Pismo zahvalnosti člana SSSS

 • 05 Opširnije


Solidarnost i iskrena želja da se pomogne pojedincu, koji u ovim teškim vremenima vodi ličnu borbu za preživljavanjem i svojim mentalnim i opštim zdravljem, svedoči da još uvek postoje i one organizacije koje, osim profesionalnog odnosa, neguju i prave, istinske vrednosti, na koje smo svi zaboravili.
Ljudskost i pažnja koje su mi pružene u Sindikatu, kao i požrtvovanost i saosećajnost njenih zaposlenih, pomogle su mi da prevaziđem lične teškoće i postanem nova osoba, navodi se u pismu zahvalnosti jednog člana upućenom Savezu samostalnih sindikata Srbije.
(pismo u celini)

Poštovani,
“Ovim putem želim da se zahvalim članovima Sindikata, koji su pokazali profesionalnost, ljudskost i iskrenu želju da pomognu nekome kome je Vaša podrška i pomoć, u tom trenutku, bila od životnog značaja.
Svoj posao, posao vaspitača, izuzetno poštujem i volim i smatram je, pored odgovornosti koju nosi, izuzetno human i životno kreativan. Rad sa decom mi predstavlja čast jer učestvujem, na svoj način, u kreiranju novog člana društva,koji bi po svim moralnim i društvenim normama, trebalo da bude prihvaćen i koristan, zdrav i produktivan. To je zadatak našeg poziva.
Radeći sa ženama, naučila sam mnoge stvari,videla i doživela, ali mi moje vaspitanje i karakter (a možda i horoskopski znak) nisu dozvoljavali da budem impulsivna i konfliktna osoba. Naravno, povod je uvek nešto što nije od velikog značaja ali tu potrebu da sebe istaknu kao bitne osobe, osobe koje mogu i hoće da prave i rešavaju tuđe probleme, upliću se direktno u život, shvatila sam da je to patologija. Ja sam izbegavala konflikte. Prosto, to nisam ja.
Za sve ove godine koje radim, uvek sam pomogla, pružila, dala, pohvalila. Na sve sam mislila, na sebe ne. Priznajem, to je moja greška.
Doživela sam veliko nepoštovanje, psihičko zlostavljanje i apsolutno manipulisanje na radnom mestu. Bez razloga, bez povoda. Tu više nije bilo prijateljstva, niti kolegijalnosti.
Verujte da nisam znala šta da radim. Čak sam i na otkaz bila spremna. Jer nisam bila u stanju da trezveno i racionalno razmišljam. Jer su neke osobe prešle sve granice tolerancije i ja sam došla do stanja psihičke i emotivne skrhanosti. Zdravlje mi je bilo u velikoj opasnosti.
A onda me je jedna dobra duša podsetila da postoji sindikat ( ni u malom mozgu mi nije bila prisutna ta informacija ).
Iznoseći svoj problem sindikalnom predstavniku, bilo mi je lakše. Naišla sam na ruku spasa, saosećajnost i želju da mi pomogne. U razgovoru sa članom psihološke službe sindikata (iskreno nisam znala da postoji) shvatila sam da ja nisam luda nego izmanipulisana.
Zahvaljujući požrtvovanosti i iskrenoj želji da ja budem dobro (a samim tim i moja porodica) našlo se rešenje i za mene. A to je bio odlazak iz te toksične sredine i premeštaj u drugu radnu jedinicu. Verujte mi da sam ja nova osoba. Uživam dolazeći na posao!
Solidarnost koja mi je ukazana pružila mi je sigurnost.
Nemojte ni po koju cenu ćutati, trpeti, menjati sebe zbog drugih. Vi vredite, jake ste,majke,žene,sestre, vaspitači, sindikalci.
Želim svim članovima Sindikata srećnu Novu 2021. godinu sa željom da se ovakve stvari iznose na videlo i da se o njima razgovara. Najbolje bi bilo da ih uopšte i nema. Ali nismo svi isti, što i jeste poenta”.
Veliki pozdrav,
Ivetić Azra, član Samostalnog sindikata predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije.

Uticaj aktuelne pandemije na mentalno zdravlje

 • 04 Opširnije


Situacija izazvana korona virusom, kada su naši građani prinuđeni na izolaciju i na veliku opreznost u cilju očuvanja svog i zdravlja drugih, zbog čega su im uobičajeni životni i radni tokovi izmenjeni, izaziva u mnogima negativna osećanja. Poremećaj svakodnevice i nove emocije proizvode strah i strepnju, što dovodi do narušavanja mentalnog zdravlja.
Mnoge stvari su se preko noći promenile, kao što je odlaženje na posao, zajednički rad sa kolegama u poslovnim prostorijama, druženje sa prijateljima i porodicom ili odlazak kod zubara, frizera, u kupovinu...
I dok je u početku delovalo da će pandemija kratko trajati i da ćemo se brzo vratiti svojim svakodnevnim rutinama, sada je daleko izvesnije da će novi način života, koji podrazumeva zdravstvenu i ekonomsku neizvesnost, potrajati još neko vreme. Ankete pokazuju da značajan broj ljudi doživljava ovakvu situaciju kao veoma stresnu i iscrpljujuću.
On što je svakako očekivano i prirodno da u situaciji ovakve pandemije ljudi doživljavaju čitavu „paletu“ neprijatnih emocija. Kao posledice ovakvog stanja najčešće se javlja niz psiholoških problema, poput panike, anksioznosti i depresije.
Panika je reakcija intenzivnog straha koja se javlja kada se osećamo sasvim bespomoćnim da promenimo ili izbegnemo okolnosti koje doživljavamo kao ekstremno opasne. Ponekad je prirodno i normalno da neko oseti paniku. Učestalo iščekivanje naleta panike povećava verovatnoću da osoba zaista ponovo oseti panični napad. To stanje u velikoj meri remeti normalno funkcionisanje i najbitnije je da ono bude prepoznato i na vreme psihološki tretirano.
Anksioznost podrazumeva iščekivanje neprijatnosti u odnosu na bližu ili dalju budućnost, što je često pothranjeno neizvesnošću u vezi sa situacijom o kojoj brinemo. Sve dotle dok nas ova vrsta zabrinutosti i povišene svesti o mogućim negativnim ishodima u neizvesnoj situaciji ne čini neproduktivnim i ne ometa u svakodnevnom funkcionisanju, možemo da kažemo da se radi o normalnoj reakciji brige na nekad životno nužnu povišenu neizvesnost. Međutim, može se desiti da toliko brinemo da nas to skoro potpuno preokupira i onemogući da se posvetimo drugim aktivnostima, da u jednom trenutku i sami primetimo koliko smo zabrinuti, pa da zbog toga postanemo još zabrinutiji i da svoju pažnju više usmeravamo na tu činjenicu neprijatne zabrinutosti nego na ono što čini našu svakodnevicu.
Dok su panika i anksioznost više povezani sa strahom od zaraze i bolesti, depresija je posledica uvođenja strožijih mera protiv širenja pandemije (prekida uobičajenog života, karantin, izolacija, zabrinutost zbog radnog mesta i finansijskih problema ili nemogućnosti viđanja prijatelja i rodbine). Mnogi se osećaju izolovano i usamljeno, svet je zastrašujuće mali i bez zadovoljstva, nedostaju druženja i odlazak na kulturne ili sportske događaje.
Ono što je za sve ljude teško podnošljivo, za depresivne osobe je još veće opterećenje. S toga Svetska zdravstvena organizacija predviđa da će ove godine depresija postati drugi uzrok onesposobljenosti ljudi u svetu.
Kako pomoći sebi?
Sačuvati mentalno zdravlje i biti sabran tokom pandemije korona virusa i svega što je usledilo kao posledica širenja zaraze važno je skoro jednako kao i pridržavati se uputstava i saveta Svetske zdravstvene organizacije i lokalnih nadležnih institucija.
Prva stvar koju treba da imamo na umu jeste da se naše reakcije događaju sa razlogom, a ne neosnovano, nasumično, nepovezano. Ljudima nekad deluje da osećanja poput panike, brige, stresa, umora, zbog neprijatnosti nemaju nikakvu svrhu ni logiku i onda, kao intelektualno razvijenija bića, imaju potrebu da razumeju šta im se dešava, da shvate šta njihovo ponašanje znači, da „uhvate logiku“ koja leži u pozadini. U današnje vreme do ovih pojašnjenja možemo doći preko interneta, uz pomoć prijatelja ili u krajnjoj meri uz pomoć stručnog lica. Razumevajući svoja neprijatna osećanja, lakše ćemo razumeti i šta je ono što nam je važno, šta nam smeta i šta želimo da dostignemo. Razumevajući šta nam je važno i koliko nas plaši kad nam je to ugroženo, lakše ćemo shvatiti sebe i lakše ćemo se aktivirati da zaštitimo to što nam je važno i da se pozitivno angažujemo i u teškim vremenima.
Druga važna stvar koju ne treba da zaboravmo jeste da je normalno da osećamo nelagodu i anksioznost kada smo u okolnostima koje nas neprekidno drže u neizvesnosti. Gledano u kontekstu korone, mi nažalost ne možemo unapred znati kako ćemo kroz proces borbe sa koronom prolaziti – da li ćemo se prehladiti i posumnjati da je to korona, da li će naša hronična bolest zahtevati da se dodatno štitimo, da li će izmenjene okolnosti uticati na druge delove našeg života (odnosi sa drugim ljudima, posao, način provođenja slobodnog vremena i slično). Kada nam je nešto važno, a istovremeno je i nepredvidivo, normalno je da će nam biti neugodno sve dok dotične okolnosti ne postanu jasne.
Nasuprot neizvesnostima,važno je da se setimo i onoga što nam je sasvim izvesno i jasno. Recimo, poznato nam je da redovnom brigom o ličnoj higijeni, dezinfekcijom ruku, nošenjem maske i održavanjem propisane fizičke distance, mi aktivno radimo na smanjivanju verovatnoće da se i sami zarazimo. Ne samo da na ovaj način štitimo sebe od virusa, nego i doprinosimo osećaju samoefikasnosti usled toga što imamo kontrolu nad jednim delom okolnosti u kojima smo. Sledeća važna stvar jeste prisećanje pozitivnih strana postojećih okolnosti. Naime, iako krizne situacije nose sa sobom dozu stresa, ponekad nam upravo ta kriza omogućava da bolje spoznamo svoje snage i saznamo nešto novo o sebi. Recimo, možda nikada ranije nismo primetili da nas ručni radovi mogu opustiti i umiriti, sve dok usled vanrednih okolnosti nismo ostali sa više slobodnog vremena koje je trebalo ispuniti nekim aktivnostima. Okupirati sebe aktivnostima u kojima uživamo može biti odličan način da lakše prođemo kroz krizni period i prikupimo snage za predstojeće izazove.
Mentalno zdravlje i samodisciplina
Takođe, samodisciplina je preduslov bez kojega ni jedna akcija ne može biti sprovedena. Ona je kamen temeljac dobrih i korisnih navika, a razvija se prilično lako – ponavljanjem istih zadataka svakoga dana. Na primer:

  • Da biste spremno dočekali svaki naredni dan, unapred ga isplanirajte. Iako ceo dan provodite u kući, napravite plan šta i kada ćete raditi.
  • Čitajte knjige koje volite, a za koje ranije niste imali vremena. Ili učite novi jezik ili usavršavajte jezike koje znate nedovoljno.
    Još ideja vezanih za učenje: učite da crtate ili slikate, učestvujte u online vebinarima i družite se onlain sa ljudima sličnih interesovanja, proučite i napravite porodično stablo… Ideja je bezbroj i zavise samo od vaših afiniteta.
  • Pišite dnevnik - terapija pisanjem je odličan način samopomoći u ovoj situaciji. Odlučite unapred kada i gde ćete pisati svakog dana. Zatim odlučite o čemu želite da pišete.
    Pre nego što počnete, zatvorite oči, duboko udahnite i izdahnite nekoliko puta, opustite se i usredsredite na sebe. Istražite svoje misli i osećanja, a zatim počnite da pišete.
  • Izbegavajte da mnogo vremena provodite čitajući i slušajući vesti o broju obolelih i umrlih od korona virusa. Informišite se da budete u toku, i to je dovoljno. Svakodnevno i dugotrajno slušanje i čitanje vesti izaziva zabrinutost i strepnju i odvlači pažnju od ostalih važnih stvari koje svaki dan treba da radite.
  • Ako ste usamljeni i teško se nosite sa ovom situacijom, potražite pomoć i podršku porodice ili prijatelja. Ništa nema tako dobro terapeutsko dejstvo kao razgovor sa osobom u koju imate poverenja.
    Sa druge strane, ako imate dovoljno vremena, okrenite se drugima kojima je pomoć potrebna – nekome treba samo razgovor, lepa reč utehe i ohrabrenje ili samo iskren osmeh „sa druge strane žice“.
  • Na kraju dana osvrnite se na sve što ste uradili da biste za sledeći dan bili spremniji, organizovaniji i efikasniji. Dajte sebi zadatak da svakog dana uradite nešto novo, nešto što će odagnati neraspoloženje, pesimizam i bezvoljnost.
Zaključak
Za kraj se možemo podsetiti da je u redu da se osećamo izloženijim stresu kada su okolnosti neizvesne, a za nas važne. U takvim okolnostima je, takođe, normalno da kod sebe primećujemo neprijatne emocije. One nisu negativne same po sebi, naprotiv, one su samo znak da nam nešto ne odgovara i u redu je „oslušnuti“ sebe bez krivice. Iako trenutno možda dominiraju raznorazne neprijatnosti, korisno je prisetiti se da to ne znači da je nužno cela situacija neprijatna, odnosno da ona može da ima kako negativne tako i pozitivne strane.
To što nemamo potpunu kontrolu nad trenutnim okolnostima ne znači da smo sasvim bespomoćni – na primer, poznato nam je šta možemo učiniti kako bismo smanjili verovatnoću oboljevanja od virusa. To možda nije ono kako smo naučili da svakodnevno živimo, ali to i jeste naša velika snaga kao ljudske vrste, da imamo značajne kapacitete da se prilagođavamo i da se menjamo, ne samo uprkos bolu nego često i baš zahvaljujući bolu! Povrh toga, dodatnu snagu možemo crpeti i iz aktivnosti koje nam pričinjavaju zadovoljstvo, jer na taj način kvalitetnije provodimo vreme i postajemo svesniji svojih snaga za istrajavanje u nepogodnim okolnostima.
I, na kraju, važno je prepoznati da ako ne umemo sami da pomognemo sebi u tome da razumemo svoja osećanja i da upravljamo njima, uvek je moguće i korisno da se obratimo nekom za pomoć, bilo da je to dobar prijatelj ili stručnjak. Nekad je zaista lakše i efikasnije sagledavati sebe kroz komunikaciju sa drugim, a ne nužno samo sa samim sobom.

BROJNI POZIVI ČLANSTVA POTVRDILI
NEOPHODNOST STRUČNE PSIHOLOŠKE POMOĆI

 • 03 Opširnije


Na SOS telefon i e-mejl, koje je Savez samostalnih sindikata Srbije otvorio početkom pandemije kako bi pružio stručnu psihološku pomoć i podršku svom članstvu u izolaciji koji se suočavaju sa posledicama koje se mogu javiti u toku kriznih situacija, javio se veliki broj naših članova, ali i zaposleni koji nisu sindikalno organizovani.
Briga za zdravlјem, koja je prvenstveno bila prisutna u samom početku pandemije, kasnije je zamenila strahom od ekonomskih posledica, s obzirom na to da je tokom vanrednog stanja, uvedenog zbog korona virusa, na dva meseca skoro potpuno zaustavlјen svakodnevni život, radne aktivnosti i celokupna privreda Srbije.
Oni koji su radili od kuće, bili na bolovanju ili poslati na kolektivni godišnji odmor, javlјali su se najčešće zbog straha da će izgubiti radno mesto, ali i tražili pomoć kada se to već desilo, kada im je otkazivan ugovor o radu i nije isplaćivana zarada. Kao najčešće razloge za to su navodili da je firma privremeno prestala da radi, da je došlo do smanjenja obima posla, smanjenja zarada ili da su preduzeća trajno ugašena.
I oni koji su radili tokom pandemije su se žalili na iste probleme, s tim što su imali i dodatne teškoće - neplaćen prekovremeni ili noćni rad, nedostatak zaštitne opreme, strah od zaraze, nemogućnost uticaja na trenutnu situaciju i strah od neizvesnosti.
Pozivi koje smo do sada imali svedoče da su najugroženija kategorija zaposlenih oni koji su angažovani preko agencije za zapošlјavanje, radno angažovani ugovorima o delu i zaposleni na određeno vreme.
Nјima su pružani saveti da se upoznaju sa pravima iz radnog odnosa, sa odredbama Zakona o radu i drugim pravnim aktima, kao i da potraže pomoć od sindikata u ostvarivanju svojih prava.
U delu pružanja stručne psihološke pomoći, savetovano im je da prihvate svoje misli i osećanja, ograniče informacije koje primaju, prave fizičku distancu, ali da održavaju socijalni kontakt, da naprave svoju organizaciju dana, da komuniciraju otvoreno i da se, ukoliko je potrebno, obrate nadležnim zdravstvenim stručnjacima.
Pojedinima je bilo od velike pomoći i to da ih neko sasluša i objasni da je reč o krizi koja ima svoj kraj i da je ne treba produblјivati postavlјanjem previsokih zahteva. Takođe, pojašnjenje da je kriza ujedno i šansa da se iz nje izađe sa novim uvidima, snagama i kapacitetima za prevladavanje stresa - bilo je veoma korisno za lјude koji se bore sa anksioznošću i depresijom.
Podsećamo da je mentalno zdravlјe u sadašnjim okolnostima na udaru i da mu treba posvetiti posebnu pažnju. Trenutna situacija može dovesti do osećanja bespomoćnosti, a osnovni strahovi koji i dalјe dominiraju su strah od neizvesnosti i strah od nepoznatog. Posebno treba imati na umu da će posledice ove pandemije biti dugoročne i da postoji opasnost da se kod mnogih lјudi javi post-traumatski stresni sindrom, zbog čega će potrebe za psihološkom pomoći biti još veće.
I zato želimo da ohrabrimo sve one kojima je ta pomoć potrebna, da nam se jave.

SOS TELEFON ZA PSIHOLOŠKU POMOĆ
ČLANOVIMA SINDIKATA

 • 02 Opširnije


Savez samostalnih sindikata Srbije, kao društveno odgovorna institucija, pored redovnih aktivnosti, želi da pruži i psihosocijalnu podršku svom članstvu, kako bi što uspešnije prebrodili novonastalu situaciju vezanu za pandemiju.
U tom cilju, od danas smo otvorili SOS telefon za psihološku pomoć i podršku svom članstvu u izolaciji koji se suočavaju sa posledicama koje se mogu javiti u toku kriznih situacija.
Svi članovi koji se po nalogu epidemioloških službi nalaze u kućnoj izolaciji moći će da koriste posebnu telefonsku liniju, preko koje će im biti pružena psihosocijalna podrška. Takođe, svi oni koji su pod stresom, koji osećaju strahove, zabrinutost, zbunjenost, paniku, koji su depresivni i anksiozni u situaciji vanrednog stanja, mogu nam se obratiti.
Psiholog iz SSSS će pružati psihološku podršku u vezi sa eventualnim psihološkim posledicama koje se mogu javiti u kriznim situacijama.
Svakog radnog dana, od 8 do 14 časova, možete se javiti na broj telefona 065/ 29 73 274
Pored njega će dežurati psiholog iz SSSS, Mara Zimonjić.
Takođe, možete nam pisati i na mail: marasindikat@gmail.com

GODINU DANA PROJEKTA „BUDI SNAŽAN – BUDI SVOJ“!

 • 01 Opširnije


Savez samostalnih sindikata Srbije je na današnji dan, pre godinu dana, krenuo sa realizacijom projekta „Budi snažan – Budi svoj“, čiji je cilј psihološko osnaživanje radnika.
Pokrenuvši projekat na dan kada se svuda u svetu slavi praznik rada, najveća sindikalna centrala u Srbiji je, na simboličan način, poslala poruku da joj je radnik, koji je zbog velikih promena na tržištu rada izložen svakodnevnom pritisku i sve većim zahtevima radne okoline, u samom centru zbivanja i da joj je važno poboljšanje, ne samo njegovog materijalnog i socijalnog položaja, već i njegovog mentalnog zdravlja.
Prepoznavši potrebu da su zaposlenima, osim pružanja standardnih, potrebni i drugi vidovi usluga, SSSS je prva sindikalna centrala u Srbiji koja je počela da se bavi pružanjem besplatne psihološke pomoći i podrške svojim članovima, kroz online psihološko savetovanje, individualno savetovanje i grupne radionice.
Tako je za godinu dana različitim aktivnostima obuhvaćeno nekoliko stotina članova SSSS.
Edukovanje predstavnika sindikata za psihološku podršku i pomoć svojim članovima bila je jedna od klјučnih aktivnosti, koja je dala i najbolje rezultate. Sindikati su vrlo posvećeno pristupili ovom poslu, ceneći značaj razvoja nove ideje za pobolјšanje opšteg položaja i zdravlјa radnika i želeći da pitanju bezbednog i dostojanstvenog rada pristupe sistemski i koordinisano.
Predstavnici i članovi samostalnog sindikata imali su priliku da vide na koji način mogu dobiti psihološku podršku i pomoć i kako oni sami mogu pružiti podršku svojim kolegama ili sindikalnoj organizaciji koju predstvlјaju.
Zapaženo je da se individualno savetovanje pokazalo kao veoma korisno za osobe koje se boje da otvoreno govore o problemima sa kojima se susreću na poslu. Takođe, rad u grupi (grupa kao vid podrške), je doprineo da se članovi grupe osećaju shvaćeno i prihvaćeno, da nisu jedini koji se suočavaju sa određenom vrstom problema na radnom mestu. Savetovanje putem e-majla dalo je značajne rezultate u delu gde korisnici ove vrste usluge žele da ostanu anonimni.
Velika pažnja kroz realizaciju projekta posvećena je mentalnom zdravlјu, u kojem se na prvom mestu ističe zdravlјe radnika i zdrava sredina u kojoj će se osećati poštovani, prihvaćeni i podržani, kako od poslodavca tako i od neposrednog okruženja. Učesnicma je data mogućnost da jasnije sagledaju svoj problem, pobolјšaju kvalitet svakodnevnog života, razviju sposobnosti za prevazilaženje teškoća na poslu, razviju svoje potencijale, sposobnosti i kreativnost i steknu neophodno samopouzdanje.
Predstavnici sindikata, koji su iz ovog dela projekta izašli osnaženi i samopodržani, biće jedan od važnih partnera, posebno usmeren na direktan rad sa svojim članstvom i promociju zdravog i dostojanstvenog rada.
Krajnji cilј svih naših napora jeste dinamičano širenje svesti i kulture o zdravom, bezbednom i dostojanstvenom radu.

PILOT PROJEKAT „BUDI SNAŽAN – BUDI SVOJ“!


Zaposleni su danas pred velikim izazovima. Suočeni sa značajnim promenama na tržištu rada, koje dovode do gašenja velikog broja radnih mesta i dodatnog smanjenja radničkih prava, oni su izloženi svakodnevnom pritisku i sve većim zahtevima radne okoline.
Uz mobing, koji je, neretko, prisutan u brojnim firmama, radnici postaju savremeni robovi, digitalni nadničari neoliberalnog kapitala, čija eksploatacija više ne pravi granicu između poslovnog i privatnog života zaposlenog.
Takva atmosfera utiče na naše mentalno zdravlјe, a da bi se uspešno izborili sa svakodnevnim stresom na poslu, ponekad je neophodna i stručna pomoć.
Prepoznavši potrebu da su zaposlenima, osim pružanja standardnih, potrebni i drugi vidovi usluga, Savez samostalnih sindikata Srbije je prva sindikalna centrala u Srbiji koja je pokrenula pilot projekat „Budi snažan – Budi svoj“, čiji je cilј psihološko osnaživanje radnika.
Projekat se bavi pružanjem besplatne psihološke pomoći članovima Saveza samostalnih sindikata Srbije, kroz online psihološko savetovanje, putem e-maila: savet.budisvoj@gmail.com
Ističući na prvom mestu zdravlјe radnika i zdravu sredinu u kojoj će se osećati poštovani, prihvaćeni i podržani od poslodavca, Savez samostalnih sindikata Srbije nudi pomoć da zaposleni jasnije sagledaju svoj problem, pobolјšaju kvalitet svakodnevnog života, razviju sposobnosti za prevazilaženje teškoća na poslu, razviju svoje potencijale, sposobnosti i kreativnost i steknu neophodno samopouzdanje.
Otvoreni smo da budemo tu za vas, da vam se posvetimo, saslušamo, pružimo podršku i pomoć. Verujemo da će kontakt sa našim savetnikom za mnoge biti prvo iskustvo da ih je neko zaista saslušao, posvetio im vreme, razumeo njihove probleme i potrebe. Jer, stvari ponekad postaju jasnije tek kada se priča o njima.
I zato, BUDI SNAŽAN – BUDI SVOJ!

PREUZMI TEKST PROJEKTA (.pdf)

AKTIVNOSTI

ČLANCI