САВЕЗ САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТА СРБИЈЕ

Izmene i dopune Zakona o pojednostavlјenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, koje se najavlјuju, prete da potpuno ukinu osnovna prava radnika iz radnog odnosa, budu proširene na sve privredne delatnosti i omoguće masovno zapošlјavanje stranaca.
Većina prava radnika iz postojećeg Zakona o radu bi, predloženim izmenama, bila ukinuta, jer bi im bile uskraćene naknade za ishranu, prevoz, pravo na bolovanje, dnevni i nedelјni odmor, slobodne dane i godišnji odmor, kao i mogućnost sindikalnog organizovanja i kolektivnog pregovaranja.
Pored toga, predlaže se mogućnost radnog angažovanja maloletnika (od 15 godina), što je u suprotnosti sa svim konvencijama vezanim za prava deteta, kao i domaćim zakonima o radu, bezbednosti i zdravlјa na radu, o omladini, kao i Uredbom o utvrđivanju opasnog rada za decu.
Savez samostalnih sindikata Srbije smatra da bi država, usvajanjem ovakvih izmena, pokazala da joj je profit važniji od života lјudi.
Izmene koje bi bile usaglašene u socijalnom dijalogu, od svih učesnika radne grupe su, naravno, potrebne, jer ni aktuelni Zakon o pojednostavlјenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima je neustavan, nakaradan i suprotan brojnim propisima, prvenstveno Zakonu o radu i EU direktivama i konvencijama.
Naime, Ministarstvo za rad, zapošlјavanje, boračka i socijalna pitanja obrazovalo je radnu grupu za donošenje izmena i dopuna tog zakona, novembra 2020. godine, sa zadatkom da se proširi primena ovog zakona na sezonske poslove u sektoru građevinarstva, turizma, ugostitelјstva, kao i poslova pomoći u kući.
U dosadašnjem radu održan je samo jedan sastanak radne grupe, 15.12.2020. godine, na kojem su NALED, Britanska ambasada i Poreska uprava predstavili efekte pojednostavlјenog radnog angažovanja u polјoprivredi, ex ante analizu proširenja sistema pojednostavlјenog angažovanja radnika na privremenim i povremenim poslovima na druge delatnosti i koncept reforme pojednostavnjenog radnog angažovanja u novim sektorima.
Kao razlog za izradu izmena i dopuna Zakona navedena je namera Vlade Srbije da suzbije sivu ekonomiju i smanji siromaštvo.
U NALED-ovoj prezentaciji navedeni su razlozi za potrebu „proširenja„ pojednostavlјenog angažovanja radnika na privremenim i povremenim poslovima i navedeno je sledeće:

• Da je neformalno zapošlјavanje izazov za Srbiju, da su neformalnim radnicima „uskraćena osnovna prava“ koja proističu iz radnog odnosa, poput penzijskog i zdravstvenog osiguranja.
• Da je karakteristika privremenog rada u Srbiji da je on izuzetno kratak i da lica rade samo na osnovu usmenog dogovora. Da su troškovi legalnog angažovanja privremenih i povremenih radnika viši nego kod ugovora radu.
• Da je sama procedura prijave i odjave i odjave privremenih radnika komplikovanija i da je to razlog zbog kojeg poslodavci ne prijavlјuju radnike na privremeno ili povremeno.
• Kao poslovi za kojim postoji potreba za proširenje navdeni su: „kućni i pomoćni poslovi, sakuplјanje sekundarnih sirovina, turizam i ugostitelјstvo i građevinarstvo“, kao i poslovi na kojima bi se mogli primeniti: čuvanje dece, čuvanje starih lica, čuvanje kućnih lјubimaca, poslovi čišćenja i održavanja, pomoćni konobari, kuvari, perači sudova, dostavlјači hrane, animatori i hostese, fizički poslovi u građevini ( utovar, istovar materijala i alata, ručni iskop i nasipanje zemlјe, čišćenje gradilišta..

U obrazloženju je navedeno da ovakvo proširenje predstavlјa zakonski okvir za uspostavlјanje sistema pojednostavlјenog „zapošlјavanja” i da predstavlјa meru Akcionog plana Republike Srbije za suzbijanje sive ekonomije i neformalnog zapošlјavanja i da takve neregistrovane aktivnosti u značajnoj meri nanose štetu zaposlenima, poslodavcima i samoj državi.
Navodi se i da je predmet izmena i dopuna postojećeg Zakona pojednostavlјeni način radnog angažovanja lica i pojednostavlјena procedura prijave i uplate poreza i doprinosa za lica angažovana na sezonskim poslovima.

Pre nego što uđemo u konkretnu analizu pojedinih predloga izmena, kao i aktuelnog Zakona, podsećamo na činjenicu da Ministarstvo za rad nije do sada dostavilo nikakav tekst, kao polaznu osnovu za rad radne grupe koja bi na osnovu njega mogla da priprema predloge ili daje kritička mišlјenja. Zbog toga postoji bojazan da to ministarstvo da tekst nacrta izmena i dopuna zakona u javnu raspravu bez prethodne saglasnosti radne grupe i, na taj način, „na mala vrata“ uvede proširenje ovakvog načina privremenog zapošlјavanja na sve navedene delatnosti, umesto da se i dalјe zaklјučuju ugovori o delu ili privremenim i povremenim poslovima koji radnicima daju nemerlјivo veća prava.
Osnovni nedostatak u već postojećem tekstu Zakona, koji je stupio na snagu 01.01.2019. godine, jeste zakonsko rešenje predviđeno u članu 5. definisano u glavi „Uslovi za rad sezonskih radnika“ – Pravo na upoznavanje sa uslovima rada, koje predviđa obavezu poslodavca da sezonskog radnika „upozna sa poslovima koje će obavlјati (uslovima rada)”, kao i da se stupanjem na rad sezonskog radnika smatra da je prihvatio uslove rada i da je time zaklјučen „usmeni ugovor”.
Takozvano „usmeno upoznavanje“ sezonskog radnika sa poslom i pravima koja ostvaruje otvara pitanje ogromnih zloupotreba poslodavca, jer bi kao osnovni preduslov za radno angažovanja trebalo da postoji pisani ugovor o obavlјanju sezonskih poslova (npr. čiji obrazac bi propisao ministar za rad), a koji bi potpisivali i poslodavac i sezonski radnik i sadržao bi opis posla, očekivano trajanje radnog angažovanja, uslove za bezbednost i zdravlјe na radu, dnevno i nedelјno radno vreme, odmore u toku rada, visinu naknade za rad bez pripadajućeg poreza i doprinosa i rokovima za njenu isplatu.
Dalјe, treba predvideti obavezu poslodavaca da i bez „zahteva“ sezonskog radnika izda potvrdu koja sadrži podatke o poslodavcu (naziv, sedište i PIB poslodavca, odnosno broj gazdinstva) i sezonskom radniku (ime, prezime i JMBG sezonskog radnika/broj pasoša za strane državlјane, državlјanstvo sezonskog radnika, adresa stanovanja sezonskog radnika ) i uslove rada iz stava 1. ovog člana i o svakoj promeni tih uslova, najkasnije u roku od dva meseca od početka rada., a sve kako bi sezonski radnik bio u saznanju prema kom poslodavcu ostvaruje prava i obaveze iz radnog angažovanja ( odnosno imao podatke o poslodavcu).
Predviđeni usmeni ugovor kojim se reguliše radnopravni status nekog lica, kao takav ne postoji u našim važećim zakonskim propisima i direktno je u suprotnosti članovima 197-202. Zakona o radu, koji kod svih oblika rada van radnog odnosa propisuje obavezu zaklјučivanja ugovora o radu ili radu van radnog odnosa (radnom angažovanju) isklјučivo u pisanom obliku, te da ovakvo rešenje usmenog dogovaranja rada sezonskog radnika doprinosi njegovoj pravnoj nesigurnosti i mogućnosti zloupotreba.
Propisivanjem oblika radnog angažovanja sezonskog radnika putem „zaklјučenja usmenog ugovora“ suprotno važećim zakonskim propisama, poslodavcu omogućava nastavak sprovođenja rada u sivoj zoni i direktno je protivno osnovnom cilјu i svrsi donošenja ovog zakona, a to je suzbijanje sive ekonomije i neformalnog zapošlјavanja u sektoru polјoprivrede, jer je zaklјučivanje usmenog ugovora u suštini ništa drugo nego neformalno zapošlјavanje.
Postavlјa se pitanje na koji način sezonski radnik može da dokaže svoj radni angažman kod konkretnog poslodavca ukoliko on ne želi da ga prijavi na osiguranje, a ugovor ne postoji, tj. postoji usmeni ugovor. Upravo jedini dokaz koji ide u prilog zaštiti sezonskom radniku, kao ekonomsko slabijoj strani, ovde izostaje. Ovakvo predloženo zakonsko rešenje direktno pogoduje poslodavcu i stavlјa radnika u potčinjeni položaj, koji je prepušten volјi poslodavca da odlučuje o njegovim pravima po osnovu rada, pa se dovodi u pitanju isplata naknade i ostalih prava vezanih za radno angažovanje.
Dalјe, prilikom prijave i odjave sezonskih radnika, na osnovu predloženog rešenja u članu 11. Nacrta zakona, postupa se u skladu sa poreskim propisima, a što je u suprotnosti sa članom 132. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Takođe, članom 16. Zakona predviđeno je da je obveznik poreza i doprinosa sezonski radnik, što treba uskladiti sa Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Važeći zakon je, pored Zakona o bezbednosti i zdravlјu na radu, u suprotnosti i sa Zakonom o radu, jer se navodi da se na sve što nije regulisano usmenim dogovorom primenjuju odredbe Zakona o radu, koji ne poznaje institut usmenog dogovora.
Zakon u članu 3. predviđa mogućnost da se kao sezonski radnik angažuju i strani državlјani i da se pri tom ne primenjuje zakon kojim se regulišu posebni uslovi prilikom zapošlјavanja stranaca, pa se strani državlјani u potpunosti izjednačavaju sa domicilnim državlјanima i predstavlјaju dodatnu konkurenciju domaćim državlјanima za mogućnost ostvarivanja novčane naknade na ovaj način, a postavlјa se pitanje prijave i odjave stranih državlјana, jer oni ne poseduju JMBG broj da bi se registrovali pred poreskim organima. Ujedno, strani državlјani na ovaj način predstavlјaju konkurenciju nezaposlenim domaćim državlјanima.
Zakon je u suprotnosti i sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru. Nemoguće je vršenje bilo kakvog inspekcijskog nadzora, kako inspektora rada iz oblasti prava na rad, tako i inspektora iz oblasti bezbednosti i zdravlјa na radu, samim tim i zaštite i utvrđivanja povrede, jer postoji samo usmeni dogovor o svim pravima i obavezama radnika, od opisa posla, ishrane, odmora, troškova prevoza, naknade za rad (u tabeli napisano „po dogovoru“).
Postojeći zakon je u potpunosti neprihvatlјiv i neprimenjiv, jer je suprotnosti sa važećim zakonskim propisima Republike Srbije i direktivama EU iz ove oblasti i njime se ne postiže svrha predlagača zakona data u obrazloženju istog, iz razloga što se na ovaj način ne sprečava rad „na crno“, odnosno ostvaruje suzbijanje sive ekonomije i neformalnog zapošlјavanja, s obzirom na to da ovaj tekst predviđa neformalno zapošlјavanje, odnosno radno angažovanje sezonskih radnika na osnovu usmenog dogovora koji ne pruža nikakvu pravnu zaštitu i unapređenje dosadašnjeg položaja sezonskog radnika, već prvenstveno naplatu poreza u korist države po osnovu ove vrste radnog angažovanja.
Upravo je NALED u svojim razlozima naveo da je karakteristika privremenog rada u Srbiji, osim toga da je on izuzetno kratak i da lica rade samo na osnovu usmenog dogovora, tako da je nejasno šta se sada menja i unapređuje, jer upravo taj usmeni dogovor, kao odstupanje od svih tekovina vezanih za radno angažovanje, ostaje.
U izjavi o usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije, u direktivi Saveta EU br. 91/533 propisana je obaveza podslodavca da obavesti radnike o uslovima koji se primenjuju na ugovor o radu ili radni odnos, a iz čega jasno proizilazi da se radni odnos reguliše ili ugovorom o radu ili ugovorom o radnom angažovanju, te da ti uslovi rada treba da budu jasno definisani, kao i da budu dostavlјani u vidu obaveštenja u pisanom obliku.
Definisani uslovi rada su posebno važni u sferi građevinarstva, u kojoj je broj smrtnih povreda na radu, teških povreda na radu sa smrtnim ishodom, procenutualno najveći. Naročito kod fizičkih pojednostavlјenih poslova u građevini (utovar, istovar materijala i alata, ručni iskop i nasipanje zemlјe, čišćenje gradilišta), pogotovo ako bi se taj rad odnosio na maloletna lica.
U praksi, sklapanjem ,,usmenog ugovora“ dovodi u pitanje rad lica za bezbdnost i zdravlјe na radu i referenta za protiv požarnu zaštitu koji imaju niz obaveza prema zaposlenom (npr. sprovođenje obuke za osposoblјavanje za bezbedan i zdrav rad i protiv požarnu zaštitu, obuka korišćenja ličnih zaštitnih sredstava i PP aparata, pravilno nošenje tereta, pružanja prve pomoći, itd.). Za ove i ostale aktivnosti, prema postojećim važećim propisima neophodno je imati podatke o zaposlenom, izvršiti obuke i tako ispuniti obaveze iz zakona. Na predloženi način ,,usmenog ugovora“ nemoguće je dokazati bilo koju aktivnost, čime se dovodi u opasnost život i način rada zaposlenog. Naročito dece do 18 godina, studenata, stranih državlјana koji su najčešće bez radnog iskustva u tim poslovima, zbog čega su u opasnosti od povreda na radu.
S obzirom na to da se odredbe Zakona o pojednostavlјenom radu, pored radnika u polјoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, novim izmenama i dopunama proširuju na „ sezonske“ radnike u građevinarstvu turizmu, ugostitelјstvu i kreativnim industrijama, kao i na kućno i pomoćno osoblјe, postavlјa se suštinsko pitanje da li i poslovi u tim delatnostima spadaju u tzv. „sezonske poslove“.
Jer, za razliku od sektora polјoprivrede, u kojem su nesporni razlozi za sezonsko radno angažovanje drugih lica, za nove predložene sektore (građevinarstvo, turizam , ugostitelјstvo, i kreativna industrija, kućno i pomoćno osoblјe) nema takvog opravdanja, odnosno ti sektori nisu privremeni po svojoj prirodi i ne zavise od klimatskih i ekoloških faktora, već od potreba poslodavca.

Da li nam je potrebna digitalizacija ili kanalizacija?
U ovom pitanju našeg poznatog novinara, upućenog osnivaču „Frame“, najskuplјe prodate srpske tehnološke inovacije, mogao bi se, konceptualno, naći odgovor na pitanje gde smo danas i kuda idemo kao sindikat i kao društvo.
Tim pitanjem se ukazuje na sve teškoće složenosti našeg delovanja. Jer, sindikat, pored rešavanja nekih elementarnih pitanja, poput bezbednosti i zdravlјa na radu zaposlenih, mora istovremeno i da sagledava negativne aspekte digitalizacije, odnosno da se uhvati u koštac sa otpuštanjem radnika usled automatizacije rada, tranziciji ka novim poslovima i slično.
Takođe, naši predstavnici na svim nivoima, štite prava i interese radnika, različite starosne dobi, a koji su svoje poglede na rad i radni odnos stvarali u potpuno različitim društvenim periodima i sistemima, a potrebno je da u kolektivnim ugovorima njihove zahteve artikulišu i utvrde na jedinstveni način.
Jer, naša zemlјa je imala specifičan razvojni put. Posle osobenog vida socijalizma, oličenog u samoupravnom sistemu, okrenula se tržišnim odnosima, odnosno uvođenju kolektivnih ugovora, krajem 80-ih. Takvim pravnim aktom, koji u zemlјama kapitalizma već dugo postoji, omogućeno je obezbeđenje „socijalne bezbednosti“ naših radnika, u čemu je upravo i sindikat, devedesetih godina, odigrao značajnu ulogu.
Na ove naše nacionalne specifičnosti nadovezuju se i svetski trendovi u vidu starenja stanovništva, migracija, traženja puta ka novom ekonomskom sistemu, sve većoj fleksibilizaciji rada...
Dakle, ceo svet se trenutno nalazi u previranjima, u kojima, obitava i „naša“ tranzicija, kojoj se ne vidi kraj.
I zato čudi kada se, po ko zna koji put, postavlјa pitanje zašto je sindikat potreban i i zašto je baš u ovom trenutku neophodan.
A, odgovor je krajnje jednostavan.
Reč je o istituciji, odnosno organizaciji koja je sastavni deo tržišne ekonomije i bez koje takav sistem ne može da funkcioniše. Takođe, njegova potreba ogleda se u neophodnosti obezbeđenja „mirne tranzicije“ u ovim turbulentnim vremenima, što je i poruka jubilarnog, stotog, zasedanja MOR-a.
Pa, ipak, u javnosti se, ne retko, mogu čuti negativni stereotipi o sindikatu, u smislu da je to „prevaziđena kategorija“, „tekovina socijalizma“, da smo „kočničari“... Takvi i slični stavovi su, nažalost, posledica nepoznavanje materije delovanja sindikata, ali su, donekle, i razumlјivi imajući u vidu svu kompleksnost njegovoga delovanja i rada. Proces negiranja delovanja sindikata, a čije se posledice danas i te kako vide, na Zapadu postoji već više od četiri decenije, dok u našoj zemlјi situaciju u ovoj oblasti karakateriše vrlo „kompleksan koncept“ u smislu tranzicije koja traje više od tri decenicije.
Naime, u zapadnim zemlјama, pre svega anglo-saksonskim, početkom 8o-ih, počeo je da preovlađuje koncept u kome je ocenjeno, između ostalog, da je tržište najbolјi regulator privrednih odnosa, odnosno da ono mora funkcionisati sa što manje regulacije, što znači da sindikati ne postoje ili se na minimum svodi njegovo delovanje. Pogubnost takve koncepcije vidi se i danas, u sve većem jazu botagih i siromaših, sveopštoj radnoj nesigurnosti, ali i sve češćim krizama, poput one iz 2008. godine.
Pošast u vidu najnovije pandemije, produbila je i ogolila ovakav društveni sistem, te se sve više, poput i liberalnog Ekonomskog saveta u Davosu, ukazuje da ovakav sistem, na duži rok, nije održiv.
Dobro je, naime, poznato da poslodavac može zbog tkz. prirodne stope nezaposlenosti da ucenjuje zaposlenog da prihvati platu i uslove rada koje mu nudi. Iako svestan da takva primanja radniku ne obezbeđuju ni elementarno lјudsko dostojanstvo, poslodavac se poziva na „ekonomsku opravdanost“, jer se sa što manje troškova rada postiže veći profit. Pritom zanemaruje činjenicu da, kako se to ističe u teoriji, „radno pravo ne ostaje unutar zidina preduzeća“. To, u prevodu, znači da radnopravni položaj radnika utiče na ceo sistem, s obzirom na to da svaki radnik ima porodicu, pa i njihova budućnost zavisi od njegovih primanja.
I, zato se moramo okrenuti čoveku i podsetiti da on stvara novu vrednost.
Na to su nedavno ukazali i pojedini direktori velikih fabričkih postrojenja, koji su istakli da je „savest radnika“ bila ta koja nam i danas omogućava da prebrodimo ovu pošast u vidu korone.
I klasične pretpostavke kapitalizma, koju je ustanovio osnivač kapitalizma Adam Smit, da „svako treba da gleda, samo sebe i svoje /sebične/ interese“, su potvrda na koju se sve više ukazuje o tom tkz. „Velikom resetovanju“, u kojem se traže novi koncepti savremenog kapitalizma.
Upravo je ta vrlina naših radnika vrednost koju moramo negovati i jačati, za šta je preduslov poštovanje lјudskog dostojanstva na radu, kao klјučne pretpostavke ovog „novog tržišta rada u nastajanju“.
Na tome Savez samostalnih sindikata Srbije već dugo vremena insistira, ali nas, nažalost, u tome ne prate druge institucije i nadležni organi.
Tome u prilog svedoči i naš projekat psihološke podrške članovima sindikata, pod sloganom „BUDI SNAŽAN-BUDI SVOJ“, koji je danas, zbog svega onoga što je zadesilo naše radnike, opravdao svoju dalekovidost.
Sa druge strane, i sama iskustva Saveza u ovim turbulentnim vremenima, pokazuju koliko su postulati na kojima počiva naša organizacija od značaja za čitav sistem. Tako je, primera radi, u onim firmama gde smo imali socijalni dijalog dolazilo do hitne koorodinirane saradnje na relaciji menadžment-sindikalna organizacija Samostalnog sindikata, a kako bi se obezbedila radnopravna sigurnost naših članova, omogućilo funkcionisanje privrednog društva, odnosno isporuka neophodnih dobara tržištu.
Mi smo, naravno, svesni da sindikat nije savršena organizacija. Mada, i pitanje „savršenosti“ je vrlo teško preciznije odrediti. Ali, i mnoge druge organizacije, bilo koje vrste imaju svojih problema i ograničenja u delovanju, upravo kao i svaka druga organizacija i odnos, poput braka, porodice, prijatelјa...
Međutim, Savez samostalnih sindikata već više od 100 godina, kao institucija sistema, deli sudbinu svog članstva, naroda, društva, države i uvek će, u dobroj veri, polaziti od tih postulata. Tako se, prateći dešavanja u svetu, ali i poznavajući radne uslove u našoj zemlјi, trudi da prepozna kako sve kompleksnosti današnjeg sveta rada, zapošlјavanja i socijalne politike utiču na položaj naših članova, te da u saradnji sa nadležnim instucijama radi na njihovom prevazilaženju.
Svesni smo da će problema i izazova u narednom periodu svakako biti. Ali, citiramo Isaka Adižesa, jednog od najpoznatijih profesora upravlјanja, koji ukazuje da „problemi nastaju tamo gde su promene“, a promene koje vode u napredak su poželјne. S tim, što svi moramo da tragamo za interdisciplinarnim i intersektorskim, kako tradicionalnim, tako i savremenim načinima njihovog rešavanja, odnosno kako omladina to žargonski kaže, njihovog „hendlovanja“.
Upravo ove okolnosti nam ukazuju da moramo da gradimo „sopstvene /predmetne i metodološke/ puteve“, a s obzirom da svaka zemlјa ima svoj osoben vid kapitalizma, na šta ukazuju stari profesori Radnog prava, da budemo „svoj na svome“, da i u ovoj oblasti znamo gde smo, da tamo gde smo bili dobri - pojačamo, a tamo gde smo grešili – da menjamo, a sve kako bi smo znali kuda idemo - kako bi (konačno) bili pobednici...

Autor: Aleksandar Marković, stručni saradnik u Pravnoj službi SSSS

Savez samostalnih sindikata Srbije pozdravio je inicijativu zakonodavca za donošenje zakona o posredovanju u rešavanju sporova, jer se zalaže za mirno rešavanje svih sporova, naročito kada su u pitanju radni sporovi.
Sindikat je, međutim, u pismo Ministarstvu pravde i državne uprave, uputio i sigustije na Radnu verziju tog zakona.
Sindikat ukazuje i na postojanje posebnog Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova („Sl. glasnik RS“, br. 125/2004 i 104/2009), koji se primenjuje u oblasti radnih sporova, odnosno reguliše se način mirnog rešavanja individualnih i kolektivnih radnih sporova.
U vezi donošenja ovog zakona postavlja se pitanje odnosa ove Radne verzije Zakona i Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova. Naime, navedena radna verzija Zakona ne propisuje mogućnost primene ovog posebnog zakona, što proističe iz člana 2 ove Radne verzije. Naime, propisuje se mogućnost primene drugog postupka, pa i u radnim sporovima, samo ako je to njegova isključiva nadležnost.
Takođe, i član 28 Radne verzije, propisuje mogućnost da se odustane od postupka posredovanja samo ako je ugovorom ugovorena primena drugog postupka, a u slučaju rešavanja radnih sporova prema posebnom zakonu primena postupka nije ugovorena, već je kao mogućnost propisana zakonom.
Iz svega navedenog proističe da je odnos u primeni Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova i ove Radne verzije nejasan, pa bi se moralo primeniti pravila tumačenja u smislu da primena posebnog zakona isključuje opšti, ali i u tom slučaju ostaju otvorena mnoga pitanja: primena pravila litispidencije i sl.

1. Savez samostalnih sindikata Srbije smatra da će predloženim izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koje se odnose na promenu načina usklađivanja (indeksacije) penzija, doći do daljeg urušavanja i onako teškog materijalnog položaja najvećeg broja penzionera.
2. Članom 80a Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, između ostalog, predloženo je da se u oktobru 2013. godine penzija usklađuje tako što će se povećati za 0,5%. Međutim, predloženi procenat usklađivanja penzija znatno je niži od procenta rasta potrošačkih cena u Republici Srbiji. Primera radi, potrošačke cene u periodu 01-05.2013. godine u odnosu na isti period 2012. godine veće su za 11,5%, dok je rast cena pojedinih osnovnih životnih namirnica iznosio i preko 30%.
3. U maju mesecu 2013. godine u Republici Srbiji 235.771 penzioner, iz kategorije zaposlenih, primio je penziju u iznosu najniže penzije (13.156,12 dinara) ili u iznosu manjem od najniže penzije, a što predstavlja 17,1% od ukupnog broja penzionera u Srbiji. U istom mesecu 806.552 penzionera ili 58,4% od ukupnog broja penzionera primilo je penziju u iznosu nižem od prosečne penzije u Republici (25.456,01 dinar).
4. Prema Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju u 2014. godini, penzije će se usklađivati tako što će se u aprilu 2014. godine povećati za 0,5%, a u oktobru iste godine za 1%. Sa sigurnošću možemo reći da će u 2014. godini doći takođe do daljeg pogoršanja materijalnog položaja penzionera, imajući pored ostalog u vidu činjenicu da će rast potrošačkih cena i rast zarada, biti u znatno većem procentu od predviđenog rasta penzija.

USTAVNI SUD je na 17. sednici, održanoj 23.05.2013. godine, utvrdio da odredbe člana 85. stav 1. u delu koji glasi: "koji mora da bude advokat" i stav 2. kao i odredbe čl. 494. do 505. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 72/11), nisu u saglasnosti sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorom. (predmet IUz-51/2012).
Na osnovu ovakve odluke Ustavnog suda, a kako stranke mogu da preduzimaju radnje u postupku lično ili preko punomoćnika, punomoćnik ne mora da bude advokat.
Iz ove odluke Ustavnog suda, proizilazi da predstavnik sindikata može zaposlenog da zastupa pred sudom.

Savez samostalnih sindikata Srbije je, u pismu ministru pravde, zatražio zaštitu zaposlenih koji ukazuju na povredu propisa koja ugrožavaju javni interes.
Nikola Selaković, ministar
Predmet: Predlog Saveza samostalnih sindikata Srbije u vezi izrade Zakona o zaštiti uzbunjivača
Poštovani,
Savez samostalnih sindikata Srbija, kao reprezentativna i najveća organizacija zaposlenih, već duže vreme se zalaže za zaštitu zaposlenih koji ukažu na povredu propisa koja ugrožavaju javni interes, popularno zvanih „duvačima u pištaljku“ odnosno uzbunjivačima.
U postupku istinske borbe protiv korupcije, smatramo da su „uzbunjivači“ jedna od ključnih ustanova koji mogu doprineti iskorenjivanju ove štetne pojave po društvo, imajući u vidu njihovo raspolaganje informacijama i podacima o nezakonitostima.
Međutim, smatramo da je u postupku borbe protiv korupcije ovim putem, ključna zaštita ove kategorija lica, odnosno da je ključna zaštita njihovih prava iz radnog odnosa i po osnovu rada. Naša iskustva pokazuju da su zaposleni koji ukažu na povrede javnog interesa izloženi drastičnom kršenju njihovih prava iz radnog odnosa kao što je otkaz ugovora o radu, smanjivanje zarade, premeštaj na druge poslove... koji se odvija pod formom zakonitosti, što je, zapravo, zloupotreba prava, koja je, kao što znate, na žalost, u praksi teško dokaziva.
Podsetićemo Vas da je Savez samostalnih sindikata Srbije uputio sugestije na Nacrt Zakona o poslovnoj tajni, upravo zahtevajući da lica koja objave poslovnu tajnu, a koja predstavlja kršenje javnog interesa, moraju uživati zaštitu.
Naposletku, radi zaštite prava iz radnog odnosa ovih kategorija lica, a što je neopohodno u procesu smanjenja korupcije, kao jednog od bitno preduslova ka priključenju naše zemlje Evropskoj uniji, Savez samostalnih sindikata Srbije Vam upućuje poziv za saradnju u postupku izrade zakonskog teksta o uzbunjivačima, u smislu dostavljanja radne verzije zakona, poziva za učešće na javnim raspravama i druge aktivnosti kako bi se izradio što kvalitetniji zakonski tekst, a sve, na osnovu iskustva koje Savez samostalnih sindikata Srbije poseduje u zaštiti prava zaposlenih.

Ustavni sud Srbije je doneo Odluku kojom je utvrdio neustavnost odredbe Zakona o zdravstvenom osiguranju i ponovo dao pravo na naknadu zaposlenima koji pretrpe povredu od posla do kuće kao da je u pitanju povreda na radu.
To je još jedna pobeda Saveza samostalnih sindikata Srbije, koji je protiv te odredbe oštro reagovao i uputio zahtev Ustavnom sudu Srbije da poništi ovu odredbu Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, u članu 33. stav 5, iz avgusta prošle godine, bilo je ukinuto pravo zaposlenog da se u slučaju povrede na radu ili oboljenja koje nastane na putu od posla do kuće takva povreda ili oboljenje smatra povredom na radu ili profesionalno oboljenje.

Povodom aktuelne reforme pravosuđa, Savez samostalnih sindikata Srbije je od Ministarstva pravde zatražio uvođenje radnih sudova u pravnom sistemu Srbije.
Klikom na opširnije u prilogu je moguće videti pismo upućeno ministru pravde.

Predsednik Vlade Srije Ivica Dačić izjavio je da vlada razmatra zahteve Saveza samostalnih sindikata Srbije povodom Zakona o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru i da će u najkraćem roku pronaći rešenje kojim će biti zaštićeni radnici sa niskim primanjima.
Naš cilj jeste da se zaštite radnici i vlada će brzo usvojiti akt kojim će praktično biti izmenjen taj zakon i radnici neće biti oštećeni, rekao je Dačić.
Savez samostalnih sindikata Srbije je pozdravio nameru vlasti da ograniči iznos maksimalnih zarada u javnom sektoru, ali je upozorio da Zakon najviše pogađa zaposlene sa najnižim primanjima.
Jasna je namera predlagača Zakona da na neki način ujednači zarade za tipična radna mesta u javnom i državnom sektoru, ali je to učinjeno na način koji ne trpi ekonomsku logiku i donosi prave „lomove“ u isplati i obračunu zarada sa veoma malim finansijskim efektima.
Tako je ovim zakonom pogođeno oko 250.000 zaposlenih, među kojima je najviše onih koji obavljaju prateće i pomoćno-tehničke poslove (spremačice, kafe kuvarice, obezbeđenje..).
Njegova primena dovela bi do umanjenja plata tih kategorija zaposlenih i do 40 odsto, a mnogima bi već oktobarska zarada bila smanjena na 18.443,96 dinara, što je manje od garantovane minimalne zarade.

Radna grupa za izmenu Zakona o parničnom postupku, koju je formiralo Ministarstvo pravde, završila je rad na izmenama tog zakonskog teksta.
Prethodno, odmah po formiranju te grupe, Savez samostalnih sindikata Srbije uložio je sugestije, odnosno obrazloženo istakao argumente u prilog omogućavanja predstavnicima sindikata da zastupaju svoje članove na sudu u radnim sporovima.
To je doprinelo da bude izmenjen član 85 važećeg Zakona o parničnom postupku, koji propisuje da punomoćnik-zastupnik stranke koje nije pravno lice, dakle i zaposlenog, člana sindikata može biti svako poslovno sposobno lice, odnosno i predstavnik sindikata.
Radna verzija zakona se trenutno nalazi u fazi javne rasprave.

-Pravo evropske unije i neke nedoumice u praksi-

Apstrakt: Inteziviranje privrednih aktivnosti nakon društvenih promena od oktobra 2000. godine dovodi do porasta broja statusnih promena privrednih društava. Sa druge strane, interesi priključenja Republike Srbije Evropskoj uniji naložili su da se uredi položaj zaposlenih u slučaju statusne promene. Međutim, neodgovarajuća primena direktiva Evropske unije otvara mnoge nedoumice u praksi. Zbog toga se i javlja potreba, da se u rešavanju tih nedoumice koriste izvorni tekstovi direktiva kao i praksa Evropskog suda pravde.

Zahvaljujući inicijativi Saveza samostalnih sindikata Srbije, Vlada Srbije donela je Uredbu kojom je produžila rok za prijavu potraživanja zaposlenih po presudama protiv društvenih preduzeća i preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom.
Prvobitno doneta Uredba o evidentiranju dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanja iz radnih odnosa stupila je na snagu 5. aprila 2012. godine. Uredba je imala za cilj da, u skladu sa Odlukama Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, reguliše pitanja potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa protiv društvenih preduzeća ili privrednih društava sa većinskim društvenim kapitalom.
Rok za prijavu ovih potraživanja bio je predviđen za 6. avgust 2012. godine, odnosno četiri meseca nakon stupanja na snagu Uredbe.
S obzirom na veliki broj ovih potraživanja, u praksi se ovaj rok pokazao neadekvatnim, zbog čega je Savez samostalnih sindikata Srbije uputio zahtev Ministarstvu finansija i privrede da se rok za prijavu potraživanja produži.
Izmenom Uredbe, koja je stupila na snagu 8. septembra 2012. godine, produžen je rok za prijavu ovih potraživanja do 31. decembra 2012. godine.

G-din, Mirko Cvetković, predsednik Vlade

PREDMET: Amandman na Predlog Zakona o izmeni Zakona o sudskim taksama

Savez samostalnih sindikata Srbije, razmatrao je Predlog Zakona o izmeni Zakona o sudskim taksama i stao je na stanovište da Vladi Republike Srbije predloži da utvrdi sledeći

A M A N D M A N

na Predlog zakona o izmeni Zakona o sudskim taksama