnih kazni koje su u suštini bile stimulativne za one koji zapošlјavaju na crno, a da sa znatnim uvećanjem kazni, uverena je, da angažovanje radnika na crno neće biti isplativo.
„Šalјemo sa ovog skupa snažnu poruku da se rad na crno više neće tolerisati. Što se našeg Sindikata tiče, nema meseca a da nam se neko ne obrati. Govorimo im da je Inspekcija rada prva i najvažnija karika. Sa njima veoma dobro sarađujemo“, kaže predsednik Saveza samostalnih sindikata Ilija Drlјić.
„Ovaj problem iziskuje i ličnu hrabrost radnika. Neki od njih su dovolјno hrabri i istrajni da, u skladu sa zakonom i uz našu pomoć, reše problem. Postoji sistem koji može da im obezbedi da ne ostanu bez posla i da legalno rade“.
Član Gradskog veća Kikinde Saša Tanackov predočio je podatak da u Srbiji na crno radi između 600.000 i 800.000 lјudi.
„To je alarmantna brojka koju treba smanjiti i dovesti u pristojnu meru i prosek kakav je u većini evropskih zemalјa“, rekao je Tanackov.
„Ljudi koji rade na crno lišeni su svih prava, a i država gubi, jer je manje novca u budžetu. Otvaranje novih radnih mesta direktno utiče na smanjenje broja onih koji rade na crno. Tendencija lokalne administracije je da i dalјe radi na stvaranju takvih uslova da budemo privlačna investiciona zona za investitore“.
„Naš je zadatak da sprečavamo rad na crno i nezaposlene uvodimo u redovne tokove rada“, poručila je direktorka Filijale NSZ u Kikindi Jelena Mitrović.
„Po Zakonu o zapošlјavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, osobe koje su zatečene na radu na crno kod poslodavaca snose sankcije i imaju zabranu ponovnog prijavlјivanja na evidenciju NSZ. U 2016. godini dobili smo sedam rešenja za skidanje sa evidencije za osobe koje su zatečene da rade na crno, dok je u prošloj i pretprošloj godini pristiglo po jedno rešenje od inspekcije“.
Izvor: Dnevnik

U Gradskoj kući gradonačelnik Niša Drako Bulatović potpisao je Poseban kolektivni ugovor s predstavnicima Samostalnog sindikata u komunalno-stambenoj delatnosti Grada Niša i Sindikata „Nezavisnost
Na osnovu potpisanog ugovora, ova preduzeća će doneti ili prilagoditi svoje pojedinačne kolektivne ugovore.
Potpisivanjem ugovora između grada Niša, komunalnih preduzeća kojim je Grad osnivać, stvoren je dobar osnov za postizanje većih prava zaposlenih u niškim javnim preduzećima I veća transparentnost rada preduzeća – rečeno je prilikom potpisivanja kolektivnog ugovora.
Gradski kolektivni ugovoro je istekao pre nekoliko godina tako da će današnjim potpisivanjem sva javna komunalna preduzeća imati kolektivne ugovore na osnovu koga će praviti posebne klektivne ugovore.
“Zahtevi sindikata su bili opravani i neopravdani, kako u kom delu, i mi smo kao grad pokušali da nađemo kompormisno rešenje. Zahvalan sam predstavnicima sindikata i grada jer smo bili spremni na kompromise. Ispoštavali smo i zahteve sindikata za minuli rad i bolovanje do 30 dana”, rekao je gradski većnik Igor Vojinović.
Po njegovim rečima potpisani Posebni kolektivni ugovor uticaće na povećanje prava zaposlenih, ali i na bolјe uslove rada, veću uklјučenost sindikata u sam proces rada.
Vojinović je istakao da je od posebnog značaja i to što će na osnovu ovog ugovora biti moguće povezivanje radnog staža u svim JKP čiji je osnivač Grad Niš.
„Ljudi su prelazili iz jednog preduzeća u drugo i po, do sada, važečim aktima gubili su pravo na jubilarnu nagradu. Sada smo precizirali da se radni staž računa u svim JKP čiji je osnivač Grad“, naglasio je Vojinović.
On je rekao da pored komunalnih preduzeća ovaj ugovor obuhvata i Sportski centar Čair, jer njihovi zaposleni pripadaju sindikatima čiji su predstavnici potpisali ovaj ugovor.
Grozdan Mitić, predsednik Samostalnog sindikata u komunalno-stambenoj delatnosti Grada Niša, rekao je da je potpisivanjem ugovora učinjen jedan veliki korak, kao i to da su pregovori trajali oko šest meseci.
On je dodao da je posebno zadovolјan što su uspeli “da se izbore” da se radnicima koji su prelazili iz preduzeća u preduzeće zbog njihove transformacije prizna staž i oni dobiju jubilarne nagrade, što do sada nije bilo moguće.
“Što se tiče zarade, tu nismo mogli da pravimo ustupke zbog uredbe koja ograničava masu zarada i gde ne sme da se naršava zarada samo ako napreduje u poslu gde se traži saglasnot Veća i Republike”,dodao je Mitić.
“ Morali smo i mi da popustamo u nekim pitanjima, ali ne ništa što bi bilo štetno po zaposlene”.
Postavio: Jugpress

Predsednik Samostalnog sindikata kompanije Fijat Krajsler automobili Zoran Marković izjavio je da su zaposleni u toj fabrici veoma zabrinuti zbog čestih prekida proizvodnje i s nestrplјenjem očekuju da im menadžment saopšti proizvodne i investicione planove za ovu godinu.
Najvažnije je da saznamo da li je planiran početak izrade novog modela u Kragujevcu, jer za sada o tome nema nikakvih zvaničnih informacija, rekao je Marković FoNetu.
On je istakao da neizvesnost doprinosi zabrinutosti zaposlenih, koji su u protekla dva meseca više vremena proveli kod kuće nego u fabrici.
“Svima je jasno da nije dobro što sedimo kod kuće i primamo platu, jer znamo da je to neodrživo i da ne može dugo da traje. Želimo i spremni smo da radimo i verujemo da bi izrada novog modela povećala proizvodnju i radnu angažovanost zaposlenih”, kazao je Marković.
Radnici FCA su od početka ove godine radili samo devet dana u obe smene i jedan dan u prvoj smeni, a najnoviji prekid proizvodnje, koji je počeo 30. januara, produžen je za još jedan dan. Zbog toga je u januaru proizvedeno svega 3.485 fijata 500L.
Menadžment kragujevačke fabrike do sada se nije oglašavao povodom učestalog zaustavlјanja linija za proizvodnju. Prema nezvaničnim informacijama, uzrok produženja neplaniranog odmora za još jedan dan je kašnjenje delova iz inostranstva.
Piše: FoNet

Naše društvo treba da razvija i neguje stalni I istinski dijalog socijalnih partnera, koji će, kroz međusobno uvažavanje I ispunjavanje dogovorenog, kreirati ambijent za dostojanstven rad mladih u Srbiji.
Omogućavanjem dostojanstvenog, a ne prekarnog i nestabilnog rada, kao i kvalitetne i održive zaposlenosti, može se sprečiti egzodus posebno mladih iz Srbije.
To je zaključak završne konferencije projekta "Nove mogućnosti za dostojanstven rad mladih u Srbiji", koja je juče održana u Klubu poslanika u Beogradu.
Cilј dvogodišnjeg projekta, koji je uz pomoć Saveza samostalnih sindikata Srbije, UGS Nezavisnost i Unije poslodavaca Srbije, implementiralo Udruženje Inicijativa za razvoj i saradnju, bio je jačanje saradnje i socijalnog dijaloga u Srbiji.
Dodatni doprinos smanjenju nezaposlenosti dali su socijalni partneri koji su krajem prošle godine potpisali Sporazum u stvaranju mogućnosti za dostojanstven rad mladih.
S ozbirom na to da je projekat finansirao CISU fond u okviru programa Ministarstva spolјnih poslova Danske, predstavljeni su I rezultati dansko-srpske saradnje na polјu zapošlјavanja i zapošlјivosti mladih.
Ambasador Danske u Srbiji Anders Kristijan Hougor rekao je da je dijalog socijalnih aktera, kojim se u toj zemlji rešavaju svi problemi, dobar način da se stvori konsenzus i odredi smer kojim država želi da ide.
On je podsetio da je zahvalјujući Kralјevini Danskoj u Srbiji otvoreno oko 3.000 radnih mesta i da je sprovedeno nekoliko projekata čiji je cilј upravo bilo podsticanje zapošlјavanja.
Klaus Larsen Jensen iz Foruma za međunardonu saradnju Danske (FIC) rekao je da nezaposlenost mladih u zemlјama EU sada iznosi oko 16 osto, dok je ranije bila više od 20 odsto.
Situacija se, kako kaže, razlikuje od zemlјe do zemlјe, odnosno regiona, pa tako u severnom delu Evrope nezaposlenost je nižeg stepena, u istočnoj i Centralnoj Evropi je veća i primetno je da mladi napuštaju svoje zemlјe i odlaze u druge radi nalaženja posla.
On je rekao da neka od dobrih iskustava te zemlјe mogu poslužiti i Srbiji kao dobar primer.
Potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković smatra da naše društvo treba da sledi primer Danske, tako što bi, kroz stalni I istinski dijalog, poštovanje socijalnih partnera I ispunjavanje dogovorenog, kreirali ambijent za dostojanstven rad mladih u Srbiji.
“Ova generacija socijalnih partnera ima odgovornost da otpočne nešto što je Danska uradila pre 100 godina”, rekao je Vuković učestvujući kao panelista na skupu.
Korak unazad je, prema njegovim rečima, to što je nedavno, bez saglasnoti Socijalno ekonomskog saveta, ukinut doprinos za nezaposlenost na teret poslodavaca, čime su znatno umanjena finansijska sredstva u budžetu Srbije, a koja bi išla ka programima za veću zaposlenost mladih, kao I za nadoknade u slučaju gubitka posla.
“Socijalni partneri moraju da se na pravi I istinski način odnose I prema bezbednosti I zdravlju na radu, u čemu je SSSS već dao svoj doprinos, pokrenuvši krajem prošle godine inicijativu da 2019. bude proglašena godinom bezbednosti I zdravlja na radu”, zaključio je Vuković.
Predsednik UGS "Nezavisnost Zoran Stojilјković rekao je da je važno omogućiti dostojanstven, a ne prekaran i nestabilan rad, kao i kvalitetnu i održivu zaposlenost.
“To znači da mladi ne rade “na crno” i da budu pristojno I na vreme plaćeni”, istakao je Stojilјković. Pozvavši na kritičko razmatranje koncepta I efekta dualnog obrazovanja u Srbiji, on je rekao da će visoko obrazovane i kvalitetne radnike u Srbiji zadržati samo pristojan dohodak, odnosno odgovarajuća plata za pristojan život i izazovno radno mesto.
U poslednjih godinu dana zabeleženo je smanjenje nezaposlenosti mladih starosti do 30 godina za 20,6 odsto, izjavio je ministar za rad Zoran Đorđević, i najavio da će uklјučivanje mladih u mere aktivne politike zapošlјavanje u narednom periodu biti prioritet.
Đorđević je na rekao da prema podacima iz decembra 2018. godine udeo mladih u ukupnoj nezaposlenosti iznosi 19,9 odsto, dok je u 2017. taj broj bio 22,4 odsto.
Đorđević je rekao da je prema nacionalnom akcionom planu za ovu godinu predviđeno uvođenje dva pripravnička programa, i to, kaže, kako za one sa visokim tako i za one sa srednjim obrazovanjem.
"Pored Zakona o volontiranju želimo i da otvaranjem mogucnosti pripravničkh radnih mesta pružimo mogućnost da se po završenom fakultetu zaposle i usavršavaju, karijerno napreduju", rekao je Đorđević .
On je istakao i da su otvaranje novih radnih mesta, prekvalifikacije i dokvalifikacije važne kako bi se dala mogućnost mladima na tržistu rada.
Ministar je podsetio da je formiran i ekspertski tim koji će raditi na tome da se mladi podstaknu da se vrate u Srbiju, ali i da se utiče na to da naša država bude privlačna stranim državlјanima koji bi došli da žive i rade u Srbiji.

Sindikat obrazovanja Srbije pozvao je predstavnike državnih organa i lokalnih samouprava da hitno reše problem sa povećanjem zarada zaposlenih u predškolskim ustanovama jer će, kako je navedeno, u protivnom sindikati biti prinuđeni na sve oblike sindikalne borbe u ostvarivanju svojih prava.
"Od Vlade Srbije i ministarstava očekujemo da svojim aktima obavežu lokalne samouprave da zaposlenima u predškolstvu obezbede isto povećanje od devet odsto kao i za ostale delatnosti", navedeno je u saopštenju Sindikata Srbije.
Taj sindikat je ocenio da izjave pojedinih lokalnih čelnika nisu tačne i naveo primer u Beograda gde gradska uprava, po njihovoj oceni, pokušava da prikaže veće povećanje od onog koje će zaposleni realno dobiti.
U saopštenju se dodaje da su se na sastanku u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja 25. januara 2019. godine predstavnici Vlade složili da je prema zaposlenima u predškolskim ustanovama učinjena nepravda time što je planirano povećanje za njih sedam odsto, s obzirom da je u drugim delatnostima obrazovanja planirana povišica od devet odsto.
Zakon o predškolskom vaspitanju određuje da osnovica zarade za predškolsko vaspitanje ne može biti niža od osnovice u osnovnom obrazovanju, podseća se u saopštenju Sindikata obrazovanja Srbije i dodaje da su predstavnici Vlade obećali da će pronaći zakonske mogućnosti da povećanje plata zaposlenima u predškolskim ustanovama bude isto kao i ostalima u sistemu obrazovanja.

Prema statističkim podacima za novembar prošle godine, Pirot po prosečnim neto isplaćenim zaradama je odmah iza beogradskih opština Vračar, Novi Beograd i Stari grad i svrstao u sam vrh u Srbiji.
Prema podacima Republikog Zavoda za statistiku, u Pirotu je prosek isplaćenih neto zarada za novembar iznosi 71.733 dinara, dok je na Vračaru, prosečna neto isplaćena zarada za novembar iznosi 79.000 dinara. Na proseku zarada u Pirotu bitno utiče uspešno poslovanje i prosek zarada u Kompaniji “Tigar Tajers“ u Pirotu.
Gradonačelnik Pirota Vladan Vasić rekao je za Danas da su bili iznenadjeni ovim podatkom o prosečnim zaradama, ali da raduje ovaj podatak Republičkog Zavoda za statistiku.
“Isplaćena novembarska zarada u Pirotu iznosi skoro 72.000 dinara. Mislim da to nije realan prikaz stanja u Pirotu. Ako se pogledaju podaci od januara do novembra, to je dosta realnije jer je prosek bio 52.000 dinara. Taj prosek od 52.000 dinara govori da je Pirot značajno napredovao i da je poslednjih desetak godina među prvih deset opština u Srbiji po prosečnim zaradama i to je značajan napredak. Nekada smo bili na 120. mestu a sada smo među prvih deset. To je rezultat dugogodišnjeg rada i rezultat investicije kompanije “Tigar Tajers“ u kojoj radi 3.500 radnika.Mnogo kooperanata radi za njih. To je rezulat i otvaranja dugih radnih mesta i izgradnje koridora 10. Na koridoru i oko koriodora radi mnogo radnika. Dosta je ljudi u Pirotu zbog tih poslova”.
“Povećana je i turistička ponuda. Sve je to uticalo na povećanje smeštajnih kapaciteta u gradu, da je veća potražnja za prehrambenim proizvodima. Naravno, ne treba zaboraviti ni infrastrukturne radove koje finansiraju lokalna samouprava i država. Krajem prošle godine je Fajnenšel Tajms Slobodnu zonu Pirot proglasio za najbolju u evropi. U Pirotu se dobro radi i dobro posluje i dobre su i zarade. Prosek plata za novembar je rezultat isplaćenih bonusa i nagrda pre svega zaposlenima koji rade u stranim kompanijama. Prosek je zadovoljavajući i bilo bi dobro kad bi on ostao i u ovoj godini. Sve je to dobro za grad. Proverio sam kakav nam je prihod u budžetu od poreza na zarade i prihod za taj mesec je značajno veći nego u prethodnim mesecima”,kaže gradonačelnik Vasić.
Predsednik Veća Saveza Samostalnih sindikata grada Pirota Rodoljub Ćirić kaže za Dana da je statistika jedno a realnost nešto drugo.
“Vrlo su neuporedivi podaci kada se radi krajem godine s obzirom da mnogi poslodavci islaćuju bonuse ili 13. zaradu. “Tigar Tajers“ je isplatio bonuse zaposlenima. Ova kompanija i diktira prosek zarada u Pirotu. Prosek i statistika su jedno a realnost je nešto drugo. Na papiru smo mnogo bogatiji a u tanjiru smo siromašniji. Možda je realniji podatak prosečna zarada za 11 meseci prošle godine koji iznosi 52.214 dinara. U poredjenju sa prosekom Srbije to je rast od 5,7 posto. Poslednjih godina Pirot je u poredjenju sa Srbijom beleži rast zarada u proseku od 1 do 5 posto”,rekao je Ćirić.
Predsednik Samostalnog sindikata “Tigar Tajersa“ Jovan Mijalković kaže da se dobar glas daleko čuje i da je ovaj prosek plata u Pirotu rezultat uspešnog rada ove kompanije.
“Zarade u “Tigar Tajersu“ svakako prednjače u Srbiji. One su rezultar uspešnog rada naše kompanije i rada naših radnika koji znaju da naprave dobru gumu. Novembarske plate u našoj firmi koje su isplaćene u decembru su uvećane i zbog bonusa koji je dogovoren izmedju sindikata i poslodavca. Prosek u decembru u neto iznosu je u našoj firmi bio 88.000 dinara. Prosek decembarske plate koja je isplaćena početkom januara iznosi 78.000 dinara. Zadovoljni su naravno naši radnici ali uvek može bolje”, kaže Mijalković, dodajući da trenutno u “Tigar Tajersu“ radi više od 3.500 radnika. Izvor: Danas

I drugi dan zaredom pitanje zbog čega preduzeće MBA Ratko Mitrović Niskogradnja, koje svojim zaposlenima duguje šest mesečnih zarada od prošle godine i osam naknada za prevoz i dalje dobija državne poslove, ostalo je bez odgovora.
Deo radnika žalio se Danasu pre dva dana da im nije isplaćeno šest zarada od prošle godine, a u MBA RMN se ovo ne dešava prvi put. Tokom rekonstrukcije kružnog toka na Slaviji i Ruzveltove ulice u Beogradu radnici su u nekoliko navrata tokom leta 2017. štrajkovali zbog neisplaćenih zarada i doprinosa. Uprkos tome, kao i slučajevima mobinga u ovoj, ali i drugim firmama u vlasništvu istog čoveka, Branka Miljkovića, država nastavlja da mu poverava velike državne projekte. Umesto odgovora na konkretno pitanje, iz Ministarstva građevinarstva dobili smo potvrdu da se MBA RMN nalazi na beloj listi, o čemu smo juče i pisali.
“U skladu sa prikupljenim podacima, sa stanjem na dan 30. septembar 2018. privredni subjekt MBA-Ratko Mitrović Niskogradnja nalazi se na tzv. „beloj“ listi, na 22 mestu. Razloženo po kriterijumima, broj zaposlenih na neodređeno vreme iznosi 173, na određeno 183, a na osnovu ugovora dva zaposlena. Privredni subjekt nema evidentiranih ni težih ni lakših povreda na radu, kao ni evidentiranog radnika na crno”, ističe se u odgovoru Ministarstva građevinarstva Danasu.
Međutim, nijednim od kriterijuma koji su predviđeni ovom bodovnom listom, a ima ih ukupno sedam, nije obuhvaćeno to što poslodavac mesecima ne isplaćuje zarade i doprinose radnicima. Osim toga, račun MBA RMN je pre dva meseca bio u blokadi većoj od 300 miliona dinara. Sve ovo, kao i podatak da se matična firma Branka Miljkovića „MBA Miljković“ Merošina kao stopostotni vlasnik MBA RMN, nalazi na tek 459. mestu liste, odnosno u „crnoj“ zoni liste kojom se meri kvalitet građevinskih preduzeća u Srbiji, očigledno nije dovoljno da bi se ovo preduzeće našlo na listi nepoželjnih za dobijanje državnih poslova.
Predsednik Samostalnog sindikata zaposlenih u građevinarstvu Saša Torlaković za Danas kaže da oni godinama upozoravaju na poslovanje MBA Ratko Mitrović – Niskogradnja.
“Ukazujemo na anomalije u tom preduzeću već dugo, godinama. Na maltretiranje predsednika sindikata, na neplaćanje poreza, neisplaćivanje zarada i doprinosa, fizičko razračunavanje sa radnicima, mobing. Obraćali smo se zbog toga svim nadležnim institucijama”, ističe Torlaković.
NJihovim apelima, kako kaže, jedino se odazvala inspekcija rada, kojoj su u utorak ponovo pisali povodom najnovijeg slučaja radnika kojima nisu isplaćene zarade za polovinu 2018. godine. I Danas je pisao inspekciji rada ovim povodom, ali od njih još nismo dobili odgovor.
U zavisnosti od toga koliko poena prikupe na osnovu sedam kriterijuma građevinska preduzeća su raspoređena na „beloj“ i „crnoj“ listi. Pozitivni poeni prikupljaju se za broj zaposlenih na neodređeno i određeno, kao i za one koji su angažovani na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima. Negativne poene vuku kriterijumi kojim se mere teže i lakše povrede na radu, rad na crno, kao i dug preduzeća. Jedini negativni poeni koje je krajem septembra (kada je rađen poslednji presek) MBA RMN imao su oni na osnovu dugovanja firme, međutim zbog člana 7. Zakona o poreskom postupku ovi podaci se smatraju „tajnim podatkom“.
Izvor: Danas

U Nišu je juče održana sednica Socijalno ekonomskog saveta Republike Srbije, na kojoj se razgovaralo o unapređenju poslovnog ambijenta i radu lokalnih socijalno-ekonomskih saveta.
U ime Saveza samostalnih sindikata Srbije, sednici su prisustvovali predsednik Ljubisav Orbović i potpredsednici Veća, Duško Vuković i Olivera Bobić.
U Srbiji postoji 21 lokalni socijalno-ekonomski savet, ali svega četiri funkcionišu, pa je pokrenuta inicijativa za obnavlјanje rada saveta u Nišu, koji je davno osnovan ali ne funkcioniše.
Ministar za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević rekao je da vlada ne može da zna sve probleme koji se dešavaju na lokalu, zbog čega je neophodno osnivanje lokalnih socijalno ekonomskih saveta, koji bi, između ostalog, trebalo da dostavljaju te informacije.
“Što više imamo različitih mišlјenja i izveštaja sa lokala, to će i kvalitet naših odluka biti bolјi i u interesu svih“, rekao je Đođorđević novinarima.
On je najavio da će Ministarstvo rada i republički Socijalno-ekonomski savet nastaviti da iniciraju osnivanje lokalnih saveta širom Srbije.
“Ministarstvo je spremno da lokalnim savetima obezbedi sredstva, ali ne može da dodeli sredstva ukoliko saveti ne rade i nemaju rezultate”, rekao je Đorđević.
„Sindikati i poslodavci za nas predstavlјaju partnere, jer svi imamo zajednički cilј, a to je izgradnja moderne, jake i ekonomski razvijene Srbije. Socijalno – ekonomski saveti na lokalnom nivou predstavlјaju dobru priliku da se razmatraju teme i daju smernice Republičkom savetu za stvaranje još bolјih uslova rada, materijalnih davanja i pomoći svim građanima”, dodao je on.
Đorđević je rekao da su teme sastanka bile i izveštaj o radu u toku prošle godine, kao i planovi za tekuću godinu, a pritom je izdvojio predstavlјanje izveštaja o napretku Srbije kada je u pitanju poglavlјe 19.
„Predstavili smo kratak izveštaj Ministarstva za koji smo dobili pohvale od socijalnih partnera, kao i sugestije, za koje verujem da će nam pomoći u ostvarenju ostalih cilјeva iz poglavlјa 19“, naveo je Đorđević.
Gradonačelnik Niša Darko Bulatović rekao je da razvoj grada predstavlјa suštinu jedne zajednice i to je cilј i grada Niša u narednom periodu, a formiranje Socijalno ekonomskog saveta na lokalnom nivou je još jedan korak ka postizanju tog cilјa.
On je podsetio da je u Nišu 2012. godine bio osnovan Socijalno-ekonomski savet koji, kako je rekao, nije odigrao očekivanu ulogu, kao i da su budžetom grada za 2019. godinu planirana sredstva za rad lokalnog Socijalno-ekonomskog saveta.
Izvor: Jugpress

Nemačka savezna vlada sredinom decembra donela je novi zakon o useljavanju, koji se odnosi na kvalifikovanu radnu snagu izvan Evropske unije.
Zakon bi trebalo da stupi na snagu 1. januara 2020. godine. Pre toga saglasnost moraju da daju Bundestag (Nemački parlament) i Bundesrat (Savezno veće Nemačke).
O trenutnom stanju radne snage u državama regiona govorili smo u Kontekstu.
Naši gosti su: u Zagrebu Stjepan Šterc, demograf, u Beogradu Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije, I u Banjoj Luci Saša Aćić, direktor Unije udruženja poslodavaca Republike Srpske.
(link za celu emisiju)

Tekst zakona o agencijskom zapošljavanju nije dobio zeleno svetlo Socijalno-ekonomskog saveta i može se očekivati da uskoro bude vraćen na doradu, iako mišljenje SES nije obavezujuće.
To znači da dve najvažnije primedbe sindikata - da se na 10 odsto ograniči procenat radnika na lizing i da se uvede agencijski depozit - nisu prihvaćene.
Novi zakon trebalo bi da reši status oko 100.000 radnika koji do posla dolaze isključivo uz posredovanje gotovo 80 agencija i da premosti višegodišnji pravni vakuum. Međutim, sindikalni predstavnici sada su nezadovoljni tekstom propisa i ne vide razlog sastajanja radne grupe, kada je njihov stav ovom prilikom potpuno zanemaren.
“Radna grupa je usvojila jednu verziju teksta, a sada nam je posle javne rasprave ponuđen potpuno promenjen tekst čiji je autor Ministarstvo rada”, kaže Zoran Mihajlović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije.
“Bez ikakvog obrazloženja, poturaju nam zakon koji nismo prihvatili, najverovatnije pod pritiskom stranih investitora”.
Naš sagovornik naglašava da je bez pomenute dve najvažnije primedbe Zakon o agencijskom zapošljavanju besmislen. Mihajlović ističe da je nedopustivo da ne postoji agencijski depozit ili da je on minimalan.
“Što je veći ulog, suzbiće se rad manjih agencija za zapošljavanje koje uglavnom mešetare. A, ukoliko se ne smanji kvota poslodavcima koliko radnika mogu da zaposle, ono što je trenutna situacija u Nišu, da oko 60 procenata radnika radi na lizing, desiće se u svim gradovima”, smatra Mihajlović.
Sindikati su predlagali da preduzeće može da zaposli do 10 procenata radnika na lizing od ukupnog broja zaposlenih, a najviše do 30 odsto, i to samo ukoliko poslodavac za to dobije saglasnost Ministarstva za rad. Ovaj predlog, ipak, nije dobio zeleno svetlo.
Jedna od nedoumica oko koje se spore sindikati sa Ministarstvom je i termin “srodni poslovi” u uvodnom delu zakona, jer nije preciziran.
Uporedni radnik je onaj koji radi iste poslove kod poslodavca za istu platu, kao i onaj koji je angažovan na istom radnom mestu. U verziji koja je ušla u javnu raspravu bilo je istaknuto da je reč o istim, ili sličnim poslovima. Brisanjem termina "slični poslovi", dolazi do toga da ukoliko poslodavac nema iste poslove za radnike, onda nema obavezu da traži ni slične poslove za njih. Poslodavac tako može da određuje zaradu za radnika kakvu god poželi, da druge ukida i da za te poslove zapošljava radnike posredstvom agencije.
Novi propis može i bez pozitivnog stava Socijalno-ekonomskog saveta biti poslat Vladi, a potom i republičkim poslanicima na usvajanje. To bi moglo da se desi već u martu, što znači da bi zakon počeo da se primenjuje u aprilu.
U SSSS očekuju da će Ministarstvo za rad uskoro zakon vratiti na doradu, odnosno da će se ponovo okupiti radna grupa.
Izvor: Novosti

Predstavnici sindikata Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) i predstavnici Vlade Srbije održali su sastanak na kojem su postigli saglasnost oko pojedinih zahteva i na kojem je dogovoreno da se do petka potpiše usaglašeni Sporazum, što bi omogućilo prekid štrajka zaposlenih.
Kako su saopštili predstavnici sindikata, do sastanka je došlo posle protesta ispred zgrade Vlade tokom kojeg su službenici sektora Katastar nepokretnosti uručili zahteve premijerke Ani Brnabić.
Sa predstavnicima sindikat RGZ razgovarao je ministar za rad, socijalnu zaštitu i boračka pitanja Zoran Đorđević, šef kabineta premijerke Miloš Popović, direktor RGZ- a Borko Drašković, direktor Agencije za mirno rešavanje radnih sporova i predstavnici ministarstva finansija.
„Po nekim pitanjima je postignuta saglasnost dve strane. O ostalim pitanjima nastaviće se usaglašavanje dve strane“, piše u saopštenju i dodaje se da je prediviđeno da se usaglašen tekst Sporazuma do petka, 18. januara nađe na sednici Vlade RS.
Navodi se da će Sporazum potpisati Đorđević i ovlašćeni predstavnici sindikata i predsednica Štrajkačkog odbora, nakon što bude usvojen na vladi.
„Nakon toga biće stvoreni uslovi za prekid štrajka. Do tada štrajk u RGZ-u se sprovodi u skladu sa ranije donetim odlukama i uputstvima“, stoji u saopštenju.
Zaposleni u više od 100 službi zа kаtаstаr su 24. decembra 2018. godine obustavili rad nezadovoljni mаnjkom kаdrovа, uvećanjem obima posla i smanjenjem primanja.
Izvor: Beta

Povodom inicijative Saveza samostalnih sindikata Srbije da se 2019. godina proglasi godinom bezbednosti i zdravlјa na radu, juče je u prostorijama Ministarstva za rad održan sastanak sekretara Veća SSSS Zorana Mihajlovića i predsednika Sindikata radnika građevinarstva i IGM Saše Torlakovića sa direktorkom Uprave za bezbednost I zdravlje na radu, Marinom Furtulom.
Ministarstvo rada je, prema rečima Furtule, prihvatilo tu inicijativu i podnelo Vladi Srbije na usvajanje, što se očekuje narednih dana.
Sa inicijativom su se prethodno saglasili i predstavnici Unije poslodavaca Srbije.
Nakon njenog usvajanja, očekuje se donošenje I sprovođenje niza različitih akcija, kampanja i mera, koje bi trebalo da doprinesu sprečavanju smrtnih slučajeva i povreda na radu.
U cilju traženje odgovora na pitanja kako sprečiti nesreće na radnom mestu, unaprediti i očuvati zdravlje zaposlenih u svim oblastima, naročito u najrizičnijim, poput građevinarstva, rudarstva, hemijskoj, namenskoj i prerađivačkoj industriji, Savez je krajem prošle godine organizovao okrugli sto, pod nazivom „Bezbedno i zdravo - radničko je pravo“.
Svi akteri društva, posebno državni organi, moraju da doprinesu stvaranju ambijenta koji će omogućiti bezbedan rad na svakom radnom mestu, kao i uvođenje oštrih kazni koje će sprečiti poslodavce da ne primenjuju sve neophodne mere bezbednosti i zdravlja na radu, rekao je tada predsednik SSSS Ljubisav Orbović.
Kažnjavanjem takvih poslodavaca, ali i radnika koji ne koriste zaštitnu opremu koju je obezbedio poslodavac, može biti spašen nečiji život, kazao je Orbović, upozorivši na činjenicu da je za poslednjih 12 godina čak 440 radnika u Srbiji izgubilo život na radnom mestu.
Marina Furtula je tada obećala da će Ministarstvo rada, opet na predlog SSSS, ove godine, nakon donošenja novog zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, početi sa izradom nacrta zakona o osiguranju i povreda na radu radi naknade štete.

Kako zadržati mlade da iz Srbije ne odu u inostranstvo, ali i kako privući one koji su otišli da se vrate? To su samo neka od pitanja kojima će se baviti Koordinacioni tim za praćenje ekonomskih migracija, koji je danas imao prvi sastanak.
Za prvog čoveka tog tima, u čijem radu učestvuje I predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović, predložen je ministar za rad Zoran Đorđević.
Da bi tim počeo da radi neophodno je da Vlada Srbije dâ zeleno svetlo, a to se očekuje na sledećoj sednici u četvrtak.
Formiranje Koordinacionog tima koji će se baviti problemom migracija odgovor je naše zemlje na novi zakon u Nemačkoj o useljavanju, koji će olakšati zapošljavanje građana drugih država u toj zemlji, pa i onih koji dolaze iz država koje nisu članice EU.
Predloženo je da to telo radi na izradi Strategije o migracijama, a kasnije i na akcionom planu.
"Cilj je da analiziramo migracije, potencijalne probleme po Srbiju, da damo predloge Vladi Srbije šta bi trebalo da se uradi kako bi zadržali ljude u Srbiji, privukli ljude koji su već otišli da se vrate, ali i da strani državljani dodju i rade u Srbiji", rekao je Đorđević novinarima.
Na prvom sastanku dogovoreno je da se Koordinacioni tim sastaje najmanje dva puta mesečno, a po potrebi i češće.
Osim predstavnika ministarstva za rad, u timu će biti i predstavnici Pokrajinske vlade, ministarstava - spoljnih poslova, prosvete, omladine i sporta, privrede, državne uprave, Kancelarije za KiM, Stalna konferencija gradova i opština, SANU, Zavoda za statistiku, PKS, Univerziteta u Beogradu, sindikata, Unija poslodavaca Srbije, NALED-a, privrednika.
Na veliki problem odlaska posebno mladih iz Srbije ukazao je još pre devet meseci I Savez samostalnih sindikata Srbije, čiji je slogan na prvomajskom skupu bio upravo „Da plate ustanu, a mladi ostanu“, čime smo jasno vlastima stavili do znanja da su niske zarade i nedostatak posla razlog velikog odlaska ljudi iz Srbije u potrazi za boljim životom.

Zaposleni u pravosuđu danas su obustavili rad na sat vremena, od 11 do 12 časova, kako bi skrenuli pažnju na ekspoloataciju ljudi zaposlenih na određeno vreme i neophodnost usklađivanja statusa nameštenika.
Štrajk upozorenja organizovao je Sindikat pravosuđa Srbije, a predsednica tog sindikata Slađanka Milošević rekla je ranije za agenciju Beta da štrajk neće ugroziti suđenja, jer rad obustavljaju administrativni radnici.
Ona je navela da sindikat ima 11.000 članova.
"Zabrana zapošljavanja u javnom sektoru striktno se poštuje samo u pravosuđu. Gradska uprava prošle godine zaposlila je 3.500 ljudi, policija svake godine zapošljava, samo u pravosuđu nema zapošljavanja iako imamo čest izbor nosilaca pravosudnih funkcija", kazala je Milošević.
Objasnila je i da nameštenici treba da rade sporedne poslove u pravosuđu, ali da oni obavljaju državne - stručne poslove koje ne bi smeli po zakonu i za koje nisu plaćeni.
Dodala je da u pravosuđu ljudi rade na određeno vreme i po 15 godina, iako je zakonom predviđeno da u takvom statusu mogu da rade najduže šest meseci.
"Ti ljudi se godinama zloupotrebljavaju i drže u strahu. Ne razumem zašto ne mogu da se zaposle na neodređeno vreme, to ne bi značilo dodatna izdvajanja iz budžeta jer su oni već u sistemu", rekla je Milošević.
Kao primer navela je da u Javnom tužilaštvu na jednog tužioca dolazi 1,4 zaposlenih što nije dovoljno za efikasan rad.
"Dakle tih 1,4 zaposlenih su i zapisničar, kurir, ekspeditor, vozač. Nedostatak zaposlenih je toliki da zapisničari trče od jednog do drugog tužioca na saslušanja. Kako država u takvim uslovima očekuje efikasniju borbu protiv kriminala?", upitala je Milošević.
Sindikat pravosuđa Srbije imao je u sastanak s ministarkom pravde Nelom Kuburović u petak, 11. januara, ali na tom sastanku nije došlo do dogovora.
Kako je sindikat saopštio posle sastanka, Kuburović je izjavila da nije moguće zapošljavanje ljudi na neodređeno vreme, a da je promena statusa nameštenika u status državnog službenika moguća za daktilografe i dostavljače. Za ostale nameštenike ministarka je predložila preraspodelu novčanih sredstava.
IZVOR: N1

SAOPŠTENJE
Sindikat pravosuđa Srbije doneo je odluku o organizovanju jednosatnog štrajka upozorenja koji će se održati u pravosudnim organima 15. januara 2019. godine, u periodu od 11.00 do 12.00 časova, kako bi privukao pažnju i probudio zainteresovanost poslodavca da konačno reši višegodišnju diskriminaciju i eksploataciju zaposlenih u pravosuđu.
Naime, Sindikat zahteva promenu radnog statusa nameštenika i lica zaposlenih na određeno vreme, kao i izradu akta o proceni rizika radnog mesta.
Nameštenici su lica koja bi trebalo da obavljaju sporedne poslove. Međutim, u pravosuđu nameštenici obavljaju državne - stručne poslove koje ne bi smeli po zakonu i za koje nisu plaćeni. Najočigledniji primer nezakonitosti jeste taj što zapisnike koji su javna isprava, vode i potpisuju nameštenici. Oni poslodavcu nisu dovoljno stručni za izmenu statusa ali jesu kada trebaju da završe posao u pravosudnom organu.
Lica zaposlena na određeno vreme zbog privremeno uvećanog obima posla, takođe, rade mimo zakonskih uslova. Tačno je da Zakon o državnim službenicima zabranjuje preobraćaj radnog odnosa iz određenog na neodređeno vreme, ali tačno je i to da lice na određeno vreme, u skladu sa tim zakonom, može da radi najduže šest meseci. U pravosuđu je obim posla uvećan trajno pošto zaposleni na određeno vreme rade duže od deset godina.
Iako je prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu (usvojen 2005) poslodavac u obavezi da donese akte o proceni rizika radnog mesta, oni u sudovima i tužilaštvima ne postoje. I dok pravosuđe kažnjava druge poslodavce zbog kršenja Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, samo ne poštuje zakon.
Bruka i sramota je to što se sve navedeno događa baš u pravosuđu koje bi trebalo da bude primer u poštovanju zakona. Građanima se unapred izvinjavamo ali nije nam namera da im naškodimo. Naprotiv, mi ukazujemo na to da je Vlada Srbije neodgovorna prema pravosuđu pa tako i prema svojim građanima. Jednostavno, mi se suprotstavljamo zloupotrebi zakona.

Sindikati Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) organizovaće u utorak, 15. januara u podne protest ispred Vlade Srbije kojim žele da skrenu pažnju na neophodnost hitnog rešavanja materijalnog položaja zaposlenih u tom zavodu statusa katastarskih službenika, kao i stvaranja uslova za normalnije i efikasnije funkcionisanje RGZ-a kao institucije.
Sindikati RGZ-a poslali su pismo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću u kojem su naveli da su u dilemi oko toga da li je on uopšte upoznat sa situacijom u RGZ-u i da mu se obraćaju u nadi da će to doprineti objektivnom sagledavanju situacije i početku rešavanja problema, jer su desetine dopisa Vladi Srbiji u proteklom periodu ostali bez odgovora.
Oni su u pismu predsednika pozvali da svojim političkim i svakim drugim uticajem pomogne da se konačno predlozi koje su pre više od mesec dana dostavili Vladi Srbije stave na dnevni red, jer se tiču rešavanja opravdanih zahteva za definisanjem materijalnog položaja i statusa zaposlenih u RGZ.
„Problemi koji su nastali prilikom obračuna plata i drugih primanja zaposlenih, nakon povećanja osnovice za obračun zarada u javnom sektoru u 2018. godini pokazali su da postoji sistemski problem koji će izazvati sve veće posledice“, piše u pismu i dodaje se da su primenom odluke o povećanju osnovice u RGZ-u velikom broju zaposlenih primanja umanjena u proseku za 2.500 dinara.
Sindikati su naveli da su „najvećem broju zaposlenih primanja ostala na istom nivou odnosno da povećanje nisu osetili“, da „u protekle tri godine nije uskladjivana zarada ni sa povećanjem po osnovu minulog rada“, a da je razlog za takvu situaciju leži u odluci direktora RGZ-a i njegovih saradnika.
Podsećaju da je na njihovu inicijativu, nakon što su doneli odluku o štrajku, pokrenut postupak mirenja pred Agencijom za mirno rešavanje radnih sporova, ali da je nakon razgovora predstavnika sindikata RGZ-a sa ministrom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoranom Djordjevićem i direktorom Agencije Miletom Radivojevićem umesto u pravcu rešavanja konflikta, sukob dodatno eskalirao.
Naveli su da je tekst sporazuma, za koji im je dat rok da ga do petka, 11. januara u podne prihvate, neprihvatljiv jer nije u skladu sa onim što je dogovoreno u procesu usaglašavanja sa ministrom Djordjevićem i direktorima RGZ-a i Agencije za mirno rešavanje radnih sporova.
„Tekst predloženog sporazuma ne odgovara onome šta je dogovarano u prisustvu ministra Djordjevića i obiluje netačnim i neusaglašenim stavovima. Takav predlog je apsolutno neprihvatljiv i sindikati su o tome izvestili poslodavca“, piše u saopštenju.
Iz Sindikata su naveli da su se nakon isteka ultimatuma 11. januara u 13.00 u većini katastara koji su u štrajku, pojavili inspektori rada i sproveli nadzor nad sprovodjenjem štrajka.
„Na osnovu kojeg zahteva i čije naredbe je ova akcija sprovedena nije poznato. Ali je sasvim izvesno da se na nivou Vlade Srbije umesto aktivnosti na rešavanju zahteva štrajka intenzivno i koordinirano radi na njegovom sprečavanju“, naveli su iz Sindikata RGZ-a.
Izvor: Beta

Predstavnici sindikata Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), čiji zaposleni štrajkuju mesec dana, uputili su otvoreno pismo predsednici Vlade Srbije Ani Brnabić u kojem od nje traže da im pomogne da se „stvore uslovi za normalan rad uz uvažavanje elementarnih prava zaposlenih“.
Kako su predstavnici Jedinstvene organizacije sindikata i sindikata Nezavisnost naveli u pismu, radnici ne žele „ni više, ni manje“ od drugih zaposlenih u javnim preduzećima.
Prema tvrdnjama sindikata, kada su se plate većine zaposlenih u 2018. godine posle povećanja osnovice približile plati od 500 evra, plate zaposlenih u RGZ-u su se približili minimalcu od 27.000 dinara.
„Pad statusa i primanja zaposlenih u RGZ mora se zaustaviti i napraviti osnova za sistematsko rešavanje u narednom periodu“, stoji u pismu.
Ukazuje se da su se pregovori sa rukovodstvom pokazali kao nedelotvorni i ocenjuje da je Vlada posle odluke o štrajku pokazala „pasivan odnos“, mada baš ona donosi najvažnije odluke iz njihovog delokruga rada.
Dodaje se da štrajkom zaposleni žele da ukažu ne samo na loš položaj, nego i na „manjkavosti u sistemu uprave i pravne regulative“.
„Uz brojne probleme koji su pre svega uzrokovani neprilagođenom regulativom koja se u poslednjih 20 godina menjala veoma često, postignuti rezultati i trenutni nivo kvaliteta usluga RGZ je znatno ispod proseka u našoj zemlji“, ocenjuje se u pismu.
Navodi se da se odluke donose bez saglasnosti stručanjka RGZ-a i da se zavod uredjuje direktivama, ucenama, pretnjama i represijom, zbog čega je neophodano da se uključi Vlada u rešavanje njihovih problema.
Izvor: Beta

S početkom godine na snazi je i nova minimalna cena rada od 155 dinara po času. S tim povećanjem minimalac je dostigao 75 odsto minimalne potrošačke korpe.
Nadležni ocenjuju da rast bruto domaćeg proizvoda, pad nezaposlenosti i svi ostali parametri ukazuju na mogućnost daljeg rasta najnižih zarada.
Već u novogodišnjoj noći, prve sate po novoj ceni odradili su konobari. Njihove zarade su po pravilu one zakonom propisane, minimalne.
Minimalna zarada je sada za oko dve hiljade veća nego prošle godine. Uz 155 dinara po času premašila je 27.000 dinara. Iako su sindikati tražili više, kažu važno je da se ona redovno povećava.
"Realno gledajući, napravio se jedan kvalitetan pomak, pogotovo što poslednje tri godine redovno podižemo cenu. U ove tri godine je za 28 odsto podignuta minimalne zarada", ukazuje Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Oko 300.000 radnika kod nas prima minimalnu zaradu. Da je to veliki broj, saglasni su i u Uniji poslodavaca, odakle podsećaju da je minimalac privremeno rešenje, koje treba da pomogne firmi da izađe iz krize ili odustane od posla.
"U zavisnosti od toga sa čim se firma suočava, poslodavac treba da izađe iz minimalne cene rada i isplaćuje cenu rada, odnosno zaradu radnicima onako kao što zaslužuju, a opet u skladu sa mogućnostima", napominje Miloš Nenezić, predsednik Unije poslodavaca Srbije.
Da ima zloupotreba sa isplatom minimalca, saglasni su i poslodavci i sindikati kojima je najvažniji zaštitni element tako propisane zarade.
"Nama je, da kažem, neki cilj da u naredne dve-tri-četiri godine najkasnije, minimalna cena rada i prosečna penzija budu na nivou minimalne potrošačke korpe", navodi ministar za rad Zoran Đorđević.
Da je u proteklom periodu minimalna zarada rasla brže od prosečne, pokazuje podatak da je u odnosu na 2012. čak upola veća.
Izvor: RTS

Godina iza nas je, kao i mnogo proteklih, bila veoma teška za radnike, i zaista je neophodno da se preduzmu koraci kako bi se pobolјšali uslovi rada, sigurnost rada i radnog mesta, kao i zarade, kaže predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić.
To se, dodaje, mora uraditi što je brže moguće, a mere moraju biti takve da imaju pozitivne i dugoročne rezultate kako se ne bi u veoma skoroj budućnosti desilo da u Srbiji bude radnih mesta, ali neće biti radnika.
Zato je i te kako važno da se zadrže kvalitetni radnici, kao i oni koji se još školuju, kako bi imali od koga da uče i ostanu u zemlјi, a ne da odu u inostranstvo, kaže naš sagovornik.
Milić ukazuje da se o tome mora razmišlјati jer nekoliko veoma važnih parametara pokazuje da se Srbija može suočiti s nedostatkom radne snage. Po njegovim rečima, u našoj zemlјi ima više stanovnika starijih od 60 godina nego onih mlađih od 18 godina, a stopa nataliteta je negativna, odnosno svake godine umre oko 38.000 lјudi više nego što ih se rodi.
Uz to godidšnje iz Srbije ode čak oko 60.000 lјudi, uglavnom mladih i visokoobrazovanih, ali budući da je nedostatak obučenih i kvalitetnih majstora, zanatlija, prisutan u celoj Evropi, sve više će nam nedostajati i drugih kadrova, a nekih već nema jer se dešava da se mesecima ne mogu naći kandidati za radna mesta medicinskih sestara, vozača, građevinskih radnika, ugostitelјskih radnika... Nažalost, gotovo je izvesno da ćemo to veoma brzo i osetiti jer će u Nemačkoj, kojoj nedostaje mnogo radnika različitih struka, mogućnost za zapošlјavanje građana iz zemalјa van Evropske unije biti daleko veća, kaže Milić.
Minimalna cena radnog sata u Srbiji od ove godine iznosi 155 dinara, odnosno mesečna zarada će se, u zavisnoti od broja radnih sati u mesecu, kretati od oko 26.100 dinara do oko 28.600 dinara. U odnosu na minimalnu zaradu iz prošle godine, ovogodišnja je viša u proseku za oko 2.000 dinara.
Od 2011. godine rast vrednosti minimalne potrošačke korpe i minimalne zarade nije usklađen, odnosno troškovi minimalne potrošačke korpe stalno su rasli više i brže nego što je povećavan minimalac, kaže Milić.
Kako dodaje, za podmirivanje troškova minimalne potrošačke korpe potrebno je 1,64 minimalne zarade i taj podatak sam za sebe sve govori.
Milić ukazuje da za minimalac radi više od 350.000 radnika, da je minimalna zarada, koja je uvećana za 12 dinara, izuzetno niska, a da je i prosečna zarada mala. Po njegovim rečima, nesigurnost radnog mesta je ogrmona jer se forsiraju fleksibilni načini zapošlјavanja i sve je manje onih koji se zapošlјavaju na neodređeno vreme, a sve više onih koji se zapošlјavaju preko agencija za zapošlјavanje. To kod radnika izaziva nesigurnost i nemoć, strah od gubitka radnog mesta je stalan, a primanja ne prate cene.
Male zarade, visok procenat zaposlenih koji rade na crno, nizak stepen zaštite radničkih prava - to je stvarnost u kojem živi većina zaposlenih u Srbiji i ako se nešto ne promeni na bolјe neće biti dobro. Da bismo zadržali lјude u Srbij i potrebno je napraviti ambijent u kojem će se od rada moći pristojno živeti, kaže Milić.
Izvor: Dnevnik

Okrugli sto na temu „Socijalni dijalog – Socijalno ekonomski savet“ održan je u organizaciji kragujevačkog Saveza samostalnih sindikata Kragujevac i Roma Centra.
Cilј debate je da se uradi analiza stanja i daju predlozi za unapređenje socijalnog dijaloga na nivou grada.
Na debati je analiziran rad tog lokalnog savetodavnog tela u prethodnom periodu, a dati su i predlozi za njegovo bolјe funkcionisanje.
Kragujevac je jedan od prvih gradova u Srbiji koji je formirao lokalni Socijalno-ekonomski savet 2003. godine, rečeno je na tribini, uz napomenu da bi uloga tog savetodavnog tela trabalo da bude veća i značajnija, a socijalni dijalog bolјi.
U debati su učestvovali predstavnici grada Kragujevca, lokalnog Socijalno-ekonomskog saveta, sindikalnih organizacija i organizacije civilnog društva.
Izvor: RTK

Zaposleni u zdravstvu Srbije danas su dobili novi Posebni kolektivni ugovor na period od godinu dana.
Ugovor je, u Palati Srbija, potpisao predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije, Zoran Savić, a odnosi se na zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave.
Pregovarački tim Vlade Srbije, na čelu sa Ministarstvom zdravlјa prihvatio je zahteve Sindikata da se značajno unapredi radno-pravni i materijalni položaj zaposlenih, naročito mladih kolega.
Novi ugovor je nesumnjivo daleko povolјniji po zaposlene, sa brojnim odredbama koje su unapređene u korist zaposlenih, navodi se u saopštenju Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije.